Page images
PDF
EPUB

Шљавати се.

домишљАЊЕ, n. vіdе домишљавање.

доПАРКИВАЊЕ, п. баѕ реrlаufen, adeursus. домишљАТ, а, о, leimt xath fфаffens, plenus | доПАРКИВАТи, паркујем, v. impf. berkaufen, adconsilii:

curso (?). Јер је моја домишљаша мајка :

допACти, паднём, v. pf. 5) bеrbеіlаufen, accurСвему би се чему домислила

ro : глас допаде; домишљАТИ СЕ, домишљам се, vidе домн- Дамљан паде, а љуба допаде

У то доба и Богдан допаде домовина, f. байв ипо фоf, bas 23efigtbum, 2) fallen (ins Unglück), accipere: Aonacth armenta et praedia.

рана, муке. 2) 8u Sheil mеrѕеn, obtіngo : ово домдлити се, домолём се, vidе умолити се. ми је допало. домдРОДАц, роцa, m. ein Wingeborner, Snländer, допACти CE, паднём се, v.r, pt. (у војв.) geindigena. .

fallen, placeo, probor. домуз, т. (у Сријему) некакав оток на коњу. допEBATи, вам, (нст.) vidе допјевати. домЧАТи ск, чам се, v, г. pf. чега, (у Дубр.) допѣти, печём, v. pf. ausbaten, pinsо: овај vidе докопати се.

Хљеб није допечен. донацІАЊЕ, n. vіdе доношење.

допиВАти, вам, (зап.) vidе допјевати. донАШАТи, донашам, v. impf. vіdе доносити. допИРАЊЕ, n. Bas Reiфеn, fіф іnjtreten, то дәндӣ (до oнде), big Sortin, usque illuc. attingere. дондолЁн, (у Рисну) vide дoнде.

допHPATи, рём, v. impf. до чега, ѕеlаngеn, reiAÒHEKJÊ, bis auf eine gewisse Strecke, usque aliquo. chen, sich erstrecken, attingo. дднёти (донети), донесём (донесём), (нст.) допЙРИти, допирим, v. pf. fфnaufeno perantomvide дoнијети.

men, anhelans advenio. дониЈЕти, донесём (донесём); (донио, доније- допЙРЛАTи, лам, v. pf. bеrаnjаgеn, adigo, cf. ла, ло), у. pf. (јуж.) bringen, adfero.

дотјерати. ддникЛЕ, (у Срнјему ну Бачк.) vidе донекле. допЙСАти, допишем, v. pf. ausfreiben,

. ausschreiben, zu EnдонлЁ, (у Барањи) bis babit, eo usque, cf. дoнде. de dreiben, perscribo. донос, т. нема доноса ни дохода (рече се за дописивањЕ, n. pas usfbreisen (зи &nbe frei= самохраницу), Зutrад, quod aftertur.

ben), perscriptio. ддносАЦ, сца, т. дer 25ringer, qui adfert: дописивАти, писујем, v. impf. ju nce free

Мој стечначе и доношче, пунан доме ! ten, perscriptito. доносити, доносим, v. impf. 5) bringen, adfero. | допЈЕВАти, вам, v. pf. (јуж.) 3) fingent bеrbеі

2) ertragen, erlauben, fero, permitto : доноси kommen, advento cantans. 2) zu Ende sein ma bjepa, mein Glaube erlaubt mirs.

mit seinem Singen, cantare desino. донд ЕЊЕ, т. даѕ iringen, adlatio.

допЛАКАТн, плачем, v. pf, wеіnеnо bеrаntеттеп, ддњак, доњака, т. 1) камен воденични, беr

advenio flens. Bodenstein, meta. 2) y kaptama, der Untere AONAAKÚBÂHE, n. das Herankommen mit Wei(im Kartenspiel).

nen, adventus flentis. . доњй, ња, ње, беr untеrе, inferior.

допЛАКИВАти, плакујем, v. impf. плачућн додоњдзEMAЦ, зёмца, m. Sеr unterlänker, homo 13HTh, weinend herankommen, advenio flens. terrae inferioris.

дӧПЛАТА, f. н. п. кад се пазари ствар рђавиAOHÒ3ÈMKA, f. die Unterländerin, mulier terrae ја за бољу па се уз рђавнју још што доinferioris.

плати, нли кад је мени ко што дужан доњдземскӣ, кa, кo, unterlänsif, terrae infe- па ми да или учини што што вриједи виrioris. .

ше од дуга, те ја њему ваља да доплатим, доњдсЕЛАЦ, сеоца, т. finer au8 бет пntern Ser Зufфир, additamentum. ef. прид. Dorfe, inferioris pagi incola:

доплатити, доплатим, v. pf, jugаblеn, aufiabДа се бије сдоњосеоцима

len, addere. доод, т. vіdе доход. cf. донос.

допЛАТИВАЊЕ, n. Tag Saraufeaablet, ѕоlutiо. доодАК, доотка, т. vіdе доходак.

допЛАТИВАТи, плаћујем, v. impf. Sаrаufaablen, доодАЦ, дооца, m. vіdе доходац.

solvo. доддити, доодим, vidе доходити.

доплЁсти, плетём, у. 3) јu Ence fleten, perдодъЁЊЕ, n. vіdе дохоћење.

texo. 2) једва сам доплeo, mit ЭЛube bеrbеідопАДАЊЕ, п. 3) баѕ bеrbеieilen, adcursus. 2) баз kommen (f. B. von einem Kranken), aegre

Fallen ins Unglück, u. P. w., acceptio mali, advenio.

vulnerum. 3) das Gefallen, probatio. допЛЕТАЊЕ, n. Ba8 3u:&nbe-flефten, pertextio (?). допAДAТи, дам, v. impf. ) bеrbеіlаufen, adeur- допETAти, доплећем, v. impf. ju &nbe flеф

ro. 2) fauen in3 Иnglut, adfligor : допадати ten, pertexo. рана, муке. 3) јu Sheil werpen, obtіngo, in допливати, вам, v. pf. fфwimmеn big -, bеrgu= manus venio.

fффіттеп, аdnato, ef. допловитн. допAДAТи си, дам се, v. r. impf. sefalen, pla- допловити, вим, vidе допливати: сео, рrоbor: то ми се допада.

Плови, плови мој зелени венче !

equa fusca. .

Те доамови до Ђурђева двора

| ДОРУЧковаЊЕ, П. Вав Хrubituten, jеntаtіо. допљЁСКАти, допљёскам, v. pf. Saber geplatfbt дӧручковАти, кујем, у. impf. ипд pf. frübituten,

kommen, advenio per viam luto et aquis in- jentare. viam.

дәРУПА, f. дoрaтacта кобила, бie Braunitutte, дәПРАВити, вим, v. pf. vіdе доградити : А себе си горе доправила

AÒCAAA, f. der Ueberdrnß, die Belästigung, taeдәПРАВЉАЊЕ, n, vide дoгрaђивање.

dium, molestia. дәПРАВЉАти, љам, v. impf. vide дoгрaђивати. (досАДАН, дна, дно, läftig, molestus. допPЁЖАти, допрёжам, vidе довребатн. досадашњй, ња, ње, беr biserige, qui adhuc допPЁти, допрём, (допръо, допрла, ло) (нст.) fuit. vidе допријетн.

досадити, досадём, v. pf. н. п. 1) виноград, кудәПРИЈЕти, допрём, (допръо, допрла, мо) v. пусну лијеху, роllеnоg fepen, insero. 2) коме, pf. (jyx.) gelangen, reichen, attingere.

(chaden, nocere: он мени не може ништа допPЙти, допрём, (допръо, допрла, ло) (зап.) досадиши. 3) досадило ми је то, бiep pervidе допријети.

drießt mich schon, ich bin es überdrießig, taedet допунити, ням, v.pf. anfulеп, пафfulen, expleo. me; досадио ми је, molestum esse, cf. додопуњавањЕ, n. bas Infulen, expletio.

дијати. доПУЊАВАти, допуњавам, v.impf. antülen, паф- досадити cЕ, досади се, v. r. pf. Iqtis werfulen, expleo, cf. допуњатн.

деп, taedet: досадило ми се допуњАЊЕ, n. vіdе допуњавање.

досАйвањк, п. 1) Bas Belenbs-fepent, inѕitiо. допЎЊАТи, допуњам, vidе допуњавати. 2) das Lästig-werden, molestia. 3) das Schaдопустити, допустим, v. pf. erlauben, per- den, noxa. mitto.

AOCASÚBATH, cahyjêm, v. impf. 1) vollends legen, допуштањк, n. Bag Crlauben, permissio. insero. 2) lästig werden, molestus sum. 3) fфадопЎШТАТн, допуштам, v. impf. erlauben, per- den, nocere. mitto, cf. допушћати.

доCATйВАТИ СЕ, сађује се, y, r. impf. Iäftig допуштӣњк, n. Bie Erlaubnip, permissio. werden, taedet. допЎШТАЊЕ, n. vіdе допуштање.

досЁГНУти, досегнём, vidе досећи. допЎШТАТи, допӯшћам, vidе допуштати. AOCÉ3ÂbE, n. das Erreichen, rò attingere. доПУШТЕЊЕ, n. vіdе допуштење.

досЁЗАти, досёжём, v. impf. erreiben, attinдбPA, f. Хrauenname, nomen feminae: Љубиш gere. Доро Мартина ?

досёлити, доселим, v. pf. anjieseln, facio ut дƏРАМАК, дорамка, m. (у Бранич.) женски quis huc migret et hic considat.

зубун (без рукава само до рамена), 21rt досёлити CE, доселим се, y, r. pf. jih anjieFrauenrock ohne Permel, vestis genus,

deln, commigro huc. дӘРAНити, ним, v. pf. früh tommen, mane venio. доскљАВАЊЕ, n. баѕ bеrаnjieseln, admigratio. ДОРАнити, дбраним, vidе дохранити. досељАВАти, досељавам, v. impf, bеrаnjieveIn, ДОРАЊйвАЊЕ, n. vіdе дохрањивање.

colloco. ДОРАЊйВАти, рањујем, vidе дохрањивати. досЕТАН, тна, тно, (ист.) vidе досјетан : дİPACт, а, о, vide дoрaтaст :

Ја сам млада, али сам досешна, Ево јунак на коња дорасша

Многом сам се досетила санку дӦРАТ*, m. Bеr raune, equus fuscus, spаdіх. ІддСЕтити CE, тим се, (нст.) vidе досјетити се. дӦРАТАСТ, а, о, н. п. коњ, ждријебе, кобила, досётљив, а, о, (нст.) vidе досјетљив. bräunlich, fuscus.

досЕТАЊЕ, п. (ист.) vidе досјећање. дİPATов, а, о, бе# $raunen (Pferbe8), equi ддсЕТАТИ СЕ, ћам се, (ист.) vidе досјећати се. fusci.

| досёти, досегнём, v. pf. erreiben, attіngo: ДОРАчит, m. dim. . дорат.

дохвати де ми ту књигу; не могу је доДОРЁНУти, доренём, v. pf. (у Лици) vidе до- сећи (далеко је, или високо); досегао

бијаше својијех двадесет и пет година. ДОРИ до, (по ист. кр.) bid, usque аd, cf. ћа: с. достићи. Узндаше дори до појаса

досинути се, досінём се, у.г. pf. ji БетафtiдİPйн, дорина, m. vіdе дорат:

gen, potiri, cf. докопати се, дочепати се: Друга гађа пагу на дорина

досине ли се он чега, то већ није више дбPO, m. hyp. р. дорат.

моје. дӘРӘц, дорбца, т. (у Сријему ну Бачк.) Irt досиТАН, тна, тно, (зап.) vidе досјетан. Oberkleid, pallii genus:

доситити ск, тим се, (зап.) vidc досјетити се. У девојке сукња од паргала,

доситьив, а, о, (зап.) vidе досјетљив. А у оца нема ни дороца

доситањк, п. (зап.) vidе досјећање. дӘРУЧАК, чка, m. Das rubitädt, jentaculum. доситAти ск, ћам се, (зап.) vidе досјећати се. ДОРУЧАти, доручам, . pf. bіѕ ju enje jpeifen, ддсЈЕТАН, тна, тво, (јуж.) vidе досјетљив, cf. coenam finire.

досетан.

гнати.

досЈЕтити ск, тим се, v. г. pf. (јуж.) чему, ддсПЕти, пём, (нст.) vidе доспjетн.

merken, gewahr werden, animadverto (ital. AOCHTÚBABE, n. (3an.) vide qochajebake. accorgersi).

доспивАТИ, доспивам, (зап.) vidе доспијевати. дослётљив (досјетљив), а, о, (јуж.) беr fі, доспилЁВАЊЕ, n. (јуж.) 1) баѕ Reifen, maturi

aufinbet, consilii plenus: досјетљив као tas. 2) die Muße, otium. Шијак (говори се у Срнјему).

доспијќBATи, доспијевам, v. impf. (јуж.) 1) reiдосЈЕТАЊЕ, n. (јуж.) ба8 Semaprwerben, ani- fen, mаturаrе : ове године воће рано доmadversio.

cuujeva. 2) Muße haben, otium est mihi. досЈЕКАТИ СЕ, ћам се, v. r. impf. (јуж.) ge: доспијќТАК, тка, m. (јуж.) vidе доспjетак. wahrwerden, animadvertere coepi.

доспитАк (доспнтак), тка, m. (зап.) vidе доAOCKÁKABE, n. Erspringen, assecutio per saltum. спијетак. доскАКАТи, доскачем, 1) v. pf. bеrbeifpringen, доспити, пим, (зап.) vidе доспjети.

adsilio. 2) v. impf. коме, fo weit fpringen, ддспJETAK, тка, m. (у Боци) vide свршетак.

als ein anderer, erspringen, saltu assequor. досПЈЕти, пијем, v. pf. (јуж.) 1) reifen, perveдоСКАКИВАЊЕ, п. 1) Bas peranfpringen, adѕultus. nio ad maturіtatem: досијеле трешње. 2) ju

2) vidе доскакање. 3) Sag nimt betrogen fein, rефt tommen, venio : гледај да досаијеш assecutio.

на ручак. 3) Дире baben, otium est: доћи досКАКИВАти, скакујем, v. impf. 1) скачућн до- ћу ти кад досаијем. 4) (по југоз. кр.) vide

Mazhth, beranspringen, springend herankom- свршити: Што се не почне, то се не доmen, adsilio. 2) Kome, so weit springen als саије. ein аntеrеr, ѕаltu assequor. 3) піt bеr Зе- дост“, доста, т. vіdе пријатељ. trogene fein, assequor.

досТА, депид, satis: досша је твога; досша доскӦРА (до скора), bis pоr turjem (ift er да је његова ; досша ка” и Балатина. gewesen), haud ita pridem.

достА, f. hyp. E. Достана. доскочити, доскочим, v. pf. 1) до чега, до ддстАЈАЊЕ, п. 1) баѕ pinreiben, sufficientiа.

кога, bеrbeifpringen, adsilio. 2) коме, fo weit 2) der Anstand, decor. springen als ein anderer, erspringen, saltu as- AÒCTAJATH, jê, v. impf. hinreichen, sufficere. sequor. 3) Kome, erreichen, einholen, fig. nicht AOCTÀJATH CE, òjûm ce, v. r. 1) pf. (y njemu der Betrogene sein, assequor : _Ockouuhy ja има и без ce) fid) mürbig maфen, dignam se њему! добро му је доскочио.

praebere : доскочиЦА, f. cf. доскочити 3.

Ниси раја досшајала, дослЕ, (нст.)

Већ си пакла заслужила досли, (зап.) bigbet, adhuc (у времену). 2) impf. достоји се коме штo, jih gejiemen, досліЈЕ, (јуж.)

decet: дјевојци се (или жени) не досшоји дослуживАЊЕ, n. Sas gu:&nbe:bienen, finis ser

у олтар ућн; њему се досшоји. vitutis.

AÒCTAHA, f. Frauenname, nomen feminae. дослуживАти, служујем, v. impf. 1) 3u Enbe bie. | ддстАНУти, не,

пддстAтистане чашу, т. б. дoтaкaти пуну, аnfulen, impleo: Биће тебя вина изобила, Сваком Грујо чашу дослужује

Ако цару не ће ни досшаши досяжити, дослужим, v. pf. bis zu Enje Sie- 2) den Boden (im Wasser) mit Füßen erreis

пеп, ѕеrviisse usque ad finem: није године феn, fundum аttіngere: jели дубоко ? модослужио.

жеш ли досшащи? дослук*, m. vіdе пријатељство:

достигнути, нём, vidе достнѣн. С поповима у дослуку буд'те

достЙЖАН, жна, жно, који може достићи, беr дослӰтити, дослутём, v. pf. erabnben, omine erreicht, einholet, qui assequitur: Bor je crop, assequi. .

али је досшижан. дослуживаЊЕ, n. bas trafпреп, аѕѕесutio omine. | достизањк, п. 1) дав @inbolen, consecutiо. досЛУкЙВАти, слућујем, v. impf. etаbnуеn, as- 2) vide дотјецање. sequi omine. .

достизАти, стяжём, v. impf. ) einbolen, conseдосМРДЕти, (нст.) досмрдим, v. pf. vіdе до- quor. 2) vide дотјецати. досМРдити, (зап.) трдјети: то ми је већ достики, стигнём, v. pf. 1) einholet, consequor. досМРДЈЕти, (југоз.) (досмр дјело; он ми је 2) vidе дотећи. досМРТЕТи, (јуж.) ) већ досмрдио. достӧЈАН, јна, јно, (у Дубр.) würbig, dignus. досновАти, доснујем, v. pf. angettern, оrdior достојанство, п. (по зап. кр.) pie 2Burbe,

(tеlаm): мало имам пређе, не ћу моћи 2Burbigteit, dignitas : Ваше достојанство оснутка досноваши.

(реку владици). По достојансшву треба досПЁВАЊЕ, п. (ист.) vidе доспијевање. му суднтн (реку у Славонији), па) ЎЗürten, досПЁВАти, доспевам, (нст.) доспијевати. nach Verdienst, pro dignitate, pro merito. доспЁТАК (доспетак), тка, (ист.) vidе доспн- достојањЕ, т. бas Crbout, hereditas: јетак.

и у двору моје досшојање

нскопати се:

curso.

достдJAти се, достојим се, v. г. pf. ji, mir: дотлЁм, vidе дотле. dig machen, dignum se praebere:

дәтлЁН, vidе дотле: Небеског се царства досшојаши - Доклен љубе, дошлен вјеру дају — дотікањЕ, n. Bas Bolfфеntеn, imрlеtіо. доточити, доточим, v. pf. podfфеntеn, impleo. дотікАти, дотачём, v. impf. volfфеntеn, impleo. дәТРАЈАти, је, v. pf. )) чега, Ванееn bis -, duдотакнути СЕ, дотакнём се, vidе дотаћи се. rare usque: не ће снјена дотрајати до БодотАмінити CE, таманим се, v. г. pf. nad eine xuħa. 2) uro, aufhören zu dauern, durare jam

ander völlig aufgeben, bis aufs legte Stück non posse : већ нам је жито дотрајало. perloren seben, funditus pereo, cf. затрти се, доТРКАТи, дотрчём, v. pf. Verbeilaufen, adcurro.

дотPKйвање, п. баѕ реrgulaufen, adcursus. Са свијем се свијет дощамани - дотPKйвАти, тркујем, v. impr. bersulaufen, adдотіти CE, дотакнём се, v. г. pf. чега или до mta, etwas anrühren, tango.

дотрчавањЕ, п. vіdе дотркивање. 40тёгнути, дотегне, v. pf. vіdе дотећн. дотРЧАВАти, трчавам, vide дотркиватн. дотӣЖАти, жам, v. pf. vіdе дотешчатн. дотРЧАти, чим, vide дотрката. дәТЕРАТи, рам, (нст.) vide дотјерати. дотУГА, г. (у Боци) file, festinatio : није мн 20ТЕРИВАЊЕ, n. (нст.) vide дотјернвање. дошуга ниједна. cf. хитња. дотЕРИВАти, тёрујем, (нст.) vide дотјеривати. дотУЖАти, джи, v. pf. коме шта, Iange 23eile дотЕтўPATи, рам, v. pf. mübfаm bеrbeitommen, дотӰжити, бmaфen, gumiter wеrbеn, taedet: aegrе advenio : једва сам дотетурао.

већ ми је дотужало, cf. догрдјети, досадотвън, течё, v. pf. D) Біnreiben, sufficio. 2) већ

дити : је дотекло, т. ј. нестало, престало дотје. Не пуца му без невоље љуте, цати, ausgeben, deficio.

Бесни су му дошужили Турци — дотЁштАти, там, v. pf. fфwer, liftig metben, дотУПАвАн, вна, вно, н. п. није дотупаван, дотЁШЧАти, чам, (degravo :

nicht vollkommen gesunden Verstandes, non saМене ј' твоја дошешчала мајка

nae mentis, cf. недотупаван. Још му ни је рана дошешчала

дотӰРАЊЕ, n. vіdе добацивање. дотИРАти, рам, (зап.) vide дотјерати. дотӱРАТИ, дотурам, 1) v. impf. vіdе добацивадотИРИВАЊЕ, n. (зап.) vide дотјеривање. TH. 2) v. pf. herbeiwälzen, advolvo. дотиРИВАТи, тирујем, (зап.) vide дотјеривати. АдтуРИти, рим, vidе добацитн. 20тиціЊЕ, п. as 23erübren, tасtiо.

дотУРКАти, кам, v. pf. (dim. р. дотурати 2) БеrAÒTHUÂHE, n. das Hinreichen, in hinlänglicher beiwälzen, advolvo. Menge dasein, sufficientia.

дотӰти, тўчём, v. pf. Doleng fФlagen, percuдотиЦАти, тиче, vide дотјецати.

tio satis: дотицАти, дотичём, v. impf. 1) кога чим, be: : Ал' га добро Милош не дошуче

rubren, attrecto. 2) до чега, reiben, attin-ддъЕРАТи, рам, (јуж.) vide дотјерати. gere: горе до мјесеца дошичу.

дот ВРИВАЊЕ, n. (јуж.) vide дотјеривање. дотицАТИ СЕ, дотичём се, v. г. impf. чега, докЕРИВАТИ, ћерујем, (јуж.) vide дотјеривати. или до шта, bеrubrеп, соntіngo.

доти, дођем, v. pf. ) foттеп, yenio. 2) додотЈЕРАТн, рам, v. pf. (југоз.) ) bеrbeitreiben, ħu kome raabe, einen um den Kopf bringen,

аdigo: дотјерај га мени. 2) treiben bів — aus dem Wege räumen, e medio tollo. 3) 40ago usque ad

–: дотјерај га до воде. 3) н. шло ми је да бјежим од куће, еѕ it mir ба п. дијете, коња, аbrіtеn, condocefacio : до- bin gekommen -, eo deveni ut -. * A0бро га је дотјерао. 4) докле сн дотјерао шла вода, р. і. angefфwolen, crеvіt. 5) met(какав посао), wie weit bit porgefwritten, den, existo: quousque profecisti ? далеко је дотјерао, Доfe лице као рујно винце — еr bаt еѕ wеіt gеbrафt. 5)-дотјерао до торбе, Крвав коњиц до ушнју доfe до прошње, fоmmеn аuf -, venire.

6) дошао хљеб за руком, т. і. уcкисло тндот ЈЕРИВАЊЕ, т. (југоз.) :) Sas perbeitreiben, ad- јесто у наћвама, може се размјешиватн,

actio. 2) das Abrichten, io condocefacere. in Gährung gekommen, ferveo. 40'TJEPÚBATH, tjèpyjêm, v. impf. (jyros.) 1) bers AÖPÂT, vide Aoxbat, mit allen Ableitungen. beitreiben, adagito (?). 2) treiben bis –, ago AÒXBÂT, m. (loc. Aoxbáty) der Erreich, ut asse

• 3) abrichten, condocefacio. qui potui: ударио га на дохваш ; дотЈЕЦАЊЕ, n. Bаѕ pinreiфеn, sufficientiа. Према себи ударно Mey дотЈЕЦАТн, тјече, v. impf. (јуж.) Fleden, sufficit. На дохвашу по бијелу врату дотKAти, дочём, v. pf. bis zu nbе wеbеп, рег- дохВАТАЊЕ, n..) бав деrlаngеn, porrectio. 2) Sas texo.

Erreichen, assecutio. 3) das Greifen, Berühren, доткивањЕ, n. Вав зu:&nbe-wеbеn, tо реrtеxеrе. attactio. доткивати, дўткивам, v. impf. ju Ence meben, дәxBATATн, там, v. impf. ) bеrlаngеn, porrigo. pertexo.

2) erreichen, berühren, assequor, attingo, cf. AÕTAË, bis dahin, usque eo.

дохитати.

usque ad

ддхВАТАТИ СЕ, там се, v. г. impf. чега, дојддчик, m. Ber Empfans, exceptio (hospitis).

чега, greifen, bеrübrеп, аttіngere: не дохва- хвала брате на дочеку. шај ме се.

дочЕКАЊЕ, n, vidе дочек: дохВАтити, тим, v. pf. 3) bеrlаngеn, porrigo: А н лепа брате дочекања

дохваши де мн то. 2) erreiben, attіngo : ви- Видио сам твоје дочекање соко је, не могу дохвашиши; ДохвашиоддчEKATи, кам, v. pf. ) erwarten, exspecto: не би с неба таране, cf. дохитити.

могу да дочекам; једва сам дочекао; у дохВАТИти ск, тим се, v. г. pf. 3) чега, до че- здрављу да дочекаш божић. 3) auffangen,

ra, greifen, berühren, attingere : hajecam ra erbafфеn, excipio: дочекали га хајдуци; се нн дохвашио; ну пјесми :

дочекао Турке на Дрини; Свакога се збора дохвашише

Дочекаfе залци у Мојанци 2) erreichen, assequor:

Отеће ти коња и оружје Већ се Комнен горе дохвашио

Момчил паде граду низ бедене, Дохваши се снаге и памети

Краљеве га дочекаше слуге 3) н. п. на ноге, ft ftüpen, se excipere: На мачеве и на копља бојна, Јунак бјеше Фазли-арачлија,

На нацаке и на буздоване На ноге се с коња дохвашио

3) н. п. госте, aufnehmen, empfansen, exciдохитањЕ, n, vide дoхватање.

pere: добро су га дочекали. дохиTATи, там, vide дoхватати:

дочEKATи ск, кам се, v. r. pf, 3) н, п. на ногу, Па потече преко поља равна,

на руку, fіф ftugen, erhalten, excipeгe se: Ко внђаше Богом се куњаше

Погоди га у ногу лијеву, Да му ђогат земље не дохиша

На десну се хајдук дочекао дохититн, тим, vide дoхватитн.

2) дочекала се пушка на доњи зуб, т. ј. доход, т. 1) bie 2ntunft, adventus, cf. долаз. кад се запета пушка прстом обори, па не

2) кућа му је у селу одмах с дохода, т. ј. скреше, него се дочека на доњи зуб, као одовуд идућн, беr Зugang, aditus. 3) (у ц. што је било док није запета. г.) vidе доходак 2, cf. довод.

дочЁКАч, дочекача, m. на довратнику оно за доходАК, хотка, m. 1) бie Intunft, adventus, што се замиче скакавица. cf. доход :

дочекивањЕ, n. Bas Empfangen, exceptio. Фала тебе, Туре, на доходак

дочEKйВАТИ, чекујем, v. impf. 1) empfangen, ex2) (по југоз. кр.) што господар узима од се- cipio. 2) erwarten, exspecto, excipio : љака на своју земљу (у Црмници даје се Дочекујем Сарајлије младе, трећи дио, или половина од онога што зем- Те отимам и сребро и злато ља донесе), бie intunfte, reditus, cf. довод: дочекЙВAТи си, чекујем се, v. г. impf. 1) і Не дају ми паре ни дохошка

ftügen, ѕе еxсiреге. 2) дочекује се пушка 3) беr Зидаng, aditus: с дохотка, т. б. ову- на доњи зуб. cf. дочекати се 2. да идући, cf. доход.

дочкKљив, а, о, који радо госте дочекује, доходАЦ, дохоца, m, vidе уљез.

gastfrei, hospitalis. доходити, доходим, vidе долазити.

дочёПАти, пам, v. pf. што, Баftig ersteifen, arдохдЉЕЊЕ, n. vіdе долажење.

ripio, cf. докопати, шчепати. дохранити, дохраним, v. pf. ) biв 3u Ence er: дочёПАТи ск, пам се, v. г. pf. чега, fib bemäф: nähren, alere:

tigen, potiri. Ко лhе бабу xњебом дохраниши дочёти, дочнём, v. pf, bееntіgеn, finire, cf. до

2) aufbehalten, ѕеrvare, cf. дочувати. вршити: Фришкө поче, Фришко и доче ; доХРАЊйваЊЕ, п. 1) Bas Ernäbren, altus. 2) бав Боље је не почети него не дочеши. Aufbehalten, servatio.

дбчин, m. dim. р. до. дохPAњйВАти, храњујем, v. impf. 1) ernabren | дочўBATи, дочувам, v. pf. bis zu &nbe buten, bis -, alere. 2) aufbehalten, servo.

custodirе usque finenm: Није трећу ноћ додоцА, f. (у Бачк.) Xrayenname, nomen feminae: чуван,

cf. бабине. Где ћеш бити баба Доцо

дочу дити св, дім се, y. vf. fіф депия wun: Да довече дођем

dern, satis mirari : доци, долаца, m. pf. некако мјесто:

Не могу се чуду дочудиши На Крстаче на дебеле Доце

ддчути, чујем, v. pf. 1) реrnehmen, inaudio. доцКАН,

2) aus der Ferne her vernehmen, exaudio : oh spät, sero. ддцHE,

нешто рече, али ја не дочу. доцнити, ним, v. impf. fäитеt, sero venio, дошE, у пјесми мјесто дођоше:

Здраво доше у Бјелопавлиће доцнолЁГАЛАЦ, гаоца, т. (у Боци) bеr jpät | дошётАти, дошётам (ддшећем), v. pf. Derbeia

zu Bette geht, qui multa nocte cubitum spazieren, advento ambulans. it: Раноранилац и доцнолегалац кућу дошњак, дошљака, m. Дntümling, advena.

APÁBA, f. die Drave, Dravus.

[ocr errors]

moror.

тече.

« PreviousContinue »