На ме. ашањКА, f. (у нах. Рудн.) женска капа налик | Ашлук“, т. tie unFoften, suntus. cf. трошак. на оврљину, 2Гrt Seauenmüge, vittae genus. | АШ ЛУЧЁЊЕ, т. vіdе трошење. АШАРИЈАст, а, о, vide несташан, АЛІ.1Учити, чим, v. imрt. beftreiten, sumtum supАШАТИ, ашам, vide хашати. pedito! ou мене ашлучи, т. б. троши АШЁЊЕ, p. vide xшење. Ашигчид”, т. беr gern саrеffіrt (liebelt), qui | Ацов, ашова, т. (у војв.) гвоздена лопата, puellis blanditur. die eiserne Schaufel, pala ferrea. ÀIJHK*, verliebt, amore captus : ÀUUTA ? (по Херц.) was ? quid ? Он се на њу ашик учняно Ашто? Ашиковањв, п. рaв Carrefіrеп, аmоrеѕ, blan- АчнәА”, т. vіdе кувар : Бог ергђу дијелн, а ditiae : ашчија чорбу. Остави се, Мујо, четовања, АШУчилин, а, о, беѕ Robs, coqui. Четовања и ашиковања! АШчилница, f. 1) vidе куварица. 2) lie & йфе, АшикоВАти, кујем, v. impf. с ким, саrеffіrеп, culina. blandiri alicui, amores habere. AUTYÀAYK*, m. die Kochkunst, die Koherei, ars Ащити, ашём, vide хашити. (res) coquinaria Б •Бабом БАБА, f. (gen, pl. баба) 1) очина или материна ћн комостре (вериге) нде по вароши и скамајка, bie Gropmutter, avia, 2) стара жена, че непред кућа и виче: „бу ! бу! бу!” ново altes Reis, vetula. 3) у Дубровнику се свака се зове баба коризма, коом жене плаше дојкиња и дади.ља зове баба, макар била и дјецу да не ишту мрсна јела, говорећи им дјевојка од 12 година, бie 2Imme, Ringfrau, и послије онога дана кад би које занскаnutrix, аncіlla eurаnѕ parvulos. 4) многи ло мрса: „ено бабе кориз не са штапови. муж зове своју жену бабом, ако и није ма под тнглама” (на тавану)! Седам штастара. 5) гдјекоји н за пуницу реку: моја ба пова бабе коризмe знaче седам недјеља чаба, дie Офwiegermutter, socrus. 6) планина снога поста, за то кад једна недјеља прође у Србији између Ниша и Параћина, ein говори се дјеци: „бацила баба коризма је. Berg in Serbien, mons Serbiae. 7) ein Berg дан штап,” или: „чспаде баби зуб.” Тако и in der Herzegowina, mons Hercegovinae. 8) кад прође друга недјеља, итд. превести бабу, кажу дјеца кад баце малу коризмом плашен мале преље и плетиље, плочнцу од камена преко воде, али је та- као у Земуну гвозден-зубом. ко баце да одскаче поврх воде. БАБА РУГА, f. (у Тlаш гр.) њои плаше дјецу БАБА, m. (вст.) vidе бабо. кад често ншту круха: Немој искати круха, BABAJE, f. р. (у Мостару) некаке трешње, убиће те баба руга! које се зову н рскавице, art Sirfdфен, сегasi|вівАц, бапца, т. (у Сријему) крупан орах, genus, cf. руинтеви. Art größter Nüsse, nucis majoris genus. ВАВАЈИн, а, о, у пјесми, vidе бабов: БАБЕ, f. (у Дубр.) her Connеntіfеr, cf. мара. И нзведе фоrу бабајина Дјевојке је узму на прст, па говоре: „вјери БАБАJко, m. (понајзнше у пјесмама) vidе бабо: ме бабе!? као у Србији: „кажи, Маро, от. Мој бабајко не слушам те стари куда ће сватови доћи.” Камо, Раде, мој ми ин бабајко БАБЁтина, f. angm, p. баба. БАваков, а, о, vidе бабов : БАвин, а, о, Оer баба gehöris, тўg баба. Видиш, брате, токе бабајкове БАвин, а, о, (аст.) yidе бабов. БАБАк, бапка, т. на косишту онај дршчић БАвинА ДУшиця, f. eine Filаnje, herbae genus. што се држи руком за њега кад се коси | БАвинА жйлА, f. (у IIаштр.) eine Planşe, her(у Сријему зове се руце»), біeenfengriffe, bae genus. Capuli in manubrio falcis fuenariae. BÅBYHA PŮLA, f. die Geníckhöhle, cavum cervi. БАБАКАЈ, бабакаја, т. у Дунаву велика сти- cis. јена више Голупца. БАвин ДРОБ, т. брдо у нахији Београдској код БАБА клЙСАРА, f, баба што мијесн поскурице, Pechaka, Name eines Berges, nomen montis. bie Xrau, bie bas Communіоnbrot für bie Wirфе Бавин ДУБ, т. мјесто, н сад на њему крчма, bådet, diaconissa pani sacro pinsondo. у равноме Котару од Задра к југоистоку БАвА колизма, f. (у Рисну) на чистен понедјељ- око једнога сахата далеко; кажу да је вик обуче се какав момак у женске хаљине довде било Турско, док није Јанковић Croи начини се као fедова баба, на носећи јан истјерао Турке на Котара. на рамену седам штапова иза собом вуку. | БАвинь, бабна, f.pi. (у Сријему гдјекоји го, воре бабиње) 1) дав 2Boфenbett, puerpe- коријену каква дрвета (трухла мокра),eine rium. 2) der Wochenbesuch, salutatio puerpe Art Schwamm, fungi genus. rae. Код Срба трају бабине обично седам | БАвињЕ, f. pl. vіdе бабине. дана. За тијех седам дана долазе дању | БАвити, бӣм, v. impf. (у Рисну) кога, ѕеbären: және на бабине (и доносе част [н, п.пите, der Mutter Hülfe leisten, obstetricem agere: уштипке, ракију, вино и т. д.) и дјетету жене бабе једна другу. cf. бабичити, дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу | БАБИЦА, f. 1) dim. p. баба, 2) бie ebamme, obсусједи и сусједе, познаници и познанице, stetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ) те чувају бабине, т.ј. сједе сву ноћ код што косци на њему откивају косе, Ser Den= породнље, и разговарају се и пјевају, а gelstock, incus fenisecis. 4)(y Cpujemy) APBO особито трећу и седму ноћ („Није седму о коме дјеца вјешају кавез кад хватају ноћ дочуван” — имају обичај рећн ономе тице. који је мало сулудаст). Тада не смије ни БАБИЧЕЊЕ, П. Бie Geburtsbuffe, munas obsteједно заспати : јер други једва чекају да tricis. га огаре, или да му пришвју штогод (ка-БАвичити, чим, v. impf. Geburtsbilfe leifter, кав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. obstetricem agere. cf. бабити. На бабинама пјевају свакојаке пјесме, а БАБЉЕЊЕ, n. bie Geburt@bülfe, to obstetricem неке имају које се само тада пјевају, н. п. agere. ој на делу на голему боб се зелени. БАвo, m. (јуж.) vide oтaц. Ако га је посејао те се зелени ? Бавов, а, о, бе$ бабо, patris: Мирко*) га је посејао те се зелени, Дај ми, мајко, комад меба бабов Ружа**) га се назобала, срце је боли -- BABOBÂHE, m. der Ummcndienst, nutricationis Колалом лалом ко му отац беше ? munus, Колалом лалом тај***) му отац беше. БАБоВАТИ, бујем, v. impf. (у Дубр.) дјетету, Колалом лалом ко му деда беше ? и т. д. бити му баба, т.ј. дадиља или дојкиња, Se: Нијесам му био на бабинама (да знам mards Amme sein, nutricem esse. колико му је година). Бавовит, т. (у Боци) in er ЭХерепваrt: он је Redensart БАвине рӯви, f. р. (у ц. г.) vidе тучин дан. бабовић, т. і. он је као и отац му, еr іt mie БАвини дний, m, pl. vіdе бабини укови. sein Vater, patri simillimus. БАвини ЗУБИ, m. pl. (у Дубр.) некака трава, | БАБдлиЧАН, чна, чно, у лицу као баба, аltеn eine Art Pflanze, herbae genus. Gesichtes, faciei senescentis. БАвини JAPци, pl. оно вријеме кад| БАБЎлицE, f. р. у загонеци, cf. ћућерица. БАвини козлити, на свршетку Марта БАБУР, m. Baier, Bayarus. БАвини позАЈMEHйци, или у почетку Апри- БАБУРА, f. eine Дrt irsenen Ofепв (оқne Saфeln), БАвини ӯкови, лија удари снијег или fornax simplicissima. цигани, еtmа элärzfфnee, pix cadens mеnsе | БАБЎРАЧА, f. велика крастава вугаста жаба, martiо. Приповиједају да је некаква баба која не живи у води, него на суху по јанстјерала јариће у планину, па дунуо сје- мама, bie & rüte, bufо. Гдјекоји кажу да ће вер и ударно снијег, а она рекла: „Прц ономе умрнјетн матн који убије бабурачу, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи пето. ако ли би је ко нехотице убно, он ваља да рошчићи.” На то се расрди Март, па узај- пљуне на њу рекавшн: „пн! твоја мати мивши у Февруарија неколика дана, навали прије умрла него моја !” cf. ватрена жаба. са снијегом ис мразом, те се смрзне и ока. | БАБУРИНА, f. 1) augm. b. баба, 2) vidе бабумени и баба и њезини јарићи. Кажу да се рача. и данас може видјети у некаквој планини | БАБӯРСКА, f. adj. Baiern, Bavaria. (гдје се то догодило) оно камење што је | БАБЎРСкӣ, кa, кo, baierifф, bavarorum : постало од бабе и од јарића : баба стоји На те иде сва сила Бабурска у сриједи и јарићи око ње. Помоћн вам послати не могу БАвин кӧкӧт, m. (у Ц. г.) некакатнца, колико Од велики Бабурски топова кос (кукавичји коњиц?), art Bogel, avis Што говоре Бабурска господа genus. БАБУСКАРА, f. vіdе бабетина. БАвино ЈЕЗЕРО, п. мало језеро наврх Велебита (БАБУШина, . був 23eiФfleifф, caro inguinalis. близу Влашког града. БАБУШКА, f. (у Боцн) беr Salapfel, gаlla, cf. БАвино љЁто, п. кад је топло у невријеме, шешарка. особнто у јесен, Der alte 28eiber: Commer, БАВАН, m. (у Ц. г.) vidе балван. aestas praeceps. БАВЁРАЦ, рца, m. (у Хрв.) Irt Eroapfel (Die aus БАвино ӯхо, п. мало као гљивица црвено при Baiern gebracht sein sollen), solana quaedam. BÀBUTH CE, BẢM ce, v. impf. fic aufhalten, mo. *) или како оцу дјетињему буде име, rari: гдје се бави он сад ? **) Или како буде име матери, BÀB.LÊBBE, n. das Verweilen, moratio. ***) Како му буде име, БАВРљањк, п. Зав ИmperfФlenbern, vаgаtiо. je vie БАВРЊАти, љам, v. impf. umbеrfФlenbern, vagor. срећан може наћи некакав драгоцјени пр- БАДА», дља, т. (у црмн.) оштро гвожђе усаБАГАВ, а, о, (у Барањи) vide бaнгaв: Нема ти ђено у остањ, те се њим волови тјерају, горега од багава човјека, крњава лонца, der Stachel zum Untreiben eines Thieres, sti mulus. cf. сладун. и ћораве редуше. БАГАљ, гља, m. (у Сријему) vide багљић. БАДАЊ, дња, m. 1) велика шупља клада што БАГАНА, f. кожнца јагњећа, баѕ gammfel, pellis кроз њу тече вода, те обрће коло на каши. agnina. чари воденици, бie Xəbre, canalis. Бадањ се БАГАТЕЛА, f. (у војв.) Die Steinigteit (bagatelle), намјести на скок, па се доље, у ужему кра ју, удари уњ каблина, која се утврди дрве. res parva. БАГАш, багаша, т. (у Ц. г.) житна мјера од нијем клинима да не може ни испасти нити Aecer oka, Urt Getreidemaß, modii genus. се ласно извадити, те тако бадаю постане БАГАЩЕВАЦ, Багашевца, m. поток у Јадру у доље још трешњи, а да би био још трешњи, у кабинну се ударају туљци: кад има доста воселу Тршићу. Багдат, Багдата, т. Заддас, Bagdadam: Ако де, већи, а на мањој води мањи (у који се ни је далеко Багдаш, близу је аршин. рука не може увући), а кад воде има врло БАГЛАмя, f. ) (највише се говори pl. ба много, онда се избије и велики туљац, па мење на каблину. На великим сушама гламе) оно гвожђе што држи врата за довратник (cf. шарке), 2ngel uno Bans-an кад воденица не може самошегом (или der Thür, cardo et vinculum januae. 2) Mana на самошег)да меље ни на мали туљац, оң. тамбурица од три жице, еіnе tleine Pan? да меље на усшаву, т.ј. горе се вода устаdore von drei Saiten, trichordii genus. ви док је се много накупи, па се онда пушта БагЊА, f. н. п. снјена или сламе, ein 2jmel у бадањ. 2) (у Ц. г.) каца, бie Sufe, labram. 3) Heu oder Strob, fasciculus. (у Хрв.) каца у дну уска агоре шира (особиБагљањЕ, n. bas (peus) 2ӣjel: maфen, fasci то за грожђе и шљиве), Дrt &ufe, labrigenus. culorum confectio. BÁÆBE, n. 1) das Stechen, punctio. 2) das leife БАГљАТн, њам, y, impf. (рец:) Зufфеl mафен Gehen, suspensus gradus. asciculos conficere. БАДАР, дра, дро, н. п. коњ, lеbѕаft, alacer. вагљив, а, о, н. п. коњ, mit бага behaftet, | відлти, бадам,, . impf. ) Leife ftефен, рungo morbo 6ara dicto laborans. leniter. 2) leire gehen, incedo punctim. вагљив, багљића, m. (у Сријему)vidе навиљак. відвь, m (у Сријему) нека риба, у које је БігљицА, f. dim, p. багља. глава као у змије; тешко се струже и не БАГРА, f. (у војв.) н. п. он је твоје багре, беі: пори се, него јој се цријева извлаче nes Gelichters, tuae farinae. yun, Urt Fisch, piscis genus. БАГРА, f. (у Дубр.) некака морска риба, 2rt відвљ, т. (у Боци) vidё бадаљ. Meerfildo, piscis marini genus. відкм*, m. Ranbel, amygdalus. БАГРДАН, m, мала варошнца између Јагодине відкмов, а, о, олапсеlе, amygdali. Baroque, ein Städtchen in Serbien, nomen BAAJABÂ,) БАдJAвід, (у Босни) vide бадава. БАдљк, f, pl. ) некака болест у очима, која бадње на очију. се уочи Божића (на бадњи дан) и осјећн. БАДАВАЦИЈА", m. 1) беr аlеѕ umjonit baben wiп, Бадњаке многи снјеку прије сунца посув qui omnia vult sibi gratis dari. 2) der Müßig. ши их најприје житом в рекавши : добро gånger, homo deses. јутро и честит ти бадњи дан!” Обично их саБАдало, п, оно мјесто гдје ударају дјеца крајем јеку само с једне стране, а с друге се стране од штапа кад се банају. cf. банати се. ударн сјекором само један пут. По гдјекојн. БАДА, д.ља, m. 1) (у Хрв., а у Боци бадем) јем мјестима овршком од бадњака служи се некаква трава које је лист бодикав а мјесто ватраља доклeгoд полажајник у кукоријен се за невољу — угладне године ћу не дође, па онда домаћица свеже на kyxa u jepe, eine Art Pflanze, herbae genus. повјесмо и баци га на стреху. Кад се у У Хрватској се ова трава зове и сјекавац вече смркне онда домаћин унесе бадњан (у Лици) aacји сшриц. У Боци се при- ке у кућу, и наложи на ватру; кад ступи с повиједа да у земљи под овом травом ко је бадњаком у кућу, онда рече: „добар вече ten на M п. и честит вам бадњи дан.” А нз куће га ка-| БАЖЪЁЊЕ, п. Сав сtіntеr, foetor. кав мушкарац поспе жатом и одговори важТЕти, баздим, v. impf. (у Бјелоп.) vide му: „Дао ти Бог добро сретњи и честити.” баздјети. Кад се бадњак меће на ватру, трипут се по- важљив, а, о, vide багљив. макне у напредак; а кад прегори, горњи | База, f. vіdе зова. крај ваља дочекати у руке с рукавицама, па | БАЗАГУР, m. Цеклинско око у језеру Скадарта обнијети око кошница и по том угасивши cкoмe. га оставити на какву младу шљиву нан ваздети, аст:) (дім, v. imрг. ftinten, foeteo, или (. на јабуку. У Рисну бадњаке наките ловори- Біздити, (зап.) impf ком; у 1Ңрмници онај који их унесе у кућу віздJBти, (југоз.) cf. смрдјети. наздрави нм милојком вина, и пошто се БАЗДРК, m. (у Ризну) Ser Suri, crepitus venсам напије, напоји и њих (полије их). По tris, cf. прдеж. Херцеговинн гдје су велике куће дову- БАЗДРКАЊв, п. бав Иmbergeben, vаgаtiо. ку бадњаке на шест или на осам вoлoвa, БАЗДРКАТи, базирчём, v. impf. без посла ходапа натјерају кроз кућу, те истјерају воло- TH, müßig umbergeben, vagari. ве на друга врата, а бадњаке скину у кући. БАЗДРљИКА, f. (у Барањи) vide стабадљика. По Далмацијии по осталијем онамо краје- БАЗЕРБАМБАША”, m. Ser mit Bem 2Гusa uni #in вима и кршћани ложе бадњаке. с. Божић, fuhr-Zolle Belehnte, portitorio praefectus. полажајник. БАЗЕРБАМБАШин, а, о, без базерђамбаша, porFAzњАРА, f. (у Сријему) воденица поточара titorio praefecti. која има бадањ, eine 21st 28affеrmüble, molae БАЗЕРБАмВАШЛУК, m. Вав 2Imt be8 базерђамaquariae genus. баша, dignitas чої базерђамбаша. НАДЊАчица, f. (у Ц. г.) мали бадњак, како- | БАЗЁРЪАн, базерђана, т. vіdе трговац. внјех се пет наложи преко бадњака. cf. Бази, база, м. р. у пјесми: златан сахат с блажена палица. базима ваља да је Repetirubr (од ТурнадЊЕв, а, о, (у ц. г.) vidе качни. скога басма-сахат). кадњева вода, f. (у ц. г.) vide paсo 1. БізЈАШ, m, мали намастирић на лијевом бриБАдњево ЗЁЉЕ, кисео купус у глава- јегу Дунава (у Банату), ein Sloftеr im 25anat, цама. monasterii nomen. Бадњй ВЁЧЕ, бадњега вечера, m. (у . г.) vide БАИР”, т. баѕ ufеr, ripa, cf. бријег, обала. бадњи дан: БАЈА, f. 1) һур. р. баук. 2) (у Далм.) vide aбajКоја ми је златоглава, лија. Оно ми је бадњи вече bĀJA, f. Stadt in der Batschka, nomen urbis. Бадњи дан, бадњега днё,m. Ser Chrijtaben, dies! БАЈАЛИЦА, f. Vie Заuberin, incantatrix. Пјевају аntе feslum Christi natale. На бадњи дан како се у сватовима (кад се женио бунгур ујутру (како домаћин отиде по бадњаке) челебија шараном ћевојком) разбољео сакрије се ватра и ступа с тучком и све купус на сланини, па му довели проју столице, и прва се столица изнесе на Бо- бајалицу да му баје, жић ујутру под по лажајника, испод којега Проја баје, купуса нестаје. — је гдјекојн измакну те падне под губером, віЈАло, т. vіdе бајач. којијем га домаћица хоће да огрнe.cf.Божнѣ. БАЈАМ, т. (у ц, г.) vidе бадем. ! . Бадњит, т. dim. E. бадањ. BAJĀBE, n. das Zaubern, incantatio. БАДРљИЦА, f. 1) онај струк у траве од земље БАЈАТ, а, о, Пн. п. бајат хљеб, бајатно до цвијета, Беr tengel, canlis. cf. стабљнка.! БАЛТАН, тна, тно, месо, аltbaten, niФt frifф, 2) у ситнога перја оно што остане кад се vetus, non recens. nepje vuja, der Federkiel, caulis pennae. BÀJATH, jêm, v. impf. faubern, incanto (morbum, БАЕР, m. (у Сријему) vidе баир. dolorem). БАЖДАР, баждара, т. беt fiber, mensurarum БАЈАЦ, Бајца, m. Ciner von Баја. ponderumque examinator, BÀJAY, 6ajáya, m. der Zauberer, incantator : БАЖДАРИНА, f. ) (ст.) 3of gelo, portorium, cf. Носеше га на бајаче, да га обају царина : BÁJKO, m. Mannsname, nomen viri. На водици вила баждарица, БАЈНА ЛУКА, f. град и варош у Босни на води Те узима тешку баждарину: Bpbacy, eine Stadt in Bosnien, nomen urbis. Од јунака оба црна ока, БАJнолӱЧАнин, m. finer von Бајна лука. А од коња ноге све четири БАJндаӯ чKA, f. fine pon Бајна лука. 2) bie &іфsebubr, quod solvitur pro mensu- БАJндлӯчки, ка, кӧ, вон Бајна лука. rarum ponderumque examinatione. BÁJO, M. Mannsname, nomen .yiri. БАЖДАРНЦА, f. (ст.) tie 3&lnerin, portitrix (?). БАЈСкӣ, кa, кo, von Баја. cf. баждарина. BÂJqeta, m. Mannsname, nomen viri. БАЖ ДАРСкӣ, кa, кӧ, н. п. кантар, баѕ &іфтар, Бак, m. (понајвише се говори pl. бачи) тако mensura plublice probała. және тепајући зову зубе у мале дјеце, кад Sanat, -ла. е абај ин почињу ницати (мјесто бак говори се валя, f. (у Ц. г.) дрва, прућа, жила, vidе денбаук, и баучак, ау Боци вyчићи), Win: њак, нарамак. derwort für Zahn, dens sermone infantium. ВАЛАВАН*, м. 1) назеба, кахавица, беr bnup3 вік, m. (у Хрв.) vidе бик. fen, gravedo, pituita. 2) in einem Liede als БАКА, f. hyp. р. баба. f Schimpfwort gegen den Hahn, convicium in BAKA"! vide rue! gallum gallinaceum: масло, мед и т. д., деr Opeereibänsler, con- БАЛАВ, а, о, topis, mucosus. БАЛАВАЦ, балавца, m. ) беr Xopige, Robube, phóa, eine Art Meerfisch, piscis marini ge. sterosteus aculeatus. BAAABHUA, f. das Roßmädchen, puella mucida. (у lacus Balaton in Ungaria. cf. Гаваново је: Бакалави коло воде, зеро. БАЛАтино JЁЗЕРО, п. vide Балатин : На двору му створите Балашино језеро BÀKÂHHLA, f. 6akaacku ayhan, das Spezereis BÀ NAYRON BOJBOAA, m. (cr.) Name eines Riesen, gewölbe, taberna condimentarii. nomen propr. : БАКілов, а, о, бев бакал, condimentarii. Има један Балачко војвода Бакалски, кa, кo, Semraframet, condimen-| Балван, m. велики дирек као греда, 23affe, tarii. trabs. BÀKAP", kpa, m. 1) das Kupfer, cuprum, cf. mjes. BÀJE, Gânâ, f. pl. der Rog, mucus. cf. conhe. 2) бlast Buccari im froatifфеn sütenlanѕе. I валвГА, Г. н. п. говеђа, коњска, овчја, беr un БАКАРЛИЈА“, f. vіdе бакрачлија : flath, Biebkoth, stercus. Бије њега оштром бакармијом — БАЛёгањЕ, n. Бав Лiten, Sothmaфen (vom 23ieb), ВАКАРУША, f. (у Сријему) бакрено звоно што cacatio pecorum. се веже н. п. на вола, cf. клепка. BAAÈTATH, râm, v. impf. misten, den Koth von sich БАЛЕЖИЦА, f. dim. р. балега. ce meħe kamena, Standort der Steinwerfenden, vicium): Алија и балија два брата; Не зна балија што је здрава Марија. Ваквица, г. (у Щум.) дрвен водени еуд, 2Гrt | БАЛИЈётина, f. augm. р. балија. 23affеrgefäp, modii genus, ef. жбан, чобања. | Білити, лим, y. impf. )) ropen, maco maculo. BÀKETA, f. (y Pachy) der Stock, baculus : 2) roßen, weinen, muco maculor flendo, Старом Јоку сребрну бакешу Біло, m, балав човјек, Ser Xogige, mucosus. Бакин, а, о, беr бака, vetulae. БілоњА, ) од стара солн (угљен). BÀACAM, m. der Balsam, balsamum. БААТА", f. vіdе cјекира (али се ријетко говори, н. п. ја говорим, а он ни у БАКРАЧЛИЈА“, f. vіdе узенђија. BÀATÂBE, n. das Hacken, caesio. BÀKPEH, a, o, kuprfen, cupreus, aeneus. Балтати, там, v. impf. тућн (балтом), Баtеп, БАКРЕЊАЧА, f. (у котору) н, п. пушка, т.ј. око- caedere. вана рђавим сребром, као бакрөм, еіn mіt валук“, т. рибља трава, pie sifфbörner, schlechtem Silber beschlagenes Feuergewehr, BÀAYKAT, Tonhörner, cocculi indi. sclopetum argento viliori munitam. ВАЛУЧКА, f. wilber gаиф, allium vineale. Дјеца ВіктіЊЕ, п. vіdе бахтање. ову траву кашто и једу, али често и ВіктAти, бакһен, vide бахтати. од ње. На гдјекојим се мјестима ова трава рову) до коре, од прилике с три прста де- и на њима од челика балче Крвава му сабља до балчака БАашовА ГРАДИНА, . зидине од Жабљака к балшу). бљују ,, nomen urbis. Бајна лука. а лука, а лука. viri. men viri . он рi бари) тако у мале дјеце, кад |
0 Reviews Reviews aren't verified, but Google checks for and removes fake content when it's identified Write review |