Page images
PDF
EPUB

ДРАВКА, f. велика шајка која само по Драви | ДРАГОБРАТ, m. Shann$name, nomen viri.

може пловити, ein Orabesфіff, navis. ДРАГдвић, m. манастир у Далмацији око два ДРАг, драга, го, (драгӣ, га, го, аdv. драго, добра пушкомета од ријеке Цетине (с

соmр. дражӣ) 1) (по југоз. кр.) theuer (bot лијеве стране) више извора ријеке Драim Preife), carus, cf. скуп. 2) theцer (lieb), товића, која ондје одмах утјече у Цеcarus, cf. мно: драги брате мој;

тину. Ондје се приповиједа да су ДрагоМајка ми је дрёга

вић запалили Турци 1694 године, па се Сису ми је дала,

послије сдопуштењем Млетачкијем поДругу рекла дати

новио. Он има сад многу земљу, коју су Кад пођемо спати.

му понајвише Млечићи поклонили; и осим Није благо ни сребро ни злато

тога има четири парохије: Плавно, имовећ је благо што је коме драго

ски, Врљику и Драговић. 3) драге воље, Беrеіtwilig, gern, mit Ber-| ДРАговит, m. in Ser Repenart: брате драgnӣgen, animo lubenti. ) Ил је сила им је 206ufy! (als ein liebes Surrogat jedes anApáca Bo.ba? freier Wille, libera voluntas. dern Namens, den man weiß oder auch nicht 5) Aparo mu je, mir beliebt es, so will ich, sic weiß). volo : што му драго ;

APÀROBÔØHO, adv. gern, mit Vergnügen, bereitДРАГА, f. adj. 1) (ст.) adj. Beliebte, amata: wilig, libenter, cf. драг (драrе воље). Драга моја јеси л' се удала? —

APATOJE, m. Mannsname, nomen viri. Драг се драгој на водици вали

APÀTÔJAA, f. Frauenname, nomen feminae. 2) һур. р. Драгиња.

APÀTÔJAO, m. Mannsname, nomen viri. ДРАГА, m. (ист.) vide Драго.

APÀGOKỳn, m. (ct.) der theuer Erkaufte, caro ДРАГА, f. 1) (у Хрв.) vidе долина. 2) некако emtus: мјесто у јужној Србији:

Була води роба драгокуша и покупн Драгу и Рожаја —

APATO.ỹs, m. der Kapuziner Kreß, tropaeolum ДРАГА, Драгаља, m, мјесто више Криво- minus. .

шија, гдје се састају три границе: Ay-ТарагољУБ, m. ЭЛапngname, nomen viri. стријска, Турска и Црногорска.

ДрагомЙљЕ, п. некако цвијеће: ДРАГАН, m. (ст.) vidе драги:

А ружице милијем заовам”, Чуј драгане, oдo за другога

А виоле милим јетрвама, ДРАГАНА, f. 1) (ст.) vidе драга:

Драгомиља ко мн буде суђен — Цуп цуп, цуп цуп драгана

APÀTOMẬP, m. Mannsname, nomen viri. Што ми ниси казала

ДРАгдмИРА, f. Хrauenname, nomen feminae. 2) Srauenname, nomen feminae. 3) (у Дубр.)| ДРАГОРЕСА, f. (у Грбљу) име кози, ein Siegen:

некака морска риба, 2rt sif, piscis genus. name, nomen caprae indi solitum. ДРАГАЦ, дракца, т. т. б. камен, у пјесми | ДРАГОСАВ, m. ЭЛаппвпате, nomen viri. мјесто драги камен:

ДРАгдст, драгости, f. (по југоз. кр.) theures А у њојзи драгац камен сјаје —

28efen, caritas: ДРАГАчево, т. кнежина у нахији Пожешкој. о радости велика драгосши ! APÀTÂM, Aparáma, m. Mannsname, nomen viri. Душо моја, млад Јакшићу Митре! ДРАгӣ, гоrа (и драга), т. (ст.) Ser Geliebte ДРАГдъA, f. (у Дубр.) vide скупоћа. amatus:

ДРАгоч, Драгдча, т. планина у Цуцама : 0ј ћевојко имаш ли драгога ?

Из Драгоча високе планине Имала сам брата и драгога

APÀrom, m. Mannsname, nomen viri. ДРАГИЈА, ) т. Rangname, nomen viri. 2) f. ДРАГУтин, т. ЭЛапngname, nomen viгi. Frauenname, nomen feminae.

ДРАЖА, m. Shann$name, nomen viri. APATÁ KAMÊH, m. Edelstein, gemma.

APÀIKÂBE, n. das theuerer-werden, zò constare ДРАгињА, f. Хrauenname, nomen feminae. majori pretio. ДРАгит, т. 5) Лаппвпате, nomen viri. 2) (ст.)| ДРАЖАТи, жам, v. impf. (у Дубр.) im reife als dim. р. драги:

steigen, theuerer werden, fio carior, consto Драг драгићу Јово Кујунџијћу !

majori pretio.

. Ја л' ме проси, ја ћу сама доћи. ДРАЖЕВ ВРТ, м. од Пераста око по сахата APACHLIA, m. Mannsname, nomen viri.

идући ка Котору према Маркову врту некоДРАго, п. adj. (ст.) vas Rieb, amatus aut amata, лико кућа, међу којима на самој води нма cf. драги, драга:

стара зидина за коју се приповиједа да је Јарко сунце на високо ти си!

била кула Лима арамбаше. Драго моје на далеко ти си —

ДРАЖЕЊЕ, n. vas Reden, Reisen, irritatio. ДРіго, т. (јуж.) 1) һур. р. Драгић ипо Дра- ДРАЖЕТА, m. Лаппвпате, nomen viгi.

гутин. 2) (у Ц. г.) који чинећи сваштoгoвo- ДРАЖЁТИНА, f. augm. v. драга. ри: драго ми је” : Драго је сам себи ДРАЖИВАШКА, т. еіn Opigname Ser Dorffфulgen најприђе врат сломно.

(gleichsam Störebund), turbans

turbans canes,

У војводству зову драживашке по мили-| ДРВЕНАСТ, а, о, bölgern (unempfinbliф), lіgnеus. цији врајтове, а по паорији бирове и| ДРВЁницА, f. на самару оно што је од дрвета, пандуре, који иду по селу од куће до OCHM crese, das hölzerne Gerüste des Saumкуће, те зову људе на робију и на запо- fattels, clitellae. вијести (и драже вашке).

ДРВЕнити ск, нім се, v. г. impf. bölgeen wers ДРАжити, дражим, v. impf. reisen, dеrgеn, irrito. Sen, lіgnesco (?):ја се каменим и дрвеним ДРАЖИЦА, f. dim. bon драга.

(н. п. од чуда). APÀHNO, m. Mannsname, nomen viri.

ДРВЮЊАЧА, f. н. п. чаша, bölgernes grintge= APAKILA, m. Mannsname nomen viri.

schirr, poculum ligneum. ДРім, т. 1/400 од оке, или онолико колико | ДРВЕЊЕЊЕ, n. Bas Berbölgeen, lіgnеfасtiо.

је тежак један дукат, ein GemiФt (pon Ou: ДРВќтинА, f. у загонец, cf. ћнглићати. katen Schwere), Drachme, drachma.

AÐBÊRE, n. (coll.) die Bäume, arbores. ДРАМәСЕР, m. ) овако (у Србији) сељаци зo-| ДРВњад, f. (coll.) Офеіtеr pola, segmenta

ву трговце варошане (којн од тврђе на ligni (?). драмове све чине), ein Opigname für Sauf:| ДРВљАник, дрвљаника, m. гомила дрва пред Іeute, convicium in mercatorem. 2) у пјесми: Kybom, der Holzhaufen, strues. Када види женске нити :

ДРВљк, п. (coll.) pols, lіgnum : Какви с ово драмосери

Оборише дрвље и камење APAMÒCEPÊhe, n. das Knickern, illiberalitas. На путу му дрвље и камење ДРАМӘСЕРИти, рим, v. impf. Fnifern, illiberalem APво, вета, п. 1) (pl. дрвета, дрвета) Ber

еѕѕе: шта си узео драмосериши ? Заит, arbor. 2) (pl. дрва, дрва) дав роl; ДРАМЛИЈА“, f. (рі. gen. драмлија) ein Obrott lignum.

bon Ser фwere eines драм, globulus plum-| ДРВддељА, т. (ист.) vidе дрводјеља.

beus drachmae pondere, cf. драмуша. ДРводиљА, m. (зап.) vidе дрводјеља. ДРАМУША, f. (pl.gen. драмӱша) vide драмлија:| ДРВддJкљА, m. (југоз.) Ser Simmermann, faber Седамдесет и седам драмуша

lignarius. ДРАНЧЕЊЕ, n, vidе дрљанчење.

ДРВдъЕЉА, m. (јуж.) vidе дрводјеља.
ДРінчити, чим, v. impf. vіdе дрљанчити. ДРВЦЕ, цета, т. dim. b. дрво.
ДРАПАВ, а, о, vide рапав.

ДРЕВо, п, т. б. часно, дав $reuges: pols, lіgnum APÁNAR, n. das Kraßen, frictio.

crucis, i. e. crux qua Christus supplicium ДРАПАТи, драпам, v. impf. fragen, frico.

obiit, cf. дријево: APÁNATH CE, Apânâm ce, v. r. impf. sich kraßen, и крстове од часнога древа se fricare.

ДРЁждаЊЕ, П. Вав ©teben uno Barten, exДРАЧ, Драча, т. Фtast Durrazzo.

spectatio. ДРАЧА, f. намастир у Србији више Крагујевца. | ДРЕЖДАТн, дим, v. impf. fteben uns warten, ДРАЧА, f. 1) (по југоз. кр.) свако трње, јебеr exspecto: Дрежди као коњ за празним Dornstrauch, sentis :

јаслима. С десна плоча, аслијева драча ДРЁЗГА, f. поље у Пиперима: 2) (у ц. г.) у трња оно што боде, деr и од Дрезге поља широкога Dorn (ber Otaфel), spina : Из драче се | ДРЁКА, f. Bas Befфrei, clamor : стоји дрека коружа рађа.

за ; стојн дрека дјеце. ДРАЧЕВАЦ, чёвца, т. зидине од старе куле ДРЁКАВАЦ, кавца, m. per Creier, ein (perблизу Задра.

meintliches) Thier, das in der Nacht schreit, ДРАЧЁвиль, f. р. (у Имоск.) виле на којима wie eine Ziege die vom Wolfe weggetragen

ce hoch Apara, eine Gabel Dornen zu tragen, wird, animal nocturnum, quadrupes, clamo

furca sentibus ferendis. APÁMUKO, m. Mannsname, nomen viri. ДРЕКАмовић, m. Siner von Дрекаловићи. ДРВАР, дрвара, т. који дрва носи или про- ДРЕКАЛовити, вића, т. pl. племе у Кучима код Aaje, der Holzer, lignarius.

Црне горе: APBÁPÊHE, n. das Holzen, lignatio.

А четврту у Дрекаловиће ДРВАРИНА, f. 1) баѕ poljgel, pie Xив gabe auf| ДРЕКЁњањЕ, n. vіdе дречање.

polj, pecunia pro lіgnis. 2) Foljabgabe, por-| ДРВКЕЊАти ск, њам се, т. г. impf. каже се за torium lignarium.

јарца vіdе дречати (als dim.). ДРВАРНти, дрварим, v. impf. кога, mit pols | ДРЁМ, дрема, т. (нст.) vidе дријем.

perfehen, providеrе lіgnis : како се дрвариш ? | ДРЁМАК, мка, т. vіdе дремавац. он ме дрвари.

ДРЁМАЛo, m. (ист.) vidе дријемало. ДРВАРИти "СЕ, дрварим се, v. г. impf. ji)| ДРЁМАЊЕ, т. (нст.) vidе дријемање.

mit pol, perfeben, providеrе lіgnіs: како се ДРЁМАТн, дрёмам (дрёмљём ), (нст.) vidе дридрвариш?

јемати. ДРВЕн, а, о, bölgern, lіgnеus.

ДРЁмкж, m. (нст.) vidе дријемеж, ДРВЕНАРИЈА, f. Die poljmaaren, merces lіgneae. ДРЕмљив, а, о, коме се често дријема, fф&fris,

su m.

dem Schlaf ergeben, somniculosus, somno Хоћу тебе, слуго, поклонити deditus :

У државу земљу Босну славну Који вели санљива дремљива,

Што сам тебе, бане, поклонно
Не имао у болести санка

Земљу Босну у твоју државу
ДРЁмовАН, вна, вно, коме се дријема да спа- 2) der Staat, civitas.
Ba, schläfrig, dormitans.

ДРЖАВИНА, f. Das bеfіgtbum, possessio, cf. ДРЁмоВАЦ, мовца, т. (у Славонији) vidе ка- држава. ћунак.

ДРЖАВИЦА, f. dim. р. држава. ДРЁн, дрена, m, vide дријен.

ДРЖАвнӣ, на, но, Otaatga, civitatis. ДРЁн, m. (ист.) vidе дријен.

| ДРЖАИЦА, f. (у Боци) vidе држалица, н. п. у ДРЁНАК, нка, т. (ист.) дријенак.

мотике, у чаше. ДРЁник, дреника, т. (ист. н јуж.) Bale pon | ДРЖАК, дршка, m. bie panobabe, ansa. Kornelkirschen, cornetum.

| ДРЖАЛИЦА, f.
ДРЁНит, т. (ист. и јуж.) eine junge &orneltir. | ДРЖАЈо, п. der Stiel, manubrium.
fe, cornus parva. .

ДРЖАЊЕ, п.
ДРЁНИЦА, f. у пјесмама некако мјесто: ДРЖАЊЕ, p. Bak palten, tеntiо.
У Дреници бијела Девича —

ДРЖАТн, жім, v. impf. ) bаltеn, teneo. 2) balи Дреницу нcпoд Чичавице

ten, z. B. für wahr, habeo (pro vero): ja to ДРЁНКА, f. Cranenname, nomen feminae.

држим за истину. ДРЁНов, а, о, (нст. и јуж.) беr Sornelfirfфе, ДРЖАти ск, жим се, v. г. impf. ) н. п. коња, corneus. .

sich auf dem Pferde halten, sustinere se in ДРЕНОВАЦ, новца, т. (нст. и јуж.) :) ein Ctab

equo: von Kornelholz, baculus corneus. 2) ceno y Па се коња држаш не могаше Мачви. 3) у пјесмама некакав поток: 2) држи се на високо, еr trägt fi) фоф, elaДевојка се крај Дреновца купа —

te se gerit. ДРЕноВАЧА, f. (нст. и јуж.) ein @tod von Rota АРЖЕТ, држећа, ће, н. п. човјек, gefun, ftart

nelholz, fustis corneus. 2) (y Cpujemy) Art (gut erhalten), firmus. &irfфеп, сеrаsi genus. Дреновача је нај- ДРИЈЕво, п. (у Ц. г. ну Дубр.) :) vidе дрво. познија трешња, тврда је као и рушт, али 2) das Schiff, navis, cf. naha : је од њега ситнија.

Ал се вози низ воду дријево ДРЁНовинА, f. (нст. и јуж.) #ornelbols, lіgnum У Дубровнику се данас говорн дрво, али corni masculae Linn.

кад ко у шали приповиједа како је какав ДРЕндпоЊАЦ, пољца, m. Winer pon Дренопоље: ондашњи властелин говорио, онда се и Ето иду Турци Дреновољци

ондје може чути дријево. ДРЕндпољЕ, n. vіdе Једрене :

ДРИЈЕзги водкНА, f. (у Дубр.) некака трава, Два Турчина ошли Дреновому

Art Pflanze, herbae genus ДРЕнопољски, кa, кo, pon Дренопоље: ДРИЈЕм, дријема, m. јуж.) беr Olummer

Кад су дошлн паши Дреновољском (Schlaflust), dormitativ. ДРЁњак, дрењака, m. vіdе дреник.

ДРИЈЕМАло, m. (јуж.) деr Owlfrige, Sie фаf ДРЁњина, г. (нст. и јуж.) бie #ornelfirfфе, сог- müße, dormitator. num. .

| ДРИЈЕМАЊЕ, n. (јужж.) да бlummer, dormiДРЁњо, m. (у Боци) еіn träger Renj), segnis, tatio.

ДРИЈЌMATи, дријемам (дријемљём), v. impf. APĚTBA, f. der Bindfaden (Spagat), funiculus, (jyx.) Schlaflust haben, somno capior. cf. врвца, канап.

ДРИЈЁмкж, m. (уж.) vidе дријем. ДРЁтвиЦА, f. dim. . дретва.

ДРВЈЕн, дријена, m. (јуж.) бie Sornelfirfфе, ДРЁТЕЗА, f. (у Паштр.) vidе јагода.

cornus mascula. ДРЁти, дерём, (нст ) vidе дријети.

ДРИЈЁНАК, нка, m. (јуж.))) еіnе fleine #ornelfieДРЁти CE, дёрём се, (нст.) vidе дријети се. sche, cornus parva. 2) eine Urt Traube, GeigДРЁТУЊА, f. вода у Хрватској, која извире из tute, uvae genus. 3) (у Црмн.) некака тра

Капеле и послије једнога сахата поннре. ва, за коју кажу да је од очију добра. ДРЕХА, f. (у крајин. Негот.) понајвише pi. | ДРИЈЕти, дёрём, (дръо, дрла, ло, раrt. pass.

дрехе, бав етапо, vestis, cf. хаљина. дрт) (јуж.) vidе дерати : ДРЁЧА, f. Das Difit, densi frutices, cf. честа, Не мој дријештн то јање живо шиб.

ДРИЈЌти CE, дерём се, v. г. impf. (јуж.) freien, ДРЁЧАЊЕ, n. bas Plärren, ploratio.

clamare, cf. дерати се, викатн. ДРЁЧАти, чим, v. impf. рlаrren, ploro: дречи | ДРИЈЁШЁЊЕ, п. (јуж.) бав 21uffffen, ѕоlutiо.

коза, дречи н дијете кад се дере. | ДРВЈЁшити, дријешим, v. impf. буж.) auflefen, ДРЕШЕЊв, п. (нст.) vidе дријешење.

losbinden, solvo. ДРЁшити, дрёшим, (нст.) vidе дријешити. ДРЙм, дрйма, т. (зап.) vidе дријем. ДРЖАВА, f. 3) Der Bejig, possessio :

12PймАло, m. (зап.) vidе дријемало.

[ocr errors]

cf. тром.

мати.

ДРИмАЊЕ, n. (зап.) vidе дријемање. | АРБАТи, дрљам, v. impf. 1) eggen, occo : Ори, ДРИМАТи, дримам (мљём), (зап.) vidе дрије- ори, али кад станеш дрљаши (знаћеш).

2) krißeln, conscribillo. ДРимкж, м. (зап.) vidе дријемеж.

ДРЊАЧА, f. Sie Case, occa, cf. брана. ДРИмљив, а, о, (зап.) vidе дремљив. ДРљЁњЕ, n. Bas Entböpen, nudatio. ДРимовАН, вна, вно, (зап.) vidе дремован. ДРљити, дрљим, v. impf. т.ј. прсн, entЫөреп, ДРИмоВАЦ, мовца (у Славонији) vidе дремовац. nudo.

. ДРЁн, дрина, m. (зап.) vidе дријен.

ДРМАљ, m. (у ц. г.) мушки надимак.
ДРИНА, f. ) Orina, per Grenjfluр зwifфеn Зов. ДРМАНовинА, f. планина (или брдо ?) у Србији:

nien und Serbien. 2) die ferbische Gegend an Завијала три зелена вука:
Ser Drina, Зворник gegenber: отишао у Један вије навр Мақовишта,
Дрину.

Други вије на Повлен” планини,
ДРИНАК, нка, т. (зап.) vidе дријенак.

Трећи вије на Дрмановини Дейник, дринйка, т. (зап.) vidе дреник. AÐMÂBE, n. das Schütteln, Erschüttern, quasДРинит, м. (зап.) vidе дреннћ.

satio. APHHÀLA, f. ein Seitenarm der Drina, unter APMATH, mâm, v. impf. schütteln, quasso. Лозница,

ДРмити, мим, v. impf. (у Сријему) као намргоДРИНКА, f. т. ј. воденица, 23affеrmüble auf Ser ђен куњатн, trube, fіnfter, müərif fein, triDrina, mola ad Drinam.

stem esse: држи човјек; држи вријеме, Дейнов, а, о, (зап.) vidе дренов.

биће кише; зуб ми нешто дрми (кад ДРИНОВАЦ, новца, m. (зап.) vidе дреновац. хоће да почне бољети). ДРиноВАЧА, f. (зап.) vidе дреновача. APM.LÊBE, n. das trübe-, finster-, mürrisch-Sein, ДРИновинА, f. (зап.) vidе дреновина.

tò tristem esse. ДРински, кa, кo, Drinet-, Drinae :

ДРУНУти, нём, v. pf. 1) erfфuttern, concutiо. Дрински вуче, што си обрђао ?

2) erbeben lassen, Невоља је мене обрђати:

Па он држну на граду топове Око Дрине не има оваца :

AÐHAA, f. der Fachbogen, instrumentum carpenЈедна овца а три чобанина:

dae lanae. у Србији је дрнда дугачка Један спава, други овцу чува,

готово три аршина и права је, па је уза Трећи иде кући по ужину

њу распета тетива, у коју дрндар објеДРЙњак, дрињака, т. (зап.) vidе дрењак. сивши дрнду више вуне удара маљицом, ДРИЊАнин, m. Siner von Drina: браћа Дри

и разбија вуну. с овакијем њани (т. ј. један ка” и други).

дрндама нду дрндари и од куће до куће те ДРЙњИНА, f. (зап.) vidе дрењнна.

разбијају вуну. У Срнјему је дрнда (н. п. ДРИти, дёрём, (зап.) vidе дријети.

у шеширција) као лругло. ДРИти ск, дерём се, (зап.) vidе дријети ДРНдАло, п. vіdе дрнда. ДРИТКАЊЕ, п. ба8 Raxiren mit Geräијф, deje- ДРНдАЊЕ, n. бав Зафеn, carptio. ctio alvi.

ДРНДАР, т. човјек што разбија вуну, per ДРитKATи, дрићкам, v. impf. Lariren mit de- Facher, qui lanam carpit. räusch, dejicio alvum cum strepitu.

. APHAAPEB, a, o, des Fachers, ejus qui lanam ДРИТНУти, нём, v. pf. Tariren mit Seräијф, ДРНдАРОВ, fcarpit. alvum dejicio cum strepitu.

ДРНдАРСкӣ, кa, кo, Saфer-, eorum qui lanam ДРИШЕЊЕ, n. (зап.) vidе дријешење.

carpunt : ДРИшити, дрішим, (зап.) vidе дрнјешнти. До проклето дрндарско тетиво ДРКАТ, дркта, m, vidе дрхат.

ДРНдАти, дам, v. impf. 1) разбијати јарину, faДРКТАЛицE, f. pl. vіdе дрхталице.

феп, саrреrе lаnаm, 2) говорити којешта, ДРКТАЊЕ, п. vіdе дрхтање.

schwagen, garrio. ДРKTATи, дркћем, vidе дрхтати.

ДРНов, дрнова, m. Bеr tole Creier, clamosus, ДРА, f. (ист.) vidе дрљо.

furiosus. ДРЊАВ, а, о, triefäugig, lippiens. cf. врљав. ДРновАН, вна, вно, müthend, furiosus.

. ДРЊАВАЦ, дрљавца, т. vіdе дрљо.

ДРНовит, а, о, ДРљАНЧЕЊЕ, n. Bаѕ bеbаrrliфе Betteln, mendi- ДРНУти, дрнём, v. pf. einen siffen effen (un catio indefessa. .

dann fogleich z. B. an die Arbeit zu geben), paulДРљінчити, чим, v. impf. Deparelih bеttеln, non lulum comedo : дрнуло га псето, т. ј. ујело

desino mendicare. ДРљo, m. (јуж.) беr griefäugige, homo lippiens. ДРНУти ск, дрнём се, y, r. pf. помамнти се, ДРЉАЊЕ, п. 1) ба8 €ggen, occatio : данас је tou werden, insanio.

лијепо вријеме за дрљање. 2) беr geedste | ДРњйвањЕ, n. Bas Sol-wеrbеn, insania. аtеr, ager occatus: пале вране по дрља. | ДРњйВАти ск, дрњујем се, v. r. impf. tо wer= Hy. 3) das Krißeln, conscribillatio: To huje den, insanio. писање, него драње.

ДРњКАЊЕ, n. Bas 2Inflagen gegen еtmas, offensio.

те

захвата

та мало.

њега.

ДРЊKATи, кам, v. impf. animlagen gegen etwas, ДРПАЊЕ, п. баѕ Reipen, lаcеrаtiо. offendo.

ДРПАТи, дрвам, v. impf. reiben, lасего. ДРОБ, дроба, т. (loc. дробу) 1) баѕ fingemei: ДРЦити, пим,

бе, іntеѕtinа. 2) сврѣн дроб (у Боци), vide] АРДнути, нём, v. pf. reiben, lасего. струнити се.

ДРТ; а, о, раrt. pas. Воп дријети : Ја сам јаДРОБАН, бна, бно, бimt uno lein аn еіnаnker, рац живодерац, жив дрш, не одрт ; жив minutus: дробна дјеца, cf. снтан:

печен, не испечен (у приповијеци). Поднязати дробнијем бисером

ДРтинА, f. (у Сријему) vidе кљуверина. Једно грло, трн дробна Ђердана ДРУГ, m. (pl. дрӯзи, другови, друга, другова) ДРОБАЦ, дропца, т. 1) који дроби (уби дро- 1) der Gefährte, socius: Ayr je zao apy2.2) ber

бац кусца), ef. кусац. 2) dim. р. дроб. Gemahl, der Satte (für beide Geschlechter), conДРОБИНА, f. augm. р. дроб.

jux. 3) нема друга, нема му друга, ipm ge= дговити, бим, v. impf. Drsteln, intero: Hнт? wachsen, gleich), par. се зна ко дроби, ни ко куса.

ДРУГА, f. (pl. друге))) Sie Gefährtin,socia: ПразДРдвљЁн, дробљена, m. Ser Broten, mica, на рука мртвој друга. Жене у разговору frustum.

реку једна другој: немој друго! jадна друДРдвљЕЊЕ, п. 1) дав 23riteln, intritio. 2) coll. го! (људи би у оваком догађају казали јеbie broten, micae, frusta intrita.

дан другоме: брате!) 2) нема друге, нема ДРОБЊАК, Дробњака, m. (1) Gegend in der joj apyre, ihr gewachsen, gleich, par : ДРОБњаци, Дробњака, m, pl. ferzegovina, in Hн вила јој белћи друға није

Беr the pon Пнва. 2) ®iner von piefer Be=| ДРУГА, f. дрво, као велико вретено, што же. gend:

не конце препредају на њега и плетиво Дробњаци су безумни јунаци

npeay, die Zwirnspindel, fusus duplicandis ДРОБЊАЧА, f. (у Далм.) 2rt Oliven, olivarum filis. Вретено се обрне доље кад се преде, genus (које се зову и мале и држе се за а друга

обрне упријеко од себе, cf. штинајбоље). ДРОБњачки, кa, кo, von Дробњак.

ДРУГАР, другара, m. vіdе друг 1.
ДРождА, f. од масти и од другог којечeгa ДРУГАРИт, т. (у Доброти) vidе другар.
ДРдждини, оно што остане на дну као гад. ДРУГАРИЦА, f. vіdе друга 3:
per 25oбenfap, faex, cf. троп.

Мобарице моје другарице
ДРОЗАК, зга, m. Sie Orоffеl, turdus. Дрозга у ДРУГДА,

Рапп ипу wаnt,quandoque, cf. каткад. нас познају два: један је мањи а један ве- ДРУГДАШ, ћи, и један се од њих зове гајски. ДРУГДЕ, (нст.)

adv. на другом мјесту, але ДРдэгАв, а, о, н. п. ово је гвожђе дрозгаво, ДРУГди, (зап.)

Sergwo, alibi, cf. инђе, друschält sich.

ДРУГдJE, (југоз.)

говђе, друже. ДРозгина, f. (у Ц. г.) некака трава, art plan: | ДРУГък, (јуж.) je, herbae genus.

APÝTÀ, râ, rô, 1) der andere, alius, alter, 2) der APOSTÒBHs, m. die junge Droffel, pullus turdi.

fweite, secundus. ДРОЗгдвљи, ља, ље, н. п. гнијездо, Oroffel- ДРУговање, т. дer Umgаng mit Зетапо, аlѕ fei: turdi. .

nem Apyr, consuetudo, necessitas. ДРёзд, m. vіdе дрозак.

APYTÒBATH, Apyryjem, v. impf. mit einem häuДРёздаљ, дроздіља, т. (у Боци) vidе дрозак. fig umgeben, fein друг fein, sodalis sum, utor ДРОЉА, f. (у војв.) Офimpfwort für ein fфтизіа aliquo familiariter : он другује с њим, они

ges Frauenzimmer, convicium in mulierem другују. squalidam.

ДРУГовачили, ја, је, (у Далм.) vidе другојачајн. ДРомБУЊА, f. vіdе дромбуље.

ДРУговBE, (у Дубр.) vidе другђе. ДРОМБУЉАЊЕ, п. баѕ naultrommeln, cantus | ДРУГдJАГЊЕНИЦА, f. овца која се по други crembali. .

nytjarbh, ein Schaf das zum zweiten Mal wirft, ДРОмвӯЉАТИ, љам, v. impf. maultrommeln, ca- ovis secundum pariens. no crembalo.

ДРУГОЈАко, (у ц. г.) vidе друкчије. ДРдмВУљк, дромбӯља, f. pl. pie naultrommel, ДРУГОЈАчиЈЕ, anberg, aliter, cf. друкчије. сrеmbаlum. .

ДРУГолачили, ja, je, anper, perfфiepen, alius. ДРОЊАВ, а, о, lumpis, pannosus, cf. ритав. APÝTÔM, zum zweiten Mal, altera vice: ДРОЊАК, њка, m. per eumpen, Rappe, lacinia. Љубну је једном и другом ДРбњо, т. бгr gumpenter, homo pannosus, cf. | ДРУЖБА, f. 5) Sie Sameraofфаft, sodalitas: Служодрлија.

ба инје дружба. 2) Die Gefährten, socii, cf. ДРОп, дропа, т. (у Рисну) винова комина, діе дружина : Weintreber, vinacea, cf. rpon.

Бог му дао у рају насеље, ДРОпитн, пим, v. pf. jinieperlaTen (obne Нама, дружбо, здравље и весеље —

seben ob der Ort sauber uc), humi consido. ДРУЖБЕНйк, m. (у Дубр.) vidе друг. ДРОпљА, f. Der Brappe, otis tarda Linn. ДРУЖБЕНИЦА, f. (у Дубр.) vidе другарица.

lad:

« PreviousContinue »