Page images
PDF
EPUB

:}

дивнА, f. Seauenname, nomen feminae.

pferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel, дивовањЕ, n. (зап.) vidе дјевовање.

cf. днзгин, вођице. дивовАТИ, дивујем, (зап.) vidе дјевовати. дизгин”, т. vіdе дизген: дивоЈАЧкӣ, кa, кo, (зап.) vidе дјевојачки. Па он шњима из дизгина иде дивоЈАштво, п. (зап.) vidе дјевојаштво. дизгуст, т. (у прим.) Ser 2Biserwine,taedium : дивбЈКА, f. (зап.) vidе дјевојка.

Когоћ има густа има н дизгусша. дивозЧЕ, чета, п. (зап.) vidе дјевојче. диздАР, диздъра, т. беr bоrwаrtеr einer Se: дивојчёЊЕ, п. (зап.) vidе дјевојчење.

stung, janitor arcis. дивојчин, а, о, (зап.) vidе дјевојчин. диздАРАЦ, рца, m. hyp. р. днздар : И ако је мој дивојчинА, f. augm. р. дивојка.

мали градац, али сам ја у њему дизларац. дивојчити, чим, (зап.) vidе дјевојчити. диздАРЕВ, а, о, vidе днздаров. дивојчити CE, чим се, (зап.) vidе дјевојчити се. диздАРЕВИЦА, f. vіdе днздаровица. дивојчицА, f. dim. и. дивојка.

дйздАРЕВИЦА, f. извор у Рудничкој планини. дивдJЧУРА, f. augm. р. дивојка.

диздаров, а, о, беҙ диздар, janitoris. дивојЧУРИНА, f. vіdе дивојчина.

дизДАРОвица, f. Die Pfürtnerin, janitrix, janiдивокозА, f. Vie Semje, capra rupicapra Linn.

toris uxor. дивӦР, m. (ст. у Ц. г.) ваља да је мјесто ди- диздАРСкӣ, кa, кo, Pfürtners, janitorum. ван (разговор, скупштина):

дизиЈА, f. vіdе низ : Узраса' је зелен бор

Дај ми, Боже, дизију дуката, Уз Алагин био двор,

Да ја купим иглу. од биљура Ту је кмество и дивор

1999 дизЛУКЕ, дизлука, f. 1

pl. vіdе тозлуке. Овдје би рекао човјек да је дивор (мјесто дизЛУЦи, дизлука, т. / диван ?) за то узето да се сложи са двор ; диЈАЊЕ, n. vіdе дихање. али сам ја још као дијете у Лозници слу- двЈАти, дишём (гдјекоји говоре и дијам), шао гдје се пјева :

vidе дихати. Мађисторе, моја медна уста !

днЈЁВАЊЕ, п. (јуж.) баShun, pintbun, pin: Остала ти твоја школа пуста !

legen, positio. Пуштај ђаке на дивор сокаке — диЈЕВАти, дијевам, v. impf. (јуж.) tbun, pono, дивоРог, а, о, у загонеци: Диворога крава соllоco : Куда дијеваш ти толике новце ?

из висока пала, сва се распрашила, а теле диЈЕВОЈКА, f. у пјесми (да се испуни врста) сачувала.

мјесто дјевојка: AHBÒTA, f. die Wunderschönheit, mira pulchritudo. Онога ћу бити дијевојка дивош, Дивоща, т. село у Сријему: Коқша Кад виднла Мара дијевојка из Дивоша.

дЙЈЕл, m. (јуж.) (р. дијелови) ) Ber 3 beil, porдивски, ка, кӧ, Riefen-, тобт диви :

tio: Кога нема на дијелу, нема му ни дијела. Док дођоше у дивску планнну

2) der Berg, mons: y3 Aujen, bergan, Ha Ayrom дивчи-ВАРЕ, f. р. некакво мјесто у Маљену. дијелу (у Церу зове се једно брдо Дуги дивчик“, m. vіdе дилчик.

дијел), cf. део. дигнути, нём, vide дићн.

днЈЕлити, дијелим, v. impf. (јуж.) ) thеіlеп, дигнути се, нём се, vide дићн се.

divido. 2) просјаку, (бет 2Гrmen) XImojen дид, m. (зап.) vidе дјед.

geben, austheilen, largiri stipem : ko npoch дидётинА, m. (зап.) vidе дједетнна.

не дијели. дидинА, m. augm, p. дид.

диЈЕлити ск, дијелим се, v. г. impf. (јуж.) дйдов, а, о, (зап.) vidе дједов.

fich theilen (in etwas), divido. дйдовинА, f. (зап.) vidе дједовина.

диЈЕЉЕЊк, п. (јуж.) 1) бав Хbeilen, divisio. дйжBA, f. (у Хрв. у кршћ.) vidе крављача. 2) das Austheilen des Ulmosens, largitio stipis. диждевицА, f. (у Сарајеву) vide дaждевица. диэЕТЕ, дјетета југоз., а јуж. бешеша), п. дизало, m. Oet ebet, qui levat: Спремо за das Kind, filius aut filia.

динама (јемaц, т. ј. зао за горега или за диётити CE, дијетим се, v. r. impf. (јуж.) једнака : један спрема с пута, а други kindisch sein, pueriliter facio. диже, т. і обојнца краду).

дЙКА, f. (voc. дико) ) Der Otola, gloria. 2) (у дЙЗАЊЕ, т. баѕ beben, lеvаtiо.

Бачк.) vidе драго: дйзАТн, дижём, v. impf. 1) beben, lеvo. 2) зви

нађнкала трава, jepje, auftreiben, excitare, cf. kperath : Нека Ђика, покосиће дика и одоше улов у планину,

Дика плава, ал је срцу драга Они дижу тице јаребице

дикАЊЕ, n. vіdе дичење. дйзАТИ СЕ, дижем се, v. г. pf. jih erheben, con- дикАТи ск, дикам се, v. impf. (у ц. г.) vide surgo, existo.

дичити се. дизгл”, f. vіdе крајац.

| дикиЦА, f. dim. р. дика. Слабо се чује у дізген“, m. од узде они каишн што се држе говору, него се припијева у пјесмама по

y pykama kaA ce jawe, die Zügel (des Reit- Земуну и по Новом саду, н. п. :

[ocr errors]

:

Купићу ти, дикице, сукњу од паргала, | димити, мим, v. impf. rаиф тафеn, fumo.

и кецељу, дикице, дебелога веза димити ск, ми се, у. r. impf. rauben, fumo. дикица, f. (у Сријему) Bornige Opistlette, xan- димитРИЈА, thium spinosum.

m. Demeter, Demetrius.

димитРИЈЕ, дйкЛА (Дикла), f. 1) Зraцепнате, nomen femi- димишкИЈА, f. vіdе димишћија:

nae. 2) (по зап, кр. особито у Кршћана) и да пaшeш сабљу димишкију vidе дјевојка: Што дикла навикла то не- димйшъИЈА, f. т. б. сабља, Damascener:bel, вјеста не одвиче.

acinaces Damascenus, cf. димишкија, днянсдико, m. (зап.) һур. р. дид.

кија, демешкиња, демишкиња : ANKOCABA, f. Frauenname, nomen feminae. Трже Турчин сабљу димишћају дйл, m. (да ли није мјесто див?):

димлнЈАш, димлнјаша, т. беr "димлијe trägt Каква дила водим од планинах

(im Gegensaße von dem Landbewohner), bra. дил, m. (зап.) vidе дијел.

catus. дилАЦИЈА, m. (зап.) vidе дјелација.

димлнЈЕ, димлија, f. pl. vіdе димије. дилБЕР*, m. Bеt ©фüne, Die Офüne, pulcher, димљак, т. vіdе димњак : pulchra:

А погледа на димљак на кулу: Сви дилбери, мог дилбера нема дймљЁЊЕ, п. 1) бав Хаиф-тафеn, fumatio. дилБЕРЧк, чета, п. (ст.) dim. р. дилбер:

2) das Rauchen, fumatio. Ја јој реко: добар вече дилберче димљив, а, о, н. п. ракија, rüифеris, fumosus. дильЁРЧит, m. (ст.) dim. р. дилбер :

AHMHHUA, f. die Rauchfangsteuer (an den BiОј ћевојко дилберчићу!

fchof), vectigal pro fumario. убијелу белнучићу —

A'MH ÂK, m. der Rauchfang, Schornstein, fumaдилкушиЦА, f. vіdе делкушнца.

rium, cf. димљак, комин. дило, n. (зап.) vidе дјело: Какво рило, такво димњАЧА, f. Crbrаиф, fumaria officinalis.

дило. У овој пословици говори се овако дин*, m. Ber Slaube, fides, cf. вјера, закон:

и по осталијем крајевима према рило. А тако ми дина и имана ANNYHK*, m. die Stange (bei der Kunkel und ANHẬP, m. 1) Urt kleine Münze, numi genus ;

der Schnellwage), pertica (Ha AHAqnky rope динар је колико највећа пређашња пара, стојн башлук, око којега се навија повјес- али је у броју од прије био мањи од памо, а доље се дилчик забоде у коло, и то ре: динар није новац Турски; него неје све у варошке преслице):

какав Хришћански (Дубровачки или МлеМобарице моје другарице!

тачки, чији ли је) и за то га је од паре Удрите га колом и дилчиком

ласно било распознати, кад су у женскога дйЉАЊЕ, п. (зап.) vidе дјељање.

мала лијепа уста, рече се: као да су дидйЊАОницА, f. (зап.) vidе дјељаоница.

наром прорезана. У врачању кажу да дйЉАти, љам, (зап.) vidе дјељати.

бн динаром ваљало заклати змију или друдйЉАЧА, f. (зап.) vidе дјељача.

го што ; диљЁ, vidе даље: Што пас дуже на репу то За два плава не би гроша дала, овце све дифе.

За млинара не би ни динара дӣљКА, f. (ст.) дуга пушка, ein Langes Seu= За брата би црне очи дала, ergewebr, telum jaculatorium longius :

А за драгог не би ни динара Држе дуге преко крила диљке

2) (у Рисну) садашња Аустријска крајцадЙьКАЊЕ, n. dim, p. диљање.

pa, Ser #fterr. Wreuger. 3) (по југоз. кр.) pl. дйKATи, кам, dim. р. диљати.

динари, дав Оels, pecunia, cf, новци, јаспри: дйм, m. Bеr Хаиф, fumus.

нема динара. димАРИНА, f. (у Босни) vidе дниница (онамо дЙНАРА, f. планина у Далмацији (на Турској

се и други некакав данак који се даје мећи близу Книња), ein Berg іn Dalmatien, Турцима, зове димарина).

mons Dalmatiae : дймАЊЕ, n. vіdе духање.

Газе Турци Динару планину дймАти, димам (димљём), v. impf. vіdе духати. ІдинАРИт, т. dim. . динар. димнЈЕ, димија, f. pi. Lange uno weite pojen динӣГЛА, f. (у Далм.) vidе подланица 2.

рот LeiФten gefärsten Zeus, braccae, cf. дим-динути, динём, vidе дихнути.
лије. Димије су од плаветна платна или динути, динём, vide дистн.
од свиле, а кад би биле од чохе онда би дЙНУти, нём, vide дисти.
се звале шалваре.

дйЊА, f. (pl. gen. диња) ) bie Relone, pepo. димЙРЛи*, adj. indecl. vіdе гвозден:

2) (у Боци) vidе лубеница, cf. пипун. На авлиjу димирли капију – дињНЦА, f. dim. р. диња. димйскиЈА, f. т. б. сабља, vide димнићија: дињКА, f. некако црвено грожђе, rother graо бедрици сабља димискија

miner, vitis apiana. дймит, т. (у нах. Рудн.) потпуннти днинтом дйо, дијела, (јуж.) (у везењу).

дйо, дüла, (зап.) 1

[ocr errors]

m, vide дијел.

[ocr errors]

винац.

.

[ocr errors]

дидвА, f. (јуж. н зап.) bie beitung, distributio. дихтАти, дишћем, v. impf. (по југоз. кр.) viдидница, f. (јуж. и зап.) Ser 2ntheil, portio : дн. de дихати: оница земље.

Hнтн миче ни душицом дишће диплЕ, дйпала, f. pl. налик на гадње, али диЦА, f. (зап.) vidе дјеца.

нема прдаљке, еіnе lеt Dusеlfact, utriculiдйцмо, п. између Спљета и Сиња лијепо musici genus. Дипле су особито по Хрват- поље и у њему седам села (једна нурија ској и по Далмацији.

хришћанска и једна кршћанска). дйплити, лим, v. impf. Sіе диплe fpielen, cano дЙЧАн, чна, чно, rübmli, fфén, gloriosus. utriculo диплe dicto.

дйчЁЊЕ, n. Sa8 Фtolifein, Sas Otolaтaфen, suдипЉЕЊЕ, p. paspielen bеr диплe, utriculi дип- perbia, gloria. ne dicti cantus.

дйчин, а, о, (зап.) vidе дјечин. дЙРА (дйра), f. (у Херц., а у Дубр. дйра) ру- дичини, f. augm. р. днца.

па н. п. на хаљинн каквој (што је раз- дичинА, f, вода у нахији у Рудничкој. cf. Садршо), бав go, foramen. дЙРА, f. (у IIум.) пут куд војска прође или дйчити, дичим, v. impf. кога, ftol; maфen, @bre

Hae, Durchzug eines Heeres, transitus exer. machen, gloria (nostra) est: citus.

Што је дичан, то га име дачи дЙРАЊЕ, n. Bas Berubren, tасtiо.

дйчити CE, дичим се, v. r. impf. кни, чим, ji дЙРАти, дирам, v. impf. у кога, у што, еtwa8 rühmen (mit Recht), stolz sein, superbio (jure). berühren, tango.

дичицА, f. dim. р. дица. ANPER*, m. der Balken, Pflock, trabis genus. дичЎРЛИЈА, f. vіdе дичина. ДИРЕКАч, дирекaчa, m. (у Рисну) vidе леде- дишA, m. (нет.) vide Дншо 1. њача.

диЦІЕР“, на поље! binаuѕ, fоrаѕ. ДИРЕКлИЈА“, f. Sеr fpanifфе Зbaler, numus his-| дишЁРИСАти, ришём, v. pf. кога, einen bin: panus.

ausschaffen (zu ihm sagen Auwep), expello дЙРЕЧия, m, dim. р. дирек.

foras. дЙРИНЦЁЊЕ, n. бав $aulengen, ociatio. дйо, m. ) (јуж.) һур. р. Димитрије. 2) (зап.) дЙРИНЦити, цим, у impf. (особито у војв.) hyp. р. дивер. faulenjen, ociari.

дJAк, дјака, т. (у Дубр.) vide ђак (ондје се дЙРКАЛo, m. vіdе задиркивало.

дјак зове само онај који је обучен у подЙРКАЊЕ, п. dim. р. дирање.

повске хаљине; а остали се зову секулари). дЙРКАТи, кам, dim. о. дирати.

длЁВА, f. у пјесми, vidе дјевојка : дисањЕ, n. Bas Itbmen, spiratio.

Носиоце момке нежењене, дЙСАТИ, дишём, v. impf. athmen, spiro. cf. ди- Пратноце дјеве неудате јати, дихати, дихтати.

дJЁВЁР, дјевера, m. (југоз.) 1) беr Офwager дисти, дйдём (динём), (зав.) vidе дјестн. (des Ehemannes Bruder), levir. 2) pyynu ajeдисти, дидём (динём), (зап.) vidе дјести. bep, der Brautführer, paranymphus. 3) der дитло, тла, m. (зап.) vidе дјетао.

Sekundant (im Duell), amicus, adjutor: дЙТЕлинА, f. (зап.) vidе дјетелина.

Па fевери од њи одступише, дитЁнцE (дйтенце), п. dim. ь, дите.

А они се ударат” стадоше дЙТЕТИНА, m. augm. , дите.

ДЈЕВЁРАК, pкa, m. hyp. р. дјевер. cf. ђеверак. дЙТЕШЦЕ, т. vіdе дитeнце.

дJЁВЕР-БАША, т. cf. ћевер-баша. дитинци, дитинаца, m. р. (зап.) vidе дје. ДЈЕВЕРЙВАЊЕ, n. per Brautführer fein, officium тинци.

paranymphi. дитињ, а, е, (зап.) vidе дјетињ.

ДЈЕВЕРИВАти, дјеверујем, v. impf. и. pf. (југоз.) дитиња вдлЁст, f. vіdе дјетнња болест. Brautführer sein, sum paranymphus. дитињЁњЕ, n. (зап.) vidе дјетињење. AJEBÈPHTH, PÂM, v. impf. zu Brautführer bitten, дитињй, ња, ње, (зап.) vidе дјетињи.

advocare pro paranympho : дитињити, њим, (зап.) vidе дјетињити. Дјеверићу и Петра и Павла — дитињски, ка, кӧ, (зап.) vidе дјетињски.

ДЈЕВЕРИчин, т. (у Боци) дјеверов син снаси. дитињство, п. (зап.) vidе дјетињство. ДЈЕВЕРИЧНА, f. (у Боци) дјеверова кћи снасн. дитит, т. (зап.) vidе дјетић.

дJЁВЕРов, а, о, бугоз.) 1) бев ефwagers, leviri. дйтлия, т. (зап.) vidе дјетлић.

2) des Brautführers, paranymphi. 3) des Seдити, дигнём, v. pf. beben, lеvo, cf. дигнути. kundanten, amici. дити ск, дигнём се, v. г. pf. fіt еrbебеп, аuf I дәЕВЁРСКӣ, кa, кӧ, бев дјевер, той дјевер. stehen, consurgo.

ДЈЕВЁРСтво, п. (југоз.) bie Brautführerfфаft, радйхАЊЕ, n. Bаѕ thmen, spiratio.

ranymphatus: зове ме у дјеверсиво. дихати, дишём, v. impf. athmen, spiro, cf. ди-дJEBЁРУНА, f. (југоз.) beg brautführers $rаи,

саты: Бе двоје дише, треће се пише. uxor paranymphi. дихнути, дяхнём, v. pf. einen Xthemjug thun, ДЈЕВЕРУшин, а, о, (југоз.) Der Seau bes Braut= spiritum duco.

führers, uxoris paranymphi.

[ocr errors]

длёвицА, f. (југоз.) vidе дјевојка:

дэвљКАЊЕ, n. dim. р. дјељање. Пјевала тица пјевица :

ДЈЕЉКАТи, кам, dim. D, дјељати. Што ће старцу fевица,

дэЕНУти, дjёнём, vidе дјести. А младићу бабица —

ДЈЕНУти, нём, vidе дјестн. ДЈЕвдвАЊЕ (дјевовање), п. (југоз.) дав &: длЁсти, дједем (дјенём), v. impf. (југоз.) т. б.

chenthum, der Mädchenstand, virginitas : сијено, аuffфоbern, in acervum colligo. Бевовање моје царовање

длЁсти, дједём (дјенём), v. pf. (југоз.) tђип, ДЈЕвдвАти, дјевујем, v. impf. (југоз.) Зungfrau ftеllеn, lеgеt, pono: куд сн дио новце ? fein, virgo sum.

дJETAO, тла, т. (југоз.) Der Bunt(рефt, picus дJЁвоЈАЧки, кa, кo, (југоз.) masфеnbaft, puella- varius: Шарен као дјешао. ris.

ДЈЕТЕЛИНА, f. (југоз.) Ser Slee, trifolium : AJÈBOJAUTBO, n. die Jungfräulichkeit, der jung- Под главом јој снопак дјешелине fräuliche Stand, virginitas :

дJETЁНЦЕ (дјетенце), n. (југоз.) vidе дјетенце. За ким ћемо оставити мајку

длЁТЕТИНА, f. (у Дубр.) augm. о. дијете (осои лијепо царство дјевојаши во

бито за луда човјека, cf. ацамија), ein ЭЛапп, дJЁвоЈКА, f. (voc. дјевојко, pl. gen. дјевојака) unerfahren wie ein Kind, homo imperitus.

(југоз.) 1) бав эRäофеп, puella. 2) (у Дубр.) длЁТЕХЦЕ, n. (у горњ. прим.) vidе дјетешце. свака слушкиња, била удата или неудата, дJETЕШЦЕ, цета, п. dim. р. дијете. удовица или баба од шездесет година, ріе дJётинци, дјетинаца, m, pl. (југоз.) vide ћеMagd, ancilla.

тинци. длёвојче, чeтa, n. fleines Räoфen, puella parva. Доќтињ, а, е, (југоз.) fфwаngеt, grаvidus, cf. ДЈЕВОЈЧЕЊЕ, n. (југоз.) 1) бав Intelen as ob

трудан, здјетан, бређ. таn ein элäофеn wäre, simulatio aetatis ant дэЁтињА вдлЁст, г. (у Рисну) некака болест, status puellaris. 2) das Begrüßen als ob sie од које дјеца умиру (кажу да се у дробу

ein Mädchen wäre, salutatio puellae nomine. 3ayne), Urt Kinderkrankheit, morbus quidam длёвозчин, а, о, (јуж.) бев эRäsфеnd, puellae. infantium. ДЈЕвозчинА, f. augm. р. дјевојка.

дJётињЕ, f. р. (у Сарајеву) Sie Sreip, epilepsia. ДЈЕВОЈчити, чим, v. impf. (југоз.) als Räофеn длётињЁњк, п. (југоз.) Das #incijфjein, pueribegrüßen, saluto pro puella.

litas. длёвӧЈчити ск, чим се, у. г. impf. (јуж.) [і доќтињй, ња, ње, југоз.) Winber-, puerilis.

als Эльфеn аnftеden, puellam se ostеntаrе. ДЈЕтињити, њим, v. impf. (југоз.) finif fein, девојчица, f. 1) dim. р. дјевојка, дав эRägolein, pueriliter facio.

puellula. 2) (у Дубр.) дјевојка која се није доќтињски, кa, кo, (југоз.) vidе дјетнњи. удавала и која није слушкиња, па макар дәќтињство, п. (југоз.) бie Rinbbeit, infantia,

била и уснђелица од педесет година. pueritia. ДЈЕвдJЧУРА, f. augm, p. дјевојка.

длЁтит, т. (gen. р. дјетӣћа) југоз.) ) сав ДЈЕВОЈЧУРИНА, f. augm. р. дјевојчура.

Mannsbild, (verheirateter) Mann, vir (OBO дJЁд, m. (југоз.) 1) беr Oropeater, avus. 2) у се највише говори р.) н. п. нема бешила

Рисну кад се казује колико има маломе дје. код куће (кажу жене кад нема људи код тету, веле да не ваља рећи: три или четири kyhe). 2) der Mann, Held, vir, vir fortis :

мјесеца, него мјесто мјесеца реку fеда. Намјери сe feauf на feaufa ДЈЕдётинА, m. (југоз.) vidе федетнна.

3) (по југоз. кр.) Ser Sunglіng, juvenis, дJЁдинА, m. augm. bоп дјед:

cf, момак: То зачуо стар дједина

уђевојке играју дJЁдов, а, о, (југоз.) Seg Зropeaters, avi. У fешића не знају (за сватове). дJЁдови, m. pl. cf. федови.

4) дијете, баѕ Rino, puer : ДЈЕДоВА БАБА, f. cf. ћедова баба.

За њом трче Туровн бешићи дJЁдовинА, f. (југоз.) Sag Crbe ppm Gropeater, 5) (у котору) слуга, макар и стар бно, беr hereditas avita, patrimonium avitum.

Dіеnеr, famulus, cf. момак. дJЁко, т. (југоз.) һур. р. дјед.

доќтлит, m. (југоз.) беr junge брефt, pullus ДЈЕЛАЦИЈА, m. (југоз.) беr beiler, divisor. cf. pici. ђелација.

ДЈЕЦА, f. (dat. дјеци, асс. дјецу, voc. дјецо) дJЁло, п. (рі. gen. дјела) (југоз.) Sie Xbat, faci. (coll. jyro3.) die Kinder, pueri, liberi, proles. nus: Изнћи ће fело на виђело.

дJЁчин, а, о, (југоз.) Sinber-, puerorum, libeдJЁљАЊЕ, n. (југоз.) бав фnigen, sectio miputa.

длЁчиНА, f. augm. . дјеца. ДЈЕЉАоница, Г. (југоз.) Sie Офnigbant, sella se- дәќчицА, f. dim. в. дјеца. ctoria.

ДЈЕЧУРЛИЈА, f. vіdе дјечина. ДЈЕЉАти, љам, v. impf. (југоз.) фnigeIn, seco длЁшо, m. hyp. . дјевер. minutatim.

длАКА, f. (рі. gen. длака) ) ein @tud баар, дѓЉАЧА, f. vіdе дјељаоница.

pilus : гдје је твоја диака, ту је моја (наша)

rorum.

глава ; Длака ме држи (да не учиним то 20 Tora? was ist dir daran gelegen? quid H TO). 2) das Haar der Rub, des Pferdes, pili: tua id rеfеrt ? 6) н. п. није ми до пјевања, коњ лијепе длаке. 3) зле длаке (у Рисну), него до плача, ит, профн ме се, није ми vidе бадљи. 4) у рибе длака, т.ј ситне ко- сад до тога. 7) до душе, mobi, alertings,

сти, које су као длаке, bie Bräte, spina piscis. equidеm : до душе ја не могу рећи да није длАКАВ, а, о, 1) baaris, pilosus. 2) риба дла- тако. 3) до Бога и до моје душе, bei Gott Kaba, grätig, spinosus.

und meiner Seele, me herele. длАКАВити, вим, v. impf. Dou aare mафеп, рі- доAKATи, кам, v. pf. коме, т. б. доћи му ака lis conspergo.

главе, јu Grunse riФten, bеrbеrbеn, perdo. длАКАВити ск, вим се, у. г. impf. bol Paare | дӧв, добн, f. баѕ аttеr, aetas : сваке доби љуwerden, pilis conspergor.

ди; ми смо једне доби. длАКАВИЦА, f. т. і риба, Зrätenfify, piscis | довА, n. indeci. Бie Seit, tempus: глухо доба; spinosus.

послено доба; вечерње доба; у ово додлАКАВљЁЊЕ, n. Bas Befфтиpen mit Kaare, ad- ба године; жена на том доба (т. ј. готоspersio pilorum.

ва се породити); AJAH, m. (pl. gen. Anâhâ) die flache Hand, vola:

које ли је доба ноћи ? Док би длан одлан ударио.

Рекла ми је драга доћи длАний, m. dim. р. длан.

Роди мајка два нејака сина, дланцE, n. (у Дубр.) 2rt Pflange, herbae genus. У зло доба у гладну годину длічиЦА, f. dim. b. длака.

дәБАВити, вим, v. pf, што, bеrfфаffen, procuro. длёто, n. (ист.) vide длвјето.

дәБАBнти CE, вим се, у. г. pf. чега, etwas erдлЁцE, n. dim. . длето.

langen, consequor: длнЈЌто, п. (јуж.) ба8 ©temmeifen, Ser Reitel, Пења коња крај зелена луга, coelum, ef. глијето.

Не би ли се добавио друга длилЁцE, n. dim. р. дляјето.

ддБАВЉАЊЕ, n. 3) Sa8 Зеrfфаffen, comparatio. длито, п. (зап.) vide дляјето.

2) das Bekommen, consecutio. длйцE, п. dim. р. длито.

дәБАВЉАТИ, љам, у. impf. што, bеrfaffen, ДмитАР, тра, m, vide Димитрије.

procuro. дмЙТРА, f. Хrauenname, nomen feminae, cf. дәБАВЉАТИ СЕ, љам се, v. r. impf. чега, ерМитра.

langen, consequi. Дмитров ДАН, m, vide Митров дан:

довАВРЊАти, љам, v. pf. defФlencert foттеп, о јесени одмашрову данку —

advenio lente et negligenter: ДмитровицА, f. vіdе Митровица :

Када врља једва добаврља и покупн Дмишровицу равну

дәБАР, добра, po, (добри, pa, po, adv. добро, днӣ, cf. дан.

comp. бдљн) 1) gut, bonus. 2) (у Дубр.) ниднёви, 1) vidе дању:

јесам веле добар, т. б. слаб сам, мало сам Дневи леже, а ноћи путују —

болестан, пiФt gan; wob. 2) cf. дан.

AOBATATH, Tâm, v pf. mühsam herbeikommen. днина (орања), f. (у Србији) дан орања, бав доБАЦйвањк, п. 1) баѕ реrbeimerfen, adjectio. Joch, der Morgen Landes, jugerum.

2) das Treffen (Erreichen) im Steinwurf, adAHò, n. 1) der Boden, Grund, f. B. eines Ge- secutio in lapidum jactu.

füpes, fundus. 2) н. п. на дно села, на дно доБАЦйBATи, добацујем, v. impf. 1) bеrbeimer: поља, на дно трпезе, untеn аm Ense, in fen, adjicio. 2) genug weit werfen (im Steininferiore urbe, in extremo campo, in ima wurfe), assequi metam lapide. mensa.

довіцити, добацим, v. pf. 1) bеrbеіvеrfеn, ad

у . ) herbeiwerfen. до, дола, m. (loc. долу) vidе долина.

jicio: добаци де ми то амо. 2) genus weit

депид до, (mit gen.) 1) biв, аd, usque: до сад; до wеrfеn, assequor: није ми ни добацио, а ка

данас ; до јуче ; до сјутра ; зашао од куће мо ин одбацно. до (au) куће; казаћу тн све од ријечи до довЁГАЛАЦ, гаоца, т. (ист.) vidе добјегалац. (für) ријечи; ја бих дао за то до (gegen)| ддвЕГлиЦА, f. (нст.) vidе добјеглица. сто талијера ; доћи до (зи) мене, cf. к; теш- довёЖАТи, жим, (нст.) vidе добјежати. ко до зла Бога; Јао мени до Бога ! дәБЕти, бегнём, (ист.) vidе добјећи. Од тог мора до зелена Лима

довЙВАЛАЦ, ваоца, m. (у Боцн) беr Sewinner, Благо мени до Бога милога!

qui lucratur: Кад би трговац свагда доби2) переп, bei, pone: стане до мене; намје.

вао, не се звао трговац, него добивасти до зида. 3) auper, praeter, cf. осим: не- лац. мам више до двије паре; то не зна нико довйвање, п. 1) баѕ Sewinnen, Diegen, victoria. до Бога;

2) das Gewinnen im Handel, lucrum. 3) das Бојиш ли се још кога до Бога

Bekommen, acceptio. 4) н. п. то стојн до тебе, bängt bоn bir aь, довЙВАти, добивам, v. impf. ) sewinnen, vinin te situm est, cf. за. 5) н. п. шта је тебн co. 2) gewinnen, lucror, 3) bekommen, accipio.

[ocr errors]
« PreviousContinue »