Page images
PDF
EPUB

АШАЊка, f. (у нах. Рудн.) женска капа налик
на оврљину, Urt Frauenmüge, vittae genus.
АШАРИЈАСТ, а, о, vide несташан.
Ашати, ашам, vide хашати.
АшЁЊЕ, n. vide хашење.

ашлук*, m. bie Untoften, sumtus. cf. трошак. АшлУЧЁЊЕ, n. vide трошење.

Ашлучити, чим, v. impf. beftreiten, sumtum suppedito! ou мене ашлучи, т.ј. троши

на ме.

АШИГЏИЈА*, m. ber gern careffirt (liebelt), qui m3в, ашова, m. (у војв.) гвоздена лопата, puellis blanditur.

[merged small][ocr errors]

die eiserne Schaufel, pala ferrea.

АШТА

АШТО? (по Херц.) was? quid ?

Ашиковање, n. bas Carreffiren, amores, blan- АШЧИЈА*, m. vide кувар: Бог срећу дијелн, а ditiae :

[blocks in formation]

БАБА, f. (gen. pl. баба̂) ) очина или материна мајка, bie Großmutter, avia. 2) стара жена, altes Beib, vetula. 3) у Дубровнику се свака дојкиња и дадиља зове баба, макар била и дјевојка од 12 година, bie Umme, Rinbšfrau, nutrix, ancilla curans parvulos. 4) многи муж зове своју жену бабом, ако и није стара. 5) гдјекоји и за пуницу реку: моја баба, bie dwiegermutter, socrus. 6) планина у Србији између Ниша и Параћина, ein Berg in Serbien, mons Serbiae. 7) ein Berg in ber Sperzegowina, mons Hercegovinae. s) превести бабу, кажу дјеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце да одскаче поврх воде. БАБА, m. (ист.) vide бабо.

БАБАЈЕ, f.pl. (у Мостару) некаке трешње, које се зову и рскавице, Urt Rirfden, cerasi genus. cf. Руштевн.

БАБАЈИН, а, о, у пјесми, vide бабов:

И изведе ђогу бабајина БАБАЈКО, m. (понајвише у пјесмама) vide бабо: Мој бабајко не слушам те стари Камо, Раде, мој мили бабајко БАБАЈКОВ, а, о, vide бабов:

Видиш, брате, токе бабајкове БАБАК, бапка, m. на косишту онај дршчић што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему зове се руцељ), bie Senfengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae. БАБАКА, бабакаjа, m. у Дунаву велика стијена више Голупца. БАБА КАЙСАРА, f. баба што мијесн поскурице, bie Frau, bie bas Communionbrot für bie Rirde bädt, diaconissa pani sacro pinsendo. БАБА КӦРИЗМА, f. (у Рисну) на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова и за собом вуку

Б

ашчија чорбу.

Ашчилин, а, o, bes Robs, coqui.

АШЧИЈНИЦА, f. 1) vide куварица. 2) біе Яйфе, culina.

АШЧИЛУК*, m. bie Rodyfunft, bie Soђerei, ars (res) coquinaria

ћи комостре (вериге) яде по вароши и скаче испред кућа и виче : „бу! бу! бу!" и ово се зове баба коризма, којом жене плаше дјецу да не ишту мрсна јела, говорећи им и послије онога дана кад би које заискало мрса: „ено бабе корпзие са штаповима под тиглама” (на тавану)! Седам штапова бабе корнзме значе седам недјеља часнога поста, за то кад једна недјеља прође говори се дјеци: „бацила баба коризма један штап,” или: „испаде баби зуб." Тако н кад прође друга недјеља, итд. Бабом коризмом плаше и мале преље и плетиље,

као у Земуну гвозден-зубом.

БАБА РУГА, f. (у Паштр.) њом плаше дјецу кад често ишту круха : Немој искати круха, убиће те баба руга!

БАБАЦ, бапца, m. (у Сријему) крупан орах, Art größter Nüffe, nucis majoris genus. БАБЕ, f. (у Дубр.) ber Sonnenfäfer, cf. мара. Дјевојке је узму на прст, па говоре: „вјерн ме бабе!" као у Србији: „кажи, Маро, откуда ће сватови доћи." БАБЕТИНА, f. angm. v. баба. Бабин, а, о, ber баба gehörig, Tiҫ баба. БАБИН, а, о, (ист.) vide бабов. БАБИНА ДУШИЦА, f. eine БАБИНА ЖИЛА, f. (у Паштр.) eine bae genus. БАБИНА РЎПА, f. bie Genichöble, cavum cervicis.

flanze, herbae genus. flanze, her

БАБИН ДРОБ, m. брдо у нахији Биоградској код

Ресника, Мате eines Dergeš, nomen montis. БАБИН ДӰБ, m. мјесто, и сад на њему крчма, у равноме Котару од Задра к југоистоку око једнога сахата далеко; кажу да је довде било Турско, док није Јанковић Стојан истјерао Турке из Котара. Бабине, бабина, f.pl. (у Сријему гдјекоји го

воре бабиње) 1) bas Bodenbett, puerperium. 2) der Wochenbesuch, salutatio puerpeгае. Код Срба трају бабине обично седам дана. За тијех седам дана долазе дању жене на бабине (и доносе част [н. п.пите, уштипке, ракију, вино и т. д.] и дјетету дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу сусједи и сусједе, познаници и познанице, те чувају бабине, т. ј. сједе сву ноћ код породнље, и разговарају се и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочуван" - имају обичај рећи ономе који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспати: јер други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогод (какав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. На бабинама пјевају свакојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п. Ој на делу на голему боб се зелени. А ко га је посејао те се зелени ? Мирко*) га је посејао те се зелени, Ружа**) га се назобала, срце је боли Колалом лалом ко му отац беше? Колалом лалом тај***) му отац беше. Колалом лалом ко му деда беше ? и т. д. Нијесам мубно на бабинама (да знам колико му је година).

БАБИНИ ЎКОВИ,

[ocr errors]

БАБИНЕ РУБИ, f. pl. (у Ц. г.) vide тучин дан. БАБИНИ ДНИ, m. pl. vide бабини укови. БАБИНИ ЗУБИ, m. pl. (у Дубр.) некака трава, eine Art Pflanze, herbae genus. БАБИНИ ЈАРЦИ, m. pl. оно вријеме кад| БАБИНИ КОЗлиЋи, на свршетку Марта БАБИНИ ПОЗАЈМЕНИЦИ, или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etma Märzfdnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц Марцу, не бојим те се: моји јарчићи пето. рошчићи.” На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколика дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и ока- | мени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини| (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње.

БАБИН КӦКôТ, m. (у Ц. г.) некака тица, колико кос (кукавичји коњиц?), 2rt Mogel, avis

[blocks in formation]

коријену каква дрвета (трухла мокра),eine Art Schwamm, fungi genus. БАБИЊЕ, f. pl. vide бабине. БАБИТИ, бйм, v. impf. (у Рисну) кога, gebåren: der Mutter Hülfe leisten, obstetricem agere: жене бабе једна другу. cf. бабичнти. БАБИЦА, f. 1) dim. v. баба. 2) bie Sebamme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ) што косци на њему откивају косе, ber Den= gelftod, incus fenisecis. 4) (у Сријему) дрво о коме дјеца вјешају кавез кад хватају

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

munus.

БАБОВАТИ, бујем, v. impf. (у Дубр.) дјетету, бити му баба, т. ј. дадиља или дојкиња, emands Amme sein, nutricem esse.

БАБОВИЋ, m. (у Боци) in ber Sebenšart: он је бабовић, т. 3. он је као и отац му, er ift wie fein Bater, patri simillimus. БАБОЛИЧАН, Чна, чно, у лицу као баба, alten Gesichtes, faciei senescentis. БАБУЛице, f. pl. у загонеци, cf. ћућерица. БАБУР, m. Haier, Bavarus. БАБУРА, f. eine Urt irbenen Dfens (ofne Radeln), fornax simplicissima.

БАБУРАЧА, f. велика крастава вугаста жаба, која не живи у води, него на суху по јамама, bie Rröte, bufo. Гдјекоји кажу да ће ономе умријети мати који убије бабурачу, ако ли би је ко нехотице убио, он ваља да пљуне на њу рекавши: „пи! твоја мати прије умрла него моја!" cf. ватрена жаба. БАБУРИНА, f. 1) augm. v. баба. 2) vide бабурача.

БАБУРСКА, f. adj. Haiern, Bavaria.
БАБУРСКИ, ка, ко, baierifd, bavarorum:
На те иде сва сила Бабурска
Помоћи вам послати не могу

Од велики Бабурски топова
Што говоре Бабурска господа
БАБЎСКАРА, f. vide бабетина.
БАБУШИНА, f. bys 2Beid,fleifd, caro inguinalis.
БАБУШКА, f. (у Боци) ber Gallapfel, galla, cf.
шешарка.

БАВАН, m. (у Ц. г.) vide балван.
БАВЁРАЦ, рца, m. (у Хрв.) Urt Groäpfel (bie aus
Baiern gebracht sein sollen), solana quaedam.
БАВИТИ СЕ,
Вим се, v. impf id auffalten, mo-
rari: гдје се бави он сад ?
БАВЉЕЊЕ, п. баз Serweilen, moratio.
БАВРЉАЊЕ,
n. das Umherschlendern, vagatio.

БАВРЉАТИ, Љам, v. impf. umberfclenbern, vagor.
БАГА, f. некака болест коњска, rt Mferbe=
Fran beit, morbus quidam equorum.
Багав, а, о, (у Барањи) vide бангав: Нема ти
горега од багава човјека, крњава лонца,
и ћораве редуше.

БАГАљ, гља, m. (у Сријему) vide багљић.
БАГАНА, f. Кожица јагњећа, даš lammfel, pellis
agnina.

БАГАТЕЛА, f. (у војв.) bie Kleinigfeit (bagatelle), res parva.

Багаш, багаша, m. (у Ц. г.) житна мјера од
десет ока, 2rt Setreibemaß, modii genus.
БАГАШЕВАЦ, Багашевца, m. поток у Јадру у
селу Тршићу.

БАГДАТ, Багдата, т. Заддаб, Bagdadum: Ако
је далеко Багдат, близу је аршин.
БАГЛАМА, f. 1) (највише се говори pl. ба-
гламе) оно гвожђе што држи врата за
довратник (cf. шарке), gel uno Banan
ber ûr, cardo et vinculum januae. 2) мала
тамбурица од три жице, eine fleine an=
dore von drei Saiten, trichordii genus.
БАГЉА, f. н. п. сијена или сламе, ein üfdel
Heu oder Stroh, fasciculus.

BÀг.¿ÂœЕ, n. das (Heu-) Büschel-machen, fasci-
culorum confectio.

БАГЉАТИ, љам, v. impf. (eus) üfdel maden
asciculos conficere.

Багљив, а, о, н. п. коњ, mit бага bebaftet,
morbo 6ara dicto laborans.
Багљиҡ, багљића, m. (у Сријему)vide навиљак.
БАГЉИЦА, f. dim. v. багља.

БАГРА, f. (у војв.) н. п. он је твоје багре, bei=|
nes Gelichters, tuae farinae.

БАГРА, f. (у Дубр.) некака морска риба, 2rt|
Meerfifd, piscis marini genus.
БАГРДАН, m. мала варошица између Јагодине
и Баточине, ein Stabtden in Serbien, nomen
urbiculae.

срећан може наћи некакав драгоцјени прстен. 2) (у Ц. г.) vide обад.

БАДАЉ, дља, m. (у Црмн.) оштро гвожђе усађено у остањ, те се њим волови тјерају, der Stachel zum Untreiben eines Thieres, stimulus. cf. сладун.

БАДАЊ, дња, m. 1) велика шупља клада што кроз њу тече вода, те обрће коло на кашичари воденици, bie Köbre, canalis. Бадањ се намјести на скок, па се доље, у ужему крају, удари уњ каблина, која се утврди дрвенијем клинима да не може ни испасти нити се ласно извадити, те тако бадањ постане доље још тјешњи, а да би био још тјешњи, у каблину се ударају туљци: кад има доста воде, већи, а на мањој води мањи (у који се ни рука не може увући), а кад воде има врло много, онда се избије и велики туљац, па меље на каблину. На великим сушама кад воденица не може самошегом (или на само мег)да меље ни на мали туљац, онДа меље на уставу, т. ј. горе се вода устави док је се много накупи, па се онда пушта у бадањ. 2) (у Ц. г.) каца, bie Rufe, labrum, 3) (у Хрв.) каца у дну уска а горе шира (особито за грожђе и шљиве), Wrt Kufe, labri genus. БАДАЊЕ, П. 1) bas teden, punctio. 2) Das leife Seђen, suspensus gradus.

БАДАР, Дра, дро, н. п. коњ, lebbaft, alacer.
БАДАТИ, бадам, v. impf. 1) leife fteden, pungo
leniter. 2) leife geђen, incedo punctim.

БАДЕљ, m (у Сријему) нека риба, у које је
глава као у змије; тешко се стружен не
пори се, него јој се цријева извлаче на
yun, Art Fisch, piscis genus.
БАДЕљ, m. (у Боци) vide бадаљ.
БАДЕМ*, m. anbel, amygdalus.
БАДЕМОВ, а, о, anbel-, amygdali.
БАДЈАВА,

БАДЈАВАД, (у Босни) vide бадава.
БАГРЕНА, f. ber fazienbaum, Robini pseudoaca- БАДЈАВАДЕ,)

cia Linn.

БАДЉЕ, f. pl. ) некака болест у очима, која БАГýн, багуна, (m. (у Хрв.) свиња која има БАДЉЕВИ, m. pl. (се у Рисну зове зле длаке, БАГУНАЦ, нца, коврчасту чекању, cin fraufes Бадљи, m. pl. cilia inversa. Гдјекоји ваде S Schwein, porcus crispus. бадље нз очију.

[ocr errors]

БАДАВА*, ))) unentgeltlid, gratis.2)umfonft, ver=|Бадњак, m. сирова церова главња, што се БАДАВАД, geblic, frustra: бадава си дошао кад БАДАВАДЕ, је већ све прошло. 3) бадава (беспослен) сједити, mü ig, otiosus. БАДАВАЏИЈА*, m. 1) ber alles umfonft haben will, qui omnia vult sibi gratis dari. 2) der Müßigs ganger, homo deses.

БАДАЛО, п. оно мјесто гдје ударају дјеца крајем од штапа кад се банају. cf. банати се. БАДАЉ, дља, m. i) (у Хрв., а у Боци бадељ) некаква трава које је лист бодљикав а коријен се за невољу — у гладне године куха и једе, eine Wrt flange, herbae genus. У Хрватској се ова трава зове и сјекавац и (у Лици) пасји сшриц. У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је

по обичају уочи Божића ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се уочи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Бадњаке многи сијеку прије сунца посувши их најприје житом и рекавши: „добро јутро и честит ти бадњи дан!” Обично их сијеку само с једне стране,а с друге се стране удари сјекиром само један пут. По гдјекоји јем мјестима овршком од бадњака служи се мјесто ватраља докле год полажајник у кућу не дође, па онда домаћица свеже нањ повјесмо и баци га на стреху. Кад се у вече смркне онда домаћин унесе бадњаке у кућу, и наложи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече

и честит вам бадњи дан.” А из куће га ка- БАЖЂЕЊЕ, n. bas Stinfen, foetor.

кав мушкарац поспе житом и одговори | БАЖЂЕТИ, баздим, v. impf. (у Бјелоп.) vide му: „Дао ти Бог добро сретњи и честити.” баздјети.

Кад се бадњак меће на ватру, трипут се по- | Бажљив, а, о, vide багљив.

макне у напредак; а кад прегори, горњн| БАЗА, f. vide зова.

крај ваља дочекати у руке с рукавицама, па БАЗАГУР, m. Цекливско око у језеру Скадарга обнијети око кошница и по том угасивши

скоме.

дӥм, v. impf. ftinfen, foeteo, (cf. смрдјети.

га оставити на какву младу шљиву или БАЗДЕТИ, (ист.)
на јабуку. У Рисну бадњаке наките ловори- Баздити, (зап.)
ком; у Црмници онај који их унесе у кућу| БАЗДЈЕТИ, (југоз.)
наздрави им милојком вина, и пошто се БАЗДРК, m. (у Ризну) ber Surg, crepitus ven-
сам напије, напоји и њих (полије их). По tris, cf. прдеж.

Херцеговини гдје су велике куће дову- БАЗДРКАЊЕ, П. bas Umbergeben, vagatio.
ку бадњаке на шест или на осам волова, | БАЗДРКАТИ, баздрчём, v. impf. без посла хода-
па натјерају кроз кућу, те истјерају воло-
ве на друга врата, а бадњаке скину у кући.
По Далмацији и по осталијем онамо краје-
вима и кршћани ложе бадњаке. cf. Божић,
полажајник.

БАДЊАРА, f. (у Сријему) воденица поточара
која има бадањ, eine Wrt Baffermûble, molae
aquariae genus.

БАДЊАЧИЦА, f. (у Ц. г.) мали бадњак, како-
вијех се пет наложи преко бадњака. cf.
блажена палица.

Бадњев, а, о, (у Ц. г.) vide качни.
БАДЊЕВА ВОДА, f. (у Ц. г.) vide paco.
БАДЊЕВО ЗЕЉЕ, кисео купус у глави-

цама.

n.

TH, müğig umbergeђen, vagari.
БАЗДРЉИКА, f. (у Барањи) vide стабадљика.
БАЗЕРБАМБАША*, m. ber mit bem Wuš unò Çin=
fubr-Bolle elebnte, portitorio praefectus.
БАЗЁРЂАМБАШин, а, о, beš базерђамбаша, рог-
titorio praefecti.

БАЗЕРБАМБАШЛУК, m. baš mt beš базерђам-
баша, dignitas чой базерђамбаша.
БАЗÈРБАН, базерђана, m. vide трговац.
Бази, база, m. pl. у пјесин: златан сахат с
базима ваља да је Repetirußr (од Тур-
скога басма-сахат).

БАЗЈАШ, m. мали намастирић на лијевом бри-
јегу Дунава (у Банату), ein Klofter im anat,

monasterii nomen.

БАДЊИ вече, бадњега вечера, m. (у Ц. г.) vide | БАИР*, m. baš Ufer, гiра, cf. бријег, обала. бадњи дан:

Која ми је златоглава, Оно ми је бадњи вече БАДЊИ Дӑн, бадњега днê, m. ber Ehriftabenb, dies) ante festum Christi natale. На бадњи дан ујутру (како домаћин отиде по бадњаке) сакрије се ватраљ и ступа с тучком и све столице, и прва се столица изнесе на Божић ујутру под полажајника, испод којега је гдјекојн измакну те падне под губером, којијем га домаћица хоће да огрне.cf.Божић, БадњиЋ, m. dim. v. бадањ. БАДРЉИЦА, f. 1) онај струк у траве од земље до цвијета, ber tengel, caulis. cf. стабљика. 2) у ситнога перја оно што остане кад се перје чија, ber Geberfiel, caulis pennae. БАЕР, m. (у Сријему) vide банр. БАЖДАР, баждара, m. ber Gider, mensurarum] ponderumque examinator.

БАЖДАРИНА, f. 1) (ст.) Rollgelb, portorium, cf.
царина:

На водици вила баждарица,
Те узима тешку баждарину:

Од јунака оба црна ока,

А од коња ноге све четири

2) bie Eidgebûbr, quod solvitur pro mensurarum ponderumque examinatione. БАЖДАРИЦА, f. (ст.) tie 3ölnerin, portitrix (?). cf. баждарина.

БАЖДАРСКИ, ка, ко, н. п. кантар, bas idmaß, mensura plublice probata.

БАЈА, f. 1) hyp. v. баук. 2) (у Далм.) vide aбaj-
лија.

BAJA, f. Stadt in der Batschka, nomen urbis.
БАЈАЛИЦА, f. bie Sauberin, incantatrix. Пјевају
како се у сватовима (кад се женио бунгур
челебија шараном ђевојком) разбољео
купус на сланини, па му довели проју
бајалицу да му баје,

Проја баје, купуса нестаје. —
БАЈАло, m. vide бајач.
БАЈАМ, m. (у Ц. г.) vide бадем.
BAJAHE, n. das Zaubern, incantatio.
БАЈАТ, а, о,

(н. п. бајат хљеб, бајатно
БАЈАТАН, тна, тно, месо, altbađen, nidt frifd,

vetus, non recens.

БАЈАТИ, jêм, v. impf. jaubern, incanto (morbum,
dolorem).

БАЈАЦ, Бајца, m. Einer von Баја.

БАЈАЧ, бајача, m. ber Sauberer, incantator :
Носише га на бајаче, да га обају
Бáзко, m. Таnnšname, nomen viri.
БАЈНА ЛУКА, f. град и варош у Босни на води
Bpбacy, eine Stadt in Bosnien, nomen urbis.
БАЈНОЛУЧАНИН, m. einer von Бајна лука.
БАЈНОЛӰЧКА, f. Eine von Бајна лука.
БАЈНОЛӰЧКИ, ка, ко, von Бајна лука.
BAJO, m. Mannsname, nomen viri.
БАЈСКИ, ка, ко, оон Баја.

БАЈЧЕТА, m. annšname, nomen viri.
Бак, m. (понајвише се говорн pl. баци) тако
жене тепајући зову зубе у мале дјеце, кад

[ocr errors][ocr errors]

њак, нарамак.

БАЛАБАН*, m. 1) назеба, кихавица, ber спир

им почињу ницати (мјесто бак говори се| БАЛА, f. (у Ц. г.) дрва, прућа, жила, vide деи баук, и баучак, а у Боци вучићи), Rinderwort für Zahn, dens sermone infantium. Бік, т. (у Хрв.) vide бик. БАКА, f. hyp. v. баба. БАКА"! vide гле!

[blocks in formation]

БАКАР*, кра, m. 1) baš Rupfer, cuprum, cf. ијед. 2) tant Buccari im Eroatifden Rüftenlanbe. БАКАРЛИЈА*, f. vide бакрачлија :

Бије њега оштром бакарлијом БАКАРУША, f. (у Сријему) бакрено звоно што се веже н. п. на вола, cf. клепка. БАКАТ, кта, m. baš Setrappe, incessus cum sonitu, cf. бат, бахат.

БАКВА, f. оно мјесто гдје се стаје ногом кад | се меће камена, Štanbort ber Steinwerfenben, statio jaculantium saxa.

[ocr errors]

БАКВИЦА, f. (у Шум.) дрвен водени суд, Urt| 2Baffergefäß, modii genus, cf. жбан, чобања. БАКЕТА, f. (у Рисну) ber to, baculus :

Старом Јоку сребрну бакешу
Бакин, а, о, ber бака, vetulae.
БАКЛАВА*, f. cine Wrt пита, placentae genus.
БАКОВИТ, а, о, (у Хрв.) vide биковит.

БАКОЊА, m. ein großer Sert, magnus dominus: он је велики бакоња.

БАКРАЧ*, бакрача, m. vide котао.
БАКРАЧИЋ, m. dim. v. бакрач.

БАКРАЧЛИЈА*, f. vide узенђија.

БАКРЕН, a, o, fuprfen, cupreus, aeneus.

БАКРЕЊАЧА, f. (у Котору) н. п. пушка, т.ј. око

fen, gravedo, pituita. 2) in einem liebe als Schimpfwort gegen den Hahn, convicium in gallum gallinaceum:

Иш кокоте балабане Балав, а, о, rogig, mucosus. БАЛАВАЦ, балавца, m. 1) ber Kоріде, Корбиће, puer mucosus. 2) риба, ber Štidling, ga

[blocks in formation]

Бале, бала, f. pl. ber Mog, mucus. cf. слине. БАЛЕГА, f. н. п. говеђа, коњска, овчја, ber Un= flath, Viehkoth, stercus.

BAлÈгÂHE, n. das Misten, Kothmachen (vom Vieh), cacatio pecorum.

БАЛЁГАТИ, Гӑм, v. impf. miften, ben Roth von fid geben, stercus facio. БАЛЕЖИЦА, f. dim. v. балега. БАЛИЈА, f. (verädtlid) ber &ürfe, Turca (per con vicium): Алија и балија два брата; Не зна балија што је здрава Марија. БАЛИЈЕТИНА, f. augm. v. балија. Білити, лӥм, v. impf. 1) rogen, muco maculo. 2) rogen, weinen, muco maculor flendo.

Бало,
Em. балав човјек, ber Mogige, mucosus.
БАЛОЊА, )
БАЛОТА, f. (по југоз. кр.) пушчано зрно, linz
tenfugel, glans: Мање од балоше, а теже
од стара соли (угљен).

БАЛСАМ, m. ber alfam, balsamum.
БАЛТА*, f. vide сјекира (али се ријетко говори,
н. п. ја говорим, а он ни у балшу).
BÀлTÂшE, n. das Hacken, caesio.

Бӑлтати, там, v. impf. тућн (балтом), bađen,

caedere.

вана рђавим сребром, као бакром, ein mit Балук*, (m. рибља трава, bie Gifdhörner, schlechtem Silber beschlagenes Feuergewehr,|BàлYKAT, (Tollhörner, cocculi indi.

sclopetum argento viliori munitum.

БАКТАЊЕ, n. vide бахтање.

БАКТАТИ, бакаем, vide бахтати. БАКТАТИ СЕ, бакћем се, vide бахтати се. БАКУЉА, f. на дрвету (особито растову и церову) до коре, од прилике с три прста дебело, ber Oplint, alburnum. cf. бељ, бјелика. Бакуља је бјеља од правога дрвета и прије нструхли од њега. БАКУНДРАЦ, vide кундрац.

БАЛУЧКА, f. wilber Raud, allium vineale. Дјеца ову траву кашто и једу, али често и бљују од ње. На гдјекојим се мјестима ова трава зове и ауаа.

БАЛЧА, f. vide балчак :

И на њима од челика балче Балчак*, m. у сабље или у мача оно гдје се држи руком, ber Griff am Dabel, capulus : Крвава му сабља до балчака БАЛШОВА ГРАДИНА, f. зидине од Жабљака к

« PreviousContinue »