Page images
PDF
EPUB

дослЕтити св, тим се, v. г. pf. (јуж.) чему, дәспети, пём, (ист.) vidе доспjетн.

merten, gewabr wеrbеn, аnіmаdvеrto (ital. | доспивање, т. (зап.) vidе доспијевање. accorgersi).

доспивАТИ, доспивам, (зап.) vidе доспијевати. досуєтљив (досјетљив), а, о, (јуж.) беr fіф доспиЈЁВАЊЕ, n. (јуж.) 1) бав Reifen, maturi

ausfinbet, consilii plenus: досјетљив као tas. 2) die Muße, otium. Шијак (говори се у Срнјему).

доспиЈЕВАти, доспијевам, v. impf. (јуж.) :) retдосЈЕТАЊЕ, n. (јуж.) ба8 Sewabewerber, ani- fen, mаturаrе : ове године воће рано доmadversio.

cuujesa. 2) Muße haben, otium est mihi. досЈЕКАТИ СЕ, ћам се, v. г. impf. (јуж.) де: доспиЈЁТАК, тка, т. (јуж.) vidе доспjетак. wahrwerden, animadvertere coepi.

доспитАк (доспнтак), тка, m. (зап.) vidе доAOCKÁKABE, n. Erspringen, assecutio per saltum. спијетак. доCK AKATи, доскачем, 1) v. pf. bеrbеіrрrіngen, доспити, пим, (зап.) vidе доспjети,

adsilio. 2) v. impf. коме, fo weit fpringen, досПЈЕТАК, тка, m. (у Боцн) vide свршетак.

als ein anderer, erspringen, saltu assequor. досПЈЕти, пијем, v. pf. (јуж.) 3) reifen, perveдоСКАКИВАЊЕ, п. 3) раз реrаnfpringen, adѕultus. nio ad maturіtatem: досијеле трешње. 2) за

2) vidе доскакање. 3) баѕ nіt bеtrogen fein, ret foттеп, venio : гледај да досииjеш assecutio.

на ручак. 3) гире baben, otium est: доћи досКАКИВАТи, скакујем, v. impf. 1) скачућн до- ћу ти кад досиијем. 4) (по југоз. кр.) vide nazhth, heranspringen, springend berankom

свршнти: Што се не почне, то се не доmen, adsilio. 2) Kome, so weit springen als саије. ein аnberer, saltu assequor. 3) піt bеr bе- дост“, доста, т. vіdе пријатељ. trogene sein, assequor.

достА, депид, satis: досша је твога; досша доскӧРА (до скора), bis pоr turem (ift er ba

је његова ; досша ка” и Балатина. gewesen), haud ita pridem.

досТА, f. hyp. 2. Достана. доскочити, доскочим, v. pf. 1) до чега, до досТАЈАЊЕ, p. 1) баѕ pinreiben, sufficientiа.

кога, bеrbeifpringen, adsilio. 2) коме, го weit 2) der Anstand, decor. springen als ein anderer, erspringen, saltu as- AÒCTAJATH, jê, v. impf. hinreichen, sufficere. sequor. 3) коме, еrrеіфеп, еіnbоlеn, fig. niФt досТАЈАТИ СЕ, ојим се, у. г. 1) pf. (у пјесми der Betrogene sein, assequor : 4Ockouuhy ja hma 6e3 ce) fich würdig machen, dignum se њему! добро му је доскочио.

praebere : доскочица, f. cf. доскочити 3.

Ниси раја досшајала, досль, (нст.)

Већ сн пакла заслужила досли, (зап.) bigbet, adhuc (у времену). 2) impf. достојн се коме што, fіф дезiemen, дослиЈЕ, (јуж.))

decet: дјевојци се (или жени) не достоји дослуживањЕ, n. Bas gu:noe-pienen, finis ser

у олтар ућн; њему се досшоји. vitutis.

достАНА, f. Srauenname, nomen feminae. дослуживАти, служујем, v. impf. 1) јu Enbe bie: ддсТАНУти, не, І.

nen, ausdienen, absolvo servitutem. 2) H. n. AÒCTATH, crane, v. pf. 1) hinreichen, sufficio: чашу, т. б. дoтaкaти пуну, аnfulen, impleo: Биће тебя вина изобила,

Сваком Грујо чашу дослужује Ако цару не ће ни досшаши дослї жити, дослужим, v. pf. bis zu Enje bie

2) den Boden (im Wasser) mit Füßen erreis пеп, ѕеrviisse usque ad finem: није године феn, fundum аttіngere: jели дубоко ? модослужио.

жеш ли досшащи? дослук*, m. vіdе пријатељство:

достигнути, нём, vidе достићн. с поповима у дослуку буд'те

достЙЖАН, жна, жно, која може достићн, беr дослӰтити, дослӯтим, у. pf. eranben, omine erreicht, einholet, qui assequitur: Bor je crop, assequi.

али је досшижан. дослУнивањЕ, n. Bad Crafпреп, аѕѕесutio omine. достизању, п. ) дав @inbolen, consecutiо. дослУтЙВАти, слућујем, v. impf. eransen, as- 2) vide дотјецање. sequi omine.

достиЗAТи, стижём, v. impf. 1) einbolen, conseдосМРДЕти, (нст.) )досмрдим, v. pf. vіdе до

vide

quor. 2) vide дотјецати. досМРдити, (зап.) грајети: то ми је већ достики, стигнём, v. pf. 5) einbolen, consequог. досМРДЈЕти, (југоз.) досмрдјело; он мн је 2) vidе дотећи. досМРЪЕти, (јуж.) ) већ досмрдио. достӧЈАН, јна, јно, (у Дубр.) würbig, dignus. досновАти, доснујем, v. pf. angettein, оrdior достојанство, п. (по зап. кр.) pie 2Burbe,

Würde, (tеlаm): мало имам пређе, не ћу моћи 5243urbigteit, dignitas : Ваше достојанство оснутка досноваши.

(реку владици). По досиејансаву треба доспЁВАЊЕ, п. (ист.) vidе доспијевање. му судити (реку у Славонији), па 2Burben, доспЁВАти, доспевам, (нст.) доспијевати. nach Verdienst, pro dignitate, pró merito. доспЁТАК (доспетак), тка, (нст.) vidе доспн- достојањЕ, п. bas Erb gut, hereditas: јетак.

и у двору моје досшојање

[ocr errors]

curso.

.

достдэлти се, достојим се, у. r. pf. fi, mй - дотаєм, vidе дотле. dig machen, dignum se praebere:

дотлЁН, vidе дотле: Небеског се царства досшојаши

Доклен љубе, дошлен вјеру дају дотікаЊЕ, n. Bas Bolfфеntеn, imрlеtіо. доточити, доточим, v. pf. роцfфеntеr, impleo. дотікATи, дотачём, v. impf. volfфеntеn, impleo. I дәТРАЈАти, је, v. pf. ) чега, баиern bis -, duДотАкнути СЕ, дотакнём се, vidе дотаћи се, гаrе usque: не ће снјена дотрајати до БодотАмінити ск, таманим се, v. г. pf. nad eine жића. 2) што, aufbüren зи балеrn, durаrе jam

ander völlig aufgeben, bis aufs legte Stück non posse : већ нам је жито дотрајало. perloren geben, funditas pereo, cf. затрти се, дотРКАТи, дотрчём, v. pf. Беrbеіlаufen, adcurro. ископати се :

доТРКивањЕ, п. Bаѕ реrgulaufen, adcursus. Са свијем се свијет дощамани

дотРКИВАТи, тркујем, v. impf. Derulaufen, adдотіти CE, дотакнём се, у. г. pf. чега или до mta, etwas anrühren, tango.

дотрчаваЊЕ, п. vіdе дотркнвање. дотёгнути, дотёгнё, v. pf. vіdе дотећн.

vide

дотРЧАВАти, трчавам, vide дотркиватн. дотӣЖАти, жам, v. pf. vіdе дотешчати. дотРЧАТи, чим, vide дотркати. дотЕРАТи, рам, (ист.) vide дотјерати. дотУГА, f. (у Боци) file, festinatio : није ми дотЕРИвањЕ, n. (нст.) vide дотјернвањ дошуга ниједна, cf. xнтња. дотЕРИВАти, терујем, (нст.) vide дотјеривати. дотЖАти, жӣ, v. pf. коме шта, Iange 23eile дотЕТЎРАТИ, рам, v. pt. mübfаm bеrbeitommen, дотӰжити, тафеп, zuviber wеrbеn, taedet: aegrе advenio : једва сам дотетурао.

већ ми је дотужало, cf. догрдјети, досадотѣти, течё, v. pf. D) Біnreiben, sufficio. 2) већ дити :

је дотекло, т. і. нестало, престало дотје- Не пуца му без невоље љуте, цати, ausgeben, deficio.

Бесни су му дошужили Турци — дотЁШтати, там, v. pf. fbmet, liftis werben, дотУПАвАН, вна, вно, н. п. није дотупаван, дотЁШЧАТИ, чам, degravo :

nicht vollkommen gesunden Verstandes, non saМене ј' твоја дошешчала мајка

nae mentis, cf. недотупаван. Још му ни је рана дошешчала

дотӰРАЊЕ, п. vіdе добацивање. дотИРАти, рам, (зап.) vide дотјерати. дотӰРАТи, дотурам, 1) v. impf. vіdе добацивадотИРЙВАЊЕ, п. (зап.) vide дотјеривање. TH, 2) v. pf. berbeiwalzen, advolvo. дотИРИВАТи, тирујем, (зап.) vide дотјеривати. І дәТУРИти, рим, vidе добацитн. дотицАЊЕ, n. Bas 23erübren, tасtiо.

дотуРКАТи, кам, v. pf. (dim. р. дотурати 2) БеrAÒTHQAHE, n. das Hinreichen, in hinlänglicher beiwälzen, advolvo. Menge dasein, sufficientia.

дотӰти, тўчем, v. pf. bolenbg fФlagen, percu

. . vollends schlagen, . дотицати, тиче, vide дотјецати.

tio satis: дотицати, дотичём, v. impf. 1) кога чим, be: Ал' га добро Милош не дошуче

rubren, attrecto. 2) до чега, reiben, attin- ддъЕРАТИ, рам, (јуж.) vide дотјерати. geгe: горе до мјесеца дошичу.

добEPЙВАЊЕ, n. (буж.) vide дотјеривање. дотЙЦАТИ СЕ, дотичём се, v. г. impf. чега, | докЕРИВАТИ, ћерујем, (јуж.) vide дотјеривати. или до шта, bеrübren, contіngo.

| доти, дођем, v. pf. 1) Fоттеп, yenio. 2) додот ЈЕРАТи, рам, v. pf. (југоз.) ) bеrbeitreiben, ħu kome raabe, einen um den Kopf bringen,

аdigo: дотјерај га мени. 2) treiben bis aus dem Wege räumen, e medio tollo. 3) 40ago usque ad –: дотјерај га до воде. 3) н. шло ми је да бјежим од куће, еѕ іft mir Ba: п. дијете, коња, abrikten, condocefacio : до- bin gekommen -, eo deveni ut - 4) 40

добро га је дотјерао. 4) докле сн дотјерао шла вода, с. i. angefфwolen, crеvіt. 5) wer(какав посао), wie weit bit porgefфritten, den, existo: quousque profecisti ? далеко је дотјерао, Доfe лице као рујно винце еr bаt еѕ wеіt gеbrафt. 5)-дотјерао до торбе, Крвав коњиц до ушију доfe до прошње, fоmmеn аuf venire.

6) дошао хљеб за руком, т. і. уcкисло тндот ЈЕРЙВАЊЕ, n. (југоз.) :) Sas perbeitreiben, ad- јесто у наћвама, може се размјешиватн,

actio. 2) das Abrichten, io condocefacere. in Gährung gekommen, ferveo. AOTJEPÚBATH, tjèpyjêm, v. impf. (jyros.) 1) her- AÕPÂT, vide Aoxbat, mit allen Utleitungen.

beitreiben, adagito (?). 2) treiben bis –, ago AÖXBÂT, m. (loc. Aoxbáty) der Erreich, ut asseusque ad -. 3) abrichten, condocefacio.

3. qui potui: ударно га на дохваш; ддтэЕЦАЊЕ, П. Бав іnreiben, sufficientiа. Према себи ударно Mey дотЈЕЦАти, тјечё, v. impf. (јуж.) Fleten, sufficit. На дохвашу по бијелу врату — дотKAти, дочём, v. pr. bis zu Envе meben, per- дъхватањЕ, n..) сав 59erlangen, porrectio. 2) Das texo.

Erreichen, assecutio. 3) das Greifen, Berühren, доткивањЕ, n. Das gu:&nbеrvебеп, ті реrtеxеrе. attactio. AOTKÁBATH, AÒTKÀBâm, v. impf. zu Ende weben, 4ÒXBATATH, Tâm, v. impf. 1) herlangen, porrigo. pertexo.

2) erreichen, berühren, assequor, attingo, cf. AOT.LÊ, bis dahin, usque eo.

дохитати.

.

[ocr errors]
[ocr errors]

ддхВАТАТА СЕ, там се, т. г. impf. чега, доддчик, m. Der Empfans, exceptio (hospitis).

vera, greifen, berühren, attingere: ne 4oxea- хвала брате на дочеку. шај ме се.

ддчЕКАЊЕ, n. vіdе дочек: дохВАтити, тим, v. pf. ) bеrlаngеn, porrigo: А н лепа брате дочекања

дохваши де ми то. 2) еrrеіфеп, аttіngo : ви- Видио сам твоје дочекање
соко је, не могу дохвашиши; Дохватио дочEKATи, кам, v. pf. 1) erwarten, exspecto : не
би с неба таране. cf. дохититн.

могу да дочекам; једва сам дочекао; у дохВAТити ск, тим се, v. г. pf. 3) чега, до че- здрављу да дочекаш божић. 3) auffangen,

ra, greifen, berühren, attingere : hajecam ra erbafфеn, excipio : дочекали га хајдуци; се ни дохвашио; и у пјесми :

дочекао Турке на Дрини ; Свакога се збора дохвашише

Дочекаfе залци у Мојанци 2) erreichen, assequor :

Отеће ти коња и оружје Већ се Комнен горе дохвашио

Момчил паде граду низ бедене, Дохваши се снаге и памети —

Краљеве га дочекаше слуге 3) н. п. на ноге, fi ftugen, ѕе еxсiреге: На мачеве и на копља бојна, Јунак бјеше Фазли-арачлија,

На нацаке и на буздоване На ноге се с коња дохвашио

3) н. п. госте, aufnehmen, empfangen, exciдохитањк, п, vide дoхватање.

pere: добро су га дочекали. дохитAти, там, vide дoхватати:

дочEKAТи си, кам се, v. г. pf, 3) н, п. на ногу, Па потече преко поља равна,

на руку, fiftugen, erhalten, excipeгe se : Ко внђаше Богом се куњаше

Погодн га у ногу лијеву, Да му ђогат земље не дохиша

На десну се хајдук дочекао дохитити, тём, vide дoхватитн.

2) дочекала се пушка на доњи зуб, т. ј. доход, т. 3) Sie 2ntunft, adventus, cf. долаз. кад се запета пушка прстом обори, па не

2) кућа му је у селу одмах с дохода, т. ј. скреше, него се дочека на доњи зуб, као
одовуд идућн, беr Зидаng, aditus. 3) (у ц. што је било док није запета.
т.) vidе доходак 2, cf. довод.

дочЁКАЧ, дочекача, m. на довратнику оно за
доходАК, хотка, m, 1) bie 2ntunft, adventus, што се замиче скакавица.
cf. доход :

дочвкивАЊЕ, n. Sas Smpfangen, exceptio. Фала тебе, Туре, на доходак

дочекивати, чекујем, v. impf. 5) empfangen, ex2) (по југоз. кр.) што господар узнма од се- cipio. 2) erwarten, exspecto, excipio: љака на своју земљу (у Црмници даје се Дочекујем Сарајлије младе, трећи дио, или половина од онога што зем- Те отимам и сребро и злато ља донесе), ie Cintunfte, reditus, cf. довод: дочекЙВАТИ СЕ, чекујем се, у. r. impf. 1) fi, Не дају ми паре ни дохошка

ftugen, ѕе еxсiреге. 2) дочекује се пушка 3) беr Зидаng, aditus: с дохотка, т. б. ову- на доњи зуб. cf. дочекати се 2. да идући, cf. доход.

дочEKљив, а, о, који радо госте дочекује, доходАЦ, дохоца, т. vіdе уљез.

gastfrei, hospitalis. доходити, доходим, vidе долазити. ,

дочёПАТи, пам, v. pf. што, batis ergreifen, arдохдъЕЊЕ, n. vіdе долажење.

ripio, cf. докопати, шчепати. доХРАнити, дохраним, v. pf. 1) big su Ence er: дочЁПАТИ СЕ, пам се, т. г. pf. чега, fi Бетаф: nähren, alere:

tigen, potiri. Ко лhе бабу Хњебом дохраниши дочЕти, дочнём, v. pf. beenbigen, finire, cf. до

2) aufbehalten, ѕеrvare, cf. дочувати. вршити: Фришко поче, Фришко и доче ; дохPAњйвАЊЕ, п. 1) Бав Ernären, altus. 2) дав Боље је не почети него не дочеши. Aufbehalten, servatio.

добчин, m, dim. и. до. доХРАњйвАти, храњујем, v. impf. 1) ernähren дочBATи, дочӱвам, v. pf. bis zu &nbe buten, alere. 2) aufbehalten, servo.

custodirе usque finem: Није трећу ноћ додоцА, f. (у Бачк.) Xrayennaтe, nomen feminae: чуван, cf. бабине. Где ћеш бити баба Доцо

дәЧУдити ск, дим се, y, yf. fib genus muna Да довече дођем

dern, satis mirari : доци, долаца, m. pf. некако мјесто:

Не могу се чуду дочудиши На Крстаче на дебеле Доце

ддчути, чујем, v. pf. 1) реrnehmen, inaudio.

2) aus der Ferne her vernehmen, exaudio : oh ,

нешто рече, али ја не дочу. доцнити, ним, v. impf. fäumet, sero venio, дошE, у пјесми мјесто дођоше:

Здраво доше у Бјелопавлиће доцнолЁГАЛАЦ, гаоца, m, (у Боци) беr jpät | допиќTAти, дошетам (ддшећем), v. pf. bеrbеі

zu Bette geht, qui multa nocte cubitum spazieren, advento ambulans.
it: Раноранилац и доцномегалац кућу дошљак, дошљака, m. 2ntümmlins, advena.
тече,

APÁBA, f. die Drave, Dravus.

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

рів

доцна,} fpat, ѕего.

moror.

ДРАВКА, f. велика шајка која само по Драви | ДРАГОБРАТ, m. Rangname, nomen viri.

може пловити, ein Orapes@фіff, navis. ДРАГдвић, m. манастир у Далмацији око два ДРАг, драга, го, (драги, га, го, аdv. драго, добра пушкомета од ријеке Цетине (с

соmр. дражӣ) 1) (по југоз. кр.) theuer (bod лијеве стране) више извора ријеке Драim Preife), carus, cf. скуп. 2) theuer (lieb), говића, која ондје одмах утјече у Цеcarus, cf. мно: драги брате мој;

тину. Ондје се приповиједа да су ДрагоМајка ми је драга

вић запалили Турци 1694 године, па се Сису ми је дала,

послије сдопуштењем Млетачкијем поДругу рекла дати

новио. Он има сад многу земљу, коју су Кад пођемо спати.

му понајвише Млечићи поклонили; и осим Није благо ни сребро ни злато

тога има четири парохије: Плавно, ИмоВећ је благо што је коме драго

ски, Врљику и Драговић. 3) драге воље, bereitwilig, gern, mit Ber: ДРАговит, т. in Ser Repensart: брате драgnügen, animo lubenti. 4) Ил је сила ил је 206ufy!(als ein liebes Surrogat jedes anApáca bo.ba? freier Wille, libera voluntas. dern Namens, den man weiß oder auch nicht 5) Aparo mu je, mir beliebt es, so will ich, sic weiß). volo: што му драго ;

APATOBOÁHO, adv. gern, mit Vergnügen, bereitAPârâ, f. adj. 1) (ct.) adj. Geliebte, amata : wilig, libenter, cf. драг (драге воље). Драга моја јеси л' се удала? —

APATOJE, m. Mannsname, nomen viri. Драг се драгој на водици вали — APÀTÔJ.JA, f. Frauenname, nomen feminae. 2) һур. р. Драгиња.

APÀTÔJ10, m. Mannsname, nomen viri. ДРАГА, m. (ист.) vide Драго.

APATOKỳn, m. (ct.) der theuer Erkaufte, caro ДРАГА, f. 1) (у Хрв.) vidе долина. 2) некако emtus: мјесто у јужној Србији:

Була води роба драгокула и покупи Драгу и Рожаја

ДРАгољЎB, m. per #аријiner #rep, tropaeolum ДРАГАљ, Драгаља, m. мјесто више криво- minus.

шија, гдје се састају три границе: Ay-| ДРАГОЉУБ, m. Rannname, nomen viri. стријска, Турска и Црногорска.

ДРігомЙьк, п. некако цвијеће: ДРАГАН, m. (ст.) vidе драги:

А ружице милијем заовам”, Чуј драгане, oдo за другога

А вноле мнлим јетрвама, ДРАГАНА, f. 1) (ст.) vidе драга:

Драгомиља ко мн буде суђен — Цуп цуп, цуп цуп драгана

APÀTOMÂP, m. Mannsname, nomen viri.

т Што ми ниси казала

ДРАгдмИРА, f. Srauenname, nomen feminae. 2) Seauenname, nomen feminae. 3) (у Дубр.)| ДРАГОРЕСА, f. (у грбљу) име кози, ein Siegen:

некака морска риба, 2Гrt gif, piscis genus. name, nomen caprae indi solitum. ДРАГАц, дракца, т. т. б. кам

m т. б. камен, у пјесми ДРАгoCAB, m. Shanngname, nomen viri. мјесто драги камен:

ДРАгост, драгости, f. (по југоз, кр.) theures А у њојзи драгац камен сјаје —

28efen, caritas: ДРАГАЧЕво, т. кнежина у нахији Пожешкој. О радости велика драгосши! APATAMI, Aparána, m. Mannsname, nomen viri. Душо моја, млад Јакшићу Митре! ДРАгӣ, гога (и драга), т. (ст.) беr Beliebte ДРАГдъA, f. (у Дубр.) vide скупоћа. amatus:

ДРАгоч, Драгдча, т. планина у Цуцама : 0ј ћевојко имаш ли драгога ?

Из Драгоча високе планине Имала сам брата и драгога

APÀrom, m. Mannsname, nomen viri. ДРАГИЈА, ) m. Лаппвпате, поmеn viri. 2) f. ДРАГУтин, т. ЭЛаппвпате, поmеn viri. Frauenname, nomen feminae.

ДРАЖА, m. Rann$name, nomen viri. APÂCÂU KÀMÊH, m. Edelstein, gemma.

APKĀBE, n. das theuerer-werden, constare ДРАгињА, f. Хrauennaтe, nomen feminae. majori pretio. ДРАгит, т. 5) Лаппвпате, поmеn viri. 2) (ст.)| ДРАЖАТи, жам, v. impf. (у Дубр.) in Preife

steigen, theuerer werden, fio carior, consto Драг драгићу Јово Кујунџијћу !

majori pretio. Ја л' ме проси, ја ћу сама доћи ДРАЖЕВ ВРТ, м. од Пераста око по салата APÀTHIA, m. Mannsname, nomen viri. ДРАгишAm.

идућн ка Котору према Маркову врту некоAPĀro, n. adj. (ct.) das Lieb, amatus aut amata, лико кућа, међу којима на самој води нма cf. драги, драга:

стара зидина за коју се приповиједа да је Јарко сунце на високо ти си!

била кула Лима арамбаше. Драго моје на далеко ти си –

APÁRKÊHE, n. das Necken, Reifen, irritatio. ДРіго, т. (јуж.) ) һур. р. Драгић ить Дра- ДРАЖЕТА, m. 9?аппвпате, поmеn viri.

гутин. 2) (у Ц. г.) који чинећи свашто гово- ДРАЖЁТИНА, f. augm. р. драга. ри: драго ми је». Драго је сам себя ДРАживАШКА, т. еіn брівпаmе bеr Dorffфuljet најприђе врат сломно.

(gleichsam Störeb und), turbans canes,

als dim. р. драги:

.

[ocr errors]

У војводству зову драживашке по мили-| ДРВЕНАСТ, а, о, bölgern (unempfinbliФ), lіgnеus. цији врајтове, а по паорији бирове и| ДРВЕНИЦА, f. на самару оно што је од дрвета, пандуре, који иду по селу од куће до осим стеље, дав bölgerne Serufte bes Daumкуће, те зову људе на робију и на запо- fattels, clitellae. вијести (и драже вашке).

ДРВЕнити ск, ням се, у. г. impf. bölgern mera ДРАжити, дражим, v. impf. reisen, Bergen, irrito. ben, lіgnesco (?):ја се каменим и дрвеним ДРАЖИЦА, f. dim. Во драга.

(н. п. од чуда). APÀHAO, m. Mannsname, nomen viri.

ДРВЕЊАЧА, f. н. п. чаша, bölgernet Stinge

н APAKLIA, m. Mannsname nomen viri.

(dirr, poculum ligneum. ДРАМ, m. 1/4оо од оке, или онолико колико | ДРВЕЊЕЊЕ, n. Bas Berbölgeen, lіgnеfасtiо. APAMm

дав је тежак један дукат, ein GemiФt (pon Du: ДРВЁтинА, f. у загонеци, cf. ћиглићати.

katen Schwere), Drachme, drachma. AÐBĒRE, n. (coll.) die Bäume, arbores. ДРАМocЕР, т. 1) овако (у Србији) сељаци зо- APвљад, f. (coll.) Офеіtеr оlаr segmenta

ву трговце варошане (који од тврђе на ligni (?). драмове све чине), ein брівпате für Rauf:| ДРВљаник, дрвљаника, m. гомила дрва пред Іeute, convicium in mercatorem. 2) у пјесми: kyħom, der Holzhaufen, strues. Када види женске нити :

ДРВљЕ, n. (coll.) pols, lіgnum:
Какви с ово драмосери

Оборише дрвље и камење
ДРАМәскРЕЊЕ, n. Bas Rnifern, illiberalitas. На путу му дрвље и камење
APAMÒCEPATH, PÂM, v. impf. Knickern, illiberalem AÐBO, Bera, n. 1) (pl. Apbèra, Apeéta) der
еѕѕе: шта си узео драмосериши ?

Baum, arbor. 2) рі, дрва, дрва) дав роli
ДРАМЛИЈА“, f. (рі. gen. драмлија) ein Obrott lignum.

pon Ser Офwere eines драм, globulus plum-I ДРВодкљА, т. (нст.) vidе дрводјеља.

beus drachmae pondere, cf. драмуша. ДРВоднЊА, m. (зап.) vidе дрводјеља. ДРАМУША, f. (pl, gen. драмӯша) vide драмлнја: ДРВддJBЊА, m. (југоз.) per Simmermann, faber Седамдесет и седам драмуша

lignarius. ДРАНЧЕЊЕ, n, vidе дрљанчење.

ДРВдъЕЉА, m. (јуж.) vidе дрводјеља.
ДРАнчити, чим, v. impf. vіdе дрљанчити. ДРВЦЕ, цета, n. dim, p. дрво.
ДРАПАВ, а, о, vide рапав.

ДРЁво, т. т. б. часно, баѕ frеев:pols, lіgnum
ДРАПАЊЕ, n. Вав Жragen, frісtiо.

crucis, i. e. crux qua Christus supplicium ДРАПАТи, драпам, v. impf. fragen, frico.

obiit, cf. дријево: APÁTIATH CE, Apârâm ce, v. r. impf. fich kraßen, И крстове од часнога древа se fricare.

ДРЁЖдАЊЕ, n. Bаѕ еteben uno Barten, ex-
ДРАч, Драча, m. Otast Durrazz0.

spectatio.
ДРАЧА, f. намастир у Србији више Крагујевца. | ДРЕЖДАТи, дим, v. impf. fteben uns warten,
ДРАЧА, f. 1) (по југоз. кр.) свако трње, јереr exspecto: Дрежди као коњ за празним
Dornstrauch, sentis :

јаслима.
С десна плоча, аслијева драча ДРЁзгА, f. поље у Пиперима:
2) (у ц. г.) у трња оно што боде, деr и од Дрезге поља широкога
Dorn (ber Otabel), spina : Из драче се | ДРЁКА, f. Bag Sefфrei, clamor : стоји дрека ко-
ружа рађа.

за ; стоји дрека дјеце. ДРАЧЕВАЦ, чёвца, т. знанне од старе куле | ДРЁКАВАЦ, кавца, m. per Creier, ein (perблизу Задра.

meintliches) Thier, das in der Nacht schreit, ДРАЧЁвиль, f. pl. (у Имоск.) виле на којима wie eine Ziege die vom Wolfe weggetragen

ce hoch Apara, eine Gabel Dornen zu tragen, wird, animal nocturnum, quadrupes, clamo

furca sentibus ferendis. APÁLIKO, m. Mannsname, nomen viri.

ДРЁКАмовия, m. Winer pon Дрекаловићи. ДРВАР, дрвара, т. који дрва носи или про-1 ДРЕКАЈовити, вића, м. р. племе у Кучима код Aaje, der Holzer, lignarius.

Црне Горе: APBÁPÊbE, n. das Holzen, lignatio.

А четврту у Дрекаловиће ДРВАРИНА, f. 1) баѕ poljgelo, Die au@gabe auf| ДРЕКЁњАЊЕ, n. vіdе дречање.

polj, pecania pro lіgnis. 2) оlgаb gabe, por- ДРЕКќЊАТи ск, њам се, v. г. impf. каже се за torium lignarium.

јарца vіdе дречати (als dim.). ДРВАРИти, дрварим, v. impf. кога, mit pols | ДРЕМ, дрема, т. (нст.) vidе дријем.

perfeben, providеrе lіgnis : како се дрвариш ?| ДРЁМАК, мка, m, vidе дремавац. он ме дрвари.

ДРЁМАЛo, m. (ист.) vidе дријемало. ДРВАРИти ск, дрварим се, v. г. impf. jiФ ДРЁМАЊЕ, П. (нст.) vidе дријемање.

mit pol, perfeben, providеrе lіgnіs: како се APEMATи, дремам (дрём.љём), (нст.) vidе дрндрвариш?

јемати. ДРВЕн, а, о, bölgeen, lіgnеus.

ДРЁмкЖ, m. (ист.) vidе дријемеж. ДРВЕНАРИЈА, f. bie poljmaaren, merces lіgneae. I ДРЁмљив, а, о, коме се често дрвјема, fф&fris,

[ocr errors]

sum.

)

[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »