Page images
PDF
EPUB

ДИВНА, f. Frauenname, nomen feminae.
ДИВОВАЊЕ, П. (зап.) vide дјевовање.
ДИВОВАТИ, ДИВујем, (зап.) vide дјевовати.
ДИВОЈАЧКИ, ка, ко, (зап.) vide дјевојачки.
ДИВОЈАШТВО, n. (зап.) vide дјевојаштво.
ДИВОЈКА, f. (зап.) vide дјевојка.
ДИВОЈЧЕ, Чета, п. (зап.) vide дјевојче.
ДИВОЈЧЕЊЕ, П. (зап.) vide дјевојчење.
дивӧлчин, а, о, (зап.) vide дјевојчин.
ДИВОЈЧИНА, f. augm. v. дивојка.

дивојчити, чим, (зап.) vide дјевојчити.

[blocks in formation]

ДИЗДА́РАЦ, рца, m. hyp. v. диздар: И ако је мој мали градац, али сам ја у њему диз дарац. ДИЗДАРЕВ, а, о, vide диздаров.

ДИВОЈЧИТИ СЕ, чим се, (зап.) vide дјевојчити се. |ДИЗДА́РЕВИЦА, f. vide диздаровица.

ДИВОЈЧИЦА, f. dim. v. дивојка.
ДИВОЈЧУРА, f. augm. v. дивојка.
ДИВОЈЧУРИНА, f. vide дивојчина.
ДИВОКОЗА, f. bie Bemfe, cарга rupicapra Linn.
ДИВӦР, m. (ст. у Ц. г.) ваља да је мјесто ди-
ван (разговор, скупштина):
Узраса' је зелен бор

Уз Алагин био двор,

Ту је кмество и дивор

ДИЗДАРЕВИЦА, f. извор у Рудничкој планини.
Диздаров, а, о, beš диздар, janitoris.
|ДИЗДАРОВИЦА, f. bie Pförtnerin, janitrix, jani-

toris uxor.

|диздӑрски, ка, ко, Pförtner=, janitorum.
|ДИЗИЈА, f. vide низ :

Дај ми, Боже, дизију дуката,
Да ја купим иглу од биљура
ДИЗЛУКЕ, Дӥзлука, f. )

-

Овдје би рекао човјек да је дивор (мјесто |дизлуци, дизлука, т.
fpl. vide тозлуке.
диван ?) за то узето да се сложи са двор ; |диЈАЊЕ, n. vide дихање.

али сам ја још као дијете у Лозници слу-|диЈАТИ, дишем (гдјекоји говоре и дијам),

шао гдје се пјева:

Мађисторе, моја медна уста!
Остала ти твоја школа пуста!
Пуштај ђаке на дивор сокаке

диворог, а, о, у загонеци: Диворога крава
из висока пала, сва се распрашила, а теле

сачувала.

ДИВОТА, f. bie unberfdönbeit, mira pulchritudo. дивош, Дивоща, т. село у Сријему: Кокша из Дивоша.

дивски, ка, ко, Miefen-, чоог диви :

[ocr errors]

Док дођоше у дивску планину ДИВЧИ-БАРЕ, f. pl. некакво мјесто у Маљену. дивчик*, m. vide дилчик. дигнути, нём, vide дићи.

ДИГНУТИ СЕ, нêм се, vide дићи се. дид, m. (зап.) vide дјед.

ДИДЁТИНА, m. (зап.) vide дједетина.

ДИДИНА, m. augm. v. дид.
дйдов, а, о, (зап.) vide дједов.
ДИДОВИНА, f. (зап.) vide дједовина.
ДИЖВА, f. (у Хрв. у кршћ.) vide крављача.
ДИЖДЕВИЦА, f. (у Сарајеву) vide даждевица.
ДИЗАЛО, m. ber Seber, qui levat: Спремо за
дизала (јемац, т. ј. зао за горега или за
једнака : један спрема с пута, а други
диже, т. ј. обојица краду).

ДИЗАЊЕ, n. bas Seben, levatio.

Дизати, дижем, v. impf. 1) beben, levo. 2) звиjepje, auftreiben, excitare, cf. кретати :

И одоше у лов у планину,

Они дижу тице јаребице

vide дихати.

ДHJÈBÂHE, n. (jyæ.) das Thun, Hinthun, Hin

legen, positio.

|ДИЈЕВАТИ, Дијевам, v. impf. (јуж.) thun, pono,

colloco : Куда дијеваш ти толике новце ? |дИЈЕВОЈКА, f. У пјесми (да се испуни врста) мјесто дјевојка:

Онога ћу бити дијевојка — Кад видила Мара дијевојка — ДИЈЕЛ, m. (јуж.) (pl. дијелови) 1) ber beil, portio: Кога нема на дијелу, нема му ни дијела. 2) ber erg, mons: уз дијел, bergan, на Дугом дијелу (у Церу зове се једно брдо Дуги дизел), cf. део.

ДИЈЕлити, дијелим, v. impf. (јуж.) () theilen, divido. 2) просјаку, (dem Wrmen) Wimofen geben, auštheilen, largiri stipem : ко просн не дијели.

ДИЈЕЛИТИ СЕ, дијелим се, v. r. impf. (јуж.) sich theilen (in etwas), divido.

ДИЈЕЉЕЊЕ, П. (јуж.) 1) bas beilen, divisio.

2) das Austheilen des Almofens, largitio stipis. |дИЈЕТЕ, дјетета (југоз., а јуж. ђёшеша), п. das Kind, filius aut filia.

дИЈЕТИТИ СЕ, дијетим се, v. г. impf. (јуж.)
kindisch sein, pueriliter facio.

ДИКА, f. (voc. Дико) 1) ber Stol, gloria. 2) (y
Бачк.) vide драго:

-

-

нађикала трава,
Нека ђика, покосиће дика
Дика плава, ал' је срцу драга
ДИКАЊЕ, n. vide дичење.

[ocr errors]

ДИЗАТИ СЕ, дижем се, v. r. pf. fid erbeben, con- |ДИКАТИ CE, дикам се, v. impf. (у Ц. г.) vide

surgo, existo.

ДИЗГА*, f. vide крајац.

ДИЗГЕН*, m. Од узде они канши што се држе у рукама кад се јаше, bie 3ügel (bes Meit=

дичнти се.

ДИКИЦА, f. dim. v. дика. Слабо се чује у говору, него се припијева у пјесмама по Земуну и по Новом саду, н. п. ;

[ocr errors]

[AÙMHTH, MÊM, v. impf. rauch machen, fumo. димити CE, ми се, v. r. impf. rauden, fumo.

Купићу ти, дикице, сукњу од паргала,
И кецељу, дикице, дебелога веза —
ДИКИЦА, f. (у Сријему) Sornige pigElette, xan-| ДИМИТРИЈА, 2
thium spinosum.

ДИМИТРИЈЕ,

m. Demeter, Demetrius.

ДИКЛА (Дикла), f. 1) Grauenname, nomen femi-|димишкиЈА, f. vide димишћија: nae. 2) (по зап. кр. особито у Кршћана)

И да пашеш сабљу димишкију —

vide дјевојка: Што дикла навикла то не- дИМИШЋИЈА, f. T. ј. сабља, Датаšcener=abel, вјеста не одвиче.

дико, m. (зап.) hyp. v. дид.

ДИКОСАВА, f. Frauenname, nomen feminae.

дйл, m. (да ли није мјесто див?):

Каква дила водим од планинах

дил, m. (зап.) vide дијел.

ДИЛАЏИЈА, m. (зап.) vide дјелаџија.

acinaces Damascenus, cf. димашкија, димнекија, демешкиња, демишкиња: Трже Турчин сабљу димишкију димлиЈаш, димлијаша, m. ber 'димлије trägt (im Gegensaße von dem Landbewohner), bra

catus.

ДИМЛИЈЕ, димлија, f. pl. vide димије.

ДИЛБЕР*, m. ber döne, bie döne, pulcher,|димљак, m. vide димњак:

pulchra:

Сви дилбери, мог дилбера нема
ДИЛБЁРЧЕ, чета, п. (ст.) dim. v. дилбер:
Ja joj реко: добар вече дилберче -
ДИЛБЕРЧИЋ, m. (ст.) dim. v. дилбер:
Ој ђевојко дилберчићу!

У бијелу белнучићу —
ДИЛКУШИЦА, f. vide делкушица.

дило, п. (зап.) vide дјело: Какво рило, такво дило. У овој пословици говори се овако

и по осталијем крајевима према рило.

--

А погледа на димљак на кулу дÙм.ьÊнЕ, n. 1) das Rauch-machen, fumatio. 2) das Rauchen, fumatio.

димљив, а, о, н. п. ракија, rouderig, fumosus. Димница, f. bie Maudfangfteuer (an ben Bi: schof), vectigal pro fumario.

дймнÂк, m. der Rauchfang, Schornstein, fumarium. cf. димљак, комин.

дӥМЊАЧА, f. Érbraud, fumaria officinalis. дин*, m. ber Slaube, fides, cf. вјера, закон: А тако ми дина и имана

дилчик*, m. bie tange (bei ber Runfel unbдина, m. 1) urt fleine Münze, numi genus;

ber dnellmage), pertica (на дилчику горе стоји башлук, око којега се навија повјесмо, а доље се дилчик забоде у коло, и то је све у варошке преслице): Мобарице моје другарице! Удрите га колом и дилчиком ДЙЉАЊЕ, п. (зап.) vide дјељање. ДИЉАОНИЦА, f. (зап.) vide дјељаоница. ДИЉАТИ, љам, (зап.) vide дјељатн. ДИЉАЧА, f. (зап.) vide дјељача.

[ocr errors]

ДЙЉЕ, vide даље: Што пас дуже на репу то овце све диље.

ДИЉКА, f. (ст.) дуга пушка, ein langes Feu= ergewehr, telum jaculatorium longius: Држе дуге преко крила диљке

ДИЉКАЊЕ, n. dim. v. днљање.
ДИЉКАТИ, кам, dim. v. диљатн.
дим, m. ber Maud, fumus.

ДИМАРИНА, f. (у Босни) vide димница (онамо
се и други некакав данак који се даје
Турцима, зове димарина).
ДИМАЊЕ, n. vide духање.

динар је колико највећа пређашња пара, али је у броју од прије био мањи од паре: динар није новац Турски; него некакав Хришћански (Дубровачки или Млетачки, чији ли је) и за то га је од паре ласно било распознати. Кад су у женскога мала лијепа уста, рече се: као да су динаром прорезана. У врачању кажу да би динаром ваљало заклати змију или друго што;

За два плава не би гроша дала,
За млинара не би ни динара
За брата би црне очи дала,

А за драгог не би ни динара

2) (у Рисну) садашња Аустријска крајцаpa, ber öfterr. Kreuzer. 3) (по југоз. кр.) pl. динари, baš Selb, pecunia, cf, новци, јаспри : нема динара.

ДИНАРА, f. планина у Далмацији (на Турској међи близу Книња), ein Berg in Dalmatien,

mons Dalmatiae:

Газе Турци Динару планину

ДИМАТИ, ДИМӑм (димљём), v. impf. vide духати. | динариЋ, m. dim. v. динар. ДимиЈЕ, димија, f. pl. lange und weite Sofen динигла, f. (у Далм.) vide подланица 2. vom leidyten gefärbten Reug, braccae, cf. дим-|динути, динём, vide дихнути. лије. Димије су од плаветна платна или динути, динём, vide дисти. од свиле, а кад би биле од чохе онда би динути, нем, vide дисти. се звале шалваре.

[blocks in formation]

димит, m. (у нах. Рудн.) потпунити димитом дио, дијела, (јуж.))

(у везењу).

Ідно, дила, (зап.)

m. vide дијел.

ДИОБА, f. (јуж. и зап.) bie beilung, distributio.|дихтати, дишћем, v. impf. (по југоз. кр.) viДИОНИЦА, f. (јуж. и зап. ) ber Intheil, portio : ди- de дихати:

оница земље.

Нити миче ни душицом Дишће дипле, дипӑла, f. pl. налик на гадље, али дИЦА, f. (зап.) vide дјеца.

нема прдаљке, eine Urt Dubelfac, utriculi|дицмо, п. између Спљета и Сиња лијепо musici genus. Дипле су особито по Хрват- поље и у њему седам села (једна нурија ској и по Далмацији.

дӥплити, лим, v. impf. bie дипле fpielen, cano|
utriculo дипле dicto.

ДИПЉЕЊЕ, n. bas Spielen ber дипле, utriculi дип-
Ле dicti cantus.

ДИРА (дира), f. (у Херц., а у Дубр. дира) ру-]
па н. п. на хаљини каквој (што је раз-
ДРО), bas lod, foramen.

ДИРА, f. (у Шум.) пут куд војска прође или
Hде, Durchzug eines Heeres, transitus exer-

citus.

ДИРАЊЕ, n. bas Berûbren, tactio.

ДИРАТИ, дирам, v. impf. у кога, у што, etwas berühren, tango.

хришћанска и једна кршћанска).

ДИЧАН, чна, чно, rübmlid, [dön, gloriosus.
ДИЧЕЊЕ, n. baš Stolzfein, bas Stolzmaden, su-
perbia, gloria.t

дйчин, а, о, (зап.) vide дјечин.
Дичина, f. augm. v. дица.

дЙЧИНА, f. вода у нахији у Рудничкој. cf. Ca

винац.

дичити, дичим, v. impf. кога, ftolz maden, Ehre
machen, gloria (nostra) est:
Што је дичан, то га име дичи
ДИЧИТИ СЕ, ДИЧим се, v. r. impf. ким, чим, fid
rühmen (mit Recht), stolz sein, superbio (jure).
ДИЧИЦА, f. dim. v. дица.
ДИЧУРЛИЈА, f. vide дичина.

ДИРЕК*, m. ber Halfen, flod, trabis genus.
дирÈкач, дирекача, m. (у Рисну) vide леде- ДИША, m. (нет.) vide Дишо 1.

њача.

ДИШЕР*, на поље! binaus, foras.

ДИРЕКЛИЈА*, f. ber fpanifce haler, numus his-|диШЁРИСАТИ, ришем, v. pf. кога, еіnеn bin=

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]

ausschaffen (zu ihm sagen дuшеp), expello

[blocks in formation]

(des Ehemannes Bruder), levir. 2) ручни дjeBep, der Brautführer, paranymphus. 3) der Sekundant (im Duell), amicus, adjutor:

Па евери од њи одступише,

177А они се ударат3 стадоше

ДЈЕВЕРАК, рка, m. hyp. v. дјевер. cf. ђеверак.
ДЈЕВЕР-БАША, m. cf. ђевер-баша.

дитинци, дитинаца, m.pl. (зап.) vide дje-|ДЈЕВЕРИВАЊЕ, n. ber Drautführer fein, officium

[merged small][ocr errors]

дитињ, а, е, (зап.) vide дјетињ.
ДИТИЊА БОЛЁст, f. vide дјетиња болест.
ДИТИЊЕЊЕ, п. (зап.) vide дјетињење.
дитињи, ња, ње, (зап.) vide дјетињи.
дитињити, њим, (зап.) vide дјетињитн.
дитињски, ка, ко, (зап.) vide дјетињски.
дитинство, п. (зап.) vide дјетињство. 19iq
дитиЋ, m. (зап.) vide дјетић.

paranymphi.

ДЈЕВЕРИВАТИ, Дјеверујем, v. impf. u. pf. (југоз.)
Brautführer sein, sum paranymphus.

ДЈЕВЕРИТИ, Рим, v. impf. ju Brautführer bitten,
advocare pro paranympho :

Дјеверићу и Петра и Павла —

| ДЈЕВЁРИЧИЋ, m. (у Боци) дјеверов син снаси. ДЈЕВЕРИЧНА, f. (у Боци) дјеверова кћи снаси. AJEBEPOB, a, o, (jyroз.) 1) des Schwagers, leviri. 2) des Brautführers, paranymphi. 3) des Sefunbanten, amici. auf=|ДЈЕВЁРСКИ, ка, ко, beš дјевер, чой дјевер. ДЈЕВЕРСТВО, n. (југоз.) bie Brautfubrer daft, pa

дитлиЋ, m. (зап.) vide дјетлић. от Мо дики, дигнем, v. pf. beben, levo, ef. дигнути. ДЙЋИ СЕ, дӥгнём се, v. г. pf. fid erbeben, fteben, consurgo.

ДИХАЊЕ, n. bas Withmen, spiratio.

ДИХАТИ, дишем, v. impf. athmen, spiro, cf. дисати: Ђе двоје дише, треће се пише. дихнути, дӥхнём, v. pf. einen themzug thun, spiritum duco.

ranymphatus: зове ме у Дјеверство. ДЈЕВЕРУША, f. (југоз.) be rautführers Grau, uxor paranymphi.

ДЈЕВЕРушин, а, о, (југоз.) ber Grau beš Draut= führers, uxoris paranymphi.

ДЈЕВИЦА, f. (југоз.) vide дјевојка:

ДЈЕЉКАЊЕ, n. dim. v. дјељање.

Пјевала тица пјевица :

Што ће старцу ђевица,

А младићу бабица —

ДЈЕЉКАТИ, кам, dim. v. дјељати.
ДЈЕНУТИ, дјенем, vide дјести.
ДЈЕНУТИ, нём, vide дјести.

ДЈЕВОВАЊЕ (дјевовање), п. (југоз.) баз Mäò=|дЈести, дједем (дјенем), v. impf. (југоз.) т. ј. chenthum, der Mädchenstand, virginitas: Ђевовање моје царовање

ДЈЕВòВАТИ, дјевујем, v. impf. (југоз.) Sungfrau fein, virgo sum.

ДЈÈВОЈАЧКИ, ка, ко, (југоз.) тäòdenbaft, puellaris.

AJÈBOJAHITBO, n. die Jungfräulichkeit, der jungfräuliche Stand, virginitas :

|

сијено, auffcobern, in acervum colligo. ДЈести, дједем (дјенем), v. pf. (југоз.) thun,

ftellen, legen, pono: куд си дио новце? ДЈЕТАО, тла, m. (југоз.) ber Duntfpedt, picus varius : Шарен као дјешао.

[ocr errors]

ДЈЕТЕЛИНА, f. (југоз.) ber Klee, trifolium : Под главом јој снопак Дјешелине ДЈЕТЕНЦЕ (дјетенце), п. (југоз.) vide дјетешце. За ким ћемо оставити мајку ДЈЕТЕТИНА, f. (у Дубр.) augm. b. дијете (осоИ лијепо царство дјевојаштво бито за луда човјека, cf. аџамија), ein Mann, ДЈЕВОЈКА, f. (voc. дјевојко, pl. gen. дјевојака) unerfahren wie ein Kind, homo imperitus. (југоз.) 1) баз Mäòden, puella. 2) (у Дубр.)| ДJЕТЕХЦЕ, п. (у горњ. прим.) vide дјетешце. свака слушкиња, била удата или неудата, ДЈЕТЕШЦЕ, цета, n. dim. v. дијете. удовнца или баба од шездесетгодина, біе дЈетинци, дјетинаца, m. pl. (југоз.) vide ђeMagd, ancilla.

тинци.

ДЈЕВОЈЧЕ, чета, n. fleines Mäbфen, puella parva. | ДЈетињ, а, е, (југоз.) [dwanger, gravidus, cf. ДЈЕВОЈЧЕЊЕ, п. (југоз.) 1) bas unftellen als ob трудан, здјетан, бређ.

infantium.

man ein äòden ware, simulatio aetatis aut|ДЈЕТИЊА БОЛЕСТ, f. (у Рисну) некака болест, status puellaris. 2) das Begrüßen als ob sie од које дјеца умиру (кажу да се у дробу ein Mädchen wäre, salutatio puellae nomine. зачне), urt RinberÉranfheit, morbus quidam ДЈÈвӧЈҹин, а, о, (јуж.) без äbфens, puellae. ДЈЕВОЈЧИНА, f. augm. v. дјевојка. ДЈЕВОЈЧИТИ, ЧИМ, v. impf. (југоз.) als begrüßen, saluto pro puella. ДЈЕВОЈЧИТИ СЕ, чим се, v. r. impf. (јуж.)

ДЈЕТИЊЕ, f. pl. (у Сарајеву) bie Greiß, epilepsia. äbфen | ДJЕтиЊЕЊЕ, п. (југоз.) baš Rinbifdfein, pueri

als äbden anftellen, puellam se ostentare.
ДЈЕВОЈЧИЦА, f. 1) dim. v. дјевојка, baš Mägòlein,
puellula. 2) (у Дубр.) дјевојка која се није
удавала и која није слушкиња, па макар
била и усиђелица од педесет година.
ДЈЕВОЈЧУРА, f. augm. v. дјевојка.
ДЈЕВОЈЧУРИНА, f. augm. v. дјевојчура.
ДЈед, m. (југоз.) 1) ber Brofvater, avus. 2) у
Рисну кад се казује колико има маломе дје-
тету, веле да не ваља рећи : три или четири
мјесеца, него мјесто мјесеца реку ђеда.
ДЈЕДЕТИНА, m. (југоз.) vide ђедетина.
ДЈЕДИНА, m. augm. von дјед:

То зачуо стар Дједина
ДЈедов, а, о, (југоз.) bes Großvaters, avi.
ДЈЕдови, m. pl. cf. ђедови.

ДЈЕДОВА БАБА, f. cf. ђедова баба.
ДЈЕДОВИНА, f. (југоз.) bas Erbe vom Großvater,

hereditas avita, patrimonium avitum. ДЈЕко, m. (југоз.) һур. v. дјед.

ДЈЕЛАЏИЈА, m. (југоз.) ber heiler, divisor. cf.
ђелаџија.

ДЈЕЛО, n. (pl. gen. дјела) (југоз.) bie bat, faci-
nus: Изнћи ће бело на виђело.
ДЈЕЉАЊЕ, п. (југоз.) baš dnigeln, sectio mi-

[blocks in formation]

litas.

дЈЕТИЊИ, ња, ње, (југоз.) Rinber-, puerilis. |ДЈЕТИЊИТИ, њим, v. impf. (југоз.) Finbifd fein, kindisch pueriliter facio.

дјетињски, ка, ко, (југоз.) vide дјетињи. дЈЕТИЊство, п. (југоз.) bie Rinbßeit, infantia, pueritia.

ДЈЕТИЋ, m. (gen. pl. дјетића) (југоз.) 1) baš Mannsbild, (verheirateter) Mann, vir (OвO се највише говори pl.) н. п. нема кешика код куће (кажу жене кад нема људи код куће). 2) ber Mann, elb, vir, vir fortis: Намјерн се бешик на бешика

3) (по југоз. кр.) ber Süngling, juvenis, cf. момак:

У ђевојке играју

У бешика не знају (за сватове).
4) дијете, баš Rinb, puer:

За њом трче Ђуровн ђешићи

5) (у котору) слуга, макар и стар био, ber Diener, famulus, cf. момак.

AJETAHK, m. (jyros.) der junge Specht, pullus pici.

ДЈЕЦА, f. (dat. дјеци, асс. дјецу, voc. дјецо)

(coll. југоз.) bie Rinber, pueri, liberi, proles. ДЈЕЧИН, а, о, (југоз.) Rinber-, puerorum, libe

rorum.

ДЈЕЧИНА, f. augm. v. дјеца.
ДЈЕЧИца, f. dim. v. дјеца.
ДЈЕЧУРЛИЈА, f. vide дјечина.

ДЈЕЉАТИ, Љам, v. impf. (југоз.) fcnigeln, seco | ДЈЕшо, m. hyp. v. дјевер.

minutatim.

ДЈЕЉАЧА, f. vide дјељаоница.

ДЛАКА, f. (pl. gen. длака) 1) ein tüd Saar, pilus : гдје је твоја длака, ту је моја (наша)

глава; Длака ме држи (да не учиним то H TO). 2) das Haar der Kuh, des Pferdes, pili: коњ лијепе длаке. 3) зле длаке (у Рисну), vide бадљи. 4) у рибе длака, т.ј ситне кости, које су као длаке, bie Sräte, spina piscis. ДЛАКАВ, а, о, 1) baarig, pilosus. 2) риба длакава, grätig, spinosus.

ДЛӑКАВИТИ, вӥм, v. impf. boll Saare maden, pilis conspergo.

ДЛАКАВИТИ СЕ, вим се, v. r. impf. bol Saare werden, pilis conspergor.

до тога? was ift bir baran gelegen? quid tua id refert? 6) н. п. није ми до пјевања, него до плача, ит, прођи ме се, није ми сад до тога. 7) до душе, moll, allercings, equidem : до душе ја не могу рећи да није тако. s) до Бога и до моје душе, bei Bott und meiner Seele, me hercle.

доÀКАТИ, кам, v. pf. коме, т. j. доћи му ака главе, zu Grunbe ridten, verberben, perdo. дӧБ, доби, f. baš WIter, aetas: сваке доби људи; ми смо једне доби.

ДЛАКАВИЦА, f. т. ј. риба, Grätenfifd, piscis|ДОБА, n. indecl. bie Seit, tempus: глухо доба;

spinosus.

ДЛАКАВЉЕЊЕ, П. baš 2efdmußen mit Saare, adspersio pilorum.

длан, m. (pl. gen. длана) bie flame Sanb, vola: Док би длан о длан ударио. дланиЋ, m. dim. v. длан.

ДлÁНЦЕ, п. (у Дубр.) Urt Pflanze, herbae genus. ДлӑЧИЦА, f. dim. v. длака. длÉто, п. (ист.) vide длијето. длЁЦЕ, n. dim. v. длето.

длилето, п. (јуж.) baš Stemmeifen, ber Meißel, coelum, cf. глијето.

длиЈЕЦЕ, n. dim. v. длијето. длито, п. (зап.) vide длијето. длице, n. dim. v. длито.

ДМИТАР, тра, m. vide Димитрије.

ДМИТРА, f. Grauenname, nomen feminae,
Митра.

ДМИТРОВ Дан, m. vide Митров дан:

0 јесени о Дмашрову данку — ДМИТРОВИЦА, f. vide Митровица:

И покупи Дмитровицу равну ДНЁ, cf. дан.

днёви, 1) vide дању:

Дневи леже, а ноћи путују
2) cf. дан.

послено доба; вечерње доба; у ово доба године; жена на том доба (т. ј. готова се породити);

Које лије доба ноћи ?
Рекла ми је драга доћи
Роди мајка два нејака сина,
У зло доба у гладну годину

ДОБАВИТИ, ВИМ, v. pf. што, verfdaffen, procuro. ДОБАВИТИ СЕ, ви́м се, v. Г. pf. чега, etras er= Iangen, consequor :

[ocr errors]

Пења коња крај зелена луга, Не би ли се добавио друга ДОБАВЉАЊЕ, n. 1) ba Berfdaffen, comparatio. das 2) das Bekommen, consecutio. ДОБАВЉАТИ, Љам, v. impf. што, verfdaffen,

procuro.

cf. ДОБАВЉАТИ СЕ, љам се, v. r. impf. чега, er= langen, consequi.

ДНЙНА (орања), f. (у Србијн) дан орања, baš Joch, der Morgen Landes, jugerum. дно, п. 1) ber Doben, Grunb, 3. 23. eines Ge= fäßes, fundus. 2) н. п. на дно села, на дно поља, на дно трпезе, unten am Ense, in inferiore urbe, in extremo campo, in ima

mensa.

дӧ, дӧла, m. (loc. долу) vide долина.

до, (mit gen.) 1) biš, ad, usque: до сад; до данас ; до јуче ; до сјутра ; зашао од куће до (zu) куће; казаћу ти све од ријечи до (für) ријечи; ја бих дао за то до (gegen)| сто талијера; дођи до (зи) мене, cf. к; теш-| ко до зла Бога; Јао мени до Бога! Од тог мора до зелена Лима Благо мени до Бога милога!

2) neben, bei, pone: стани до мене; намјести до зида. 3) außer, praeter, cf. осим: немам више до двије паре; то не зна НИКО до Бога;

Бојиш ли се још кога до Бога

[ocr errors]

4) н. п. то стоји до тебе, bängt von bir ab, in te situm est, cf. за. 5) н. п. шта је теби

ДОБАВРАТИ, љам, v. pf. gefdlenbert fommen, advenio lente et negligenter:

Када врља једва добаврља

ДОБАР, Добра, ро, (добри, ра, po, adv. добро, comp. бољн) 1) gut, bonus. 2) (у Дубр.) ни. јесам веле добар, т. ј. слаб сам, мало сам болестан, nidt ganz mobl.

ДОБАТАТИ, там, v pf. mübfam berbeifommen. ДОБАЦИВАЊЕ, П. 1) bas Serbeimerfen, adjectio. 2) das Treffen (Erreichen) im Steinwurf, adsecutio in lapidum jactu.

ДОБАЦИВАТИ, добацујем, v. impf. 1) berbeimer= fen, adjicio. 2) genug weit werfen (im Steinwurfe), assequi metam lapide.

добацити, добацим, v. pf. 1) berbeimerfen, adjicio: добаци де ми то амо. 2) депид weit werfen, assequor: није ми ни добацио, а камо ли одбацио. дОБЕГАЛАЦ, гаоца, m. (ист.) vide добјегалац. ДОБЕГЛИЦА, f. (ист.) vide добјеглица. ДОБÈЖАТИ, ЖИМ, (ист.) vide добјежати. ДОБЕЋИ, бегнем, (ист.) vide добјећи. ДОБИВАЛАЦ, ваоца, m. (у Боци) ber Sewinner, qui lucratur: Кад би трговац свагда добивао, не би се звао трговац, него добива

[blocks in formation]
« PreviousContinue »