дойсти, дођем, vide доћи.
доитање, n. vide дохитање.
доитати, там, vide дохитати.
донтити, тим, vide дохитити.
ДОЈААТИ, Дојашêм, vide дојахати.
ДОЈАВИТИ, дојавим, v. pf. н. п. овце, т. ј. до-
вести овце (идући пред њима) кући, Ђer=
beibringen, adduco (vom Hirten, der vor den
Schafen hergeht, die ihm folgen):

Док дојави на торине овце
ДОЈАДИТИ, ДИМ, v. pf.überätig werben, permole-
stus sum, коме ко или што, cf. досадити, до-
грдјети:

-

Мени твоји просци дојадише
Е Турћији земљи дојадише
ДОЈАДИТИ СЕ, ди се, v. pf. коме што, vide
досадити се:

Те чекају Турке у Сутјеску,
Докле им се било дојадило
ДОЈАЙВАЊЕ, n. vide дојахивање.
ДОЈАЙВАТИ, јаујем, vide дојахивати.
ДОЈАКОШЊИ, ња, ње, vide досадашњи.
ДОЈАТИ, дојашем, vide дојахати.
ДОЈАХАТИ, Дојашём, v. pf. 1) bergeritten fom=
men, adequito, advenio equo vectus. 2) Н.
п. дојахао је већ, mit feinem Reiten ift фон
aus, equitare jam non potest.

ДОЈАХИВАЊЕ, П. baš Serbeireiten, adequitatio. ДОЈАХИВАТИ, јахујем, v. impf. geritten fom= men, adequito.

ДОЈНИЦА, f. (У Имоск.) vide дојкиња.
ДОЈЧин, m. Мапи нате, nomen viri.
док, bis (in ber Beit), usque ad: док дође; док
приспије; Док се једном не смркне, другом

не мож сванути ;

Док се гора преођене листом
|ДОКА, у пјесмама, vide док:

Да играмо, да пјевамо,
Дока војна не имамо

AÓKA, f. Frauenname, nomen feminae (hyp. v.
Докна?).

доказати, докажем, ѵ. pf. 1) begreiflich тафеп,
facere perspicuum. 2) heimlich sagen, hinter-
bringen, defero, denuncio.

ДОКАЗИВАЊЕ, п. 1) baš Erfagen (Begreifliф=
machen), curatio ut quis rem norit. 2) das
heimliche Angeben, delatio.

ДОКАЗИВАТИ, казујем, v. impf. 1) begreifli ma=
machen, facio perspicuum. 2) hinterbringen,
Beimlich fagen, defero: доказује Турцима.
ДОКАЛЕ, vide докле:

А полако, незнани јуначе,
Докале те ја упитам само

Од кога си краја из свијета -
ДОКАСАТИ, сâм, v. pf. getrappt fommen, tolutim
advenio.

ДОКАСИВАЊЕ, П. baš Perantrappen, adventatio (equitantis).

|ДОКАСИВАТИ, касујем, v. impf. berantrappen, advento'equo vectus.

ДОЈЕДРИТИ, РИМ, v. pf. (у примор.) beranfegeln, ДОКАСКИВАЊЕ, n. dim. v. докасивање.

navi advehi.

ДОЈЕЗДИТИ, дим, v. pf. beranceiten, advehi equo:
У том свати под град дојездише
ДОЈЕЊЕ, П. 1) baš äugen, nutritio. 2) baš Sau=
gen, lactatio.

ДОЈЕСТИ, једем, v. pf. 1) ¿u nbe effen, coenam
finire. 2) већ си дојео, би wirt nie mehr
effen, non amplius comedes.

ДОЈЕСТИ СЕ, једем се, v. r.pf. већ ми се дојело месо, іф bіn fon effen überbrü, satietas ejus me tenet.

f.

ДОЈИЛИЦА, Е. vide дојкиња:
ДОЈЙЉА,

Не шће дават чедо на дојиље —
ДОЈЉЕ, п. bie Xmmenpflege, nutricatio:
Три године била на дојиљу

долисти, (зап.) vide дојести. ДОЈИСТИ СЕ, (зап.) vide дојести се.

ДОКАСКИВАТИ, каскујем, dim. v. докасивати. доке, у пјесмама, vide док:

Доке једном у чету не одем — |ДОКЛАЊАТИ, њам, v. pf. 1) н. п. подне, bіѕ nbe beten (von den türkischen Serben), orationem finio : чекај док доклања. 2) доклањао си, du wirst nicht mehr beten, non amplius orabis: Нека клања, већ је доклањао доклати, кољем, v. pf. ju nben, tus jugulo :

Он га закла, али га не докла — докле, 1) fo weit als, quousque: докле се може очима видјети. 2) fo lange als, quousque: чека докле киша престане, cf, док. 3) wie weit, quousque: докле си ишао? 4) wie lange, quousque: докле ће овако бити ? доклен, vide докле :

Доклен љубе, дотлен вјеру дају

дозити, јим, v. impf. 1) кога, fäugen, uberibus |ДОНА, f. Grauenname, nomen feminae.
alere, mammam praebere: Лијепо блеји, али
зло доји. 2) (аn ber 23ruft) faugen, lactare,
cf. сисати: закуми га мајчиним млијеком,
ког сте из једних прси дојили.
ДОЈКА, f. (ст.) vide сиса:

доко, т. Таппзнате, nomen viri.
ДОКОЛАН, лна (докона), но, Beit možu habenò,

Узрастоше дојке у њедрима —
Дојке расту прслуци пуцају -
ДОЈКИЊА, f. Итme, nutrix, cf. дојиља, дојница.
ДОЈМИТИ СЕ, Дӧјмим се, ѵ. г. pf. кога, чега,
mit Borten berühren, attingere, mentionem

facere.

cui tempus est : нијесам доколан. ДОКОЛЕНА, f. (ист.) vide докољена. ДОКОЛЕНИЦА, f. (ист.) vide докољеница. Доколети, лим, (ист.) vide доколети. ДОКОЛИНА, f. (зап.) vide докољена. доколиница, f. (зап.) vide докољеница. доколити, лим, (зап.) vide докољети. |ДОКОЛИЦА, f. bie Muße, tempus otii: отићи ћу гдјегод на доколици. cf. доколан.

ДОКОЉЕНА, f. (у Ц. г.) 1) vide докољеница. |ДОЛАЗИТИ, зам, v. impf. 1) fommen, venio. 2) цвијет планински, који се зове и горска ружа и Турчин-цвијеш. ДОКОЉЕНИЦА, f. (pl. gen. докољеница) (јуж.) Xtt tüchener Knopf-Strümpfe ohne Fuß, tibialium genus, cf. тозлуци.

ДОКОЉЕти, колим, v. pf. Жиße baben, otium est, cf. доспјети.

докон (докоон), а, о, vide доколан. доконати, нам, v. pf. (у Славонији) vide свр

шити.

Доконовати, бам, v. pf. müeli bur bringen, aegre transigere: једва ћу годину доконобаши.

докончати, чам, v. pf. beenbigen, finire, cf. докрајчити.

2) долази вода, [hwillt, crescit flumen.
3) Foften, constare, cf. стајати, вриједити:
Даде њему лака џевердара,
Он долази пет стотину гроша
ДОЛАЈАТИ, јем, v. pf. 1) berbeibellen, advenio
latrans. 2) долајаће и он, mit feinen Na reðен
mirb es aus fein, desinet incusare: долајао
је већ.

дОЛАМА", f. baš ferbifhe lange Unterfleib, morûber
der Gürtel kommt, tunica (?).
ДОЛАМЕТИНА, f. augm. v. долама.
дОЛАМИЦА, f. dim. v. долама.

долап, долапа, m. (у Србији и у Босни по
варошима) ein Raften, cistae genus, cf.
долаф.

долац, доца, m. dim. v. до.

Докопати, пам, v. pf. 1) gu nbe graben, рег-
fodio. 2) ergreifen, apprehendo, cf. докопа- ДÓЛац, доца, m. (у Дубр.) vide врт.
ДОЛЕ, (ист.) vide доље.

ти се.

ДОКОПАТИ СЕ, пам се, V. г. pf. чега, etwas| ДОЛЕВАК, долёвка, m. (ист.) vide дољевак.
етіфен, аррrehendo: Докопао се као дОЛЕВАЊЕ, п. (ист.) vide долијевање.
ћелав капе.
Долевати, долёвам, (ист.) vide долијевати.
ДОЛЕТАЊЕ, п. (ист.) vide долијетање.

ДОКОТУРАТИ, рам, v. pf. vide дотетурати.
ДОКРАДАЊЕ, п. bas heimliche Pernфіфен, zо | ДОЛЕТАТИ, долећем, (ист.) vide долијетати.

arrepere.

се, прикрадати се. AÒKPÂJчHTH, чĤм, v. pf. zu Ende bringen, finere: докрајчио је већ.

ДОЛЕТЕТИ, (ист.)

kom

тим, v. pf. angelogen fom=
men, advolo.

ДОКРАДАТИ СЕ, докрадам се, v. impf. Leimlich долетити, (зап.)
Пфіфіфen, clam arrepo, ef. красти долЕТЈЕТИ, (југоз.))
Долетнути, долетнем, v. pf. dim. v. долетјети:
Полетни ми, долешни ми сиви соколе
Окле сте ми јутрос долешнуле
долеЋети, летим, (јуж.) vide долетјети.
доли, 1) (зап.) vide доље. 2) (до ли) adv.
qußer, praeter, cf. до.

ДОКРАСТИ СЕ, Докрадём се, ѵ. г. pf. vide при-
красти се.

докрочити, докрочим, v. pf. mit einem chritte
erreichen, uno gradu assequi: Ко краче више
него може докрочиши, пребиће гњатове;
Једном крочи до коња докрочи -
ДОКСАТ, m. bie [tane, ber liltan, solarium, sub-
diale, moenianum.

дОЛИБАША*, m. онај који сједи у горњему
челу, ber ben erften Siß an ber Zafel einnimmt,
qui primum locum occupat in triclinio.
доЛИБАШИН, а, о, beš долибаша, illius qui
primum locum occupat.

ДОКУСУРИВАЊЕ, n. baš albiren, solutio re-доливак, доливка, m. (зап.) vide дољевак.
sidui.

ДОКУСУРИВАТИ, сурујем, v. impf. falbiren, sol-
vere residuum, cf. измиривати.
ДОКУСУРИТИ, докусурим, v. pf. falbiten, vollenbs
Безаßеn, solvere residuum, cf. измирити,
намирити.

ДОКУЧИВАЊЕ, n. vide дохватање.
ДОКУЧИВАТИ, кучујем, vide дохватати.

Доливање, п. (зап.) vide долијевање.
ДОЛИВАТИ, доливам, (зап.) vide долијевати.
ДОЛИЈА, f. чаша којом се напија, Sutrint=
becher, poculum quod propinant:
Савила се доливаши око долије
ДолиЈати, долијам, v. pf. ausfuchfen (vonлија),
d. i. zu Ende sein mit seinen Fuchskünften, de-
prehendor: Е лијо! сад си долијала -

докучити, докучим, v. pf. 1) vide дохватити. | ДОЛИЈЕВАЊЕ, n. vide дољевање.

2) што памећу докучити, begreifen, capio. ДОЛИЈЕВАТИ, Долијевам, v. impf. vide дољедокучљив, а, о, vide досјетљив.

дола, f. vide долина.

вати.

ДОЛИЈЕТАЊЕ, п. (јуж.) baš uffiegen, advolatio. ДОЛАГАТИ, долажем, v. pf.1) коме што, [йден=| ДОЛИЈЕТАТИ, долијећем, v. impf. (јуж.) Бer= hafte Nachricht hinterbringen, defero menda- beifliegen, advolito.

cium. 2) fih auslügen, satis esse mentitum. |доликовати, кује, v. impf. коме шта, аптеђен,
sich
ДОЛАГИВАЊЕ, n. bas lügenhafte Pinterbringen,
delatio mendax.

ДОЛАГИВАТИ, лагујем, v. impf. lügenbaft bin=
terbringen, defero mendacium.
ДОЛАЖЕЊЕ, П. baš Rommen, ventitatio.

decet.

ДОЛИНА, f. 1) баз hal, vallis. 2) пало на долн-
ну, т. ј. доље, на земљу, auf ben Boben, in

terram:

Скочише му очи на

долину

ДОЛАЗАК, ласка, m. bie Wnfunft, adventus, cf. ДОЛИНИЦА, f. dim. v. долина. доход.

|долити, дӧлијем, v. pf. 1) чашу, буре, vol gie=

Беn, impleo. 2) na діеßеn, affundo: долиј дома, m. pl. adj. bie ausgenen, domestici. још мало. домати, ћа, ће, н. п. хљеб, Рaus, domesticus, ef. домашњи, кућевни.

ДОЛИЦА, f. dim. v. дола.

ДОЛМА, f. 1) baš Sülufel, impensa, cf. надјев. | домаћи, домакнем, v. pf. gelangen, pervenire:

Крај Златице више Подгорице —

Сви су лепи, не домакли дома Петар црче, мало не домаче, Мртав Нико дивојци у крило ДОМАЋИН, m. "ber Sausvater, paterfamilias. Кад путник дође пред каку кућу а не зна чија је, он виче: „о домаћине!" За здравље нашега брата домаћина (кад се напија); Весели се кућни домаћине

домажинов, а, о, beš Mausvaters, patrisfamilias.

ДОЉЕ, (јуж.) 1) unten, infra. 2) binunter, infra. ДОМАЋИЦА, f. bie Sausfrau, materfamilias. ДОЉЕВАК, долијевка, m. оно вино којијем се домаЋичин, а, о, ber Pausfrau, matrisfamilias. буре дољева (као што се старо вино сваке | ДОМАХИВАЊЕ, П. baš infen mit ber Pano, zo године дољева), ber gülwein, vinum quod affunditur.

ДОЉЕВАЊЕ, П. (јуж.) 1) bas Bougießen, impletio. 2) das Nachgießen, affusio.

дÒьEBATH, Bâm, v. impf. (jyж.) 1) vollgießen, impleo. 2) nachgießen, affundo.

ДОЉЕНА, vide доље:

Ево ти га низ коња дољена

дољни, а, о, vide доњи.

manu vocare.

ДОМАХИВАТИ, махујем, v. impf. н. п. руком,
einem mit der Hand winken, damit er herbei-
fomme, manu quem vocare:
Грлом виче, руком домахује
ДОМАШАЊЕ, П. bas Erreichen, contactio.
ДОМАШАТИ, Шам, v. impf. erreichen, attingo.
домашити (домашити), домащим (домашим),
v. pf. erreichen, attingo.

дом, дома, m. (loc. дому, pl. домови, домӧ-|домашњӣ, m. pl. adj. vide домаћи.
ва) 1) baš Paus (meift im moralifchen inne, домашњи, ња, ње, vide домаћи.

font кућа), domus (familia): како сте на ДОМЕДЕЖА, m. у приповијеци: Ја сам јарац дому? 2) vornehme Samilie, familia nobilis,

ef. кућа:

Ожени се сирома

Узе мому од дома

ДОМА, 1) з Paufe, domi:

Смиљанићу дома дер се нађи 2) nach Hause, domum:

Ајде мома да идемо дома

ДоМадар, домадара, m. vide домаћин. сf. напи-
јање.
ДОМАЗЕТ,
m. (у Ц. г.) vide уљез.
ДОМАЗЕТОВИЋ,
ДОМАЗЕТСТВО, п. (у Ц. г.) пошао на домазет-
ство, т. .ј. ушао жени у кућу, постао ДО-
мазет, er ift домазет gemorben, nupsit uxo-
ri suae.

ДОМАЗЛУК, m. was bei Paufe beit, nicht feil ift,
quod domi servatur (de grege): оставно за
Домазлук. cf. припаша.
ДОМАЙВАЊЕ, П. vide домахивање.
ДОМАЙВАТИ, маујем, vide домахивати.
ДОМАЈА, f. (у Барањи) bie Heimath, solum na-
tale: потегло марвинче на своју домају.
cf. завичај, постојбина.
домак, мка, m. hyp. v. дом :
На љубицу мајко,

У свој домак мајко - (кад се челе зо-
ву у кошницу).

домамити, домамим, v. pf. berbeiloten, pel

Домедежа, -— казао јарац курјаку. ДОМЕТ, m. Burfmeite, teli jactus: убити (из пушке) на домет;

И на домеш танком пушком убит ДОМЕТАК, тка, m. ber Bufaß, additamentum. ДОМЕТАЊЕ, П. 1) baš Зееn, additio. 2) baš Eben-so-weit-werfen, aequalis jactus. ДОМЕТАТИ, домећем, v. impf. 1) bingufeßen, addo. 2) eben so weit werfen (im Steinwurf), aequali distantia jacio, cf. добацивати. дометнути, нём, v. pf. 1) binzufegen, addo. 2) eben fo weit werfen, aeque longe jacio, cf. добацити, доврћи.

ДОМИРИВАЊЕ, n. baš Gou-machen burdh einen
Zusag, vò explere additione.

ДОМИРИВАТИ, мирујем, v. impf. burch einen Зи
sag voll machen, explere additione.
домирити, домирим, v. pf. burch Bufa bolu та=
фен, explere additione: немам десет гро-
ша пунијех, домири ми (да бих имао то-
лико).

домислити се, лим се, ѵ. г. impf, чему, Diath [фаffen, expedio.

ДОМИШЉАВАЊЕ, п. баз кафen, cogitatio. ДОМИШЉАВАТИ СЕ, мишљавам се, ѵ. г. impf. nachsinnen, Rath schaffen, cogito.

домишљан, m. (ferzhaft) ber hafferath, plenus consilii.

доМИШЉАНКА, f. dhafferath (ein Frauenzim= mer), mulier consilii plena :

Јер је моја мајка домишљанка al-|домишЉАНОВ, а, о, bes afferaths, pleni con

silii.

домишљање, n. vide домишљавање.

ДОПАРКИВАЊЕ, n. baš Perlaufen, adeursus.

Домишљат, а, о, Leicht аth [fen, plenus | дОПАРКИВАТИ, паркујем, v. impf. berlaufen, ad

consilii:

Јер је моја домишљаша мајка:
Свему би се чему домислила

ДОМИШЉАТИ се, домишљам се, vide доми

шљавати се.

ДОМОВИНА, f. aus uno pof, bas 23efitum, armenta et praedia.

curso (?).

Допасти, паднем, v. pf. 1) berbeilaufen, accur

го: глас допаде;

Дамљан паде, а љуба допаде -
У то доба и Богдан допаде

2) fallen (ins Unglüd), acciреге: допасти
рана, муке. 2) зu Zheil werben, obtingo: ово
ми је допало.

дОПАСТИ СЕ, паднём се, v. r. pf. (у војв.) де= fallen, placeo, probor.

Домолити се, домолим се, vide умолити се. ДОМОРОДАЦ, роца, m. ein Singeborner, Snländer, indigena. домуз, т. (у Сријему) некакав оток на коњу. |ДОПЕвати, вам, (ист.) vide допјевати. ДОМЧАТИ СЕ, Чам се, ѵ. г. pf. чега, (у Дубр.) допёжи, печём, v. pf. ausbaden, pinso: овај vide докопати се. хљеб није допечен.

ДОНАШАЊЕ, n. vide доношење.

Допивати, вам, (зап.) vide допјевати.

attingere.

Дона́шати, донашам, v. impf. vide доносити. | ДОПИРАЊЕ, n. baš Reichen, fih Pin trecen, zо донда (до онде), biš borthin, usque illue. дондолен, (у Рисну) vide донде.

AÒHEKлÊ, bis auf eine gewisse Strecke, usque aliquo. донети (донети), донесем (донесём), (ист.) vide донијети.

ДОПИРАТИ, рём, v. impf. до чега, gelangen, rei= chen, sich erstrecken, attingo.

Допирити, допирим, ѵ. р. [naufen berantommen, anhelans advenio.

ДониЈети, донесем (донесём), (дӧнио, доније- | дОПИРЛАТИ, лам, v. pf. beranjagen, adigo, cf. ла, ло), v. pf. (јуж.) bringen, adfero.

дотјерати.

de schreiben, perscribo.

Доникле, (у Сријему и у Бачк.) vide донекле. ДОПИСАТИ, Допишем, v. pf. ausfreiben,
Донле, (у Барањи) biѕ babin, eo usque, cf. донде.
донос, m. нема доноса ни дохода (рече се за
самохраницу), Žutrag, quod affertur.
ДОНОСАЦ, сца, m. ber 23ringer, qui adfert:

n=

допиСИВАЊЕ, n. baš uš[hreiben (zu nbe frei=
ben), perscriptio.

ДОПИСИВАТИ, писујем, v. impf. u nbe forei=
Fen, perscriptito.

ДОПЈЕВАТИ, вам, v. pf. (јуж.) ) fingens herbei=
fommen, advento cantans. 2) ju nbe fein
mit feinem Gingen, cantare desino.
ДОПЛАКАТИ, плачем, v. pf. weinend heranfommen,
advenio flens.

Мој стечниче и доношче, пунан доме! доносити, доносим, v. impf. 1) bringen, adfero. 2) ertragen, erlauben, fero, permitto: доноси ми вјера, mein Slaube erlaubt mirs. ДОНОШЕЊЕ, П. baš 2Bringen, adlatio. доњак, доњака, m. 1) камен воденични, ber Boben tein, meta, 2) у картама, ber Untere | ДОПЛАКИВАЊЕ, П. baš Perantommen mit ei= (im Kartenspiel).

доњи, ња, ње, ber untere, inferior. ДОЊОЗЕМАЦ, земца, m. ber Unterlänber, homo terrae inferioris.

ДОЊОЗЕМКА, f. bie Unterlänberin, mulier terrae inferioris.

Доњоземски, ка, ко, unterlän, terrae infe-
rioris.

ДОЊОСЕЛАЦ, Сеоца, m. iner aus sem untern
Dorfe, inferioris pagi incola:
Да се бије с доњосеоцима
доод, m. vide доход. cf. донос.
Доодак, доотка, m. vide доходак.
ДООДАЦ, дооца, m. vide доходац.
добдити, доодим, vide доходити.
ДООБЕЊЕ, П. vide дохођење.

ДОПАДАЊЕ, п.1) bas herbeieilen, adcursus. 2) baś
Fallen ins Unglück, u. f. w., acceptio mali,
vulnerum. 3) das Gefallen, probatio.

ДОПЛЕТАЊЕ, п. баš zu=nbe=flechten, pertextio (?). ДОПАДАТИ, дам, v. impf. 1) berbeilaufen, adeur-|доплЕтати, доплећем, v. impf. zu nbe fle= ro. 2) fallen ins Unglü, adfligor: допадати ten, pertexo.

рана, муке. 3) u heil werben, obtingo, in допливати, вам, v. pf. fhwimmen biš {wimmen, adnato, cf. допловитн.

manus venio. ДОПАДАТИ СЕ, дам се, v. r. impf. gefallen, pla- допловити, вим, vide допливати: ceo, probor: то ми се допада. Плови, плови мој зелени венче!

- berzu=

Те доплови до Ђурђева двора

ДОРУЧКОВАЊЕ, n. baš rütüđen, jentatio. ДОПЉЕСКАТИ, допљескам, v. pf. baher geplatfht|ДОРУЧКОВАТИ, кујем, v. impf. unò pf. früh tüten,

kommen, advenio per viam luto et aquis inviam.

ДОПРАВИТИ, ВИМ, v. pf. vide доградити :

А себе си горе доправила ДОПРАВЉАЊЕ, n. vide дограђивање. ДОПРАВЉАТИ, љам, v. impf. vide дограђивати. ДОПРЕЖАТИ, Допрёжам, vide довребати. допрети, допрем, (допръо, допрла, ло) (ист.) vide допријети.

ДОПРИЈЕТИ, Допрем, (допръо, допрла, ло) ѵ. pf. (јуж.) gelangen, reichen, attingere. доприти, допрем, (допръо, допрла, ло) (зап.) vide допријети.

jentare.

ДОРУША, f. Доратаста кобила, bie Brauntutte, equa fusca.

ДОСАДА, f. ber Weberòrnß, bie Beläftigung, taedium, molestia.

дОСАДАН, дна, дно, läftig, molestus. ДОСАДАШЊИ, ња, ње, ber bisberige, qui adhuc fuit.

досадити, досадим, v. pf. н. п. 1) виноград, купусну лијеху, vollenos feßen, insero. 2) коме, schaden, nocere: он мени не може ништа досадиши. 3) досадило ми је то, беßver= drießt mich schon, ich bin es überdrießig, taedet me; досадно ми је, molestum esse, cf. додијати. nach=|дОСАДИТИ СЕ, досади се, v. г. pf. Läftig mer= ben, taedet: досадило ми се ДОСАЂИВАЊЕ, n. 1) bas Bolenòs=fegen, insitio. 2) das Lästig-werden, molestia. 3) das Schaben, noxa.

допунити, ним, v. pf.anfüllen, nahfülen, expleo.
ДОПУЊАВАЊЕ, n. baš nfüllen, expletio.
ДОПУЊАВАТИ, допуњавам, v. impf. anfülen,
füllen, expleo, cf. допуњати.
ДОПУЊАЊЕ, n. vide допуњавање.
ДОПУЊАТИ, допуњам, vide допуњавати.
допустити, допустим, v. pf. erlauben, per-

mitto.

ДОПУШТАЊЕ, П. баз Érlauben, permissio.
ДОПУШТАТИ, Допуштам, v. impf. erlauben, per-
mitto, cf. допушћати.

ДОПУШТЕЊЕ, п. bie Érlaubniß, permissio.
ДОПУШТАЊЕ, П. vide допуштање.
ДОПУШТАТИ, Допушћам, vide допуштати.
ДОПУШЋЕЊЕ, n. vide допуштење.
ДОРА, f. Grauenname, nomen feminae: Љубиш
Доро Мартина?

ДОРАМАК, дорамка, m. (у Бранич.) женски
зубун (без рукава само до рамена), Xrt
Frauenrock ohne Aermel, vestis genus.
ДОРАНИТИ, НИМ, v. pf. früh fommen, mane venio.
Доранити, дораним, vide дохранити.
ДОРАЊИВАЊЕ, n. vide дохрањивање.
ДОРАЊИВАТИ, рањујем, vide дохрањивати.
ДОРАСТ, а, о, vide доратаст:

Ево јунак на коња дорасша
ДОРАТ*, m. ber Braune, equus fuscus, spadix.
ДОРАТАСТ, а, о, н. п. коњ, ждријебе, кобила,
bräunlich, fuscus.

ДОРАТОВ, а, о, beś Braunen (ferbes), equi

fusci.

ДорачиЋ, m. dim. v. дорат.

ДорЕнути, доренём, v. pf. (у Лици) vide до

гнати.

дори до, (по ист. кр.) biš, usque ad, cf. ha:

Узидаше дори до појаса

дорин, дорина, m. vide дорат:

Друга гађа пашу на дорина

доро, m. hyp. v. дорат.

ДОСАЂИВАТИ, сађујем, v. impf. 1) bolenos fegen, insero. 2) lästig werden, molestus sum. 3) schaden, nocere.

ДОСАБИВАТИ СЕ, сађује се, v. r. impf. läftig
werben, taedet.

Досегнути, досегнём, vide досећи.
ДОСЕЗАЊЕ, п. ба rreichen, zo attingere.
ДОСЕЗАТИ, досêжем, v. impf. erreichen, attin-
gere.

Доселити, доселим, v. pf. antebeln, facio ut
quis huc migret et hic considat.
доселити се, доселим се, v. r. pf. fich anfie=
deln, commigro huc.

ДОСЕЉАВАЊЕ, П. baš Peraniebeln, admigratio.
ДОСЕЉАВАТИ, досељавам, v. impf. beranfiebeln,
colloco.

ДОСЕТАН, тна, тно, (ист.) vide досјетан:
Ја сам млада, али сам досешна,

Многом сам се досетила санку ДОСЕТИТИ СЕ, ТИм се, (нст.) vide досјетити се. досетљив, а, о, (ист.) vide досјетљив. ДОСЕЋАЊЕ, П. (ист.) vide досјећање. дОСЕЋАТИ СЕ, ћам се, (ист.) vide досјећати се. доски, досегнём, v. pf. erreichen, attingo: Дохвати де ми ту књигу; не могу је досећи (далеко је, или високо); досегао бијаше својијех двадесет и пет година. cf. достићи.

Досинути се, досинем се, ѵ.г. pf. fih bemächti= gen, potiri, cf. докопати се, дочепати се: досине ли се он чега, то већ није више моје.

дороц, дороца, m. (у Сријему и у Бачк.) Xet доситан, тна, тно, (зап.) vide досјетан.

Dberfleib, pallii genus:

У девојке сукња од паргала,

А у оца нема ни дороца

дÒPучAK, чка, m. das Frühstück, jentaculum. ДОРУЧАТИ, доручам, v. pf. biš zu Énbe fpeifen,

coenam finire.

ДОСИТИТИ СЕ, тим се, (зап.) vide досјетити се.
доситљив, а, о, (зап.) vide досјетљив.
ДОСИЋАЊЕ, п. (зап.) vide досјећање.

ДОСИБАТИ СЕ, ћам се, (зап.) vide досјећати се.
ДОСЈЕТАН, тна, тно, (јуж.) vide досјетљив, сf.

Досетан.