ДОСЈЕТИТИ СЕ, тим се, v. г. pf. (јуж.) чему,| доспкти, пем, (ист.) vide доспјетн. merten, gewahr werben, animadverto (ital.| доспивање, n. (зап.) vide доспијевање. accorgersi). ДОСПИВАТИ, ДОспивам, (зап.) vide доспијевати. ДОСЈЕТЉИВ (досјетљив), а, о, (јуж.) ber fid| ДОСПИЈЕВАЊЕ, п. (јуж.) 1) bas Reifen, maturiaušfinbet, consilii plenus : досјетљив као tas. 2) die Muße, otium. Шијак (говори се у Сријему). ДОСЈЕЋАЊЕ, n. (јуж.) bas madversio. ewaßrwerben, ani ДОСПИЈЕВАТИ, доспијевам, v. impf. (јуж.) 1) rei= fen, maturare: ове године воће рано доcuujeea. 2) Muße haben, otium est mihi. ДОСЈЕЋАТИ СЕ, ћам се, v. r. impf. (јуж.) де | ДОСПИЈЕТАК, тка, m. (јуж.) vide доспјетак. wahrwerden, animadvertere coepi. ДОСПИТАК (доспитак), тка, m. (зап.) vide до ДОСКÁкаЊЕ, n. Erfpringen, assecutio per saltum. | спијетак. assecutio. ДОСКАКИВАТИ, скакујем, v. impf. 1) скачући до- ДОСКОРА (ДО скора), biš vor furžem (ift er ba дӧсли, (зап.) bisher, adhuc (у времену). ДОСЛУЖИВАЊЕ, n. baš zu=Énbe=bienen, finis servitutis. п. ДОСЛУЖИВАТИ, служујем, v. impf. 1) zu Enbe biez nen, ausdienen, absolvo servitutem. 2) H. H. чашу, т. ј. дотакати пуну, anfüller, impleo: Сваком Грујо чашу дослужује дослужити, дослужим, v. pf. bis zu enbe bie=| nen, serviisse usque ad finem: није године дослужио. дослук*, m. vide пријатељство: С поповима у дослуку буд’те — дослутити, дослутим, v. pf. erabnben, omine assequi. ДОСЛУЋИВАЊЕ, n. baš Érabnben, assecutio omine. ДОСМРДЕТИ, (ист.))досмрдим, v. pf. vide до- ДОСПЕВАЊЕ, п. (ист.) vide доспијевање. ДОСПЈЕТАК, тка, m. (у Боцн) vide свршетак. дӧст*, дӧста, m. vide пријатељ. доСТАЈАТИ, jê, v. impf. binreiden, sufficere. Ниси раја достајала, Већ си пакла заслужила 2) impf. достојн се коме што, fid geziemen, decet : дјевојци се (или жени) не достоји у олтар ућн; њему се достоји. ДОСТАНА, f. Frauenname, nomen feminae. ДОСТАНУТИ, Не, 1. 40CTATH,,,(v. pf. 1) hinreichen, sufficio: доСТАТИ, стане,, V. Биће теби вина изобила, Ако цару не ће ни досташи 2) den Boden (im Wasser) mit Füßen errei достигнути, нём, vide достићи. erreicht, einholet, qui assequitur: Áor je cпop, ДОСТИЗАти, стижем, v. impf. 1) einholen, conse- ДостôЈАН, јна, јно, (у Дубр.) würbig, dignus. XBürbigfeit, dignitas : Ваше достојанство ДӦТЛЁН, vide дотле : ДОСТОЈАТИ СЕ, Достојим се, v. г. pf. fid wür=[дӧтлём, vide дотле. ископатн се: Доклен љубе, дошлен вјеру дају доточити, доточим, v. pf. volfdenfen, impleo. ДОТРАЈАТИ, je, v. pf. 1) чега, bauern biš, durare usque: не ће сијена дотрајати до Божића. 2) што, auffören zu bauern, durare jam non posse: већ нам је жито дотрајало. ДОТРКАТИ, дотрчём, v. pf. berbeilaufen, adcurro. ДОТРКИВАЊЕ, П. baš Sperzulaufen, adcursus. ДОТРКИВАТИ, тркујем, v. impf. berzulaufen, ad curso. ДОТРЧА́ВАЊЕ, П. vide дотркивање. ДОТУГА, f. (у Боци) Gile, festinatio: није мн Са свијем се свијет дошамани ДотАЋИ СЕ, дотакнём се, v. г. pf. чега или до шra, etwas anrühren, tango. ДОТЕГнути, дотегне, v. pf. vide дотећн. дотÈжати, жам, v. pf. vide дотешчати. ДОТЕРАТИ, Рӑм, (ист.) vide дотјерати. ДОТЕРИВАЊЕ, П. (ист.) vide дотјеривање. ДОТЕРИВАТИ, терујем, (ист.) vide дотјеривати. ДОТЕТЎРАТИ, Рӑм, v. pf. mübfam berbeifommen,|дотужити, (тафеn, zumiber merben, taedet: aegre advenio : једва сам дотетурао. дотЁЋи, тече, v. pf. 1) binreiden, sufficio. 2) већ је дотекло, т. ј. нестало, престало дотјецати, ausgeђen, deficio. ДОТЕШТАТИ, там, ( v. pf. fdwer, läftig merben, дотÈшчати, чӑм, degravo : Мене j' твоја дошешчала мајка Још му ни је рана дошешчала ДОТИРАТИ, рӑм, (зап.) vide дотјерати. ДОТИРИВАЊЕ, п. (зап.) vide дотјеривање. ДОТИРИВАТИ, Тӥрујем, (зап.) vide дотјеривати. дотицање, п. bas erübren, tactio. AÒTHILÂHE, n. das Hinreichen, in hinlänglicher Menge bafein, sufficientia. ДОТИЦАТИ, тиче, vide дотјецати. дотицати, дотичем, v. impf. 1) кога чим, be: rübren, attrecto. 2) до чега, reiden, attingere: горе до мјесеца дошичу. ДОТИЦАТИ СЕ, дотичём се, v. r. impf. чега, или до шта, berübren, contingo. ДОТЈЕРАТИ, рам, v. pf. (југоз.) 1) berbeitreiben, adigo: дотјерај га мени. 2) treiben biš ago usque ad : дотјерај га до воде. 3) н. п. дијете, коња, abrid ten, condocefacio: добро га је дотјерао. 4) докле си дотјерао (какав посао), wie meit bift vorgefdritten, quousque profecisti? далеко је дотјерао, er bates weit gebradt. 5) дотјерао до торбе,| До прошње, fommen auf ДОТЈЕРИВАЊЕ, П. (југоз.) 1) baš Serbeitreiben, adactio. 2) das Abrichten, zo condocefacere. ДОТЈЕРИВАТИ, тјерујем, v. impf. (југоз.) 1) ber | beitreiben, adagito (?). 2) treiben bis —, ago usque ad -. 3) abricten, condocefacio. ДОТЈЕЦАЊЕ, П. bas Sinreiden, sufficientia. ДОТЈЕЦАТИ, тјече, v. impf. (јуж.) Fleđen, sufficit. доткати, дӧчём, v. pf. biš zu Enbe wебеп, рег texo. -1 venire. доТУЖАТИ, (жи, v. pf. коме шта, lange Beile већ ми је дотужало, cf. догрдјети, досадитп: Не пуца му без невоље љуте, Бесни су му дошужили Турци дӧТУПАВАН, вна, вно, н. п. није дотупаван, nicht vollkommen gesunden Verstandes, non sanae mentis, cf. недотупаван. ДОТУРАЊЕ, n. vide добацивање. ДОТУРАТИ, дотурам, 1) v. impf. vide добациваTH. 2) v. pf. berbeiwälzen, advolvo. ДОТУРИТИ, рим, vide добацити. ДОТУРКАТИ, Кам, v. pf. (dim. v. дотурати 2) ber= beiwälzen, advolvo. дотуЋи, тучём, v. pf. vollenbs flagen, percutio satis: Ал' га добро Милош не дошуче дӦЋЕРАТИ, рам, (јуж.) vide дотјерати. ДОЂЕРИВАЊЕ, П. (јуж.) vide дотјеривање. ДОЋЕРИВАТИ, ћерујем, (јуж.) vide дотјеривати. дови, дођем, v. pf. 1) fommen, venio. 2) доћи коме главе, einen um ben Ropf bringen, aus bem Bege räumen, e medio tollo. 3) дошло ми је да бјежим од куће, es ift mir ba: hin gekommen eo deveni ut д) дошла вода, ò. i. angefdwollen, crevit. 5) mer= ben, existo: , Дође лице као рујно винце Крвав коњиц до ушију дође 6) дошао хљеб за руком, т. ј. ускисло тнјесто у наћвама, може се размјешивати, in Gährung gekommen, ferveo. ДОФАТ, vide дохват, mit allen bleitungen. дохват, m. (loc. дохвату) ber Erreid, ut assequi potui: ударно га на дохваш; Према себи ударно Mey На дохвашу по бијелу врату — ДохВАТАЊЕ, п.1) baš Serlangen, porrectio. 2) baš Erreichen, assecutio. 3) das Greifen, Berühren, attactio. ДОХВАТАТИ, там, v. impf. 1) berlangen, porrigo. 2) erreichen, berühren, assequor, attingo, cf. дохитати. хвала брате на дочеку. ДОЧЕКАЊЕ, n. vide дочек: ДОХВАТАТИ СЕ, там се, v. r. impf. чега, до|ДОЧЕК, m. ber Empfang, exceptio (hospitis). чега, greifen, berübren, attingere : не дохвашај ме се. ДОХВАТИТИ, Тӥм, v. pf. 1) berlangen, porrigo: дохваши де ми то. 2) erreiden, attingo : високо је, не могу дохвашиши; Дохвашио би с неба таране. cf. дохитити. ДОХВАТИТИ СЕ, тим се, v. r. pf. 1) чега, до чеra, greifen, berübren, attingere: нијесам га се ни дохвашио ; н у пјесии: Свакога се збора дохватише 2) erreichen, assequor: Већ се Комнен горе дохвашио 3) н. п. на ноге, fid ftügen, se excipere: Јунак бјеше Фазли-араҹлија, На ноге се с коња дохвашио ДОХИТАЊЕ, n. vide дохватање. дохитати, там, vide дохватати: Па потече преко поља равна, Ко виђаше Богом се куњаше Да му ђогат земље не дохиша дохитити, тим, vide дохватити. доход, m. 1) bie Mnfunft, adventus, cf. долаз. 2) кућа му је у селу одмах с дохода, т. ј. одовуд идући, ber 3ugang, aditus. 3) (у Ц. r.) vide доходак 2, cf. довод. ДОХОДАК, хотка, m. 1) bie nunft, adventus, cf. доход: Фала тебе, Туре, на доходак 2) (по југоз. кр.) што господар узима од сељака на своју земљу (у Црмници даје се трећи дно, или половина од онога што земља донесе), біе Çinfünfte, reditus, cf. довод: | Не дају ми паре ни дохошка 3) ber 3ugang, aditus: с дохотка, т. ј. овуда идући, cf. доход. ДОХОДАЦ, ДОХоца, m. vide уљез. доходити, доходим, vide долазити. А и лепа брате дочекања Видио сам твоје дочекање доЧЕКАТИ, Кам, v. pf. 1) erwarten, exspecto: не могу да дочекам ; једва сам дочекао; у здрављу да дочекаш божић. 3) auffangen, erbaiden, exciріо: дочекали га хајдуци; Дочекао Турке на Дрини; Дочекаће залци у Мојанци Отеће ти коња и оружје Момчил паде граду низ бедене, Краљеве га дочекаше слуге На мачеве и на копља бојна, На наџаке и на буздоване 3) н. п. госте, aufnehmen, empfangen, excipere: добро су га дочекали. ДОЧЕКАТИ СЕ, Кам се, v. г. pf. 1) н. п. на ногу, на руку, fid ftügen, erhalten, excipere se: Погоди га у ногу лијеву, На десну се хајдук дочекао 2) дочекала се пушка на доњи зуб, т.ј. кад се запета пушка прстом обори, па не скреше, него се дочека на доњи зуб, као што је било док није запета. дочÈкач, дочекача, m. на довратнику оно за што се замиче скакавица. ДОЧЕКИВАЊЕ, n. baš Empfangen, exceptio. ДОЧЁПАТИ, пам, v. pf. што, baftig ergreifen, ar- Колће бабу хљебом дохраниши ДОХРАЊИВАТИ, храњујем, v. impf. 1) ernabren| Да довече дођем доци, долаца, m. pf. некако мјесто: На Крстаче на дебеле Доце ДОЦКАН,) ДОЦНЕ, ӳ fpät, sero. ДОЧЁТИ, ДОЧНêм, v. pf. beenbigen, finire, cf. довршити: Фришко поче, Фришко и доче ; Боље је не почети него не дочеши. дочит, m. dim. v. д. ДОЧУВАТИ, дочувам, v. pf. bis zu Enbe büten, custodire usque finem: Није трећу ноћ дочуван, cf. бабине. ДОЧУДИТИ СЕ, дим се, v. vf. fid genug run= bern, satis mirari : Не могу се чуду дочудиши Дочути, чујем, v. pf. 1) vernehmen, inaudio. 2) aus der Ferne her vernehmen, exaudio: оH нешто рече, али ја не дочу. доцнити, ним, v. impf. fäumen, sero venio, дӧШЕ, у пјесми мјесто дођоше: moror. Здраво доше у Бјелопавлиће - доцноЛЁГАЛАЦ, гаоца, m. (у Боци) ber fpät | ДОШЕТАТИ, дошетам (дошећем), v. pf. berbeizu Bette geht, qui multa nocte cubitum fpazieren, advento ambulans. APÁBA, f. die Drave, Dravus. it: Раноранилац и доцнолегалац кућу дошљак, дошљака, m. Infömmling, advena. тече. ДРАВКА, f. велика шајка која само по Драви|ДРАГОБРАТ, m. Sannšname, nomen viri. Кад пођемо спати. Није благо ни сребро ни злато ДРАГА, f. adj. 1) (ст.) adj. Seliebte, amata : ДРАГА, f. 1) (у Хрв.) vide долина. 2) некако мјесто у јужној Србији: И покупи Драгу и Рожаја — Драгаљ, Драгаља, m. мјесто више Кривошија, гдје се састају три границе: стријска, Турска и Црногорска. ДРАГАН, m. (ст.) vide драги: Чуј Драгане, одо за другога ДРАГАНА, f. 1) (ст.) vide драгâ: Цуп цуп, цуп цуп драгана Што ми ниси казала ДРАГОВИЋ, m. манастир у Далмацији око два добра пушкомета од ријеке Цетине (с Лијеве стране) више извора ријеке Драговића, која ондје одмах утјече у Цетину. Ондје се приповиједа да су Драговић запалили Турци 1694 године, па се послије с допуштењем Млетачкијем поновио. Он има сад многу земљу, коју су му понајвише Млечићи поклонили; и осим тога има четири парохије : Плавно, Имоски, Врљику и Драговић. ДРАГОВИЋ, m. in ber Mebenšart: брате дра- Драговољно, adv. gern, mit Bergnûgen, bereit= emtus: Була води роба драгокуйа ДРАГОЉУБ, m. ber Rapujiner Rref, tropaeolum minus. Ау-|драгољуб, m. Таппšname, nomen viri. Ој ђевојко имаш ли драгога? Имала сам брата и драгога Драгомила ко ми буде суђен - О радости велика драгосши! Душо моја, млад Јакшићу Мнтре! — ДРАГИЈА, 1) m. Mannšname, nomen viri. 2) f. ДРАГУТИН, m. annšname, nomen viri. Frauenname, nomen feminae. ДРАГИ КАМЁН, m. Ebelftein, gemma. Драг Драгићу Јово Кујунџијћу! Јарко сунце на високо ти си! Драго моје на далеко ти си — ДРАЖА, m. Mannšname, nomen viri. ДРАЖАТИ, жам, v. impf. (у Дубр.) im Preife ДРАЖЕВ ВРТ, m. од Пераста око по сахата ДРАГО, m. (јуж.) 1) hyp. v. Драгић unb Дра- ДРАЖЕТА, m. Mannšname, nomen viri. гутин. 2) (у Ц. г.) који чинећи свашто гово-| ДРАЖЕТИНА, f. augm. v. драга. ри: „драго ми је": Драго је сам себи| ДРАЖИВАШКА, m. ein Špigname ber Dorffduljen најприђе врат сложно. (gleichsam Störehund), turbans canes, У војводству зову драживашке по мили-| ДРВЕНАСТ, а, о, bölzern (unempfinblid), ligneus. Дражити, дражим, v. impf. reizen, zergen, irrito. ДРАИЛО, m. Mannšname, nomen viri. katen Schwere), Drachme, drachma. ДРВЕНИТИ СЕ, ним се, v. r. impf. bölgern mer= ben, lignesco (?) : ја се каменим и дрвеним (н. п. од чуда). ДРВЁЊАЧА, Е. Н. п. чаша, bölgernes Eringe= schirr, poculum ligneum. ДРВЕЊЕЊЕ, n. baš Verböljern, lignefactio. је тежак један дукат, ein Зеюidt (von Du=| ДРВЕТИНА, f. у загонеци, cf. ћиглићати. ДРВЕЋЕ, n. (coll.) bie Räume, arbores. ДРАМОСЕР, m. 1) овако (у Србији) сељаци 30- Девљад, f. (coll.) deiter poli, segmenta ву трговце варошане (који од тврђе на драмове све чине), ein Špigname für Rauf=|ДРВЉАНИК, дрвљаника, m. гомила дрва пред Leute, convicium in mercatorem. 2) у пјесин: Када види женске нити : Какви с' ово драмосериДРАМОСЕРЕЊЕ, П. baš Rniđern, illiberalitas. ligni (?). кућом, ber Solzhaufen, strues. - Baum, arbor. 2) (pl. дрва, дрва) bas Holz, ДРВОДЕЉА, m. (ист.) vide дрводјеља. ДРАМОСЕРИТИ, Рим, v. impf. Enicern, illiberalem| дŘво, вета, п. 1) (pl. дрвета, дрвета) ber esse: шта си узео драмосериши? ДРАМЛИЈА*, f. (pl. gen. драмлија) ein dyrott von ber dymere eines драм, globulus plum-| beus drachmae pondere, cf. драмуша. ДРАМУША, f. (pl. gen. драмӳша) vide драмлија :| Седамдесет и седам драмуша ДРАНЧЕЊЕ, n. vide дрљанчење. ДРАНЧИТИ, ЧИМ, v. impf. vide дрљанчити. драпав, а, о, vide рапав. ДРАПАЊЕ, n. baš Rragen, frictio. ДРАПАТИ, драпам, v. impf. fragen, frico. ДРАПАТИ СЕ, драпам се, v. r. impf. fid fragen, se fricare. ДРАЧ, Драча, m. Štant Durrazzo. ДРАЧА, f. намастир у Србији више Крагујевца.| С десна плоча, а с лијева драча 2) (у Ц. г.) у трња оно што боде, ber Dorn (Ser Stadel), spina : Из драче се| ружа рађа. ДРАЧЕВАЦ, чёвца, m. зидине од старе куле близу Задра. ДРАЧЁВИЛЕ, f. pl. (у Имоск.) виле на којима се носи драча, eine Sabel Dornen ju tragen, furca sentibus ferendis. Драшко, m. Mannšname, nomen viri. ДРВОЂЕЉА, m. (јуж.) vide дрводјеља. древо, п. т. ј. часно, baš Rreuzes-Solj, lignum ДРЕКАЛОВИЋ, m. einer von Дрекаловићи. ДРВАР, дрвара, m. који дрва носи или про-| ДРЁКАЛОВИЋИ, вића, m. pl. племе у Кучима код Aaje, der Holzer, lignarius. ДРВАРЕЊЕ, n. baš Soljen, lignatio. ДРВАРИНА, f. 1) bas Црне горе: А четврту у Дрекаловиће olzgelo, bie Husgabe auf| ДРЕКЕЊАЊЕ, n. vide дречање. Qolj, pecunia pro lignis. 2) poljabgаbе, por-| ДРЕКЕЊАТИ СЕ, њам се, v. г. impf. каже се за torium lignarium. јарца vide дречати (alš dim.). ДРВАРИТИ, Дрварим, v. impf. кога, mit Solz| ДРЕм, дрема, m. (ист.) vide дријем. verfeђen, providere lignis : како се дрвариш ? | ДРЕМАК, мка, m. vide дремавац. mit Solz verfeben, providere lignis: како Дрвариш? ДРВЕН, а, о, bölzern, ligneus. ДРЕМАЛО, m. (ист.) vide дријемало. fid| ДРЕМАње, п. (ист.) vide дријемање. се | ДРЕМАТИ, дремам (дремљём), (ист.) vide дрнјемати. ДРЕМЕЖ, m. (ист.) vide дријемеж. ДРВЕНАРИЈА, f. bie poljmaaren, merces ligneae.|ДРЁмљив, а, о, коме се често дријема, fdläfrig, |