Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

длёвиЦА, f. (југоз.) vidе дјевојка :

1 дэќькаЊЕ, n. dim. р. дјељање. Пјевала тица пјевица :

дJEљКАТи, кам, dim. в. дјељати. Што ће старцу fевица,

дJЁНУти, дјенём, vidе дјести. А младићу бабица

длЁНУти, нём, vidе дјести. ДЈЕвдвіЊЕ (дјевовање), п. (југоз.) бав эRäs: дәїсти, дједём (дјенём), v. impf. (југоз.) т. ј.

chenthum, der Mädchenstand, virginitas : cujeno, aufschobern, in acervum colligo. Бевовање моје царовање

длЁсти, дједём (дјенем), v. pf. (југоз.) tun, AJEBÒBATH, Ajėbyjem, v. impf. (jyros.) Jungfrau ftеllеn, lеgеt, pono: куд си дио новце? sein, virgo sum.

дJETAO, тла, т. (југоз.) беr Зunt(рефt, picus ДЈЕВОЈАчки, кa, кo, (југоз.) mübфеnhaft, puella- varius : Шарен као дјешао. ris.

длётклинА, f. (југоз.) Ser Slee, trifolium : AJÈBOJAWITBO, n. die Jungfräulichkeit, der jung- Под главом јој снопак дјешелине fräuliche Stand, virginitas :

дJETЁнцE (дјетенце), n. (југоз.) vidе дјетешце. За ким ћемо оставити мајку

| дэќТЕТИНА, f. (у Дубр.) augm. . дијете (осои лијепо царство дјевојаши во

бито за луда човјека, ef. аџамија), ein ЭЛапи, дJЁвојКА, f. (voc. дјевојко, pl. gen. дјевојака) unerfahren wie ein Kind, homo imperitus.

(југоз.) 1) бав эdoфet, puella. 2) (у Дубр.) длЁТЕХЦЕ, т. (у горњ. прим.) vidе дјетешце. свака слушкиња, била удата или неудата, дJЁТЕШЦЕ, цета, п. dim. р. дијете. удовнца или баба од шездесет година, дie длётинци, дјетинаца, m. pl. (југоз.) vide феMagd, ancilla.

тинци. длёвдJЧЕ, чeтa, n. fleined präофеn, puella parva. | ДЈЕтињ, а, е, (југоз.) fфwanger, grаvidus, cf. ДЈЕвфЈЧЕЊЕ, n. (југоз.) ) ба 2nftеdеn аlѕ ob трудан, здјетан, бређ.

таn ein эльфеn wäre, simulatio aetatis ant длЁтињА вдлЁст, f. (у Рисну) некака болест, status puellaris. 2) das Begrüßen als ob sie од које дјеца умиру (кажу да се у дробу

ein Mädchen wäre, salutatio puellae nomine. sayhe), Art Kinderkrankheit, morbus quidam длёвдJчин, а, о, (јуж.) бев эльфеnd, puellae. infantium. . ДЈЕвдJчинА, f. augm. . дјевојка.

длЁтињЕ, f. pl. (у Сарајеву) Sie Sreip, epilepsia. ДЈЕвдJчити, чим, v. impf. (југоз.) als Roфen дәётињЁЊЕ, n. (југоз.) баз #incijфjein, pueribegrüßen, saluto pro puella.

litas. . дJЁвојчити ск, чём се, у. г. impf. (јуж.) [і і дәётињй, ња, ње, (југоз.) Rinpera, puerilis.

als Mädchen anstellen, puellam se ostentare. AJÈTAKHTH, HÂM, v. impf. (jyros.) kindisch sein, девојчицА, f. 1) dim. р. дјевојка, дав эRägolein, pueriliter facio.

puellula. 2) (у Дубр.) дјевојка која се није доќтињскӣ, кa, кo, (југоз.) vidе дјетињи. удавала и која није слушкиња, па макар дэќтињство, п. (југоз.) Sie Sinbbeit, infantia,

била и уснђелнца од педесет година. pueritia. ДЈЕвдJЧУРА, f. augm, . дјевојка.

дJќтит, m. (gen. pi. дјетӣћа) (југоз.) ) ба3 ДЈЕВОЈЧУРИНА, f. augm. р. дјевојчура.

Mannsbild, (verheirateter) Mann, vir (OBO длёд, m. (југоз.) 1) Оer Gropbater, avus. 2) у се највише говори pl.) н. п. нема fешића

Рисну кад се казује колико има маломе дје. код куће (кажу жене кад нема људи код тету, веле да не ваља рећи: три или четири kybe). 2) der Mann, Held, vir, vir fortis :

мјесеца, него мјесто мјесеца реку fеда. Намјерн се feauf на fешића ДЈЕдётинА, m. (југоз.) vidе федетнна.

3) (по југоз. кр.) Ber güngling, juvenis, дJЁдинА, m, augm. bоп дјед:

cf, момак: То зачуо стар дједина

уђевојке играју дJЁдов, а, о, (југоз.) peg Gropeaterg, avi. Уfешића не знају (за сватове). дJЁдови, m. pl. cf. ћедови.

4) дијете, баs #ino, puer : дJЁдоВА БАБА, f. cf. федова баба.

За њом трче Бурови feaufu дJЁдовинА, f. (југоз.) Sag Crbe vom Bropeater, 5) (у котору) слуга, макар и стар бно, беr hereditas avita, patrimonium avitum.

Dіеnеr, famulus, cf. момак. ДЈЁко, m. (југоз.) һур. р. дјед.

длётлик, m. (југоз.) беr junge брефt, pullus ДЈЕЛАЦИЈА, m. (југоз.) беr Sheiler, divisor. cf. pici.

. ђелација.

дJЕЦА, f. (dat. дјеци, асс. дјецу, voc. дјецо) дJЁло, п. (рі. gen. дјела) (југоз.) бie skat, faci- (coll. jyro3.) die Kinder, pueri, liberi, proles. nus: Изићи ће fело на виђело.

длЁчин, а, о, (југоз.) Sinbet-, puerorum, libeДЈЕЉАЊв, т. (југоз.) бав ОфnipeIn, sectio minuta.

дэЁчиНА, f. augm. р. дјеца. ДЈЕЉАОНИЦА, f. (југоз.) Vie Офnigbani, sella se- дэвчиЦА, f. dim, p. дјеца. ctoria. .

ДЈЕЧЎРЛИЈА, f. vіdе дјечина. ДЈЕЉАТИ, љам, у. impf. (југоз.) fфnigeln, seco длЁшо, m. hyp. . дјевер. minutatim.

длАКА, f. (рі. gen. длака) 1) ein @tud aar, дәЁБАЧА, f. vіdе дјељаоница.

pilus : гдје је твоја диака, ту је моја (наша)

[ocr errors]

rorum.

[ocr errors]

глава ; Длака ме држи (да не учиним то Jo Tora? was ist dir baran gelegen? quid h to). 2) das Haar der Ruh, des Pferdes, pili: tua id rеfеrt ? 6) н, п. није ми до пјевања, коњ лијепе длаке. 3) зле длаке (у Рисну), него до плача, ит, прођи ме се, није ми vidе бадљи. 4) у рибе длака, т.ј ситне ко- сад до тога. 7) до душе, wo5, alertings,

сти, које су као длаке, Sie Gräte, spina piscis. equidеm : до душе ја не могу рећи да није длАКАВ, а, о, 1) Баaris, pilosus. 2) риба дла- тако. 3) до Бога и до моје душе, bei Gott Kaba, grätig, spinosus.

und meiner Seele, me hercle. длАКАВити, вим, v. impf. Dou paare mафеп, рі- доAKATи, кам, v. pf. коме, т. б. доћн му ака lis conspergo.

raabe, zu Grunde richten, verderben, perdo. длİKABити ск, вим се, у. г. impf. bol aare дов, доби, f. Bаѕ аltеr, aetas: сваке доби љуwerden, pilis conspergor.

ди; ми смо једне доби. длАКАВИЦА, f. т. ј. риба, Brätenfif, piscis довА, n. indecl. pie Zeit, tempus: глухо доба; spinosus.

послено доба; вечерње доба; у ово додлАКАВЉЕЊЕ, n. Bas Befфтивеn mit Kaare, ad- ба године; жена на том доба (т. ј. готоspersio pilorum.

ва се породитн); AANH, m. (pl. gen. Anáha) die flache Hand, vola: Које ли је доба ноћи ? Док би длан одлан ударио.

Рекла ми је драга доћи длАний, m. dim. р. длан.

Роди мајка два нејака сина, длінЦЕ, n. (у Дубр.) Irt plane, herbae genus. У зло доба у гладну годину длічиЦА, f. dim. б. длака.

дәБАВИти, вим, v. pf, што, perfфаffen, procuro. длЁто, п. (нст.) vide длвјето.

ДОБАВити ск, вим се, т. г. pf. чега, etwas etдлЁцE, п. dim. б. длето.

langen, consequor : длиЈЌто, n. (јуж.) бав Фteттeifen, per Reipel, Пења коња крај зелена луга, coelum, ef. глијето.

Не би ли се добавио друга длиЈЕЦЕ, n. dim. . длијето.

ддвАВЉАЊЕ, т. 3) Sas Berfфаffen, comparatio. длйто, п. (зап.) vide длијето.

2) das Bekommen, consecutio. длйцы, п. dim. . длито.

дәБАВЉАти, љам, у. impf. што, perfфаffеп, дмЙТАР, тра, m, vide Димитрије.

procuro. дмЙТРА, f. Хrauenname, nomen feminae, cf. |ддБАВЉАТИ СЕ, њам се, v. r. impf. чега, et= Митра.

langen, consequi. Дмитров ДАН, m. vіdе Митров дан:

доБАВРЊАти, љам, v. pf. gejФlenbert foттеп, о јесени одмашрову данку

advenio lente et negligenter: дмЙТРОВИЦА, f. vіdе Митровица :

Када врља једва добавроља И покупи Дмишровицу равну

дӧБАР, добра, po, (добри, pa, po, adv. добро, днӣ, cf. дан.

comp. бољн) 1) gut, bonus. 2) (у Дубр.) ниднёви, 3) vidе дању:

јесам веле добар, т. б. слаб сам, мало сам Дневи леже, а ноћи путују

болестан, nit gang wob. 2) cf. дан.

AOBATATH, Tâm, v pf. mühsam herbeikommen. днина (драња), f. (у Србији) дан орања, бав | доБАЦйвањЕ, п. 1) баѕ реrbeimerfen, adjectio. Joch, der Morgen landes, jugerum.

2) das Treffen (Erreichen) im Steinwurf, adдно, т. 1) Ser 25ppen, Bruno, 3. 3. eines Ce- secutio in lapidum jactu.

fäpes, fundus. 2) н. п. на дно села, на дно доБАЦйвАти, добацујем, v. impf. ) bеrbeimerпоља, на дно трпезе, untеn at Ene, in fen, adjicio. 2) genug weit werfen im Steininferiore urbe, in extremo campo, in ima wurfe), assequi metam lapide. mensa.

довіцити, добациям, v. pf. 1) bеrbеіvеrfеn, adдо, дӧла, m. (loc. долу) vidе долина.

jicio: добаци де ми то амо.

2) genug weit до, (mit gen.) 1) biв, аd, usque: до сад; до wеrfеn, assequor: није ми ни добацио, ака

данас ; до јуче ; до сјутра ; зашао од куће мо ли одбацио. до (su) куће; казаћу ти све од ријечи до довЁГАЛАЦ, гаоца, т. (ист.) vidе добјегалац. (fur) ријечи; ја бих дао за то до (gegen) дәБЕГлнца, f. (нст.) vidе добјеглица. сто талијера; дођн до (зи) мене, cf. к; теш- довёЖАти, жим, (нст.) vidе добјежати. ко до зла Бога; Јао мени до Бога ! ддвЕти, бегнём, (нст.) vidе добјећн. Од тог мора до зелена Лима

довівАЛАЦ, ваоца, m. (у Боци) Der Sewinner, Благо мени до Бога милога!

qui lucratur: Кад би трговац свагда доби2) пеbеn, bei, pone: стане до мене; намје- вао, не би се звао трговац, него добивасти до знда. 3) auper, praeter, cf. оснм: не- Aay. мам више до двије паре; то не зна никојдовйвање, п. 1) Sag Sewinnen, Ciegen, victoria. до Бога ;

2) das Gewinnen im Handel, lucrum, 3) das Бојнш ли се још кога до Бога

Bekommen, acceptio. 4) н. п. то стоји до тебе, Бänst son bir aь, довЙВАти, добивам, y, impf. ) sewinnen, vinin te situm est, cf. за. 5) н. п. шта је тебн co. 2) gewinnen, lucror. 3) bekommen, accipio.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

довЙГАЛАЦ, rаоца, т. (зап.) vidе добјегалац.)Pi вер за инјеву руку: сватови сазову дјеводдвиганЦА, f. (зап.) vidе добјеглица.

јачке родитеље (или оне од кућана који довЙЖАти, жим, (зап.) vidе добјежати. су јој мјесто њих) и осталу родбину да довити, бигнём, (зап.) vidе добјећи.

јој даду добру молиаву, на узевши ведовит, f. 0 der Gewinn, lucrum. 2) das

колач, или, као што оније кажу, довЙТАК, тка, т. (Sntereffe, іntеruѕuriae : дао

самун и на њему на мјесту у мнјешењу новце на добиш.

за то начињеноме сребрну чашицу вина, довити, добијем, v. 1) gewinnen, vinco : даду га најприје оцу, који сједавши на Ко добије нека води обје

столицу зовне дјевере и запита их: „Шта 2) sewinnen, lueror: добио на кукурузима, иштете од мене грјешника ?" А они му на свињама. 3) befommen, accipio.

одговоре: „Ми ништемо од такога бана да довЈЁГАЛАЦ, гаоца, m. Sеr ueberläufеr, trans- речеш своме дјетету добру ријеч, тако и fuga :

тебе Бог дао сваку добру срећу !? Онда Већ дошљаци н добјегаоци

он држећи у руци колач с чашом рече довЈЕГ лиЦА, f. (јуж.) дјевојка која добјегне овако: „Шћерце! да ти Бог да сваку добру

(т. ј. сама дође) за момка; то се догоди срећу и свако добро, како бях н сам себе кад родитељи не даду дјевојци поћи за рад!” Изговорившн ово еркне мало вина кога она хоће, а она не ће за кога је они из чаше, а пјевачи онда зајевају: дају. То су понајвише рђаве дјевојке: јер Добар чоече! поштена дјевојка, н од поштена рода, не Добро ти рече! ће своје родитеље и браћу осрамотнти. Добро ти рече! у Србији добјеглица дође управо момку у Брзо се стече! кућу, па је онда одведу у какву кућу момач- У добре часе, ком роду, те тамо стоји док се не вјенчају, Под пуне чаше а у Сријему и у Бачкој дође поповој кући Свему роду и племену на велику част, и ондје стоји док се не вјенчају.

А нашијем млад'јенцима у најбољи час! довЈЁЖАти, жим, v. pf. (јуж.) auflieben, con- А свак реци и помисли: да је добар час! fugio.

Тако вама и Бог дао вазда добри час! довЈЕти, бјегнём, (јуж.) vide дoбjeжaтн. По том се од прилике с онакијем ријечн. AOBÒBÂBE, n. das Trommeln, tympani cantus. чима даде колач матери, која је благослодовоВАТИ, добујем, v. impf. trоmmеn, tympa- ви од прилике овако: „Iћерце! Боже тн

дај добру срећу! колико шкрока постудоводолинА, f. vіdе дубодолина.

пила од свога рода до свога дома, толико довдлЕти, (нст.)) доболӣ, v. pf. беn ©фтеr3 ти Бог дао добријех и сретнијех часа !» А доволити, (зап.);nit mehr ertragen fönnen, тако од прилике и браћа и остала родбндовољЕти, (јуж.)) dolore vinci (?):

на. Пјевачи послије свакога припнјевају Кад јунака добољело беше

као и горе послије оца, само што се нмеAÔ6011, m. die Trommel, tympanum militare. cf. на мијењају, н. п, мјесто: добар чоече, бубањ.

матери се рече: добра мајчице, стридовошAP, добошара, т. беr Xambour (3 rommel- ни: добра банице, а брату : добар браfФläger), tympanista, cf. бубњар.

ше. Невјеста се уза сваки припијев подовошAPEB, а, о, vide дoбoшаров.

клања, само уз онај а нашијем младовошАРЕВИЦА, f, vide дoбoшаровица.

д'јенцима не, него са стидом гледа преAOBOILLÁPOB, a, o, bes Trommelschlägers, tympa- да се. Пошто се сврши добра молитва, nistae.

дјевер пусти дјевојку те остане опет у довошаровиця, f. Sie Cambourgfrau, uxor tym- брата, а муштулугунја узме молитвени panistae. .

самун и понесе га на вјенчање, а онамо довдШАРСкӣ, кa, кo, Sambout-, tympanistarum. га послије да попу. Тако дјевер узме и дбБРА, т. (ист.) vidе добро.

остави чашу; а пошто се из ње на вјенчању довРАВА, f. Slup in per Шабачка нахија: младијенци запоје вином, да се невјести Купи војску до воде Добраве

те је остави за спомен. И у Црној се горн дәБРА вддА, f. чесма н црквица код Вуковара, од прилике овако даје дјевојци добра мо

која слави свету Петку; књој иде свијет и литва, осим што је онамо не даје само носи боне сваке младе недјеље и петка. родбина него и сватови. Али се у Паш

Има и више извора који се тако зову. тровићима добра молитва даје друкчије. доБРАКлиЈА, f. in рет дрейфworte: Није Онамо дјевојка, док сватови још сједе за ово опаклија, већ добраклија.

трпезом, клекне на прострте струке надовPA молитва, f. Кад сватови с дјевојком сред куће, па пружи од себе руке, на које

већ хоће да полазе, онда, у Рисну, брат јој натрпају малијех пушака и ножева, и један од дјевера изведу дјевојку, на мо- колико год држати може, а два засједе мишву држећи је брат за десну, и дје- (или заставе) узму јој вео с главе, и

no cano.

C

држећи га раширена изнад ње један од | Љута гуја Петар од Добриње њих говори: „Помози Боже, и намјери се добPЙћ, добрића, m. (у Боци) vidе злић 1. велики добри час! Моја сестрнце! Бог ти ддвРИТЕво, п. намастир у Херцеговини: дао мјесто порода девет синовах и десету Опреми је славну манастиру кћерцу за милост: два ка” и два засједе; Добрићеву и Косијереву — два ка” и два првијенца; два ка” и два фе-довРНЦА, m. Лапngname, nomen viri. вера; један добар и поштен ка” и твој доБРИЧАВА ТРАВА, f. Gunselrübe, hedera terотац; а кћерца била добра и поштена restris Linn. као и твоја мајка !? Уза сваки овај благо- дәБРИ ЧАС, m. Као што се у народу нашему слов сватови вичу: „Амин!” Кад сватови мисли за добру и злу срећу, тако се већ устану да пођу, онда опет на кућно- може казати н за добри и зли час (па ме прагу простру струке, и дјевојка клек- што се почне у добри час оно добро буде, нувши на њих, отац јој држећи у рукама а што се почне узли оно буде зло). По бокару вина овако даје добру молитву: гдјекојијем се мјестима ово већ заборавило, „Помози Боже, и намјерн се велики до- јер н. п. у Србији кад ко на поласку рече: бри час! Ајде с Богом моја кћерце! Из „с Богом остај!” одговори му се нан: „С овога дома ижњегла у добри час! у Богом пошао!» нли: „у добрй час пошао!” други дом уљегла у бољи час! Да Боғ да, као и кад се што зло догоди, што се каже: моја кћерце ! да ти креши н реушн (т. . у здо час 1” или : „у з'о час!”, Али у Црној расте и напредује) свака твоја работа,

гори и

по њезинијем околинама управо како вода о Божићу, а лист и трава о се каже (н. п. кад се напија, или кад се Ђурђеву дне! и да ти сваки твој брат и дјевојци даје добра молитва) добри час, пријатељ завиди на добро! и да ти у као што се ну противнијем догађајима овн дом повратка више не буде, већ ако говори зай час. cf. добра срећа. гостом кад дођеш!” А тако је од прилике довРИчинА, т. (augm. р. добар ?) ein lieber благослови и мати, а и свекар кад онамо

Mann, lepidum caput. с њом дођу.

дәБРО, п. Bas But, bonum : AÒGPAHA, f. Frauenname, nomen feminae.

до трн добра моја — доБРАно, (у Лици) vidе добре 1.

Давор Шаро, давор добро моје – дәВРАЊА, f. планина близу Имоскога.

које добро ? 2Inreдe eines Injифербеп, cf. дӧБРА СРЁНА, f. у Црној Гори кад се коме ханрала.

назове: Добро јутро! или: Помози Бог! | довго, т. (јуж.) hyp. 2. Добросав. или: Добар вече ! он одговори: Добра довРО, gut, bеnе. ти срећа! А кад се казује како се ко није довровоЈЕ, m. 27 аппname, nomen viri. сачувао од кака зла, каже се: Не даде добровољан (добровољан), љна, љно, guter му зла срећа. По овоме се може рећи да Laune, hilaris. у народу нашему има мисао одобро и злој дәБРОВУК, m. ann$name, nomen viri. срећи (fоrtunа secunda et adversa): Разми- довРодЁВА, f. (у Сријему) pfirjiфыättrige Sofнуше се ка” и Вукац и добра среќа, ef. до- kenblume, campanula persicifolia. бри час.

доведдошлица, f. 5) Sie 28infommene, exoptata: доВРАшин, м. Лаппваме, nomen viri. Наша снашнце добродошлице ддБРЕ, 1) (особнто улици и Херц.) н, п, има 2) vidе добродошница :

нас добре, т. б. подоста, депид, satis; добре Ожђелдију и добродошлицу пута, т. б. доста пута, међrmals, saepius. доБРодошHA, f. vіdе добродошница : 2) у пјесми:

Па му дају доброшну вина — По с три копла у висине cкаче,

доведдошницА, f. чаша вина нан ракије што По с четири добре у напредак

се даје ономе којн дође, за добро дошао : дәБРЕ, f. (у ц. г.) һур. р. Добрана.

„добро си ми дошао!” (тако се рече кад довРИЈА, f. Хrauenname, nomen feminae. му се пружи чаша), бer 28iutommbeфer, довейковит, m. у разговору рече се : добрн- poculum salutatorium, cf, добродошлица,

ковићу! добрнковићу мој! mein gieber, care! довРОСАВ, m. ЭЛаппвпате, nomen viri. AÒBPHA0, m. Mannsname, nomen viri. доведСРЕТњй, ња, њe, slüflib, felix : доВРИловинА, f. намастир у Херцеговини Скин” се с коња добросрешна снащо (може бити да је сад и пуст).

довРОСРЕТњйк, m. Bluсtѕkino ! (als Suphemisa AOBPNHA, f. Güte, bonitas (wird nur als Eu- mus, wenn die Mutter ein Kind ausschilt),

phemişтив gebrauФt, s. 3. не знам која му albae gallinae filius.

је добрина - was ihm febit, ben Wranten). доведсектњица, f. Ba8 23eibliфе воп добродәБРИЊА, f. 5) село у нахији Рудничкој (гдје сретњик.

се родио Милош Обреновић). 2) село удовРОСРЕВни, нa, нo, vide дoбрoсретњн. нахији Пожаревачкој (одакле је бно Пе- доведсРЕТник, т. vіdе добросретњик. тар Добрињац) :

доведСРЕБНица, f. vіdе добросретњнца.

[ocr errors]
[ocr errors]

има много

доведта, f. Die Büte, bonitas : Молим твоју ддвиЈА, f. (по манастирима) vidе мађупница

доброшу (рече се у приморју кад се кодовиЈАР, довиjapa, m. Der Süфenauffeber, qui коме моли).

curat culinam. ддБРОТА, f. као варош од Котора доље поред довиЈАРИЦА, f. Die &йфenauffeberin, quae eurat

канала. Доброћани су сви закона Римскога culinam. и до сад нијесу ни допуштали хришћанима довЙЈАРКА, f. (у нах. Рудн.) планинчина поникако сједити међу собом. А језик им се мотњица. А кад сиђу с планине, онда довеод Црногорскога највише разликује по јарка надгледа и служи сву дјецу у гријатоме што на онијем мјестима гдје је у Anyu, die Helferin der Sennerin, adjutrix староме славенскоме језику %, у Рускоме сuratricis ovium. е или о, а у Српскoмe a, не говоре ни- (довЙЈАЊЕ, p. Bas Crjinnen, excоgіtаtіо. какога чистога самогласна слова, него као довіЈАти, довијам, v. pf. Berbeijаgеn, adpelleпола њега (да се не може разликовати ге, cf. дотјерати. које је) н. п. мъч, къд, чѣса, аочъси довЙЈАти се, дәвијам се, v. г. impf, jiппен,

т. д. Слушао сам гдје ријечи овако го- meditor: довија се како ће живљети; доворе људин из Бара. Доброћани готово сви вија се од сваке руке. живе од мора (т. ј. од путовања и трго- довйKATи, довичем, v. pf. errufen, adsequor вања по мору); и међу њима

vocando. богатијех људи, а од прије их је било и довикивањЕ, n. Sав Crrufen, appellatio, vocitatio. више ; куће су им све од камена и многе довикйвати, викујем, v. impf. errufen, adкао прави двори; пред многима кашто clamo. стоје морске лађе.

довити CE, ддвијем се, v. pf. чему, домнAÒBPOTBOP, m. der Gutthäter, benefactor. слити се чему, еrjinnen, excogito. довРотски, кa, кo, von Доброта.

довитЛАти, лам, v. pf. berantreiben, cogo (oves). доведъA, f. vіdе доброта.

доваАЧЕЊЕ, п. 1) баѕ реrbeifФерреп, аttrасtiо. довРОБAНин, т. човјек нз Доброте.

2) das Herbeiführen, advectio. дәБРОТАНКА, f. женско из Доброте.

довлачити, довлачим, v. impf. ) БеrbeijФерреп, доведъУД, а, о, ppm guten nature, bonae attraho. 2) berbeiführen, adveho : mto 40indolis.

влачнш те људе амо ? довРочинАЦ (доброчинац), доброчинца (до- довлачити, CE, довлачём се, v. г. impf. ji брочинца), m, беr Sutthäter, benefactor. herbeischleppen, ventito lente.

. до Рочинство, п. bas 23ohitђип, beneficentia. Iдовлю, big bieber, bucusque, cf. довде. довРЧАНОВА ТРАВА, f. vіdе добричанова трава. ДовлЁН, довРШтица, f, планина више Новога (између довод, т. (у ц. г.) што господар узима од Боке и Херцеговине).

сељака на своју земљу, vidе доход. довӯЈ, Добуja, m.:

доводАк, довотка, m. (у Ц. г.) vidе доход. Ја сам јунак на добуја града

доводАЦ, довоца, m, мушко дијете које жена AÒBA*, f. Art Gebet der Türken, certa Turcarum доведе мужу или муж жени (кад јој уђе у prex.

кућу), cf. пасторак. довАвити, довабйм, v. pf. erloden, allicio, доводити, доводим, v. impf. Беrführen, adducо. pellicio.

довдъёЊЕ, п. баѕ реrbeifubren, adduсtiо. доваЉАти, довіљам, v. pf. Беrаnwäljen, ad- довджЁње, п. 1) аѕ реrbeiführen, advectio. volvo.

2) das Herbeifahren, advectio. доВАРАТИ, рам, v. impf. mit Betrug bеrfubren, довозити, довозим, v. impf. Derbeifubren, advehо. deceptum adduco:

довозити сь, довозим се, v. r. impf. Беrbеі. Ак' узможеш довараши Турке —

fahren, advehor. доват, т. vіdе дохват.

AOBOJÈBATH, Bojyjêm, v. pf. den Krieg beendigen, доВАТАЊЕ, n. vide дoхватање.

belli finem facere, ab armis discedere. довAТAТи, там, vide дoхватати.

довољА, f. намастир у Херцеговини (може довATнтн, тим, vide дoхватити.

бити да је сад и пуст): довATити ск, тӣм се, vide дoхватити се. и Довољу близу горе Црне — довдӣ (т. ј. до овде), adv. loci, bis bieber, довољАН, љна, љно, jufrіебеп, соntеntus. hactenus.

довољАнӣ, (у Бачкој) vidе довољно. довѣсти, ведём, v. pf, bеrführen, addaco. довољно, депид, satis. довЁстн, везём, v. pf. fertig titen, absolvo довочE, чета, п. дијете које доведе жена

аси: ја сам навезла, али нијесам довезла. мужу или муж жени, cf. пасторче. довёсти, везём, v. pf. Беrführen, advehо. дәВРАТАК, тка, Im. дирек до врата, bie Рforte, довѣсти CE, везём се, v. г. pf. gefabren tom: дәВРАТник, postis. . men, advehor.

ддвргнути, нём, vidе доврћн. довкчE, auf den Abend, in vesperum.

доВРЁВАти, доврёбам, v. pf. erlauern, aucuдоВЕЧЕР,

pando deprehendo.

Rauf

« PreviousContinue »