Page images
PDF
EPUB

ДОСЈЕТИТИ СЕ, тим се, v. г. pf. (јуж.) чему,| доспкти, пем, (ист.) vide доспјетн. merten, gewahr werben, animadverto (ital.| доспивање, n. (зап.) vide доспијевање. accorgersi). ДОСПИВАТИ, ДОспивам, (зап.) vide доспијевати. ДОСЈЕТЉИВ (досјетљив), а, о, (јуж.) ber fid| ДОСПИЈЕВАЊЕ, п. (јуж.) 1) bas Reifen, maturiaušfinbet, consilii plenus : досјетљив као tas. 2) die Muße, otium. Шијак (говори се у Сријему).

ДОСЈЕЋАЊЕ, n. (јуж.) bas

madversio.

ewaßrwerben, ani

ДОСПИЈЕВАТИ, доспијевам, v. impf. (јуж.) 1) rei= fen, maturare: ове године воће рано доcuujeea. 2) Muße haben, otium est mihi.

ДОСЈЕЋАТИ СЕ, ћам се, v. r. impf. (јуж.) де | ДОСПИЈЕТАК, тка, m. (јуж.) vide доспјетак. wahrwerden, animadvertere coepi.

ДОСПИТАК (доспитак), тка, m. (зап.) vide до

ДОСКÁкаЊЕ, n. Erfpringen, assecutio per saltum. | спијетак.
ДОСКАКАТИ, Доскачем, 1) v. pf. berbeifpringen, доспити, пйм, (зап.) vide доспјети.
adsilio. 2) v. impf. коме, fo weit fpringen,
als ein anderer, erfpringen, saltu assequor.
ДОСКАКИВАЊЕ, n. 1) baš Seranfpringen, adsultus.
2) vide доскакање. 3) baš nidt betrogen fein,

assecutio.

ДОСКАКИВАТИ, скакујем, v. impf. 1) скачући до-
лазити, beranfpringen, fpringenb berantom=
men, adsilio. 2) коме, fo weit fpringen als
ein anderer, saltu assequor. 3) nidt ber Be=|
trogene fein, assequor.

ДОСКОРА (ДО скора), biš vor furžem (ift er ba
genefen), haud ita pridem.
доскочити, доскочим, v. pf. 1) до чега, дО
кога, berbeifpringen, adsilio. 2) коме, fo weit
fpringen als ein anberer, erfpringen, saltu as-|
sequor. 3) коме, erreiden, einholen, fig. nidt|
ber Metrogene fein, assequor : доскочићу ја
њему! добро му је доскочио.
ДОСКОЧИЦА, f. cf. доскочити 3.
ДӦСЛЕ, (ист.)

дӧсли, (зап.) bisher, adhuc (у времену).
ДОСЛИЈЕ, (јуж.))

ДОСЛУЖИВАЊЕ, n. baš zu=Énbe=bienen, finis servitutis.

п.

ДОСЛУЖИВАТИ, служујем, v. impf. 1) zu Enbe biez nen, ausdienen, absolvo servitutem. 2) H. H. чашу, т. ј. дотакати пуну, anfüller, impleo: Сваком Грујо чашу дослужује дослужити, дослужим, v. pf. bis zu enbe bie=| nen, serviisse usque ad finem: није године дослужио.

дослук*, m. vide пријатељство:

С поповима у дослуку буд’те — дослутити, дослутим, v. pf. erabnben, omine assequi.

ДОСЛУЋИВАЊЕ, n. baš Érabnben, assecutio omine.
ДОСЛУЋИВАТИ, слућујем, v. impf. erabnben, as-
sequi omine.

ДОСМРДЕТИ, (ист.))досмрдим, v. pf. vide до-
досмідити,
ДОСМРДИТИ, (зап.) (грдјети: то ми је већ
ДОСМРДЈЕТИ, (југоз.)(досмрдјело; он мн је
ДОСМРЂЕТИ, (јуж.) већ досмрдио.
ДОСНОВАТИ, ДОснујем, v. pf. anzetteln, ordior]
(telam): мало имам пређе, не ћу моћи
оснутка досновами.

ДОСПЕВАЊЕ, п. (ист.) vide доспијевање.
ДОСПЕВАТИ, Доспевам, (ист.) доспијевати.
ДОСПЕТАК (доспетак), тка, (ист.) vide доспH-]
јетак.

ДОСПЈЕТАК, тка, m. (у Боцн) vide свршетак.
ДОСПЈЕТИ, пијем, v. pf. (јуж.) 1) reifen, perve-
nio ad maturitatem : досијеле трешње. 2) zu
redt fommen, venio: гледај да доспијеш
на ручак. 3) иße baben, otium est: доћи
ћу ти кад досиијем. 4) (по југоз. кр.) vide
свршити: Што се не почне, то се не до-
спије.

дӧст*, дӧста, m. vide пријатељ.
ДОСТА, genug, satis: досша је твога; досша
је његова; досша ка' и Балатина.
ДОСТА, f. hyp. v. Достана.
ДОСТАЈАЊЕ, n. 1) bas Sinreiden, sufficientia.
2) der Anstand, decor.

доСТАЈАТИ, jê, v. impf. binreiden, sufficere.
досТАЈАТИ CE, ојим се, v. r. 1) pf. (у пјесми
има и без се) fid würbig maden, dignum se
praebere:

Ниси раја достајала,

Већ си пакла заслужила

2) impf. достојн се коме што, fid geziemen, decet : дјевојци се (или жени) не достоји у олтар ућн; њему се достоји. ДОСТАНА, f. Frauenname, nomen feminae. ДОСТАНУТИ, Не, 1. 40CTATH,,,(v. pf. 1) hinreichen, sufficio: доСТАТИ, стане,,

V.

Биће теби вина изобила,

Ако цару не ће ни досташи

2) den Boden (im Wasser) mit Füßen errei
den, fundum attingere: јели дубоко? мо-
жеш ли досташи?

достигнути, нём, vide достићи.
ДОСТЙЖАН, ЖНа, жно, који може достићн, ber

erreicht, einholet, qui assequitur: Áor je cпop,
али је досшижан.
достизање, п. 1) baš Ginbolen, consecutio.
2) vide дотјецање.

ДОСТИЗАти, стижем, v. impf. 1) einholen, conse-
quor. 2) vide дотјецати.
достиЋи, стигнем, v. pf. 1) cinbolen, consequor.
2) vide дотећи.

ДостôЈАН, јна, јно, (у Дубр.) würbig, dignus.
ДОСТОЈАНСТво, п. (по зап. кр.) bie 2ürbe,

XBürbigfeit, dignitas : Ваше достојанство
(реку владици). По достојансшву треба
му судити (реку у Славонији), паd Burben,
nach Verdienst, pro dignitate, pro merito.
ДОСТОЈАЊЕ, n. bas Érogut, hereditas:
И у двору моје достојање

[ocr errors]

ДӦТЛЁН, vide дотле :

ДОСТОЈАТИ СЕ, Достојим се, v. г. pf. fid wür=[дӧтлём, vide дотле.
dig machen, dignum se praebere:
Небеског се царства достојаши -
ДОТАКАЊЕ, n. bas Molfcenfen, impletio.
дотакати, дотачем, v. impf. volfdenten, impleo.
дотакнути св, дотакнём се, vide дотаћи се.
ДОТАМА́НИТИ СЕ, таманим се, v. r. pf. nad ein=|
ander völlig aufgehen, bis aufs legte Stück
verLoren geђen, funditus pereo, cf. затрти се,

ископатн се:

Доклен љубе, дошлен вјеру дају доточити, доточим, v. pf. volfdenfen, impleo. ДОТРАЈАТИ, je, v. pf. 1) чега, bauern biš, durare usque: не ће сијена дотрајати до Божића. 2) што, auffören zu bauern, durare jam non posse: већ нам је жито дотрајало. ДОТРКАТИ, дотрчём, v. pf. berbeilaufen, adcurro. ДОТРКИВАЊЕ, П. baš Sperzulaufen, adcursus. ДОТРКИВАТИ, тркујем, v. impf. berzulaufen, ad

curso.

ДОТРЧА́ВАЊЕ, П. vide дотркивање.
ДОТРЧА́ВАТИ, трчавам, vide дотркивати.
ДОТРЧАТИ, ЧИМ, vide дотркати.

ДОТУГА, f. (у Боци) Gile, festinatio: није мн
досуга ниједна. cf. хитња.

Са свијем се свијет дошамани ДотАЋИ СЕ, дотакнём се, v. г. pf. чега или до шra, etwas anrühren, tango. ДОТЕГнути, дотегне, v. pf. vide дотећн. дотÈжати, жам, v. pf. vide дотешчати. ДОТЕРАТИ, Рӑм, (ист.) vide дотјерати. ДОТЕРИВАЊЕ, П. (ист.) vide дотјеривање. ДОТЕРИВАТИ, терујем, (ист.) vide дотјеривати. ДОТЕТЎРАТИ, Рӑм, v. pf. mübfam berbeifommen,|дотужити, (тафеn, zumiber merben, taedet: aegre advenio : једва сам дотетурао. дотЁЋи, тече, v. pf. 1) binreiden, sufficio. 2) већ је дотекло, т. ј. нестало, престало дотјецати, ausgeђen, deficio.

ДОТЕШТАТИ, там, ( v. pf. fdwer, läftig merben, дотÈшчати, чӑм, degravo :

Мене j' твоја дошешчала мајка Још му ни је рана дошешчала ДОТИРАТИ, рӑм, (зап.) vide дотјерати. ДОТИРИВАЊЕ, п. (зап.) vide дотјеривање. ДОТИРИВАТИ, Тӥрујем, (зап.) vide дотјеривати. дотицање, п. bas erübren, tactio. AÒTHILÂHE, n. das Hinreichen, in hinlänglicher Menge bafein, sufficientia. ДОТИЦАТИ, тиче, vide дотјецати. дотицати, дотичем, v. impf. 1) кога чим, be: rübren, attrecto. 2) до чега, reiden, attingere: горе до мјесеца дошичу. ДОТИЦАТИ СЕ, дотичём се, v. r. impf. чега, или до шта, berübren, contingo. ДОТЈЕРАТИ, рам, v. pf. (југоз.) 1) berbeitreiben, adigo: дотјерај га мени. 2) treiben biš ago usque ad : дотјерај га до воде. 3) н. п. дијете, коња, abrid ten, condocefacio: добро га је дотјерао. 4) докле си дотјерао (какав посао), wie meit bift vorgefdritten, quousque profecisti? далеко је дотјерао, er bates weit gebradt. 5) дотјерао до торбе,| До прошње, fommen auf ДОТЈЕРИВАЊЕ, П. (југоз.) 1) baš Serbeitreiben, adactio. 2) das Abrichten, zo condocefacere. ДОТЈЕРИВАТИ, тјерујем, v. impf. (југоз.) 1) ber | beitreiben, adagito (?). 2) treiben bis —, ago usque ad -. 3) abricten, condocefacio. ДОТЈЕЦАЊЕ, П. bas Sinreiden, sufficientia. ДОТЈЕЦАТИ, тјече, v. impf. (јуж.) Fleđen, sufficit. доткати, дӧчём, v. pf. biš zu Enbe wебеп, рег

texo.

-1

venire.

[blocks in formation]

доТУЖАТИ, (жи, v. pf. коме шта, lange Beile

већ ми је дотужало, cf. догрдјети, досадитп:

[ocr errors]

Не пуца му без невоље љуте, Бесни су му дошужили Турци дӧТУПАВАН, вна, вно, н. п. није дотупаван, nicht vollkommen gesunden Verstandes, non sanae mentis, cf. недотупаван. ДОТУРАЊЕ, n. vide добацивање. ДОТУРАТИ, дотурам, 1) v. impf. vide добациваTH. 2) v. pf. berbeiwälzen, advolvo. ДОТУРИТИ, рим, vide добацити. ДОТУРКАТИ, Кам, v. pf. (dim. v. дотурати 2) ber= beiwälzen, advolvo.

дотуЋи, тучём, v. pf. vollenbs flagen, percutio satis:

[ocr errors]

Ал' га добро Милош не дошуче дӦЋЕРАТИ, рам, (јуж.) vide дотјерати. ДОЂЕРИВАЊЕ, П. (јуж.) vide дотјеривање. ДОЋЕРИВАТИ, ћерујем, (јуж.) vide дотјеривати. дови, дођем, v. pf. 1) fommen, venio. 2) доћи коме главе, einen um ben Ropf bringen, aus bem Bege räumen, e medio tollo. 3) дошло ми је да бјежим од куће, es ift mir ba: hin gekommen eo deveni ut д) дошла вода, ò. i. angefdwollen, crevit. 5) mer= ben, existo:

,

[ocr errors]
[ocr errors]

Дође лице као рујно винце Крвав коњиц до ушију дође 6) дошао хљеб за руком, т. ј. ускисло тнјесто у наћвама, може се размјешивати, in Gährung gekommen, ferveo. ДОФАТ, vide дохват, mit allen bleitungen. дохват, m. (loc. дохвату) ber Erreid, ut assequi potui: ударно га на дохваш; Према себи ударно Mey

На дохвашу по бијелу врату — ДохВАТАЊЕ, п.1) baš Serlangen, porrectio. 2) baš Erreichen, assecutio. 3) das Greifen, Berühren,

attactio.

ДОХВАТАТИ, там, v. impf. 1) berlangen, porrigo. 2) erreichen, berühren, assequor, attingo, cf.

дохитати.

хвала брате на дочеку. ДОЧЕКАЊЕ, n. vide дочек:

ДОХВАТАТИ СЕ, там се, v. r. impf. чега, до|ДОЧЕК, m. ber Empfang, exceptio (hospitis). чега, greifen, berübren, attingere : не дохвашај ме се. ДОХВАТИТИ, Тӥм, v. pf. 1) berlangen, porrigo: дохваши де ми то. 2) erreiden, attingo : високо је, не могу дохвашиши; Дохвашио би с неба таране. cf. дохитити. ДОХВАТИТИ СЕ, тим се, v. r. pf. 1) чега, до чеra, greifen, berübren, attingere: нијесам га се ни дохвашио ; н у пјесии: Свакога се збора дохватише 2) erreichen, assequor:

Већ се Комнен горе дохвашио
Дохвали се снаге и памети

[ocr errors]

3) н. п. на ноге, fid ftügen, se excipere: Јунак бјеше Фазли-араҹлија, На ноге се с коња дохвашио ДОХИТАЊЕ, n. vide дохватање. дохитати, там, vide дохватати:

Па потече преко поља равна, Ко виђаше Богом се куњаше Да му ђогат земље не дохиша дохитити, тим, vide дохватити. доход, m. 1) bie Mnfunft, adventus, cf. долаз. 2) кућа му је у селу одмах с дохода, т. ј. одовуд идући, ber 3ugang, aditus. 3) (у Ц. r.) vide доходак 2, cf. довод. ДОХОДАК, хотка, m. 1) bie nunft, adventus, cf. доход:

Фала тебе, Туре, на доходак

2) (по југоз. кр.) што господар узима од сељака на своју земљу (у Црмници даје се трећи дно, или половина од онога што земља донесе), біе Çinfünfte, reditus, cf. довод: | Не дају ми паре ни дохошка

3) ber 3ugang, aditus: с дохотка, т. ј. овуда идући, cf. доход.

ДОХОДАЦ, ДОХоца, m. vide уљез.

доходити, доходим, vide долазити.
ДОХОЂЕЊЕ, n. vide долажење.
дохранити, дохраним, v. pf. 1) bis zu Enbe
näbren, alere:

А и лепа брате дочекања Видио сам твоје дочекање доЧЕКАТИ, Кам, v. pf. 1) erwarten, exspecto: не могу да дочекам ; једва сам дочекао; у здрављу да дочекаш божић. 3) auffangen, erbaiden, exciріо: дочекали га хајдуци; Дочекао Турке на Дрини; Дочекаће залци у Мојанци Отеће ти коња и оружје Момчил паде граду низ бедене, Краљеве га дочекаше слуге На мачеве и на копља бојна, На наџаке и на буздоване

[ocr errors]

3) н. п. госте, aufnehmen, empfangen, excipere: добро су га дочекали.

ДОЧЕКАТИ СЕ, Кам се, v. г. pf. 1) н. п. на ногу, на руку, fid ftügen, erhalten, excipere se: Погоди га у ногу лијеву,

На десну се хајдук дочекао

2) дочекала се пушка на доњи зуб, т.ј. кад се запета пушка прстом обори, па не скреше, него се дочека на доњи зуб, као што је било док није запета. дочÈкач, дочекача, m. на довратнику оно за

што се замиче скакавица.

ДОЧЕКИВАЊЕ, n. baš Empfangen, exceptio.
ДОЧЕКИВАТИ, чекујем, v. impf. 1) empfangen, ex-
cipio. 2) erwarten, exspecto, excipio:
Дочекујем Сарајлије младе,
Те отимам и сребро и злато
доЧЕКИВАТИ CE, чекујем се, v. r. impf. 1) fid
ftügen, se exciреге. 2) дочекује се пушка
на доњи зуб. cf. дочекати се 2.
ДОЧЕКЉИВ, а, о, који радо госте дочекује,
gaftfrei, hospitalis.

ДОЧЁПАТИ, пам, v. pf. што, baftig ergreifen, ar-
ripio, cf. докопатн, шчепати.
er=|ДОЧЕПАТИ СЕ, Пам се, v. г. р. чега, fid bemäd-
tigen, potiri.

Колће бабу хљебом дохраниши
2) aufbebalten, servare, cf. дочувати.
ДОХРАЊИВАЊЕ, n. 1) baš Érnähren, altus. 2) баз
Aufbehalten, servatio.

ДОХРАЊИВАТИ, храњујем, v. impf. 1) ernabren|
biš -, alere. 2) aufbelalten, servo.
ДОЦА, f. (у Бачк.) Frauenname, nomen feminae:
Где ћеш битн баба Доцо

Да довече дођем

доци, долаца, m. pf. некако мјесто:

На Крстаче на дебеле Доце

ДОЦКАН,)

ДОЦНЕ, ӳ

fpät, sero.

ДОЧЁТИ, ДОЧНêм, v. pf. beenbigen, finire, cf. довршити: Фришко поче, Фришко и доче ; Боље је не почети него не дочеши. дочит, m. dim. v. д.

ДОЧУВАТИ, дочувам, v. pf. bis zu Enbe büten, custodire usque finem: Није трећу ноћ дочуван, cf. бабине.

ДОЧУДИТИ СЕ, дим се, v. vf. fid genug run= bern, satis mirari :

Не могу се чуду дочудиши

Дочути, чујем, v. pf. 1) vernehmen, inaudio. 2) aus der Ferne her vernehmen, exaudio: оH нешто рече, али ја не дочу.

доцнити, ним, v. impf. fäumen, sero venio, дӧШЕ, у пјесми мјесто дођоше:

moror.

Здраво доше у Бјелопавлиће

-

доцноЛЁГАЛАЦ, гаоца, m. (у Боци) ber fpät | ДОШЕТАТИ, дошетам (дошећем), v. pf. berbeizu Bette geht, qui multa nocte cubitum

fpazieren, advento ambulans.

APÁBA, f. die Drave, Dravus.

it: Раноранилац и доцнолегалац кућу дошљак, дошљака, m. Infömmling, advena.

тече.

ДРАВКА, f. велика шајка која само по Драви|ДРАГОБРАТ, m. Sannšname, nomen viri.
може пловнти, ein Drave=diff, navis.
ДРАГ, драга, го, (драги, га, гô, adv. драго,
comp. Дражи) 1) (по југоз. кр.) theuer (Бос
im Preife), carus, cf. скуп. 2) theuer (lieb),
carus, cf. мно: драги брате мој;
Мајка ми је драга
Сису ми је дала,
Другу рекла дати

Кад пођемо спати.

Није благо ни сребро ни злато
Већ је благо што је коме драго -
3) драге воље, bereitmillig, gern, mit Ser= |
gnügen, animo lubenti. 4) Ил је сила ил је
драга воља? freier ille, libera voluntas.
5) драго ми је, mit beliebt es, fo will id), sic
volo : што му драго ;

ДРАГА, f. adj. 1) (ст.) adj. Seliebte, amata :
Драга моја јеси л' се удала? —
Драг се Драгој на водици вали
2) hyp. v. Драгиња.
ДРАГА, m. (ист.) vide Драго.

[ocr errors]

ДРАГА, f. 1) (у Хрв.) vide долина. 2) некако мјесто у јужној Србији:

И покупи Драгу и Рожаја — Драгаљ, Драгаља, m. мјесто више Кривошија, гдје се састају три границе: стријска, Турска и Црногорска. ДРАГАН, m. (ст.) vide драги:

Чуј Драгане, одо за другога ДРАГАНА, f. 1) (ст.) vide драгâ: Цуп цуп, цуп цуп драгана Што ми ниси казала

ДРАГОВИЋ, m. манастир у Далмацији око два добра пушкомета од ријеке Цетине (с Лијеве стране) више извора ријеке Драговића, која ондје одмах утјече у Цетину. Ондје се приповиједа да су Драговић запалили Турци 1694 године, па се послије с допуштењем Млетачкијем поновио. Он има сад многу земљу, коју су му понајвише Млечићи поклонили; и осим тога има четири парохије : Плавно, Имоски, Врљику и Драговић.

ДРАГОВИЋ, m. in ber Mebenšart: брате дра-
zobufiy!(als ein Liebes Burrogat jebes an=
dern Namens, den man weiß oder auch nicht
weiß).

Драговољно, adv. gern, mit Bergnûgen, bereit=
willig, libenter, cf. драг (драге воље).
ДРАГОЈЕ, m. Mannšname, nomen viri.
ДРАГОЈЛА, f. Frauenname, nomen feminae.
ДРАГОЈЛО, m. annšname, nomen viri.
ДРАГОКУП, m. (ст.) ber theuer Erfaufte, caro

emtus:

Була води роба драгокуйа

ДРАГОЉУБ, m. ber Rapujiner Rref, tropaeolum

minus.

Ау-|драгољуб, m. Таппšname, nomen viri.
ДРАГОМИЉЕ, П. некако цвијеће:
А ружице милијем заовам,
А виоле милим јетрвама,

[blocks in formation]

Ој ђевојко имаш ли драгога?

Имала сам брата и драгога

Драгомила ко ми буде суђен -
ДРАГОМИР, m. Mannšname, nomen viri.
ДРАГОМИРА, f. Grauenname, nomen feminae.
ДРАГОРЕСА, f. (у Грбљу) име кози, ein Siegen =
name, nomen caprae indi solitum.
ДРАГОСАВ, m. Жаппšname, nomen viri.
Драгост, Драгости, f. (по југоз. кр.) theures
Wesen, caritas:

О радости велика драгосши!

Душо моја, млад Јакшићу Мнтре! —
ДРАГОЋА, f. (у Дубр.) vide скупоћа.
ДРАГОЧ, Драгоча, m. планина у Цуцама:
Из Драгоча високе планине
ДРАГОШ, m. Mannšname, nomen viri.

ДРАГИЈА, 1) m. Mannšname, nomen viri. 2) f. ДРАГУТИН, m. annšname, nomen viri.

Frauenname, nomen feminae.

ДРАГИ КАМЁН, m. Ebelftein, gemma.
ДРАГИЊА, f. Frauenname, nomen feminae.
ДРАГИЋ, m. 5) Mannšname, nomen viri. 2) (ст.)
als dim. v. драги:

Драг Драгићу Јово Кујунџијћу!
Ја л' ме проси, ја л' ћу сама доћи
ДРАГИША, m. Mannname, nomen viri.
APÂгo, n. adj. (cr.) das Lieb, amatus aut amata,
cf. драги, драга:

Јарко сунце на високо ти си!

Драго моје на далеко ти си —

ДРАЖА, m. Mannšname, nomen viri.
ДРАЖАЊЕ, n. bas theuerer=werben, zo constare
majori pretio.

ДРАЖАТИ, жам, v. impf. (у Дубр.) im Preife
fteigen, theuerer werben, fio carior, consto
majori pretio.

ДРАЖЕВ ВРТ, m. од Пераста око по сахата
идући ка Котору према Маркову врту неко-
лико кућа, међу којима на самој води има
стара зидина за коју се приповиједа да је
била кула Лима арамбаше.
ДРАЖЕЊЕ, n. baš Ređen, Reizen, irritatio.

ДРАГО, m. (јуж.) 1) hyp. v. Драгић unb Дра- ДРАЖЕТА, m. Mannšname, nomen viri.

гутин. 2) (у Ц. г.) који чинећи свашто гово-| ДРАЖЕТИНА, f. augm. v. драга.

ри: „драго ми је": Драго је сам себи| ДРАЖИВАШКА, m. ein Špigname ber Dorffduljen најприђе врат сложно. (gleichsam Störehund), turbans canes,

У војводству зову драживашке по мили-| ДРВЕНАСТ, а, о, bölzern (unempfinblid), ligneus.
цији врајтове, а по паоријн бирове и| ДРВЕНИЦА, f. на самару оно што је од дрвета,
пандуре, који иду по селу од куће до осим стеље, bas bölgerne Berüfte beš Saum=
куће, те зову људе на робију и на запо- fattels, clitellae.
вијести (и драже вашке).

Дражити, дражим, v. impf. reizen, zergen, irrito.
ДРАЖИЦА, f. dim. von драга.

ДРАИЛО, m. Mannšname, nomen viri.
APAKшIA, m. Mannsname nomen viri.
ДРАМ, m. 1/400 од оке, или онолико колНКО

katen Schwere), Drachme, drachma.

ДРВЕНИТИ СЕ, ним се, v. r. impf. bölgern mer= ben, lignesco (?) : ја се каменим и дрвеним (н. п. од чуда).

ДРВЁЊАЧА, Е. Н. п. чаша, bölgernes Eringe= schirr, poculum ligneum.

ДРВЕЊЕЊЕ, n. baš Verböljern, lignefactio.

је тежак један дукат, ein Зеюidt (von Du=| ДРВЕТИНА, f. у загонеци, cf. ћиглићати. ДРВЕЋЕ, n. (coll.) bie Räume, arbores. ДРАМОСЕР, m. 1) овако (у Србији) сељаци 30- Девљад, f. (coll.) deiter poli, segmenta ву трговце варошане (који од тврђе на драмове све чине), ein Špigname für Rauf=|ДРВЉАНИК, дрвљаника, m. гомила дрва пред Leute, convicium in mercatorem. 2) у пјесин: Када види женске нити :

Какви с' ово драмосериДРАМОСЕРЕЊЕ, П. baš Rniđern, illiberalitas.

ligni (?).

кућом, ber Solzhaufen, strues.
ДРВЉЕ, n. (coll.) Solz, lignum :
Оборище дрвље и камење
На путу му дрвље и камење

-

Baum, arbor. 2) (pl. дрва, дрва) bas Holz,
lignum.

ДРВОДЕЉА, m. (ист.) vide дрводјеља.
ДРВОДИЉА, m. (зап.) vide дрводјеља.
ДРВОДЈЕЉА, m. (југоз.) ber 3immermann, faber
lignarius.

ДРАМОСЕРИТИ, Рим, v. impf. Enicern, illiberalem| дŘво, вета, п. 1) (pl. дрвета, дрвета) ber esse: шта си узео драмосериши? ДРАМЛИЈА*, f. (pl. gen. драмлија) ein dyrott von ber dymere eines драм, globulus plum-| beus drachmae pondere, cf. драмуша. ДРАМУША, f. (pl. gen. драмӳша) vide драмлија :| Седамдесет и седам драмуша ДРАНЧЕЊЕ, n. vide дрљанчење. ДРАНЧИТИ, ЧИМ, v. impf. vide дрљанчити. драпав, а, о, vide рапав. ДРАПАЊЕ, n. baš Rragen, frictio.

ДРАПАТИ, драпам, v. impf. fragen, frico. ДРАПАТИ СЕ, драпам се, v. r. impf. fid fragen, se fricare.

ДРАЧ, Драча, m. Štant Durrazzo.

ДРАЧА, f. намастир у Србији више Крагујевца.|
ДРАЧА, f. 1) (по југоз. кр.) свако трње, jeber
Dornstrauch, sentis:

С десна плоча, а с лијева драча

2) (у Ц. г.) у трња оно што боде, ber Dorn (Ser Stadel), spina : Из драче се| ружа рађа.

ДРАЧЕВАЦ, чёвца, m. зидине од старе куле близу Задра.

ДРАЧЁВИЛЕ, f. pl. (у Имоск.) виле на којима се носи драча, eine Sabel Dornen ju tragen,

furca sentibus ferendis.

Драшко, m. Mannšname, nomen viri.

ДРВОЂЕЉА, m. (јуж.) vide дрводјеља.
ДРВЦЕ, цета, n. dim. v. дрво.

древо, п. т. ј. часно, baš Rreuzes-Solj, lignum
crucis, i. e. crux qua Christus supplicium
obiit, cf. дријево:

[ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

ДРЕКАЛОВИЋ, m. einer von Дрекаловићи. ДРВАР, дрвара, m. који дрва носи или про-| ДРЁКАЛОВИЋИ, вића, m. pl. племе у Кучима код Aaje, der Holzer, lignarius. ДРВАРЕЊЕ, n. baš Soljen, lignatio.

ДРВАРИНА, f. 1) bas

Црне горе:

А четврту у Дрекаловиће

olzgelo, bie Husgabe auf| ДРЕКЕЊАЊЕ, n. vide дречање.

[ocr errors]

Qolj, pecunia pro lignis. 2) poljabgаbе, por-| ДРЕКЕЊАТИ СЕ, њам се, v. г. impf. каже се за torium lignarium. јарца vide дречати (alš dim.).

ДРВАРИТИ, Дрварим, v. impf. кога, mit Solz| ДРЕм, дрема, m. (ист.) vide дријем. verfeђen, providere lignis : како се дрвариш ? | ДРЕМАК, мка, m. vide дремавац.

[blocks in formation]

mit Solz verfeben, providere lignis: како Дрвариш?

ДРВЕН, а, о, bölzern, ligneus.

ДРЕМАЛО, m. (ист.) vide дријемало. fid| ДРЕМАње, п. (ист.) vide дријемање. се | ДРЕМАТИ, дремам (дремљём), (ист.) vide дрнјемати.

ДРЕМЕЖ, m. (ист.) vide дријемеж.

ДРВЕНАРИЈА, f. bie poljmaaren, merces ligneae.|ДРЁмљив, а, о, коме се често дријема, fdläfrig,

« PreviousContinue »