Page images
PDF
EPUB

[ocr errors]

довРЕТи, доврӣ, v. pf. im büфften Brake perbrie- Бог годио и Бог догодио

pen, samme taedet: његова ми је сила На тебе се таки санак збно доврела до костију.

догодити ск, догоди се, v. r. pf. (іф еrеіgnеп, довРЗАти, доврзам, v. pf. vіdе довребати. accido, cf. сучедити се. довети, вргнём, vidе добацитн.

догдѣ, vide дoгoд. доВРШЁТАК, тка, m. Bie 23ollenburg, absolutio. догонити, догоним, vide дотјеривати. доВРШивањЕ, n. Вав Зоlептеп, реrfесtiо. догдњЁЊЕ, n. vіdе дотјернвање. доВРШивати, вршујем, v. impf. pplensen, per- догдРЕТи, рим, (ист.) vidе догорјети. ficio.

догдРИти, рим, (зап.) vidе догорјети, доВРШити, довршим, v. pf. volenben, absolvo. догдPJкти, рим, v. pf. (јуж.) brennen bis -, довути, вучём, v. pf. 1) феrbеіgieben, adtraho. ardeo usque –:Кад догори луч до ноката. 2) herbeiführen, adveho.

доГРАдити, доградим, v. pf. 1) јu Ense Байеп, довӰти ск, вучём се, v. r. pf, jih bеrbeifФlер: extruere: 2) bauen bis

struere usque pen, se trahere, trahi.

докле си доградио? доградио сам до A TAGAJ, m. die Begebenheit, eventus.

пенџера. 3) anbauen, binguBauen, adstruere, AORÁBATH, Abraham, v. impf. treffen, incido in cf. приградитн.

casum: он догађа да ће тако бити, т. б.] доГРАФйвање, п. 3) бав јu:&nbe-bauen, extrucнагађа, погађа.

tio. 2) das Hinzubauen, adstructio. догќБАТИ СЕ, догађам се, v. r. impf. fіф ereig: догРАБВАТИ, грађујем, v. impf. ) и nbe пеn, accido, cf. сучедавати се.

bauen, extruo. 2) hinzubauen, adstruo. догАзити, зим, v. pf. bеrbеіvаtеn, advenio per догРАМ, m. (у ц. г.) 2Гrt Хаифtabaғd, nicotiaflumen, nives etc.

nae genus. догАМБАTи, бам, v. pf. Sabergewatfфеlt toттеп, догРДЕти, (ист.) ) догрдим, v. pf. unerträg= advenio vacillanti gradu.

доГРдити, (зап.) lich werden, ferri jam non догАЊА, f. (ст.) per Raufmannslaven, tabеrnа : догРДЈЕти, (југоз.) (posse : кад човјеку догрОд догање једне те до друге

догРБЕти, (јуж.) ди; већ ми је догр дјело; На догању терзибаше Мује

догрдио ми је и мој живот. доглавнӣ, на, но, беr еxtе паф einem (в. 3. догРЦАти, цам, v. pf. wateno antommen, vaOberhaupte), secundus a principe.

dans advenio. доглавник, m. Bie zweite perfon (паф рет Ober: догӰстити, догӯстӣ, v. pf. коме, іn 23erlegen. haupte), secundus a principe.

beit, in die Klemme bringen, urgeo, ad anguдоглЕДАТи, дам, v. pf. 1) mit dugen еrrеіфеп, stias deduco, circumvenio : Кад човјеку доvidere qua

visus est: далеко је, не могу до- густи; догустило му, т.ј. дошло му до густа. гледаши. 2) 8u fфаиen aufbüren, videre desi-I додА, f. hyp. в. додола: no : хоћеш догледаши.

Наша дода Бога моли догHATи, доженём (догнам), v. pf. vіdе до- Ој додо ој додоле тјерати :

додавањЕ, n. Bаѕ реrbеі, ріngugeben, pоrrесТи дожени коња до бедема

tio, additio. догНАТИ СЕ, доженём (догнам) се, v. r. pf. додkBATи, додајем, v. impf. 1) коме што, зи: vidе дотјерати се.

langen, zureichen, promere: AOTOBÁPÂbE, n. die Berathung, deliberatio. Внно служи Цетињка ћевојка, договiPATH CE, rоварам се, v. г. impf. fіф Бе: Како коме чашу додаваше rathen, delibero.

2) hinzugeben, addo. договор, m. (loc. договору) Sex Xatbfфир, con- додkТАК, тка, m, bie Зugabe, additamentum. siliuni: Договор куће не обара.

додати, дам, v. pf. 3) gulаngеn, jurеіфеп, promeдоговорити, говорим, v. pf. коме, einreben, re: додај де ми ту пушку;

durch Reden zu etwas bewegen, persuadeo : he У руке је бану додадоше можеш му договорити, или: не може му Дај ми видро да ти додам воде се договорити,

2) binju geben, addo, cf. придатн. договорити CE, говорим се, v. г. pf. jih ver- додворити cЕ, додворим се, v.r. pf. 5) vidе удвоabreden, consilium capio.

pнти се : договӦРНА, f. adj. т.ј. ријеч, бесједа, на што ће И тешко се кнеже додворио,

пристати они који се договарају, ба8 28ort За свашто се умолит' могаше Seg Bertänknife#: Договорна селу одгова- 2) чега, биеd, Dienen erlangen, ѕеrvіtіo asseра. Неки вели тако, а неки овако, пак све quor: ништа, јер нм ниједна договорна зрна Једно младо јучерање дете, боба ваљала није.

Како с лепа добра додворило AÒTOBÔPHO, einstimmig, unanimi consilio : додёвањЕ, n. (нст.) vidе доднјевање. Договорно књиге направише

додЁBATH CE, додевам се, (нст.) vidе додидогдд, vidе доклегод.

јевати се. догодити, дям, v. pf. treffen, erratben, offendo: додкнути се, нём се, (нст.) vidе додјенути се.

ти се.

додӣсити CE, додесим се, v. г. pf. vіdе дого- у Србији су од прије у додоле нале по дити се:

селима наше кућевне дјевојке, а сад поА тако се додеси

највише нду Циганке, да би што спросиле. Баш у свету недељу

У војводству нови свештеници забрањедодести CE, денём се, (нст.) vidе додјести се.

вали су додоле, као и краљице, али се додивАЊЕ, n. (зап.) vidе додијевање.

опет могу још гдјешто видјети. cf. прпододйВАТИ СЕ, додӣвам се, (зап.) vidе додије

руше. вати се,

додолски, на кӧ, н, п. пјесма, cf. додола. доднЈАвањЕ, p. Ser ueberrup, taedium. | додРЖАТи, жим, v. pf. batten bis teneo доднЈАВАти, дијавам, v. impf. Derbriepen, taedet.

usque додиЈАти, јам, v. pf. peroriepen, taedet: доди- Кад си брацу коња додржала јало ми је;

ддъЕНути ск, нём се, (јуж.) vidе додјенутн се. Тавница ми није додијала,

ддъЕсти CE, федём (фенем) се, (јуж.) vide Додија ми Арапка ћевојка

додјести се. Долазећи јутром и вечером —

ддЖАЛити CE, мӣ ми се, v. г. pf. fp viel leis fein Додијо је цару н ћесару,

daß man nicht mehr aushalten kann, miserere, У Латинској краљу Латинскоме

ef. сажалити се: доднЈЁВАЊЕ, n. (јуж.) 1) ба8 2Inrübren, attac- Дожали се Туркињи ћевојин tus. 2) (у Дубр.) vidе досађивање.

дджети, жањем, vidе дожњети. додиЈЕВАти, доднјевам, v. impf. (у Дубр.) vidе доживути, (нст.) досађивати.

доживити, (зап.) доднЈЕВАти ск, додијевам се, v, r. impf. (јуж.) доживЈЕти, (југоз.)

BÂM, v. pf. erleben, video. yera, anrühren, attingere:

доживљЕТи, (јуж.) Бн рекао н би се заклео

доживсти, вём, (по зал, кр.) vidе доживјетн. Да се зеко земље не додјева

дожињАЊЕ, n, vidе дожњевање. додинути ск, нём се, (зап.) vidе додјену- дожињАТИ, њем, vidе дожњеватн.

дожњЁВАЊЕ, П. Ба8 ju:Ence: @rnten, mеѕѕіѕ додИРКивАЊЕ, n. Sa8 23erbren, contactіо. finitio, додИРКИВАТн, диркујем, v. impf. berubren, con- дожњЁВАти, дожњёвам, y. impf. 3ц пре tingo. .

ernten, meto (absolvo messem). додЙРНУти, додирнём, v. pf. Беrübren, attіngo. дозвАти, дозовём, v. pf. ) errufen, advoco : додЙРНУТИ СЕ, додирнём се, v. г. pf. кога или звао сам га, па га нијесам могао дозваши, yera, berühren, attingo.

т. ј. није могао чути, да ми се одзове. додисти CE, динём се, (зап.) vidе додјести се. 2) - bеrbеіrufen, advoeo : дозвао сам га к додJЕНУти CE, нём се, v. pf. vіdе додјести се. себи. додJECти ск, дједём (дјенем) се, v. P. pf. кога, дозвАти св, дозовем се, v. P. pf. in jih ѕеbеr,

до чега, аnrübren, attіngo : нијесам је се besser werden, ad frugem redeo : 4036ạo ce ни додио.

мало; нигдa ce он не ће дозваши. додолА, f.cf. додоле.

дозйвАЊЕ, п. 1) Saw Crrufen, бав зеrufen, adдодолу, f. р. неколико дјевојака кад је су- vocatio. 2) das Besserwerben, tò redire ad

ша иду по селу од куће до куће, те пје- fruges. вају и слуте да удари киша. Једна се дје- дозйвАти, дозйвам (дозівљём), v. impf. 3) er= војка свуче до кошуље са свијем, па се rufen, advoco. 2) berbeirufen, berufen, advoco. онако гола увеже и обложи различном дозйвАТИ СЕ, дозивам (дозивљём) се, v. г. травом и цвијећем тако, да се нигдје не impf, in sich gehen, besser werden, ad fruges не види ни мало, и то се зове до дома

redeo. (начинила се као додола - реку дјевојци, дозлогРДитн, дозлогрдим, v. pf. videдoгрдити: нли жени, која се много накитила поглавн):

дозлогрдио ми је већ. па онда зађу од куће до куће. Кад дођу дознАВАЊЕ, n. Sa8 Crfahren, exploratio. пред кућу, онда додола игра сама, а оне дознАВАти, дознајем, v. impf. erfahren, rеѕсio. друге дјевојке стану у ред и пјевају раз- дознАти, нам, v. pf. etfahren, reseio. личне пјесме; по том домаћица, или другоддзРЕТи, рим, у. pf. reifen, maturor. какво чељаде, узме пун котао или кабар доигР АВАЊЕ, n. Bas Befprungen-8 оттеп, adводе, те излије на додолу, а она једна- saltаtіо (?). ко игра н окреће се. У додолскнм се пјес- донГРAВAТи, игравам, y. impf. gefprungen fomмама припијева на крају уза сваку врсту: men, advento saltans. ој додо! ој додоле, н. п.

дойГРАти, довграм, v. pf. ) geyprungen femНаша дода Бога молн, ој додо! ој до- теп, аdvenio saltans. 2) н. п. доиграо је доме !

beh, sein Tanzen ist schon aus, saltare jam Да удари росна кнша, ој додо! е до- non potest.

. доме !

ддистя, аaнcтa, wirtliф, сеrtе.

дойсти, дођем, vidе доћи.

|ддзниЦА, f. (у Имоск.) vidе дојкиња. ддитањЕ, n. vide дoхитање.

долчин, m. Лаппвпате, nomen viri. ддиTATи, там, vide дoхитати.

док, bis (in Ser Seit), usque ad: док дође; док донтити, тим, vide дохитити.

приспије ; Док се једном не смркне, другом ддJAATи, дојашём, vidе дојахати.

не мож” cвaнути ; доЈАвити, дојавим, v. pf. н. п. овце, т. б. до- Док се гора преођене листом —

вести овце (ндући пред њима) кући, Беr- докА, у пјесмама, vidе док: beibringen, adduco (vom Hirten, der vor den Да играмо, да пјевамо, Schafen hergeht, die ihm folgen):

Дока војна не имамо Док дојави на торине овце

AÓKA, f. Frauenname, nomen feminae (hyp. o. дәЈАдити, дим, v. pf. überlifting werhen, permole- Докна?).

stus sum, коме ко нли што, cf. досадити, до- доказАти, докажём, v. pf. 1) begteifli mафеп, грдјети:

facere perspicuum. 2) heimlich sagen, hinterМени твојн просци дојадише

bringen, defero, denuncio. E Typћији земљи дојадише

доКАЗйвањь, п. 1) ба8 Erfagen (BegteifliфддJАдити ск, ди се, v. pf. коме штo, vide maden), curatio ut quis rem norit. 2) das досадити се:

beimliche Angeben, delatio. Те чекају Турке у Сутјеску,

докАзивати, казујем, v. impf. ) begteiflik maДокле им се било дојадило

machen, facio perspicuum. 2) hinterbringen, доЈАЙВАЊЕ, П. vіdе дојахивање.

beimli fagen, dеfего: доказује Турцима. ДОЈАЙВАТИ, jayјем, vidе дојахивати.

докАлЁ, vidе докле : доЈАкошњй, ња, њe, vidе досадашњи. А полако, незнани јуначе, ддJAти, дојашём, vidе дојахати.

Докале те ја упитам само ддJAXATи, дојашём, v. pf. 1) bеrgеritten tom: Од кога си краја из свијета –

men, adequito, advenio equo vectus. 2) H. AÒKACATH, câm, v. pf. getrappt kommen, tolutim 11. Aojaxao je beß, mit seinem Reiten ist schon advenio. aus, equitare jam non potest.

докАСИВАЊЕ, п. баѕ erantrappen, adventatio доJAxйвањк, п. баѕ реrbеіreiten, adequіtаtіо. (equitantis). доЈАхивати, јахујем, v. impf. geritten to: | докАСИВАти, касујем, v. impf. berantrappen, men, adequito.

advento'equo vectus. долЁДРИти, рим, v. pf. (у примор.) Беrаnjеgеn, докACKйвањЕ, п. dim. p. докасивање. navi advehi.

докАСКИВАТн, каскујем, dim. p. докасывати. долЁздити, дим, v. pf. Беrаnreiten, advehi equo: докк, у пјесмама, vidе док : У том свати под град дојевдише

Доке једном у чету не одем ддэЁњЕ, n, 5) Sas ©äидеп, nutritio. 2) раз &au= | доклАЊАти, њам, v. pf. 3) н. п. подне, big &nbe gen, lactatio.

beten (von den türkischen Serben), orationem ддэЕСти, једём, v. pf. 3) јu Ense effen, coenam finio : чекај док доклања. 2) доклањао си,

finire. 2) Beh ch pojeo, du wirst nie mehr du wirst nicht mehr beten, non amplius orabis : essen, non amplius comedes.

Нека клања, већ је доклањао ддJксти се, једём се, v. г. pf. већ ми се до- докЛАТи, кољём, v. pf. 8u Ense fblakten, peni

јело месо, bin jon beffen bеrbru/Tig, tus jugulo : satietas ejus me tenet.

Он га закла, али га не докла

доклЁ, 1) fo weit als, quousque: докле се може ддлЙљА,

очима видјети. 2) fo Iange als, quousque: Не шће дават чедо на дојиље

чека докле киша престане, cf, док. 3) mie AÒJĀBE, n. die ammenpflege, nutricatio :

weit, quousque : докле си ишао ? 4) wie Три године била на дојиљу

Іange, quousque: докле ће овако бити ? ддисти, (зап.) vidе доjести.

доклЁН, vidе докле : долисти cЕ, (зап.) vidе дојести се.

Доклен љубе, дотлен вјеру дају — ддити, јим, v. impf. 1) кога, бидеп, uberibus | докНА, f. Sеацепнате, nomen feminae.

alere, mammam praebere: Лијепо блеји, али доко, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri. зло доји. 2) (аn bеr Зruft) faugen, lactare, (доколин, лна (докона), но, Зеіt wоҳи Бабель, cf. сисати: закуми га мајчиним млијеком, cui tempus est : нијесам доколан. ког сте из једних прси дојими.

доколкНА, г. (нст.) vidе докољена. дӧЈКА, f. (ст.) vide сиса:

доколкницА, f. (нст.) vidе докољеница. Узрастоше дојке у њедрнма —

доколкти, лім, (ист.) vidе докољетн. Дојке расту прслуцн пуцају

доколинА, f. (зап.) vidе докољена. дәлкињА, f. Дmme, nutrix, cf. дојнља, дојница. (доколиница, f. (зап.) vidе докољеница. дбЈмити ск, дојийм се, v. r. pf. кога, чега, доколити, лим, (зап.) vidе докољети.

mit Worten berühren, attingere, mentionem AÐKOANÇA, f. die Muße, tempus otii: otaku hy facere.

гдјегод на доколици. cf. доколан.

[ocr errors]

ддзялиця, } f., vidе дојкнња:

[ocr errors]
[ocr errors]

шити.

докољЕНА, f. (у ц. г.) :) vidе докољеннца. | долазити, зим, v. impf. 1) tommen, venio.

2) цвијет планински, који се зове и гор- 2) долази вода, fфwidt, crescit dumen. ска ружа и Турчин-цвијеш.

3) Foften, constare, cf. стајати, вриједити: докоЊЕНИЦА, f. (рі. gen. докољеница) (јуж.)PIrt Даде њему лака цeвeрдара,

tüchener Knopf-Strümpfe obne Fuß, tibialium Он долази пет стотину гроша genus, cf. тозлуцн.

AOLAJATH, jêm, v. pf. 1) berbeibetlen, advenio докдЊЕти, колим, v. pf. Rupe baben, otium latrans. 2) Aonajaħe u on, mit seinen Nachreden est, cf. доспjети.

wird es aus sein, desinet incusare: Aonajao докон (докоон), а, о, vidе доколан.

је већ. . докӧНАТн, нам, v. pf. (у Славонији) vide свр- дълАМА”, f. Das fertifфе Lange Interfleit, mоrüber

der Gürtel kommt, tunica (?). докондВAТи, бам, v. pf. mübfelig purфbringen, доЛАМЁтинА, f. augm. р. долама.

aegrе trаnѕigere: једва ћу годину доко- дълАМИЦА, f. dim. р. долама. нобаши.

дәліп, долапа, т. (у Србији ну Босни по доконЧАТИ, чам, v. pf. Бееntіgеn, finire, cf. до- Bapounma) ein Kasten, cistae genus, cf. крајчити.

долаФ. докопATи, пам, v. pf. 1) и Ence graben, per- долАЦ, доца, m. dim. р. до.

fоdio. 2) ergreifen, apprehendo, cf. докопа-дблАЦ, доца, m. (у Дубр.) vidе врт. ти се.

дӧль, (ист.) vidе доље. докоПАТИ СЕ, пам се, v. г. pf. чега, etwas ддаєBAK, долёвка, m. (нст.) vidе дољевак.

ermifфеn, apprehendo: Докошао се као долЁВАЊЕ, n. (нст.) vidе долијевање. ћелав капе.

долЁВАТн, дәлёвам, (нст.) vidе долијевати. докоТУРАТи, рам, v. pf. vіdе дотетурати. долЁТАЊЕ, n. (нст.) vidе долијетање. доКРАДАЊЕ, n, pas beimliфе pеrаnfФleiben, то долЁTATи, долећем, (нст.) vidе долијетати. arrepere.

долёткти, (нст.)

(TÂM, v. pf. angeflogen komдоКРАДАТи си, докрадам се, v. impf. Keimlіф долЁтити, (зап.)

men,

advolo. jih bеrbeifфеіфеп, сlаm аrrepo, cf. красти долЁТЈЕти, (југоз.) се, прикрадати се.

долЁТНУти, долетнём, v. pf. dim. р. долетјети: доКРАЈчити, чим, v. pf. 3u Ence bringen, finere: Полетни ми, долешни ми сиви соколе — докрајчио је већ.

Окле сте ми јутрос долешнуле докPACти CE, докрадём се, v. r. pf. vіdе при- долЁТЕти, летим, (јуж.) vidе долетјети. красти се.

доли, 1) (зап.) vidе доље. 2) (до ли) adv. докрдчити, докрочим, v. pf. mit einem Офritte auper, praeter, cf. до.

erreiben, uno gradu assequi: Ко краче више ддлНВАША*, м. онај који сједи у горњему него може докрочиши, пребиће гњатове; yeny, der den ersten Siß an der Safel einnimmt, Једном крочи до коња докрочи

qui primum locum occupat in triclinio. докСАТ, m. Sie altane, Ser altan, solarium, sub-I долиБАШин, а, о, беҙ долибаша, illius qui diale, moenianum.

primum locum occupat. докуСУРИВАЊЕ, П. Вав баlviren, solutio re- долиВАК, дәлівка, т. (зап.) vidе дољевак. sidui.

доливаЊЕ, т. (зап.) vidе долнјевање. докуСУРИВАти, сўрујем, v. impf. faloiren, sol- доливати, доливам, (зап.) vidе долијевати. vеrе rеѕіduаm, cf. Измириватн.

долнЈА, f. чаша којом се напија, ЗutrintдокусӰРИти, докусурим, v. pf, fatoiren, pollen08 becher, poculum quod propinant:

Беҙаblеn, ѕоlvеrе rеѕіduum, cf. измирити, Савила се долибаши око долије намирнти.

долЙЈАТи, долијам, v. pf. ausfufen (роплија), докучивањЕ, n. vide дoхватање.

d. i. zu Ende sein mit seinen Fuchskünsten, deдокучивати, кучујем, vide дoхватати.

prehendor: E лијо ! сад си долијала. док°чити, докучим, v. pf. 1) vide дoхватити. | долиэЁВАЊЕ, n. vіdе дољевање.

2) што памећу докучити, begreifen, capio. долиЈЁВАти, долнјевам, v. impf. vіdе дољедокӰчљив, а, о, vidе досјетљив. дблА, f. vіdе долина.

долнЈЌТАЊЕ, n. (јуж.) баѕ Зufliegen, advolatio. долАГАТи, долажем, v. pf. 1) коме што, fügen: долиќTATи, долнјећем, v. impf. (јуж.) ber

bafte Nachricht hinterbringen, defero menda- beifliegen, advolito.

cium. 2) ji, audlüдеп, ѕаtіѕ еѕѕе mentitum. ІддликовАти, кује, v. impf. коме штa, antepen, доЛАГИВАЊЕ, n. Bas lugenhafte interbringen, decet. delatio mendax.

долинА, f. 3) баѕ Shal, vallis. 2) пало на долндо.ТАГЙВАти, лагујем, v. impf. Lugenbaft Fina

ну, т. б. доље, на земљу, auf Ben Beben, in terbringen, defero mendacium.

terram : долАЖЕЊЕ, n. Bag #оттеп, ventitatio.

Скочише му очи на долину: ддлАЗАК, маска, т. бie Infunft, adventus, cf. долиниЦА, f. dim. p. долина. доход.

ддлити, долнјем, v. pf. 3) чашу, буре, bol sic:

ватн.

manu vocare.

Ben, impleo. 2) nachgießen, affundo : A0Anj AÒMÂRÂ, m. pl. adj. die Hausgenossen, domestici. још мало.

домати, ћа, ће, н. п. xљеб, байв?, domesticus, долнца, f. dim. p. дола.

ef. домашњи, кућевни. дәлмА, f. 1) баs Sunfel, impensa, cf. надјев. домATH, домакнём, v. pf. gеlаngеn, pervenire: 2) (у Бан.) vidе насап.

Сви су лепн, не домакли дома дољАни, m. pl. 1) варош у Маћедонија (или Петар црче, мало не домаче,

у Бугарској?). Приповиједају да су од прије Мртав Нико дивојци у крило бивали велики панађури на Дољанима: AOMÀ KHH, m. der Hausvater, paterfamilias. Kay Плави зумбул оде на Доњане

путник дође пред каку кућу а не зна чиРадоване, кад ћеш на Домане? — ја је, он виче: „о домаћине! За здравље 2) некако мјесто у Зети:

нашега брата домаћина (кад се напија); паде на Доњане

Весели се кућни домаћине Крај Златице више Подгорице - домАтинов, а, о, беҙ баивеаtеr, patrisfamilias. доЊЕ, (јуж.) :) unten, infra. 2) Біnunter, infra. доматицА, f. Die pausfrau, materfamilias. ддЉЕВАК, долијевка, m. оно вино којијем се домATHчин, а, о, беr аuѕfrau, matrisfamilias.

буре дољева (као што се старо внно сваке доМАХИВАЊЕ, n. Sa$ Sintеn mіt bеr рапс, то године дољева), per Sudwein, vinum quod affunditur.

доMAXйвАти, маxyjём, v. impf. н. п. руком, ддЉЕВАЊЕ, n. (јуж.)) баѕ gоgiepen, imрlеtіо. einem mit der Hand winken, damit er berbei2) das Nachgießen, affusio.

komme, manu quem vocare: адьEBATи, вам, v. impf. (уж.) 1) volgiepen, Грлом внче, руком домахује impleo. 2) nachgießen, affundo.

домАШАЊЕ, П. даѕ Crreiben, contactіо. ддљЕНА, vidе доље:

домАШАТИ, шам, v. impf. erreiben, attіngo. Ево ти га низ коња дољена

домішити (домашнти), домашим (домашӣм), дољнӣ, а, о, vidе доњи.

v. pf. erreichen, attingo. дом, дома, т. (loc. дому, pl. домови, домо- домашњй, m. pl. adj. vіdе домаћи.

ва) :) Sag Paus (meift im moralifфеn ©іппе, домашњй, ња, њe, vidе домаћи. fonjt кућа), domus (familia): како сте на домЕДЕЊА, m. у приповијеци: Ја сам јарац Aomy? 2) vornehme Familie, familia nobilis, домедежа, — казао јарац курјаку. cf. кућа :

домЕТ, m. Burfeite, teli jactus: убити (нз Ожени се сирома

пушке) на домет ; Узе мому од дома

И на домеш танком пушком убит”. дома, 1) зи баите, domi:

дәмЕТАК, тка, m. Der Зufap, additamentum. Смиљанићу дома дер се нађи

домЕТАЊЕ, п. 1) ба8 Зujegen, additio. 2) бав 2) nach Hause, domum :

Eben-so-weit-werfen, aequalis jactus. Ајде мома да идемо дома

AOMÈTATH, Aomehêm, v. impf. 1) hinzusegen, adдомАДАР, домaдaрa, m, vidе домаћин, cf. напн- do. 2) eben so weit werfen im Steinwurf), јање.

aequаli distantia jacio, cf. добацивати. домАЗЕТ,

домЕтнути, нём, v. pf. 1) binjufesen, addо. m. (у ц. г.) vidе уљез. домАЗЕТовит,

2) eben so weit werfen, aeque longe jacio, cf. домАЗЕТcтвo, n. (у Ц. г.) пошао на домазет- добацнти, доврћи.

ство, т. і. ушао жени у кућу, постао до- домИРИВАЊЕ, n. Sa8 3oll-тафеn burh einen мазет, еr іft домазет дефоrреn, nuрѕіt uxo- Zusa, tò explere additione. ri suae.

AOMHPÚBATH, MÀpyjêm, v. impf. durch einen Zuдомазлук, m, was bei Байje bleist, nibt feil іft, saß vou machen, explere additione.

quod domi ѕеrvаtur (dе grеge): оставно за домЙРити, домирим, v. pf. BurЗufag vol та: домазлук. cf. припаша.

фен, еxрlеrе additione: немам десет гродомАЙВАЊЕ, n, vidе домахивање.

ша пунијех, домнри ми (да бих имао тодомАЙВAТи, маyjём, vidе домахивати.

анко). доміЈА, г. (у Барањи) pie peimath, ѕоluun nа- домислити ск, ийм се, v, r. impf. чему, діаth

tale: потегло марвинче на своју домају. schaffen, expedio. cf. завичај, постојбина.

домишљАВАЊЕ, п. Зав Лафjinnen, cоgіtаtіо. домАК, мка, m. hyp. р. дом :

домишљАВАТИ СЕ, мишљавам се, v. r. impf. . На љубицу мајко,

nachsinnen, Rath schaffen, cogito. У свој домак мајко — (кад се челе зо- домишљАН, m. (fфеrbaft) Der ©фаffеrаth, pleву у кошницу).

nus consilii. домамити, домамим, . pf. bеrbеіlocten, pel- домишљАНКА, f. Офатеrаth (ein Sraueng im: licio.

mer), mulier consilii plena : доМАМњйВАЊЕ, n. pas 2nloctet, аllесtаtiо. Јер је моја мајка домишљанка домАМњйВАТИ, мамљујем, v. impf. anlocte, al- домишљАНoв, а, о, бев Офајferatb8, pleni conlecto.

silii.

« PreviousContinue »