ДОБИГАЛАЦ, гаоца, m. (зап.) vide добјегалац. довити, добијем, v. 1) gewinnen, vinco: 2) gewinnen, lucror: добио на кукурузима, на свињама. 3) befommen, accіріо. ДОБЈЕГАЛАЦ, Гаоца, m. ber Weberläufer, transfuga: Већ дошљаци и добјегаоци ДОБЈЕГЛИЦА, f. (јуж.) дјевојка која добјегне (т. ј. сама дође) за момка; то се догоди кад родитељи не даду дјевојци поћи за кога она хоће, а она не ће за кога је они дају. То су понајвише рђаве дјевојке: јер поштена дјевојка, и од поштена рода, не ће своје родитеље и браћу осрамотити. У Србији добјеглица дође управо момку у кућу, па је онда одведу у какву кућу момачком роду, те тамо стоји док се не вјенчају, а у Сријему и у Бачкој дође поповој кући и ондје стоји док се не вјенчају. ДОБЈЕЖАТИ, Жим, v. pf. (јуж.) zuflieђen, confugio. ДОБЈЕЋИ, бјегнём, (јуж.) vide добјежати. ДОБОВАЊЕ, П. bas Erommeln, tympani cantus. ДОБОВАТИ, добујем, v. impf. trommeln, tympa no cano. ДОБОДОЛИНА, f. vide дубодолина. ДОБòЛЕТИ, (ист.))доболи, v. pf. bend mer ДОБОЛИТИ, (зап.) nidt mehr ertragen Fönnen, ДОБдЉЕТИ, (јуж.))dolore vinci (?): Кад јунака Добољело бјеше — довош, m. bie Erommel, tympanum militare. cf. бубањ. ДОБОШАР, Добошара, m. ber Xambour (Erommel= fdläger), tympanista, cf. бубњар. ДОБОШАРЕВ, а, о, vide добошаров. ДОБОШАРЕВИЦА, f, vide добошаровнца. Добошаров, а, о, bes Erommelfdlägers, tympanistae. ДОБОШАРОВИЦА, f. bie Zambouröfrau, uxor tympanistae. Добошарски, ка, ко, Xambour-, tympanistarum. Купи војску до воде Добраве ДОБРА ВОДА, f. чесма и црквица код Вуковара, која слави свету Петку; к њој иде свијет и носи боне сваке младе недјеље и петка. Има и више извора који се тако зову. ДОБРÁКЛИЈА, f. in bem prüdworte: Није ово опаклија, већ добраклија. ДОБРА МОЛИТВА, f. Кад сватови с дјевојком Beħ xohe да полазе, онда, у Рисну, брат и један од дјевера изведу дјевојку, на молитву држећи је брат за десну, и дје вер за лијеву руку: сватови сазову дјевојачке родитеље (или оне од кућана који cy joj мјесто њих) и осталу родбину да јој даду добру молишву, па узевши веЛИКИ колач, или, као што ондје кажу, самун и на њему на мјесту у мијешењу за то начињеноме сребрну чашицу вина, даду га најприје оцу, који сједавши на столицу зовне дјевере и запита их : „Шта иштете од мене грјешника?” А они му одговоре: „Ми иштемо од такога бана да речеш своме дјетету добру ријеч, тако и тебе Бог дао сваку добру срећу!" Онда он држећи у руци колач с чашом рече овако : „Шћерце! дати Бог да сваку добру срећу и свако добро, како бих и сам себе рад!” Изговоривши ово сркне мало вина из чаше, а пјевачи онда запјевају : Добар чоече! добро ти рече! Добро ти рече! Брзо се стече! У добре часе, Под пуне чаше Свему роду и племену на велику част, А нашијем млад’јенцима у најбољи час! А свак реци и помисли: да је добар час! Тако вама и Бог дао вазда добри час! По том се од прилике с онакијем ријечичима даде колач матери, која је благослови од прилике овако: „Шћерце! Боже ти дај добру срећу! колико шкрока поступила од свога рода до свога дома, толико ти Бог дао добријех и сретнијех часа!” А тако од прилике и браћа и остала родбина. Пјевачи послије свакога припијевају као и горе послије оца, само што се имена мијењају, н. п. мјесто: добар чоече, матери се рече: добра мајчице, стрнни: добра банице, а брату : добар браше. Невјеста се уза сваки припјев поклања, само уз онај а нашијем младјенцима не, него са стидом гледа преда се. Пошто се сврши добра молитва, дјевер пусти дјевојку те остане опет у брата, а муштулугџија узме молитвени самун и понесе га на вјенчање, а онамо га послије да попу. Тако дјевер узме и остави чашу ; а пошто се из ње на вјенчању младијенци запоје вином, да се невјести те је остави за спомен. И у Црној се гори од прилике овако даје дјевојци добра молитва, осим што је онамо не даје само родбина него и сватови. Али се у Паштровићима добра молитва даје друкчије. Онамо дјевојка, док сватови још сједе за трпезом, клекне на прострте струке насред куће, па пружн од себе руке, на које јој натрпају малијех пушака и ножева, колико год држати може, а два засједе (или заставе) узму јој вео с главе, и држећи га раширена изнад ње један од ДОБРАНА, f. Grauenname, nomen feminae. ДОБРАЊА, f. Планина близу Имоскога. Љута гуја Петар од Добриње ДОБРИ ЧАС, m. Као што се у народу нашему као и кад се што зло догоди, што се каже: „у зао час!” или : „у 3’о час!”, Али у Црној гори и по њезинијем околинама управо се каже (н. п. кад се напија, или кад се дјевојци даје добра молитва) добри час, као што се и у противнијем догађајима говори злй час. cf. добра срећа. дОБРИЧИНА, m. (augm. v. добар ?) ein lieber Mann, lepidum caput. ДОБРО, п. баз Sut, bonum : или: Добар вече! он одговори: Добра ДОБРО, gut, bene. ти срећа! А кад се казује како се ко није ДОБРОВОJЕ, m. Mannšname, nomen viri. сачувао од кака зла, каже се: Не даде ДОБРОВОЉАН (добровољан), љна, љно, guter му зла срећа. По овоме се може рећи да Laune, hilaris. у народу нашему има мисао о добро и злој|доБРОВУК, m. Mannšname, nomen viri. ДОБРАШИН, m. Жаппšname, nomen viri. По с три копла у висине скаче, ДОБРЕ, f. (y Ц. г.) һур. . Добрана. ДОБРОДЕВА, f, (у Сријему) pfirjidlättrige Slo Ожђелдију и добродошлицу - ДОБРОСРЕТЊИ, ња, ње, glüdlid, felix : ковићу! Добриковићу мој! mein lieber, care! | ДОБРОСАВ, m. Mannšname, nomen viri. ДОБРИЛО, m. Mannšname, nomen viri. ДОБРИЛОВИНА, f. намастир у Херцеговини (може бити да је сад и пуст). ДОБРИНА, f. Süte, bonitas (mirb nur als Cu: phemismus gebrandt, j. 2. не знам која му је добрина — was ibm fellt, bem Aranfen). ДОБРИЊА, f. 1) село у нахији Рудничкој (гдје се родио Милош Обреновић). 2) Село у ДОБРОСРЕЋни, на, но, vide добросретњи. нахији Пожаревачкој (одакле је био Пе-| ДОБРОСРЕЋНИК, m. vide добросретњик. тар Добрињац): ДОБРОСРЕЋНИЦА, f. vide добросретњица. Скин' се с коња добросрешња снашо ДОБРОСРЕТЊИК, m. Glüc$finb! (als Euphemis= mus, wenn die Mutter ein Kind ausschilt), albae gallinae filius. ДОБРОСРЕТЊИЦА, f. bas Beiblide von добро сретник. curat culinam. ДОБРОТА, f. bie Büte, bonitas : Молим твоју|ДОВИЈА, f. (по манастирима) vide мађупница Доброму (рече се у приморју кад се ко довИЈАР, довијара, m. ber Rüdenauffeber, qui коме моли). ДОБРОТА, f. као варош од Котора доље поред дОВИЈАРИЦА, f. bie Rüdenauffeђerin, quae curat канала. Доброћани су сви закона Римскога culinam. и до сад нијесу ни допуштали хришћанима|довиЈАРКА, f. (у нах. Рудн.) планинчина поникако сједити међу собом. А језик им се мотњица. А кад сиђу с планине, онда довиод Црногорскога највише разликује по јарка надгледа и служи сву дјецу у гријатоме што на онијем мјестима гдје је у лици, bie Selferin ber Gennerin, adjutrix староме Славенскоме језику 6, у Рускоме curatricis ovium, е или о, а у Српскомеа, не говоре ни-|довиЈАЊЕ, n. baš Érfinnen, excogitatio. какога чистога самогласна слова, него као дОВИЈАТИ, довијам, v. pf. berbeijagen, adpelleпола њега (да се не може разликовати re, cf. дотјерати. које је) н. п. мѣч, къд, чѣсш, почъст H т. д. Слушао сам гдје ријечи овако говоре људи и из Бара. Доброћани готово сви вија се од сваке руке. довИЈАТИ CE, довијам се, v. r. impf. finnen, meditor: довија се како ће живљети; до живе од мора (т. ј. од путовања и трго-|довикати, довичем, v. pf. errufen, adsequor вања по мору); и међу њима има много vocando. богатијех људи, а од прије их је било и довИКИВАЊЕ, n. baš Errufen, appellatio, vocitatio. више; куће су им све од камена и многе |довикивати, викујем, v. impf. errufen, adкао прави двори; пред многима кашто стоје морске лађе. ДОБРОТВОР, m. ber Butthätet, benefactor. ДОБРОТСКИ, ка, ко, von Доброта. clamo. ДОВИТИ СЕ, дӧвијем се, v. pf. чему, доми слити се чему, erfinnen, excogito. довитлати, лам, v. pf. berantreiben, cogo (oves). ДОВЛАЧЕЊЕ, П. 1) bas Sperbeifdleppen, attractio. 2) das Herbeiführen, advectio. довлачити, довлачим, v. impf. 1) berbeifdleppen, attraho. 2) berbeifübren, adveho; што довлачиш те људе амо? ДОБРОЧИНАЦ (доброчинац), доброчинца (до-|довлачити, се, довлачим се, v. r. impf. fid брочинца), m. ber Gutthäter, benefactor. herbeischleppen, ventito lente. Доброчинство, n. bas Bobtbun, beneficentia. довле, з bieber, hucusque, cf. довде. ДОБРШТИЦА, f. Планина више Новога (између довод, m. (у Ц. г.) што господар узима од ДОБУЈ, Добуја, m.: Ја сам јунак из Добуја града AÒBA*, f. Art Gebet der Türken, certa Turcarum prex. сељака на своју земљу, vide доход. ДОВОДАК, Довотка, m. (у Ц. г.) vide доход. ДОВОДАЦ, довоца, m. мушко дијете које жена доведе мужу или муж жени (кад јој уђе у кућу), cf. пасторак. довабити, довабим, v. pf. erlođen, allicio, доводити, доводим, v. impf. berfübren, adduco. pellicio. ДОВОЂЕЊЕ, n. bas Serbeifubren, adductio. ДОВÁљАТИ, доваљам, v. pf. beranwaljen, ad-|довджеЊЕ, п. 1) bas Serbeiführen, advectio. volvo. 2) das Herbeifahren, advectio. ДОВАРАТИ, Рáм, v. impf. mit etrug berfübren,|довозити, довозим, v. impf. berbeiführen, adveho. deceptum adduco: довозити се, довозим се, v. r. impf, berbeifabren, advehor. ДОВОЈЕВАТИ, Вòјујем, v. pf. ben Krieg beenbigen, belli finem facere, ab armis discedere. ДОВОЉА, f. намастир у Херцеговини (може бити да је сад и пуст): и довому близу горе Црне — довољан, љна, љно, jufrieben, contentus. ДОВОЉАНЕ, (у Бачкој) vide довољно. Довољно, деnug, satis. довочк, чета, п. дијете које доведе жена мужу или муж жени, cf. пасторче. ДОВРАТАК, тка, (m. дирек до врата, bie Wfofte, довести, ведем, v. pf. berfübren, adduco. men, advehor. ДОВЕЧЕ, ДОВЕЧЕР, auf ben Ibenb, in vesperum. ДОВРГНУТИ, Нём, vide доврћи. ДОВРЕБАТИ, ДОвребам, v. pf. erlauern, aucupando deprehendo. ДОВРЕТИ, ДОВри, v. pf. im böften Brave verbrie= Бог годно и Бог догодио На тебе се таки санак збно догодити се, догоди се, v. г. pf. fid ereignen, accido, cf. сучедити се. догов, vide догод. догонити, догоним, vide дотјеривати. Довршити, довршам, v. pf. vollenben, absolvo.|ДОГОРЈЕТИ, рим, v. pf. (јуж.) brennen bis -, довуЋи, вучём, v. pf. 1) berbeizieben, adtraho. 2) herbeiführen, adveho. довуЋИ СЕ, вучём се, v. г. pf. fid berbeifclep= pen, se trahere, trahi. дӧгабаЈ, m. bie Wegebenheit, eventus. догабати, догађам, v. impf. treffen, incido in casum: он догађа да ће тако бити, т.ј. нагађа, погађа. ardeo usque - : Кад догори луч до ноката. Доградити, доградим, v. pf. 1) žu Ende bauen, extruere: 2) bauen bis struere usque -: докле си доградио? доградио сам до пенџера. 3) аnbauen, binzubauen, adstruere, cf. приградити. дОГРАЂИВАЊЕ, n. 1) baš zu=Énbe-bauen, extructio. 2) das Hinzubauen, adstructio. догаЂати СЕ, догађам се, v. r. impf. fid ereig=| ДОГРАЂИВАТИ, грађујем, v. impf. 1) ju Enbe nen, accido, cf. сучедавати се. bauen, extruo. 2) hinzubauen, adstruo. ДОГАЗИТИ, ЗИМ, v. pf. berbeimaten, advenio per| ДОГРАМ, m. (у Ц. г.) Urt Kaudtabas, nicotiaflumen, nives etc. nae genus. ДОГАМБАТИ, бӑм, v. pf. babergewatfdelt fommen,|догРДЕТИ, (ист.) advenio vacillanti gradu. догодити, (зап.) )догрдим, v. pf. unerträg= lich werden, ferri jam non ДОГАЊА, f. (ст.) ber Raufmannślaben, taberna: дОГРДЈЕТИ, (југоз.)(posse: кад човјеку догр- доглавни, на, Ho, ber erfte nad einem (3. 2. догРЦАТИ, цам, v. pf. wateno anfommen, va Oberhaupte), secundus a principe. dans advenio. Догустити, догýсти, v. pf. коме, in Serlegen- videre qua visus est: далеко је, не могу до-| ДОГНАТИ, ДОЖенем (догнам), v. pf. vide до- Ти дожени коња до бедема ДОГНАТИ СЕ, Доженём (догнам) се, v. r. pf. vide дотјерати се. ДОГОВАРАЊЕ, П. bie Berathung, deliberatio. ДОГОВАРАТИ СЕ, говарам се, v. r. impf. fid berathen, delibero. ДОГОВОР, m. (loc. договору) ber Math[dluß, consilium: Договор куће не обара. ДОГОВОРИТИ, Говорим, v. pf. коме, cinreben, durch Reden zu etwas bewegen, persuadeo: нe можеш му договорити, или: не може му се договорити, ДОГОВОРИТИ СЕ, Говорим се, v. г. pf. fid ver=| abreden, consilium capio. ДОГОВОРНА, f. adj. т. j. ријеч, бесједа, на што ће пристати они који се договарају, vas Bort bes Serftänbniffeš : Договорна селу одговара. Неки вели тако, а неки овако, пак све ништа, јер им ниједна договорна зрна боба ваљала није. ДОГОВОРНО, einftimmig, unanimi consilio : Договорно књиге направише догод, vide доклегод. Наша дода Бога моли Ој додо ој додоле ДОДАВАЊЕ, n. bas Serbeis, inzugeben, porrectio, additio. додавати, додајем, v. impf. 1) коме што, zu: langen, zureichen, promere: Вино служи Цетињка ђевојка, додатак, тка, m. bie Зидаbe, additamentum. Дај ми видро да ти додам воде рити се : Једно младо јучерање дете, догодити, дим, v. pf. treffen, erratben, offendo :! дОДЕНУТИ СЕ, Нêм се, (ист.) vide додјенути се. TH ce. ДОДИРКИВАЊЕ, п. баз 2erûbren, contactio. ДОДИРКИВАТИ, ДИркујем, v. impf. berübren, contingo. ДОДИРНУТИ, додирнем, v. pf. berübren, attingo. ДОДИСТИ СЕ, динём се, (зап.) vide додјести се. ни додио. доживсти, вêм, (по зап, кр.) vide доживјети. дожњевати, дожњевам, v. impf. žu Enbe дӦЗВАТИ CR, дозовем се, v. r. pf. in fid gebert, beffer werben, ad frugem redeo: дозвао се мало; нигда се он не ће дозваши. ДОЗИВАЊЕ, П. 1) bas Errufen, bas Perufen, advocatio. 2) das Besserwerden, zo redire ad fruges. дозиВАТИ, дозивам (дозављем), v. impf. 1) er= rufen, advoco. 2) berbeirufen, berufen, advoco. ДОЗИВАТИ СЕ, Дозивам (дозивљём) се, v. г. impf. in sich gehen, besser werden, ad fruges redeo. дозлогÉдити, дозлогрдим, v. pf. vide догрдити : дозлогрдно ми је већ. ДОДОЛА, f. cf. Додоле. ДӦДОЛЕ, f. pl. неколико дјевојака кад је суша иду по селу од куће до куће, те пјевају и слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље са свијем, па се онако гола увеже и обложи разлиЧНОМ| травом и цвијећем тако, да се нигдје не не види ни мало, и то се зове додола | (начинила се као додола — реку дјевојци, или жени, која се много накитила поглави): па онда зађу од куће до куће. Кад дођу дознÁВАЊЕ, n. bas Erfahren, exploratio. пред кућу, онда додола игра сама, а оне| ДОЗНАВАТИ, дознајем, v. impf. erfabren, rescio. друге дјевојке стану у ред и пјевају раз-| ДОЗНАТИ, нам, v. pf. erfabren, rescio. личне пјесме; по том домаћица, или друго дӦЗРЕТИ, рӥм, V. pf. reifen, maturor. какво чељаде, узме пун котао или кабао ДОИГРАВАЊЕ, n. baš Sefprungen-Rommen, adводе, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се. У додолским се пјес-| мама припијева на крају уза сваку врету: ој додо! ој додоле, н. п. Наша дода Бога моли, ој додо! ој до saltatio (?). ДОИГРАВАТИ, йгравам, v. impf. gefprungen fom= men, advento saltans. ДОЙГРАТИ, Донграм, v. p. 1) gefprungen fom= men, advenio saltans. 2) н. п. донграо је Beh, sein Tanzen ist schon aus, saltare jam non potest. ДОИСТА, заиста, irffid, certe. |