Page images
PDF
EPUB

дойсти, дођем, vide доћи.

ДДИТАЊЕ, n. vide дохитање. ддитати, там, vide дохитати. ддитити, тим, vide дохитити. ДОЈААТИ, ДОЈашем, vide дојахати.

дојавити, дојавим, v. pf. н. п. овце, т. ј. до

ДОЈНИЦА, f. (У Имоск.) vide дојкиња.
Дојчин, m. Mannšname, nomen viri.
док, bi3 (in ber 3eit), usque ad: док дође; док
приспије ; Док се једном не смркне, другом
не мож3 сванути ;

Док се гора преођене листом

Да играмо, да пјевамо,
Дока војна не имамо

[ocr errors]

вести овце (ндући пред њима) кући, Ђer=|ДОКА, у пјесмама, vide док: beibringen, adduco (vom Hirten, der vor den Schafen hergeht, die ihm folgen): Док дојави на торине овце ДӦЈАДИТИ, ДИМ, v. pf. überläftig merben, permolestus sum, коме ко или што, cf. досадити, догрдјети:

Мени твоји просци дојадише
Е Турћији земљи дојадише
ДӦЈАДИТИ СЕ, ди се, v. p. коме што, vide
досадити се:

ДОКА, f. Frauenname, nomen feminae (hyp. Б.
Докна?).

доказати, докажем, v. pf. 1) begreiflid тафеп,
facere perspicuum. 2) heimlich sagen, hinter-
bringen, defero, denuncio.

ДОКАЗИВАЊЕ, n. 1) bas Erfagen (Begreiflid= machen), curatio ut quis rem norit. 2) das heimliche Angeben, delatio.

ДОКАЗИВАТИ, Казујем, v. impf. 1) begreiflid ma=
machen, facio perspicuum. 2) hinterbringen,
beimlic fagen, defero: доказује Турцима.
ДОКАлЁ, vide докле :

А полако, незнани јуначе,
Докале те ја упитам само
Од кога си краја из свијета —
ДОКАСАТИ, сâм, v. pf. getrappt fommen, tolutim

Те чекају Турке у Сутјеску, Докле им се било дојадило ДОЈАЙВАЊЕ, n. vide дојахивање. ДОЈАЙВАТИ, jàујем, vide дојахивати. дојакошњи, ња, њё, vide досадашњн. ДоЈати, дојашем, vide дојахати. ДОЈАХАТИ, Дòјашем, v. pf. 1) bergeritten fom= men, adequito, advenio equo vectus. 2) Н. п. дојахао је већ, mit feinem Reiten ift fcon aus, equitare jam non potest. ДОЈАХИВАЊЕ, П. bas Serbeireiten, adequitatio. ДОЈАХИВАТИ, јахујем, v. impf. geritten fom=|ДОКАСИВАТИ, касујем, v. impf. berantrappen, men, adequito.

[ocr errors]
[ocr errors]

advenio.

ДОКАСИВАЊЕ, П. bas Serantrappen, adventatio (equitantis).

advento' equo vectus.

ДОКАСКИВАТИ, каскујем, dim. V. докасивати.

ДОЈЕДРИТИ, рим, v. pf. (у примор.) beranfegeln, ДОКАСКИВАЊЕ, n. dim. v. докасивање. navi advehi. ДОЈЁздити, дим, v. pf. beranreiten, advehi equo: докЕ, у пјесмама, vide док : У том свати под град дојез дише Доке једном у чету не одем — ДОЈЕЊЕ, П. 1) bas äugen, nutritio. 2) bas au=|ДОКЛАЊАТИ, Њам, v. pf. 1) н. п. подне, bis Enbe n. V. gen, lactatio. beten (von den türkischen Serben), orationem доЈЕсти, једем, v. pf. 1) zu Énbe effent, coenam finio : чекај док доклања. 2) доклањао си, finire. 2) већ си дојео, bu wirat nie mehr du wirst nicht mehr beten, non amplius orabis: effen, non amplius comedes. Нека клања, већ је доклањао

ДОЈЕСТИ СЕ, једем се, v. r. pf. већ ми се до-|доклати, кољём, v. pf. žu Enbe fdyladyten, peni

јело месо, іф bin fdon beffen überbrüffig, satietas ejus me tenet.

доЈилица, f. vide дојкиња:

ДОЈИЉА,

Не шће дават, чедо на дојиље — ДОЈИЉЕ, n. bie Hmmenpflege, nutricatio : Три године била на дојиљу долисти, (зап.) vide дојести. ДОЈИСТИ СЕ, (зап.) vide дојести се. долити, jüм, v. impf. 1) кога, fäugen, uberibus alere, mammam praebere: Лијепо блеји, али зло доји. 2) (an ber Bruft) faugen, lactare, cf. сисати: закуми га мајчиним млијеком, ког сте из једних прси дојили. ДОЈКА, f. (ст.) vide сиса:

[ocr errors][merged small]

Узрастоше дојке у њедрима Дојке расту прслуци пуцају ДОЈКИЊА, f. emme, nutrix, cf. дојнља, дојница. домити се, дӧјмим се, v. г. pf. кога, чега, mit Worten berühren, attingere, mentionem

facere.

tus jugulo :

Он га закла, али га не докла ДОКЛЕ, 1) fo weit als, quousque: докле се може очима видјети. 2) fo lange als, quousque: чека докле киша престане, cf, док. 3) wie weit, quousque: докле си ншао? 4) wie Iange, quousque: Докле ће овако бити ? ДОКЛЁН, vide докле :

Доклен љубе, дотлен вјеру дају — докНА, f. Frauenname, nomen feminae. доко, m. Жаппšname, nomen viri. ДОКОЛАН, лна (дӧкӧна), но, Žeit този абень, cui tempus est : нијесам доколан. ДОКОЛЕНА, f. (ист.) vide докољена. ДОКОЛЕНИЦА, f. (ист.) vide докољеница. ДОКОЛЕТИ, ЛИМ, (ист.) vide докољети. ДОКОЛИНА, f. (зап.) vide докољена. Доколиница, f. (зап.) vide докољеница. доколити, лим, (зап.) vide докољети. дÒколHIA, f. die Muße, tempus otii: oтaha hy Гдјегод на Доколици. cf. доколан.

ДОКОЉЕНА, f. (у Ц. г.) 1) vide докољеница.|долазити, зим, v. impf. 1) fommen, venio. 2) цвијет планински, који се зове и горска ружа и Турчин-цвијеш. ДОКОЉЕНИЦА, f. (pl. gen. докољеница) (јуж.) Urt tüchener Knopf-Strümpfe ohne Fuß, tibialium genus, cf. тозлуци.

ДОКОЉЕТИ, колим, v. pf. Миße Haven, otium est, cf. доспјети.

докон (докоон), а, о, vide доколан. ДОКОНАТИ, нам, v. pf. (у Славонији) vide

шити.

2) долази вода, {dwillt, crescit flumen.
3) foften, constare, cf. стајатн, вриједити:
Даде њему лака џевердара,
Он долази пет стотину гроша
ДОЛАЈАТИ, јем, v. pf. 1) berbeibellen, advenio
latrans. 2) долајаћен он, mit feinen Madreben
mirb es aus fein, desinet incusare: долајао
је већ.

свр-|дӦЛАМА*, f. bas ferbifce lange Unterleib, moruber
der Gürtel kommt, tunica (?).

доконобати, бам, v. pf. mübfelig bur bringen,| ДОЛАМЁТИНА, f. augm. v. долама.
aegre transigere: једва ћу годину доко-
нобами.

доЛАМИЦА, f. dim. v. долама.

долап, долапа, m. (у Србији и у Босни по
варошима) ein Raften, cistae genus, cf.

долаФ.

ДОКОНЧАТИ, чам, v. pf. beenbigen, finire, cf. до-
крајчити.
докопати, пам, v. pf. 1) zu enbe graben, рег-|долац, доца, m. dim. v. до.
fodio. 2) ergreifen, apprehendo, cf. докопа-|долац, доца, m. (у Дубр.) vide врт.
ДОЛЕ, (ист.) vide доље.

TH ce.

ДОКОПАТИ СЕ, пам се, V. r. pf. чега, etmas|ДОЛЕВАК, долёвка, m. (ист.) vide дољевак.
ermi den, apprehendo: Доковао се као долÉВАЊЕ, п. (ист.) vide долијевање.
ћелав капе.
ДОЛЁВАТИ, долёвам, (ист.) vide долијевати.
ДОКОТУРАТИ, Рам, v. pf. vide дотетурати. ДОЛЕТАЊЕ, П. (ист.) vide долијетање.
ДОКРАДАЊЕ, n. bas beimlide Seranfcleiden, zo| долÉтати, долећем, (ист.) vide долијетати.

arrepere.

ce, прикрадати се. ДОКРАЈЧИТИ, ЧИм, v. pf. ju Enbe bringen, finere: Докрајчио је већ.

|долётети, (ист.)

(тим, v. pf. angeflogen fom=
men, advolo.

ДОКРАДАТИ СЕ, докрадам се, v. impf. beimlid| долетити, (зап.)
ф berbeifdleiden, clam arrepo, cf. красти долетJЕти, (југоз.))
ДОЛЕТНУТИ, Долетнем, v. pf. dim. v. долетјети:
Полетни ми, долешни ми сиви соколе
Окле сте ми јутрос долешнуле
долÈЋЕти, летим, (јуж.) vide долетјети.
доли, 1) (зап.) vide доље. 2) (до лн) adv.
außer, praeter, cf. до.

ДОКРАСТИ СЕ, Докрадём се, v. г. pf. vide при-|
красти се.

докрочити, дӧкрочим, v. pf. mit einem dritte
erreiden, uno gradu assequi: Ко краче више
него може докрочиши, пребиће гњатове;
Једном крочи до коња докрочи -
ДОКСАТ, m. bie Witane, ber Wiltan, solarium, sub-
diale, moenianum.

доЛИБАША*, m. Онај који сједи у горњему
челу, ber ben erften in an ber Zafel einnimmt,
qui primum locum occupat in triclinio.
дӦЛИБАШИН, а, о, beš долнбаша, illius qui
primum locum occupat.

ДОКУСУРИВАЊЕ, n. baš Galbiren, solutio re-|дӦЛИВАК, доливка, m. (зап.) vide дољевак.

sidui.

[blocks in formation]

Доливање, п. (зап.) vide долијевање.
ДОЛИВАТИ, доливам, (зап.) vide долијевати.
ДОЛИЈА, f. чаша којом се напија, ŽutrinE=
becher, poculum quod propinant:
Савила се доливаши око долије
ДОЛИЈАТИ, Долијам, v. pf. ausfudien (von uuja),
d. i. zu Ende sein mit seinen Fuchskünften, de-
prehendor: Е лијо ! сад си долијала —
дохватити.|ДОЛИЈЕВАЊЕ, n. vide дољевање.

ДОКУЧИВАЊЕ, n. vide дохватање. ДОКУЧИВАТИ, Кучујем, vide дохватати. докучити, докучим, v. pf. 1) vide

2) што памећу докучити, begreifen, capio. докучљив, а, о, vide досјетљив. дола, f. vide долина.

ДОЛИЈЕВАТИ, Долијевам, v. impf. vide доље

вати.

ДОЛИЈЕТАЊЕ, П. (јуж.) fliegen, advolatio. долагати, долажем, v. pf.1) коме што, [üдеп=|ДОЛИЈЕТАТИ, долијећем, v. impf. (јуж.) ber= hafte Nachricht hinterbringen, defero menda- beifliegen, advolito.

[blocks in formation]

cium. 2) fid auslügen, satis esse mentitum. |доликовати, кује, v. impf. коме шта, anfteђer, ДОЛАГИВАЊЕ, n. bas lugenbafte Sinterbringen, delatio mendax.

ДОЛАГИВАТИ, лагујем, v. impf. lügenbaft fin= terbringen, defero mendacium.

ДӦЛАЖЕЊЕ, n. bas Rommen, ventitatio.

ДОЛИНА, f. 1) baš bal, vallis. 2) пало на долн-
ну, т. ј. доље, на земљу, auf ben Xoben, in

terram:

Скочише му очи на

долину

ДОЛАЗАК, ласка, m. bie unfunft, adventus, cf. долиница, f. dim. v. долина. доход.

|долити, дӧлијем, v. pf. 1) чашу, буре, voll gie=

[ocr errors]

fen, impleo. 2) nadgießen, affundo : долиј| ДомаЋй, m. pl. adj. bie Sausgenoffen, domestici. још мало. ДомаЋИ, ћа, ће, н. п. хљеб, Sauš, domesticus, ДОЛИЦА, f. dim. v. дола. cf. домашњи, кућевни.

ДӦЛМА, f. 1) bas güllfel, impensa, cf. надјев.|
2) (у Бан.) vide насап.

дӧљани, m. pl. 1) варош у Маћедонији (или
у Бугарској ?). Приповиједају да су од прије
бивали велики панађури на Дољанима:
Плави зумбул оде на Дољане -
Радоване, кад ћеш на Дољане?
2) некако мјесто у Зети:

-

паде на Домане

[ocr errors]

Крај Златице више Подгорице — ДӦЉЕ, (јуж.) 1) unten, infra. 2) binunter, infra. ДОЉЕВАК, ДОЛијевка, m. оно вино којијем се буре дољева (као што се старо вино сваке | године долева), ber Güllmein, vinum quod affunditur.

ДӦЉЕВАЊЕ, n. (јуж. ) 1) baš Volgießen, impletio. 2) das Nachgießen, affusio.

ДӦЉЕВАТИ, вам, v. impf. (јуж.) 1) volgießen, impleo. 2) nachgießen, affundo.

ДӦЉЕНА, vide доље:

Ево ти га низ коња дољена

дољнӣ, а, о, vide доњи.

домаЋи, домакнем, v. pf. gelangen, pervenire:
Сви су лепи, не домакли дома
Петар црче, мало не домаче,
Мртав Нико дивојци у крило
домаЋин, m. ber Saušvater, paterfamilias. Кад
путник дође пред каку кућу а не зна чи-
ја је, он виче: „о домаћине!” За здравље
нашега брата домаћина (кад се напија) ;
Весели се кућни домаћине

домаЋинов, а, o, beš Saušvaters, patrisfamilias.
ДОМАЋИЦА, f. bie Sausfrau, materfamilias.
домаЋичин, a, o, ber hausfrau, matrisfamilias.
ДОМАХИВАЊЕ, n. bas 23infen mit ber Sanb, zo

manu vocare.

ДОМАХИВАТИ, махујем, v. impf. н. п. руком,
einem mit der Hand winken, damit er herbei-
fomme, manu quem vocare:
Грлом виче, руком домахује
ДОМАШАЊЕ, П. bas Erreiden, contactio.
ДОМАШАТИ, Шӑм, v. impf. erreiden, attingo.
домашити (домашнти), домащим (домашим),
v. pf. erreichen, attingo.

дӧм, дӧма, m. (loc. дому, pl. домови, дӧмӧ-|домашњӥ, m. pl. adj. vide домаћи.
Ba) 1) baš Haus (meift im moralifden Ginne, домашЊИ, ња, њê, vide домаћи.

fonft кућа), domus (familia): како сте на|ДӦМЕДЕЖА, m. у приповијеци: Ја сам јарац дому? 2) vornehme Familie, familia nobilis,

ef. Кућа :

[blocks in formation]

ДОМАДАР, домадара, m. vide домаћин. cf. напнјање.

[blocks in formation]

ДОМАЗЕТОВИЋ, )
ДОМАЗЕТСТВО, п. (у Ц. г.) пошао на домазет-
ство, т. .ј. ушао жени у кућу, постао до-
мазет, er ift домазет gemorben, nupsit uxo-
ri suae.

Доме дежа, — казао јарац курјаку. ДОМЕТ, m. Burfmeite, teli jactus: убити (из пушке) на домет;

[ocr errors]

И на домеш танком пушком убит’ ДОМЕТАК, тка, m. ber 3ufag, additamentum. ДОМЕТАЊЕ, п. 1) bas 3ufegen, additio. 2) baš Eben=fo=weit=werfen, aequalis jactus. ДОМЕТАТИ, дӧмећем, v. impf. 1) binzufegen, addo. 2) eben so weit werfen (im Steinwurf), aequali distantia jacio, cf. добацивати. ДОМЕТНУТИ, Нêм, v. pf. 1) binzufegen, addo. 2) eben fo weit werfen, aeque longe jacio, cf. добацити, доврћи.

ДОМИРИВАЊЕ, п. баз Кой-maden burd einen 3ufan, to explere additione.

ДОМИРИВАТИ, мирујем, v. impf. burd einen 3и= sag voll machen, explere additione. за|ДОМИРИТти, домирим, v. pf. burd 3ufan vol ma=

Домазлук, m. ras bei Haufe bleibt, nidt feil ift,
quod domi servatur (de grege): оставно
Домазлук. cf. припаша.
ДОМАЙВАЊЕ, n. vide домахивање.
ДОМАЙВАТИ, Мàујем, vide домахивати.
ДОМАЈА, f. (у Барањи) bie Heimath, solum na-
tale: потегло марвинче на своју домају.
cf. завичај, постојбина.

ДОМАК, мка, m. hyp. v. дом :

На љубицу мајко,

den, explere additione: немам десет гроша пунијех, домири ми (да бих имао толико).

домислити СЕ, лим се, v. r. impf. чему, Math fdaffen, expedio.

ДОМИШЉАВАЊЕ, п. Даз Рафинnen, cogitatio. ДОМИШЉАВАТИ CE, мишљавам се, v. r. impf. nachsinnen, Rath schaffen, cogito.

У свој домак мајко — (кад се челе 30-| ДОМИШЉАН, m. (fderzhaft) ber dafferath, ple

ву у кошницу).

nus consilii.

домамити, домамим, v. pf. berbeilođen, pel-|домишљАНКА, f.

licio.

ДОМАМЉИВАЊЕ, n. baš Unlođen, allectatio.

dafferath (ein Frauenzim=

mer), mulier consilii plena :
Јер је моја мајка домишљанка --

ДОМАМЉИВАТИ, Мамљујем, v. impf. onloden, al-| домишљанов, а, о, бes dafferaths, pleni con

lecto.

silii.

[blocks in formation]

го: глас допаде;

Дамљан паде, а љуба допаде -
У то доба и Богдан допаде

2) fallen (ins Unglüd), ассіреге: допасти
рана, муке. 2) zu beil merben, obtingo: ово
ми је допало.

дòПАСТИ СЕ, паднём се, v. г. pf. (у војв.) ge= fallen, placeo, probor.

домолити СЕ, домолим се, vide умолити се. ДОМОРОДАЦ, Роца, m. ein Eingeborner, Snlänber, indigena. домуз, m. (у Сријему) некакав оток на коњу. |ДОПЕВАТИ, вам, (ист.) vide допјевати. ДОМЧАТИ СЕ, Чам се, v. г. pf. чега, (у Дубр.)|допеЋи, печем, v. pf. ausbađen, pinso : овај vide докопати се. хљеб није допечен. ДОПИВАТИ, Вам, (зап.) vide допјевати.

ДОНÁШІÂЊЕ, n. vide доношење.

attingere.

ДОНÁШАТИ, донашам, v. impf. vide доносити.|ДОПИРАЊЕ, п. ба Keiden, fid Sintređen, zo
ДондÈ (до онде), bis borthin, usque illuc.
ДОНДОЛЁН, (у Рисну) vide донде.

ДОНЕКЛЕ, biš auf eine gewiffe Stređe, usque aliquo. ДОНЕТИ (Донети), донесем (донесем), (ист.) vide донијети.

ДОПИРАТИ, рем, v. impf. до чега, gelangen, rei= chen, sich erstrecken, attingo.

Допирити, допирим, v. pf. [dnaufenb berantommen, anhelans advenio.

ДОНИЈЕТИ, донесём (донесем), (донио, дӧније- | дОПИРЛАТИ, лам, v. pf. beranjagen, adigo, cf. ла, ло), v. pf. (јуж.) bringen, adfero. дотјерати.

de schreiben, perscribo.

дописивање, n. baš usdyreiben (ju &nbe fdyrei=
ben), perscriptio.

ДОПИСИВАТИ, Писујем, v. impf. zu Enbe fdrei=
Fen, perscriptito.

ДОНикле, (у Сријему и у Бачк.) vide донекле.|ДОПИСАТИ, допишем, v. pf. aufdreiben, zu en: ДОНЛЕ, (у Барањи) biš babin, eo usque, cf. донде. донос, m. нема доноса ни дохода (рече се за самохраницу), Sutrag, quod affertur. ДОНОСАЦ, сца, m. ber 2ringer, qui adfert : Мој стечниче и доношче, пунан доме! доносити, доносим, v. impf. 1) bringen, adfero. 2) ertragen, erlauben, fero, permitto: доноси ми вјера, mein Slaube erlaubt mirs. ДОНОШЕЊЕ, n. baš ringen, adlatio. доњак, доњака, m. 1) камен воденични, ber Dobenftein, meta. 2) у картама, ber Untere| (im Rartenfpiel).

доњи, ња, ње, ber untere, inferior. ДОЊОЗЕМАЦ, зёмца, m. ber Unterlänber, homo terrae inferioris.

ДОЊОЗЁМКА, f. bie Unterlänberin, mulier terrae inferioris.

Доњоземски, ка, ко, unterlänbifd), terrae infe-
rioris.

ДОЊОСЕЛАЦ, Сеоца, m. Giner aus bem untern
Dorfe, inferioris pagi incola:
да се бије с доносеоцима
доод, m. vide доход. cf. донос.
Доодак, доотка, m. vide доходак.
ддодац, двоца, m. vide доходац.
доодити, доодим, vide доходити.
ДОДЂЕЊЕ, n. vide дохођење.

ДОПАДАЊЕ, П.1) bas berbeieilen, adcursus. 2) bas
Fallen ins Unglück, u. f. w., acceptio mali,
vulnerum. 3) das Gefallen, probatio.

допЈЕВАТИ, вам, v. pf. (јуж.) 1) fingenb berbei=
fommen, advento cantans. 2) zu Enbe fein
mit feinem Gingen, cantare desino.
ДОПЛАКАТИ, Плачём, v. pf. weinenb beranfommen,
advenio flens.

ДОПЛАКИВАЊЕ, n. bas Seranfommen mit Bei=
nen, adventus flentis.
ДОПЛАКИВАТИ, Плакујем, v. impf. плачући до-

лазити, weinenb beranfommen, advenio flens. ДОПЛАТА, f. Н. п. кад се пазари ствар рђавија за бољу па се уз рђавију још што доплати, или кад је мени ко што дужан па ми да или учини што што вриједи више од дуга, те ја њему ваља да доплатим, ber uu, additamentum. cf. прид. доплатити, доплатим, v. pf. žujablen, aufzab= Ien, addere.

ДОПЛАЋИВАЊЕ, n. baš barauf-zablen, solutio.
ДоплаЋИВАТИ, плаћујем, v. impf. baraufzablen,

[blocks in formation]

ДОПЛЕТАЊЕ, П. Баš zu-Enbe=fledyten, pertextio (?). допадати, дам, v. impf. 1) berbeilaufen, adcur-|доплетати, доплећем, v. impf. žu @nbe fled)= ro. 2) fallen ins Unglü, adfligor: допадати ten, pertexo.

рана, муке. 3) žu beil werben, obtingo, in| ДОПЛИВАТИ, вам, v. pf. {dwimmen bis fdwimmen, adnato, cf. допловитн.

manus venio. ДОПАДАТИ СЕ, дам се, v. r. impf. gefallen, pla- допловити, вим, vide допливати: ceo, probor: то ми се допада. Плови, плови мој зелени венче!

—, berzu=

[ocr errors]

Те доилови до Ђурђева двора

|ДӦРУЧКОВАЊЕ, n. bas rübftüđen, jentatio.

допљескАТИ, допљескам, v. pf. Баher geplatfct|ДӦРУЧКОВАТИ, кујем, v. impf. unb pf. frübftüden,

kommen, advenio per viam luto et aquis inviam.

ДОПРАВИТИ, ВИМ, v. pf. vide доградити :

А себе си горе доправила
ДОПРАВЉАЊЕ, n. vide дограђивање.
ДОПРАВЉАТИ, Љам, v. impf. vide дограђивати.
ДОПРЕЖАТИ, Допрёжам, vide довребати.
ДОПРЕТИ, допрêм, (допръо, допрла, ло) (ист.)
vide допријетн.

ДОПРИЈЕТИ, ДӦпрем, (допръо, допрла, ло) v.
pf. (jyж.) gelangen, reichen, attingere.
ДОПРИТИ, допрем, (допръо, допрла, ло) (зап.)
vide допријети.

jentare.

ДОРУША, f. Доратаста кобила, bie Braunftutte, equa fusca.

ДОСАДА, f. ber leberbrnß, bie eläftigung, taedium, molestia.

дӦСАДАН, дна, дно, läftig, molestus. ДОСАДАШЊИ, Ња, ње, ber bisberige, qui adhuc

fuit.

досадити, досадим, v. pf. н. п. 1) виноград, купусну лијеху, vollenbs fegen, insero. 2) коме, schaden, nocere: он мени не може ништа досадиши. 3) досадило ми је то, bieß ver= drießt mich schon, ich bin es überdrießig, taedet me; досадно ми je, molestum esse, cf. додијати. nady=|досÁдити CE, досади се, v. г. pf. Iäftig wer= ben, taedet: досадило ми се

ДОПУНИТИ, ним, v. pf. anfüllen, nadyfüllen, expleo.
ДОПУЊАВАЊЕ, n. bas Infüllen, expletio.
ДОПУЊАВАТИ, ДОпуњавам, v. impf. anfüllen,
füllen, expleo, cf. допуњати.
ДОПУЊАЊЕ, n. vide допуњавање.
ДОПУЊАТИ, ДОПуњам, vide допуњавати.
допустити, допустим, v. pf. erlauben, per-
mitto.

ДОПУШТАЊЕ, n. baš Érlauben, permissio.
ДОПУШТАТИ, допуштам, v. impf. erlauben, per-
mitto, cf. допушћати.

ДОПУШТЕЊЕ, n. bie Érlaubniß, permissio.
ДОПУШЋАЊЕ, n. vide допуштање.
ДОПУШЋАТИ, допушћам, vide допуштати.
ДОПУШЋЕЊЕ, n. vide допуштење.

ДОРА, f. Frauenname, nomen feminae: Љубиш
Доро Мартина?

ДОРАМАК, дорамка, m. (у Бранич.) женски
зубун (без рукава само до рамена), Urt
Frauenrock ohne Aermel, vestis genus.
ДОРАНИТИ, НИМ, v. pf. frub fommen, mane venio.|
дорáнити, дораним, vide дохранити.
ДОРАЊИВАЊЕ, П. vide дохрањивање.
ДОРАЊИВАТИ, рањујем, vide дохрањивати.
ДОРАСТ, a, o, vide доратаст :

Ево јунак на коња дорасша
ДӦРАТ*, m. ber raune, equus fuscus, spadix.
ДӦРАТАСТ, а, о, н. п. коњ, ждријебе, кобила,
bräunlid), fuscus.

Доратов, а, о, bes Braunen (ferbes), equi

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

дÓро, m. hyp. v. дорат.

ДОСАЂИВАЊЕ, n. 1) bas ollenbs-fegen, insitio. 2) das Lästig-werden, molestia. 3) das Schaben, noxa.

ДОСАЂИВАТИ, Сађујем, v. impf. 1) vollenbs fegen, insero. 2) lästig werden, molestus sum. 3) schaden, nocere.

ДОСАБИВАТИ СЕ, сађује се, v. r. impf. Läftig
merben, taedet.

Досегнути, досегнем, vide досећи.
ДОСЕЗАЊЕ, n. bas Erreiden, zo attingere.
ДОСЕЗАТИ, досежем, v. impf. erreiden, attin-

gere.

доселити, доселим, v. pf. anfiebeln, facio ut
quis huc migret et hic considat.
доселити се, доселим се, v. r. pf. fid) anfie=
deln, commigro huc.

ДОСЕЉАВАЊЕ, П. bas Seranfiebeln, admigratio.
ДОСЕЉАВАТИ, досељавам, v. impf. beranfiebeln,
colloco.

ДОСЕТАН, тна, тно, (ист.) vide досјетан:
Ја сам млада, али сам досешна,

Многом сам се досетила санку

|дòСЕТИТИ СЕ, Тӥм се, (ист.) vide досјетити се. досетљив, а, о, (ист.) vide досјетљив. ДОСЕЋАЊЕ, П. (ист.) vide досјећање. досЕЋАТИ СЕ, ћам се, (ист.) vide досјећати се. доскЋи, досегнем, v. pf. erreiden, attingo: дохвати де ми ту књигу; не могу је досеки (далеко је, или високо); досегао бијаше својијех двадесет и пет година. cf. достићи.

досинути се, досинем се, v. г. pf. fid bemädti

gen, potiri, cf. докопати се, дочепати се: досине ли се он чега, то већ није више моје.

ДӦРОЦ, дороца, m. (у Сријему и у Бачк.) Urt|досИТАН, тна, тно, (зап.) vide досјетан.

Oberkleid, pallii genus:

У девојке сукња од паргала,

А у оца нема ни дороца

ДОРУЧАК, Чка, m. bas rub tud, jentaculum.
ДОРУЧАТИ, доручам, v. pf. bis zu Enbe fpeifen,

coenam finire.

ДОСИТИТИ СЕ, тим се, (зап.) vidc досјетити се.
доситљив, а, о, (зап.) vide досјетљив.
ДОСИЋАЊЕ, П. (зап.) vide досјећање.
ДОСИЋАТИ СЕ, ћам се, (зап. ) vide досјећати се.
ДОСЈЕТАН, тна, тно, (јуж.) vide досјетљив, cf.

досетан.

« PreviousContinue »