Page images
PDF
EPUB

довЙГАЛАЦ, rаоца, т. (зап.) vidе добјегалац.)P вер за лијеву руку: сватови сазову дјеводдвиганцА, f. (зап.) vidе добјеглица.

јачке родитеље (или оне од кућана који довЙЖАти, жим, (зап.) vidе добјежати. су јој мјесто њих) и осталу родбину да довити, бигнём, (зап.) vidе добјећи.

јој даду добру молишву, на узевши ведовйт, f. U der Gewinn, lucrum. 2) das лики колач, или,

као што оније кажу, довитАК, тка, т. (3ntereffe, іntеruѕuriae : дао

самун и на њему на мјесту умијешењу

и: новце на добиш.

за то начињеноме сребрну чашнцу вина, довити, добијем, v. 1) gewinnen, vinco : даду га најприје оцу, који сједавши на Ко добије нека води обје —

столицу зовне дјевере и запита их: „Шта 2) gewinnen, lucror: добио на кукурузима, иштете од мене грјешника ?? А они му на свињама. 3) befommen, accipio.

одговоре: „Мн иштемо од такога бана да довЈЁГАЛАЦ, гаоца, m. Sеr ueberläufеr, trans- речеш своме дјетету добру ријеч, тако и fuga :

тебе Бог дао сваку добру срећу !? Онда Већ дошњаци и добјегаоци

он држећи у руци колач счашом рече довЈЕГлица, f. (јуж.) дјевојка која добјегне овако: „Шћерце! да ти Бог да сваку добру

(т. ј. сама дође) за момка ; то се догоди срећу и свако добро, како бих и сам себе кад родитељи не даду дјевојци поћн за

рад!” Изговоривши ово сркне мало вина кога она хоће, а она не ће за кога је они нз чаше, а пјевачи онда запјевају: дају. То су понајвише рђаве дјевојке: јер Добар чоече! поштена дјевојка, и од поштена рода, не Добро ти рече ! ће своје родитеље и браћу осрамотнти. Добро ти рече! у Србији добјеглица дође управо момку у Брзо се стече! кућу, па је онда одведу укакву кућу момач- У добре часе, ком роду, те тамо стоји док се не вјенчају, Под пуне чаше а у Сријему и у Бачкој дође поповој кући Свему роду н племену на велику част, и ондје стоји док се не вјенчају.

А нашијем млад'јенцима у најбољи час! довЈЌЖАти, жим, v. pf. (јуж.) guflieben, con

А свак реци и помисли: да је добар час! fugio.

Тако вама и Бог дао вазда добри час! довЈЕти, бјегнём, (јуж.) vidе добјежати.

По том се од прилике с онакијем ријечидовдвіЊЕ, n. Bаѕ grоmmеn, tympani cantus.

чима даде колач матери, која је благослодовоВАти, добујем, v. impf. trommeln, tympa- ви од прилике овако: „ШІћерце! Боже ти no cano.

дај добру срећу! колико шкрока постудоводолина, f. vіdе дубодолина.

пила од свога рода до свога дома, толико доволсти, (ист.)) доболӣ, v. pf. Sen Omeri ти Бог дао добријех и сретнијех часа !” А доволити, (зап.);nit mehr ertragen tönnen,

тако од прилике и браћа и остала родбидовољЕти, (јуж.), dolore vinci (?):

на. Пјевачи послије свакога припијевају Кад јунака добољело беше

као и горе послије оца, само што се нмеAÔB0111, m. die Trommel, tympanum militare. cf. на мијењају, н. п. мјесто: добар чоече, бубањ.

матери се рече: добра мајчице, стридовдшAP, добошара, m. Ber gambour (Srommel: ни: добра банице, а брату : добар браfФläger), tympanista, cf. бубњар.

ше. Невјеста се уза сваки припјев подовошAPEв, а, о, vide дoбoшаров.

клања, само уз онај а нашијем младовошАРЕВИЦА, f, vide дoбoшаровица. дјенцима не, него са стидом гледа пре4060MIÁPOB, a, o, bes Trommelschlägers, tympa. да се. Пошто се сврши добра молитва, nistae.

дјевер пусти дјевојку те остане опет у довошAPовиця, f. Die Sambourgfrau, uxor tym- брата, а муштулугуија узме молитвени panistae.

самун и понесе га на вјенчање, а онамо довдШАРСкӣ, кa, кo, Sambour-, tympanistaram. га послије да попу. Тако дјевер узме и довРА, m. (нст.) vidе добро.

остави чашу ; а пошто се из ње на вјенчању довРАВА, ft. Stup in per Шабачка нахија: младијенци запоје вином, да се невјести Купи војску до воде Добраве

те је остави за спомен. И у Црној се гори

1 дәБРА вддя, f. чесма и црквица код Вуковара, од прилике овако даје дјевојци добра мо

која слави свету Петку ; књој иде свијет и литва, осим што је онамо не даје само носи боне сваке младе недјеље и петка. родбина него и сватови. Али се у ІІаш

Има и више извора који се тако зову. тровићима добра молитва даје друкчије. доБРАКЛИЈА, f. in 'бет Орrüфworte : Није Онамо дјевојка, док сватови још сједе за ово опаклија, већ“ добраклија.

трпезом, клекне на прострте струке надоБРА молитвА, f. кад сватови с дјевојком сред куће, па пружи од себе руке, на које

већ хоће да полазе, онда, у Рисну, брат, јој натрпају малијех пушака и ножева, и један од дјевера изведу дјевојку, на мо- колико год држати може, а два засједе мишву држећи је брат за десну, и дје- (или заставе) узму јој вео с главе, и

држећи га раширена изнад ње један од Љута гуја Петар од Добриње њих говори: „Помози Боже, и намјери се добPЙћ, добрића, m. (у Боци) vidе злић 3. велики добри час! Моја сестрице! Бог тн ддвРИТЕво, п. намастир у Херцеговини: дао мјесто порода девет синовах и десету Опреми је славну манастиру кћерцу за милост: два ка” и два засједе; Добрићеву и Косијереву — два ка” и два првијенца; два ка” и два ђе-довРИЦА, m. ЭЛапngname, nomen viri. вера; један добар и поштен ка” и твој довРИЧАВА ТРАВА, f. Gunpelrübe, hedera terотац; а кћерца била добра и поштена restris Linn. као и твоја мајка ! Уза сваки овај благо- дәБРИ ЧАС, m. Као што се у народу нашему слов сватовн вичу: „Амин!” Кад сватови мисли за добру и злу срећу, тако се већ устану да пођу, онда опет на кућно- може казати н за добри нали час (па ме прагу простру струке, и дјевојка клек- што се почне у добри час оно добро буде, нувши на њих, отац јој држећи у рукама а што се почне узли оно буде зло). По бокару вина овако даје добру молитву: гдјекојијем се мјестима ово већ заборавило, „Помози Боже, и намјерн се велики до- јер н. п. у Србији кад ко на поласку рече: бри час! Ајде с Богом моја кћерце! и „с Богом остај!” одговорн му се нин: „С овога дома ижљегла у добри час! а у Богом пошао!” или : „у добрй час пошао!” други дом уљегла у бољи час! Да Бог да, као и кад се што зло догоди, што се каже: моја кћерце ! да ти креши и реушн (т.ј. у зао час!” или : „у з'о час!”. Али у Црној расте и напредује) свака твоја работа, гори и

по њезинијем околинама управо како вода о Божићу, а лист и трава о се каже (н. п. кад се напија, или кад се Ђурђеву дне! и да ти сваки твој брат и дјевојци даје добра молитва) добри час, пријатељ завиди на добро! и да ти у као што се ну противнијем догађајима овн дом повратка више не буде, већ ако говори злй час. cf. добра среһа. гостом кад дођеш!” А тако је од прилике довейчин А, m. (augm. р. добар ?) ein lieber благослови и мати, а и свекар кад онамо

Mann, lepidum caput. с њом дођу.

дәБРО, п. дав Gut, bonum : AÒGPAHA, f. Frauenname, nomen feminae.

до три добра моја — доБРАно, (у Лицн) vidе добре 1.

Давор Шаро, давор добро моје — ддвРАЊА, f. планина близу Имоскога.

koje Adopo ? Unrede eines Ansuchenden, cf. дәБРА СРЁНА, f. У Црној гори кад се коме ханрала.

назове: Добро јутро! или: Помози Бог! довРО, m. (јуж.) һур. р. Добросав. или: Добар вече ! он одговори: Добра дәБРО, gut, bеnе. ти срећа! А кад се казује како се ко није довровоЈЕ, m. Лаппӧпате, nomen viri. сачувао од кака зла, каже се: Не даде добровољАН (добровољан), љна, љно, guter му зла срећа. По овоме се може рећи да Laune, hilaris. у народу нашему има мисао о добро и злој ддвРОВУК, m. ЭЛапn$name, nomen viri. срећн (fоrtunа secunda et adversa): Разми- довРодЁВА, f. (у Сријему) pfirjiфыättrige Sofнуше се ка” и Вукац и добра среќа, ef. до- kenblume, campanula persicifolia. бри час.

доведдошлица, f. 5) Sie 2Binfommene, exoptata : доБРАшин, m. RannBname, nomen viri. Наша снашнце добродошлице дәБРЕ, 1) (особнто у Лици и Херц.) н. п, има 2) vidе добродошница :

нас добре, т.ј. подоста, депия, ѕаtіѕ ; добре Ожђелдију и добродошлицу пута, т. б. доста пута, mebemals, saepius.) довРодошна, f. vіdе добродошница : 2) у пјесм и:

Па му дају доброшну вина По с три копла у висине cкаче,

доведдошница, f. чаша вина или ракије што По с четири добре у напредак

се даје ономе којн дође, за добро дошао : дәБРЕ, f. (у ц. г.) һур. р. Добрана.

„добро си ми дошао!” (тако се рече кад довРИЈА, f. Хrauennaтe, nomen feminae. му се пружи чаша), бer 28iutommbeфer, довейковит, m. у разговору рече се : добрн- poculum salutatorium, cf. добродошлица.

ковићу! добриковићу мој! mein fieber, care! довРОСАВ, m. Лаппвпате, nonen viri. AÒBPHAO, m. Mannsname, nomen viri.. довРОСРЕТњи, ња, њe, glufli, felix : дәВРИловина, f. намастир у Херцеговини Скин” се с коња добросрешња снашо (може бити да је сад н пуст).

доведсектњйк, m. Olufskino ! (als &upbетів: A06PNHA, f. Güte, bonitas (wird nur als Eu- mus, wenn die Mutter ein Kind ausschilt),

ретітив gebrauФt, s. 25. не знам која му albae gallinae filius.

је добрина - wаѕ ibn febit, бет Жranfen). І доведсектњНЦА, f. Sa8 23eibliфе bоn добродәБРИЊА, f. 3) село у нахији Рудничкој (гдје сретњнк.

се родио Милош Обреновић). 2) село удовРОСРЕВни, нa, нo, vide дoбрoсретњн. нахији Пожаревачкој (одакле је оно Пе-доБРОСРЕЋник, т. vіdе добросретњик. тар Добрињац) :

доБРОСРЕТНИЦА, f. vіdе добросретњнца.

H

има много

доведта, f. Sie Büte, bonitas : Молим твоју | ддвиЈА, f. (по манастирима) vidе мађупница

доброшу (рече се у приморју кад се кодовйJAP, довиjapa, m. Der Rubenauffeker, qui коме моли).

curat culinam. дәБРОТА, f. као варош од Котора доље поред довиЈАРИЦА, f. Die &йфenauffeherin, quae eurat

канала. Доброћани су сви закона Римскога culinam. и до сад нијесу ни допуштали хришћанима (довиЈАРКА, f. (у нах. Рудн.) планинчина поникако сједити међу собом. А језик им се мотњица. А кад сиђу с планине, онда довиод Црногорскога највише разликује по јарка надгледа и служи сву дјецу у грнјатоме што на онијем мјестима гдје је у anyu, die Helferin der Sennerin, adjatrix староме Славенскоме језику , у Рускоме curatricis ovium. е или оа у Српскoмe a, не говоре ни- (довіЈАЊЕ, n. Bas ®rjinnen, excоgіtаtіо. какога чистога самогласна слова, него као довЙЈАти, довӣјам, v. pf. Беrbеijasen, adpelleпола њега (да се не може разликовати re, cf. дотјерати. које је) н. п. мъч, къд, чъсш, почъсш довЙЈАТА СЕ, довнјам се, т. г. impl. finnen,

r т. д. Слушао сам гдје ријечи овако го- meditor: довија се како ће живљети; доворе људин из Бара. Доброћани готово сви вија се од сваке руке. живе од мора (т. ј. од путовања и трго- довйкАти, довӣчём, v. pf. errufen, adsequor вања по мору); и међу њима

vocando. богатијех људи, а од прије их је било н довикиВАЊЕ, n. Bas Errufen, appellatio, vocitatio. више ; куће су им све од камена и многе довикивати, викујем, v. impf. errufen, adкао прави двори; пред многима кашто clamo. стоје морске лађе.

довити ск, ддвијем се, v. pf. чему, домиAÒBPOʻTBOP, m. der Gutthäter, benefactor. слити се чему, еrjinnen, excogito. довРотски, кa, кo, von Доброта.

довитЛАти, лам, v. pf. berantreiben, cogo (oves). доВРОЖА, f. vіdе доброта.

довлАЧЕЊЕ, n. )) бав реrbeifФleppen, attractio. дәВРОЖАНин, т. човјек из Доброте.

2) das Herbeiführen, advectio. довРотанкА, f. женско из доброте.

| Довлачити, довлачим, v. impf. ) bеrbeijФерреп, доведъУД, а, о, ppm guten ature, bonae attraho. 2) bеrbeiführen, advehо: што доindolis.

влачиш те људе амо ? доБРОЧИНАЦ (доброчинац), доброчинца (до- довлачити, ск, дӧвлачим се, v. г. impf. jйф

брочинца), m, беr Gutthäter, benefactor. berbeischleppen, ventito lente. доброчинство, n. bas 23obiltbun, beneficentia. Гдовлв, Rbis bieber, bucusque, cf. довде.

п| доБРЧАНОВА ТРАВА, f. vіdе добричанова трава. ДовлЁн, дәБРШтиЦА, f. планина више Новога (између довод, т. (у ц. г.) што господар узима од Боке и Херцеговине).

сељака на своју земљу, vidе доход. дәБЎЈ, Добуja, m. :

доводАК, довотка, т. (у Ц. г.) vidе доход. Ја сам јунак на добуја града — доводАЦ, довоца, m. мушко дијете које жена AOBA*, f. Art Gebet der Sürken, certa Turcarum доведе мужу или муж жени (кад јој уђе у prex.

кућу), cf. пасторак. доВАвити, довабйм, v. pf. erlocten, allicio, доводити, доводим, v. impf. Беrfubren, adducо. pellicio.

довдъЕЊЕ, p. Bas Perbeiführen, adduсtiо. доваљATи, ддваљам, v. pf. Беrапw&l gen, ad- довджЁње, п. 3) Sag Kerbeiführen, advectio. volvo.

2) das Herbeifahren, advectio. дәВАРАТи, рам, v. impf. mit Betrug bеrführer, довдэнти, довозим, v. impf. Verbeiführen, advehо. deceptum adduco:

довозити сь, довозим се, v. r. impf. bеrbеі: Ак” узможеш довараши Турке

fahren, advehor. дәВАТ, т. vіdе дохват.

AOBOJÈBATH, Bojyjêm, v. pf. den Krieg beendigen, дәВАТАЊЕ, n. vide дoхватање.

belli finem facere, ab armis discedere. доВAТAТи, там, vide дoхватати.

довољА, f. намастир у Херцеговини (може дәВАТИти, тим, vide дoхватитн.

бити да је сад и пуст): довATити CE, TÂM

дохватити се. и довољу близу горе Црне — довдӣ (т. ј. до овде), adv. loei, big bieber, довољАН, љна, љно, зufrіебеп, соntеntus. hactenus.

довољАНЕ, (у Бачкој) vidе довољно. довЁсти, ведём, v. pf, bеrführer, adducо. довољно, genus, satis. довЁСти, везём, v. pf. fertis ftiten, absolvo довочи, чета, т. днјете које доведе жена

аса: ја сам навезла, али нијесам довезла. мужу или муж жени, cf. пасторче. довѣсти, везём, v. pf. berrubren, advehо. дәВРАТАК, тка, д. дирек до врата, pie Pfote, довӯсти CE, везём се, v. r. pf. defahren tom: дәВРАТник, Spostis. men, advehor,

довРГНУти, нём, vidе доврћи. довЕЧЕ, auf den Abend, in vesperum.

доВРЁБАТн, довребам, v. pf. erlauern, aucuдоВЕЧЕР,

pando deprehendo.

ce, vide

fauf

[ocr errors]

довРЕти, доврӣ, v. pf. im böфjten Brave perorie- Бог годио и Бог догодио

pen, samme taedet: његова мн је сила На тебе се таки санак збно довела до костију.

догддити се, догоди се, v. r. pf. fib ereignеп, довРЗАти, доврзам, v. pf. vіdе довребати. accido, cf. сучедити се. ддвети, вргнём, vidе добацитн.

догдѣ, vide дoгoд. доВРШЁТАК, тка, m. bie Bolenoung, absolutio. догонити, догоним, vide дотјериватн. довешивањк, п. Вав Зошендеп, реrfесtiо. догдњЕЊЕ, n. vіdе дотјеривање. доВРШивати, вршујем, v. impf. polensen, per- догоркти, рим, (нст.) vidе догорјети. ficio.

догдРИти, рим, (зап.) vidе догорјети, довршити, довршим, v. pf. Polenben, absolvo. догдPJкти, рим, v. pf. (јуж.) brennen bis довЎти, вучём, v. p. 1) феrbеіgieben, adtraho. ardeo usque — : Кад догори луч до ноката. 2) herbeiführen, adveho.

доГРАдити, доградим, v. pf. 1) 8u Ense Байеп, довӰти ск, вучём се, v. r. pf, jih bеrbeifФГер: extruere: 2) bauen bis —, struere usque pen, se trahere, trahi.

докле сн доғрадио? доградио сам до AÒCA SÂJ, m. die Begebenheit, eventus.

пенџера. 3) anbauen, Ninjubauen, adstruere, дог.БАТи, догађам, v. impf. treffen, incido in cf. приградити.

casum: он догађа да ће тако бити, т. б. доГРАФйвањЕ, п. 3) бав зи:nbe-bauen, extrucнагађа, погађа.

tio. 2) das Hinzubauen, adstructio. догќВАТИ СЕ, догађам се, v. r. impf. fіt еrеіg: доГРАБИВАТИ, грађујем, v. impf. ) u nee пеп, ассido, cf. сучедавати се.

bauen, extruo. 2) binzubauen, adstruo. догАЗити, зим, v. pf. Беrbеіmаtеr, advenio per | дъГРАМ, m. (у ц. г.) 2rt ЭХаифtabats, nicotiaflumen, nives etc.

nae genus. догAMBATи, бам, v. pf. Sabergewatfфеlt foттеп, догРДЕти, (ист (tiwеrbеn, ferri jam non

.) .

) = advenio vacillanti gradu.

догёдити, (зап.) догАЊА, f. (ст.) bеr &aufmannslaven, tabеrnа : догРДЈЕти, (југоз.) (posse : кад човјеку догрОд догање једне те до друге

догРБЕти, (јуж.) Јди; већ ми је догрдјело; На догању терзибаше Мује —

догрдио ми је и мој живот. доглавнӣ, на, но, беr erite паф einem (8. 3. догРЦАти, цам, v. pf. wateno antommen, vaOberhaupte), secundus a principe.

dans advenio. доглавник, m. bie zweite Perfon (паф беm Ober: догӰстити, догӯстӣ, v. pf. коме, in Berlegen. . baupte), secundus a principe.

beit, in die Klemme bringen, urgeo, ad anguдоглвДАТи, дам, v. pf. ) mit augen еrrеіфеп, stias deduco, circumvenio : Кад човјеку до

videre qua visus est: далеко је, не могу до- густи; догустило му, т.ј. дошло му до густа. гледаши. 2) јu fфаиen aufbüren, videre desi-| додА, f. hyp. . додола: no : хоћеш догледаши.

Наша дода Бога моли догHATи, дъженём (догнам), v. pf. vіdе до- Ој додо ој додоле тјерати :

додавањЕ, n. Sas perbei, pinjugeben, pоrrесТи дожени коња до бедема

tio, additio. догНАТИ СЕ, доженем (догнам) се, v. r. pf. | додABATи, додајем, v. impf. 1) коме што, зи: vidе дотјерати се.

langen, zureichen, promere: AOTOBÁPAHE, n, die Berathung, deliberatio. Внно служи Цетињка ћевојка, договАРАТИ СЕ, товарам се, v. г. impf. ftbe: Како коме чашу додаваше rathen, delibero.

2) hinzugeben, addo. договор, m. (loc. договору) Веr Xathfфир, con- додkТАК, тка, m. bie Зugabe, additamentum. silium: Договор куће не обара.

додати, дам, v. pf. 3) зulangen, gurеіфеп, promeдоговӘРИти, говорим, v. pf. коме, einrереп, re: додај де ми ту пушку ;

durch Reden zu etwas bewegen, persuadeo : he У руке је бану додадоше можеш му договорити, или: не може му Дај ми видро да ти додам воде се договорити,

2) binju geben, addo, cf. придатн. договорити ск, говорим се, v. г. pf. jih per- додворити

CE, додворим се, v.r. pf. 1) vidе удвоabreden, consilium capio.

рити се : договоРНА, f. adj. т.ј. ријеч, бесједа, на што ће и тешко се кнеже додворио,

пристати они који се договарају, баg 23ort За свашто се умолнт” могаше peg Beritanniffe: Договорна селу одгова- 2) чега, Sur, Dieпeн erlangen, ѕеrvіtіo asseра. Неки вели тако, а неки овако, пак све quor : ништа, јер нм ниједна договорна зрна

Једно младо јучерање дете, боба ваљала није.

Како с лепа добра додворило AÒTOBÔPHO, einstimmig, unanimi consilio: додЁВАЊЕ, n. (нст.) vidе доднјевање. Договорно књиге направише

додİBATH CE, додевам се, (нст.) vidе додидогдд, vidе доклегод.

јевати се. догодити, дим, v. pf. treffen, erratђеп, offendo : додЕНУТИ СЕ, нём се, (ист.) vidе додјенути се.

ти се.

додӣсити CE, додесим се, v. г. pf. vіdе дого- у Србији су од прије у додоле июле по дити се:

селима наше кућевне дјевојке, а сад поА тако се додеси

највише иду Циганке, да би што испросиле. Баш у свету недељу

У војводству нови свештеници забрањндддести CE, денём се, (ист.) vidе додјести се. вали су додоле, као и краљице, али се додивАЊЕ, п. (зап.) vidе додијевање.

опет могу још гдјенто видјети. cf. прпододйBATH CE, додӣвам се, (зап.) vidе додије

руше. вати се,

додолски, на кӧ, н, п. пјесма, cf. додола. додиЈАВАЊЕ, n. Sеr lеbеrkrup, taedium. додРЖАти, жим, v. pf. Баlten bis -, teneo доднЈАВАТн, дијавам, v. impf. Derbriepen, taedet.

usque додиЈАТн, јам, v. pf. peroriepen, taedet: додн- Кад си брацу коња додржала јало ми је;

ддъЕНУти cЕ, нём се, (јуж.) vidе додјенути се. Тавница ми није додијала,

довести CE, ћедем (фенём) се, (јуж.) vide Додија ми Арапка ћевојка

додјести се. Долазећи јутром и вечером —

доЖАЛити CE, лӣ ми се, v. P. pf. [p viel leis fein Додијо је цару и ћесару,

daß man nicht mehr aushalten kann, miserere, У Латинској краљу Латинскоме

cf. сажалити се: додиЈЁВАЊЕ, п. (јуж.) 1) дав 2Inrubren, attac- Дожали се Туркињи ћевојцн tus. 2) (у Дубр.) vidе досађивање.

дӧЖЕти, жањем, vidе дожњети. додилЁВАти, додијевам, v. impf. (у Дубр.) vidе доживути, (нст.)

, , . ) , ) досађивати.

доживити, (зап.) додилёвати ск, додијевам се, v. г. impf. (јуж.) доживути, (југоз.) вим, v. pf. erleben, video. . |

v. чега, anrubren, attіngere :

доживљЕТи, (јуж.) Бн рекао и би се заклео

доживсти, вём, (по зап, кр.) vidе доживјети. Да се зеко земље не додјева

дожињАЊЕ, n, vide

дожњевање. додинути СЕ, нем се, (зап.) vidе додјену- дожињАТИ, њем, vidе дожњеватн.

дожњЁВАЊЕ, т. дав зи:&nbe-Crnten, mеѕѕіѕ додИРКИВАЊЕ, n. Sa8 23erubren, contactіо. finitio, додИРКИВАти, диркујем, v. impf. Беrübren, con- дожњЁВАТИ, дожњевам, y. impf. Ru &nbe tingo.

ernten, meto (absolvo messem). додЙРНУти, додирнём, v. pf. Беrübren, attіngo. дозвАти, дозовём, v. pf. 5) errufen, advoco : ,

. додЙРНУТИ СЕ, додирнём се, v. г. pf. кога или звао сам га, па га нијесам, могао дозваши, yera, berühren, attingo.

т. б. није могао чути, да ми се одзове. додисти CE, динём се, (зап.) vidе додјести се. 2) - bеrbеіrufen, advoeo: дозвао сам га к додJЕНУти cЕ, нём се, v. pf. vіdе додјести се. себи. додJECти CE, дједём (дјенем) се, v. P. pf. кога, дозвАТи си, дозовем се, v. P. pf. in ji, sebet,

до чега, аnrübren, attіngo : нијесам је се besser werden, ad frugem redeo : 408kgo ce ни додио.

мало; нигдa ce он не ће дозваши. додолА, f. cf. додоле.

дозиВАЊЕ, п. 1) дав Crrufen, бав зеrufen, adдодолу, f. pl. неколико дјевојака кад је су- vocatio. 2) das Besserwerben, tò redire ad

ша иду по селу од куће до куће, те пје. fruges. вају и слуте да удари киша. Једна се дје- дозйвАти, дозивам (дозівљём), v. impf. 1) er= војка свуче до кошуље са свијем, па се rufen, advoco. 2) herbeirufen, berufen, advoco. онако гола увеже и обложи различном дозйвАТ СЕ, дозйвам (дозӣвљём) се, v. г. травом и цвијећем тако, да се нигдје не impf. in fich gehen, besser werden, ad fruges не видн ни мало, и то се зове до дома redeo. (начинила се као додола — реку дјевојци, дозлогРДити, дозлогрдим, v. pf. vіdе доrрдити :

нли жени, која се много накитила поглави):

дозлогрдно ми је већ. онда зађу од куће до куће. Кад дођу дознавАЊЕ, n. Tag Crfahren, exploratio. пред кућу, онда додола игра сама, а оне дознАВАТИ, дознајем, v. impf. erfabren, rеѕсio. друге дјевојке стану у ред н пјевају раз- дозНАТн, нам, v. pf. etfahren, rеѕсio.

пјесме; по том домаћица, или другоддзРЕТн, рим, v. pf. reifen, maturor. какво чељаде, узме пун котао нан кабар доиГРАВАЊЕ, П. Бав Зејprungent-Rommen, ad

nBas оттеп воде, те излије на додолу, а она једна- saltatio (?). ко игра н окреће се. У додолским се пјес- доиГРAВAТи, игравам, y. impf. gefprungen tomмама припијева на крају уза сваку врсту: men, advento saltans. ој додо! ој додоме, н. п. Наша дода Бога молн, ој додо! ој до

дойГРAТи, довграм, v. pf. 1) дејprungen fом:

men, advenio saltans. 2) н. п. дoнграо је доме !

Beh, sein Tangen ist schon aus, saltare jam Да удари росна кнша, ој додо! ој до

non potest. доме !

Адистя, зaнcтa, wirtli), сеrtе.

па

личне

« PreviousContinue »