Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

ДРЖАЊЕ, п. баs Salten, tentio.

|ДРЖАТИ, ЖИМ, v. impf. 1) balten, teneo. 2) bal ten, z. B. für wahr, habeo (pro vero): ja тO Држим за истину.

ДРЖАТИ СЕ, Жим се, v. r. impf. 1) н. п. коња, sich auf dem Pferde halten, sustinere se in

equo:

Па се коња држаш не могаше

2) држи се на високо, er trägt fid fod), elate se gerit.

ДРЕНОВАЦ, новца, m. (ист. и јуж.) 1) ein etab
von Rornellolz, baculus corneus. 2) село у
Мачви. 3) у пјесмама некакав поток:
Девојка се крај Дреновца купа —
ДРЁНОВАЧА, f. (ист. и јуж.) ein Ötod von
nelbolz, fustis corneus. 2) (у Сријему)
Rir den, cerasi genus. Дреновача је нај-|ДРИЈЕВО, п. (у Ц. г. и у Дубр.) 1) vide дрво.
познија трешња, тврда је као и рушт, али
је од њега ситнија.

Ror=|ДРЖЕЋ, држећа, ће, н. п. човјек, gefunb, ftart
Urt (gut erhalten), firmus.

ДРЁНОВИНА, f. (ист. и јуж.) Rornelholz, lignum

corni masculae Linn.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

ДРЕњо, m. (у Боци) ein träger Mend, segnis, cf. тром.

APĒTBA, f. der Bindfaden (Spagat), funiculus,
cf. врвца, канап.

ДРЁТВИЦА, f. dim. v. дретва.
ДРЁТЕЗА, f. (у Паштр.) vide јагода.
ДРЕТИ, дерём, (ист ) vide дријети.
ДРЕТИ СЕ, дерём се, (ист.) vide дријети се.
ДРЕТУЉА, f. вода у Хрватској, која извире из
Капеле и послије једнога сахата понире.
ДРЕХА, f. (у крајин. Негот.) понајвише pl.
дрехе, bas Gewanb, vestis, cf. хаљина.
ДРЕЧА, f. baš Dididt, densi frutices, cf. честа,
шиб.

APÉчÂHE, n. das Plärren, ploratio.

|

2) das Schiff, navis, cf. лaħa :
Ал' се вози низ воду дријево

У Дубровнику се данас говори дрво, али
кад ко у шали приповиједа како је какав
ондашњи властелин говорио, онда се и
ондје може чути дријево.

ДРИЈЕЗГА ВОДЕНА, f. (у Дубр.) некака трава,
Art Pflanze, herbae genus.

ДРИЈЕМ, дријема, m. (јуж.) ber odlummer
(Schlaflust), dormitatio.

APHJEMAлO, m. (jyx.) der Schläfrige, die Schafmüge, dormitator.

APHJEMAHE, n. (jyä.) das Schlummern, dormi

tatio.

ДРИЈЕМАТИ, Дријемам (дријемљем), v. impf. (jyæ.) Schlaflust haben, somno capior. ДРИЈЕМЕЖ, m. (јуж.) vide дријем.

ДРИЈЕН, дријена, m. (јуж.) біе Rornelfirfde, cornus mascula.

ДРИЈЕНАК, нка, m. (јуж.) 1) eine Heine Rornelfir= sche, cornus parva. 2) eine Art Traube, Geistute, uvae genus. 3) (у Црмн.) некака трава, за коју кажу да је од очију добра. ДРИЈЕТИ, дёрêм, (дръо, дрла, ло, part. pass. дрт) (јуж.) vide дерати :

Не мој дријеш’ти то јање живо ДРИЈЕТИ СЕ, Дёрём се, v. r. impf. (јуж.) fdreien, clamare, cf. дерати се, викати.

ДРЁЧАТИ, ЧИМ, V. impf. plärren, ploro: дречи |ДРИЈЕШЕЊЕ, п. (јуж.) bas Wuflöfen, solutio.

коза, Дречи и дијете кад се дере.

ДРЕШЕЊЕ, n. (ист.) vide дријешење.

Дрешити, дрешим, (ист.) vide дријешити.
ДРЖАВА, f. 1) ber Defig, possessio :

ДРИЈЕШИТИ, Дријешим, v. impf. (јуж.) auflöfen, losbinden, solvo.

ДРИМ, Дрима, m. (зап.) vide дријем.

1ДРИМАЛО, m. (зап.) vide дријемало.

ДРИМАЊЕ, n. (зап.) vide дријемање.
ДРИМАТИ, дримам (мљем), (зап.) vide дрије-

мати.

ДРИМЕЖ, m. (зап.) vide дријемеж.
ДРИМЉИВ, а, о, (зап.) vide дремљив.
ДРИМОВАН, вна, вно, (зап.) vide дремован.
ДРИМОВАЦ, МОВЦа (у Славонијн) vide дремовац.
ДРИН, дрина, m. (зап.) vide дријен.
ДРИНА, f. 1) Drina, ber Bren fluß arvifden Bo%>|
nien und Serbien. 2) die serbische Gegend an
ber Drina, Зворник gegenüber: отишао у
Дрину.

ДРИНАК, нка, m. (зап.) vide дријенак.
ДРИНИК, Дриника, m. (зап.) vide дреник.
ДРИНИЋ, m. (зап.) vide дреннћ.

ДРИНИЦА, f. ein Seitenarm ber Drina, unter
Лозница.

ДРИНКА, f. T. j. воденица, Baffermüble auf ber Drina, mola ad Drinam.

ДРИНОВ, а, о, (зап.) vide дренов.

ДРИНОВАЦ, НÔвца, m. (зап.) vide дреновац.
ДРИНОВАЧА, f. (зап.) vide дреновача.
ДРИНОВИНА, f. (зап.) vide дреновина.
ДРИНСКИ, ка, ко, Driner-, Drinae :
Дрински вуче, што си обрђао ?
Невоља је мене обрђати:
Око Дрине не има оваца:
Једна овца а три чобанина:
Један спава, други овцу чува,
Трећи иде кући по ужину
ДРИЊАК, дрињака, m. (зап.) vide дрењак.
ДРИЊАНИН, m. einer von Drina: браћа Дри-
њани (т. ј. један ка' и други).
ДРИЊИНА, f. (зап.) vide дрењина.
ДРИТИ, дёрём, (зап.) vide дријети.

[ocr errors]

ДРИТИ CЕ, дёрём се, (зап,) vide дријети се. ДРИЋКАЊЕ, n. bas Eariren mit Geräufd, dejectio alvi.

e

ДРИЋКАТИ, дрићкам, v. impf. lariren mit
räusch, dejicio alvum cum strepitu.
ДРИЋНУТИ, нём, v. pf. Iariren mit Geräufd,
alvum dejicio cum strepitu.
ДРИШЕЊЕ, n. (зап.) vide дријешење.
ДРИШИТИ, дришим, (зап.) vide дријешити.
ДРКАТ, дркта, m. vide дрхат.
ДРКТАЛИЦЕ, f. pl. vide дрхталице.
ДРКТАЊЕ, n. vide дрхтање.
Дрктати, дркћем, vide дрхтати.
ДРЉА, f. (ист.) vide дрљо.

ДРАВ, а, о, triefäugig, lippiens. cf. врљав.
ДРЉАВАЦ, Дрљавца, m. vide дрљо.
ДрЉАНЧЕЊЕ, П. bas bebarrlide etteln, mendi-
catio indefessa.

ДрљАНЧИТИ, чим, v. impf. bebarrlid betteIn, non

desino mendicare.

Дрљати, дрљам, v. impf. 1) едден, оссо : Ори, ори, али кад станеш дрљаши (знаћеш). 2) frigeln, conscribillo.

ДАЧА, f. bie Egge, ocea, cf. брана.
ДРЉЕЊЕ, n. baš Entblößen, nudatio.
дељити, дрљим, v. impf. т. j. прен, entblößen,
nudo.

дёмаљ, т. (у Ц. г.) мушки надимак.
ДРМАНОВИНА, f. планина (или брдо ?) у Србији:
Завијала три зелена вука:
Један вије навр Маковишта,
Други вије на Повлен планини,
Трећи вије на Дрмановини
APMAHE, n. das Schütteln, Erschüttern, quas-

satio.

ДРМАТИ, мам, v. impf. fdütteln, quasso. дрмити, мим, v. impf. (у Сријему) као намргођен кунати, trübe, finfter, mürrifd fein, tristem esse: дрми човјек; дрми вријеме, биће кише; зуб ми нешто дрми (кад хоће да почне бољети).

ДРМЉЕЊЕ, n. baš trübe=, finfter=, mürrifd=ein, zo tristem esse.

Дёмнути, нём, v. pf. 1) erfdyüttern, concutio. 2) erbeben Iaffen,

Па он дрмну на граду топове ДРНДА, f. ber Gadbogen, instrumentum carpendae lanae. У Србији је дрнда дугачка готово три аршина и права је, па је уза њу распета тетива, у коју дрндар објеСнвши дрнду више вуне удара маљицом, те захвата и разбија вуну. С овакијем дрндама иду дрндари и од куће до куће те разбијају вуну. У Сријему је дрнда (н. п. у шеширџија) као пругло. Дрндало, n. vide дрнда. ДРНДАЊЕ, n. bas aden, carptio.

ДРНДАР, m. човјек што разбија вуну, ber Facher, qui lanam carpit.

ДРНДАРЕВ, (a, o, bes Faders, ejus qui lanam дендаров, (carpit.

ДРНДАРСКИ, ка, ко, Gader-, eorum qui lanam carpunt:

До проклето дрндарско тетиво ДӗНДАТИ, дам, v. impf. 1) разбијати јарину, fa= den, carpere lanam, 2) говорити којешта, schwagen, garrio.

Дрнов, дрнова, m. ber tolle dreier, clamosus,

[blocks in formation]

га мало.

Дрьо, m. (јуж.) ber Eriefäugige, homo lippiens. дрнути се, дрнём се, v. г. pf. помамити се, ДРЉАЊЕ, П. 1) bas Eggen, occatio: данас је toll werden, insanio.

лијепо вријеме за дрљање. 2) ber geeggte | ДРЊИВАЊЕ, n. bas Koll-werben, insania.

Uder, ager occatus: пале вране по дрља-|ДРЊИВАТИ СЕ, дрњујем се, v. r. impf. toll wer= y. 3) baš Rrigeln, conscribillatio: то није ben, insanio.

писање, него дрљање.

ДРЊКАЊЕ, n. baš Undlagen gegen etmas, offensio.

дёЊкати, кам, v. impf. anfdlagen gegen etmas,[Депање, n. baš Reifen, laceratio.
ДРПАТИ, дрпам, v. impf. reißen, lacero.
ДРОБ, дроба, m. (loc. дробу) 1) bas Gingewei=|ДРПИТИ, ПИМ, (v. pf. reißen, lacero.
пим,
be, intestina. 2) сврћи дроб (у Боци), vide| дрпнути, нём,

offendo.

[blocks in formation]

die Brocken, micae, frusta intrita. ДРОБЊАК, Дробњака, m. 11) Gegeno in der ДРОБЊАЦИ, Дробњака, m. pl. Herzegowina, in ber Mäbe von Пива. 2) Çiner von viefer e= gend:

Дробњаци су безумни јунаци ДРОБЊАЧА, f. (у Далм.) Urt Oliven, olivarum genus (које се зову и мале и држе се за најбоље).

ДРОБЊАЧКИ, ка, ко, von Дробњак.

ДРТ, a, o, part. pas. von дријети: Ја сам ја-
рац живодерац, жив дрш, не одрт; жив
печен, не испечен (у приповијеци).
ДРТИНА, f. (у Сријему) vide кљуверина.
ДРУГ, m. (pl. друзи, другови, друга, другова)
1) ber Sefährte, socius : Дуг је зао друг. 2) ber
Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechter), con-
jux. 3) нема друга, нема му друга, ibm ge=
wachsen, gleich, par.

ДРУГА, f. (pl. друге) 1) bie Befährtin,socia : Праз-
на рука мртвој друга. Жене у разговору
реку једна другој: немој 'друго! јадна дру-
го! (људи би у оваком догађају казали је-
дан другоме: брате!) 2) нема друге, нема
joj Apyre, ihr gewachsen, gleich, par:
Ни вила јој белћи друга није
|ДРУГА, f. дрво, као велико вретено, што же-
не конце препредају на њега и плетиво
преду, bie 3wirnfpinbel, fusus duplicandis
filis. Вретено се обрне доље кад се преде,
а друга се обрне упријеко од себе. cf. шти-

љега.

ДРУГАР, другара, m. vide друг 1.

ДРОЖДА, (f. од масти и од другог којечега |ДРУГАРИЋ, m. (у Доброти) vide другар.
ДРОЖДИНА, ОНО што остане на дну као гад,| ДРУГАРИЦА, f. vide друга 1:

ber Roben aß, faex, cf. троп.

y

Мобарице моје другарице

ДРУГДЕ, (ист.)

ДРОЗАК, 3га, m. bie Droffel, turdus. Дрозга у ДРУГДА, бann unt wann,quandoque, cf. каткад. нас познају два: један је мањи а један ве-|ДРУГДАШ, ћн, и један се од њих зове гајски. ДРОЗГАВ, а, о, н. п. ово је гвожђе дрозгаво, ДРУГДИ, (зап.) schält sich. ДРОЗГИНА, f. (у Ц. г.) некака трава, Irt flan=| ДРУГЂЕ, (јуж.) je, herbae genus.

ДРУГДЈЕ, (југоз.)

adv. на другом мјесту, аn= >berino, alibi, cf. инђе, друговђе, друже.

ДРУГИ, га, го, 1) ber anbere, alius, alter. 2) ber zweite, secundus.

дрозговиЋ, m. bie junge Droffel, pullus turdi. Дрозговљи, ља, ље, н. п. гнијездо, Droffel-,|ДРУГОВАЊЕ, П. ber Umgang mit Semanb, als feiturdi.

дрозд, m. vide дрозак.

ДРОЗДАЉ, дроздаља, m. (у Боци) vide дрозак.
ДРОЉА, f. (у војв.) dimpfwort für ein idmug
ges Frauenzimmer, convicium in mulierem
squalidam.

ДРОМБУЉА, f. vide дромбуље.
ДРОМБУЉАЊЕ, n. bas Maultrommeln,

erembali.

пем друг, consuetudo, necessitas. ДРУГОВАТИ, ДРУГујем, v. impf. mit einem bäu= fig umgeben, fein друг fein, sodalis sum, utor aliquo familiariter: он другује с њим, они другују.

ДРУГОВАЧИЈИ, ja, jе, (у Далм.) vide другојачији. ДРУГОВЂЕ, (у Дубр.) vide другђе. cantus|ДРУГОЈАГЊЕНИЦА, f. овца која се по други пут јагњи, ein daf bas zum zweiten lal wirft, ovis secundum pariens. ДРУГОЈАКО, (у Ц. г.) vide друкчије. ДРУГОЈАЧИЈЕ, anbers, aliter, cf. друкчије. ДРУГОЈАЧИЈИ, jãà, je, anbers, verfdieben, alius. ДРУГОМ, zum zweiten Mal, altera vice :

ДРОМБУЉАТИ, Љам, v. impf. maultrommeln, cano crembalo.

ДРОМБУЉЕ, дрӧмбуља, f. pl. bie Maultrommel,
crembalum.

ДРОЊАВ, а, о, lumpig, pannosus, cf. ритав.
ДРóЊАК, њка, m. ber Qumpen, lappe, lacinia.
ДРОЊО, m. ber Qumpenferl, homo pannosus, cf.
одрлија.

die

ДРОП, дропа, m. (у Рисну) винова комина,
2eintreber, vinacea, cf. троп.
ДРОПИТИ, пӣм, v. pf. fid nieberlaffen (obne zu
feben ob ber Drt fauber ic), humi consido.
ДРОПЉА, f. ber Erappe, otis tarda Linn.

Љубну је једном и другом ДРУЖБА, f. 1) bie Ramerabfdaft, sodalitas : Служба инје Дружба. 2) bie efährten, socii, cf.

Дружина:

Бог му дао у рају насеље,

Нама, дружбо, здравље и весеље ДРУЖБЕНИК, m. (у Дубр.) vide друг. [ДРУЖБЕНИЦА, f. (у Дубр.) vide другарица.

ДРУЖБИНА, f. vide дружина.
ДРУЖБИНИЦА, f. dim. v. дружбина:

|ДРХТАТИ, Дршћем, v. impf. (у Босни) zittern, fdaubern, horreo, tremo : дршће од зиме; дршће као прут.

anberšno,|дРЦАЊЕ, n. vide дрмање (alš dim.).

Кажи ујко нашој дружбиници
ДРУЖЕ, (у Ц. г.) на другом мјесту,
alibi, cf. другдје, индје.
ДРУЖЕВАН, вна, вно, gefelig, socialis.
ДРУЖЕВСКИ, ка, ко, ber Gefährten, sociorum:
И дружевске пушке запуцале
ДРУЖЕЊЕ, n. bas Hefellen, sociatio.
ДРУЖИНА, f. (coll.) bie Sefäbrten, socii :
Моја браћо и моја дружино
ДРУЖИНИЦА, f. dim v. дружина.
ДРУЖИТИ СЕ, дружим се, v. r. impf. fid gefellen,
sociare se: он се дружи с њим, они се друже.
ДРУЖИЦА, f. dim. v. друга.

sich

ДРЦАТИ, цам, v. impf. vide дрмати (alš dim.).
дёЦНУТИ, нём, v. pf. vide дрмнути.
ДРЧЕ, Дрча, f. pl. vide дрхталице.
ДРШКАЊЕ, n. bas Segen (bes Sunbes), instiga-
tio.
ДРІКАТИ, кам, v. impf. н. п. псето на свиње,
begen, instigo.

држчиЋ, m. dim. v. држак.
ду, дуа, m. vide дух.
|ДУАЊЕ, n. vide духање.

ДУАТИ, дуам, v, impf. vide духати:

ДРУЖИЦА, f. dim. v. друга. ДРУЖИЧАЛО, n. (у Сријему говоре ружичало, а у Банату побушени понеделник) ber zweite Mentag nach Ostern, dies lunae secundus a paschate. На дружичало иду људи (а особито жене) прије подне на гробље те побушавају гробове од оне године, дијеле за душу, и попови чате молитве и спомињу мртве. На некијем мјестима (као н. п. У Неготину и у Ршави) скупе се момчад и Дјевојке послије подне на једно мјесто, па нграју и дружичају се (понајвише |ДУБАЧАЦ, Чца, m. (велики и мали) (у Дубр.) мушко с мушким, а женско са женским), некака трава, Urt Pflanze, herbae genus. j. оплету вијенце од врбовијех младица, |ДУБЕНИЦА, f. (у Дубр.) кошница издубена у па се кроза њих љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), па послије промијене и вијенце (метнувши једно другом на главу) и закуну се да ће бити мушкарци побрашими, а женскиње друге (Власи кажу|ДУБИНА, f. (асс. дубину, pl. дубине, дубина) кумача) до оно доба године. Такови се bie Ziefe, profunditas.

Дал' Дуају приморски вјетрови |дӰБ, m. (особито по југоз. кр.) біе іфе, quercus, cf. раст, цер, граница : Од једнога удара дуб не пада. дӰБАЈКА, f. (у Рисну) vide дубак 1. дУБАК, дупка, m. 1) ber Sängelwagen, machina qua stare et incedere discunt parvuli, cf. сталац, дубајка. 2) eine Urt Rirfden, cerasi genus. ДУБАЦ, дупца, m. (у Далм.) vide дубак 1. ДУБАЧ, дубача, m. Der Soblmeißel, bağ Goblei= eifen, scalprum excavatorium.

T.

дрвету, ienenbaus von einem ausgeböblten Baume, alvearium in ligno effossum. Дубило, п. (у Славонији) vide стублина (на бунару).

побратими и друге по том пазе ону сву го- |дубити, бим, v. impf. стајати управо, aufred t= дину као браћа и сестре, и у различнијем fteben, sto erec us.

in türk. Kroatien.

играма, и збиљскијем свађама помажу јед-|ДУБИЦА, f. 1) tabt in öfterr. Kroatien. 2) tabt по другоме. Кад опет дође дружичало, онда се гдјекоји понове, а гдјекоји оставе. ДРУЖИЧАЊЕ, П. baš Rüffen, unb Refreunben ber Mädchen am zweiten Montage nach Ostern, amicitiae initio die lunae a paschate secundo, cf.

дружичало.

дӰБЛИЈЕР, дублијера, m. (у Ц. г.) велика воштана свијећа, eine große Badysferze, cereus major, cf. дуплир.

ДУБЉЕ, n. 1) (coll. v. дуб.) vie Viden, quercus. 2) село у Мачви.

ДУБљење, n. baš Nufredytftelen, statio erecta. anberômo=|ДУБЉИНА, f. vide дубина.

ДРУЖИЧАТИ СЕ, Чӑм се, v. r. impf. cf. дружнчало.
ДРУКУД, ((у Ц. г.) на друго мјесто,
ДРУКУДА, bin, alio.

ДРУКЧИЈЕ, vide другојачије.

Друкчији, чија, чије, vide другојачији.
ДРУМ, друма, m. (доóрод) велики пут, біе
Heerstraße, via regia.

ДРУСТО, п. (по источнијем крајевима Србије)
vide друштво :

Па беседи међу свога друсша
ДРУШТВО, n. bie Befellfdaft, societas.
APXAT, APXтa, m. das Zittern, der Schauder, hor-
гог: ухитно ме дрхат (у Дубр.);
Ухвати га дрхаш и грозница
ДРХТАЛИЦЕ, f. pl. bie Ballerte, bie ulze, coagu-
lum, cf. паче, питије.
APXTÂHE, n. das Zittern, tremor.

Дубов, а, о, Giden, quercinus, cf. растов.
ДУБОВАЛИНА, f. (у Паштр.) vide дубодолина.
ДУБОВИЦА, f. планина између Паштровића и
Арбаније, удара у море.

ДУБОДОЛИНА, f. (у Ц. г.) baš hal, vallis.
Дубок, дубока, ко, (дубоки, ка, ко, comp.
дубљи) tief, profundus.

Дубоко, n. adj. (мало и велико) Офис-
ten zwifden Шабац ипb Welgrab. Велико
је Дубоко између Биограда и Палежа, а
мало између Палежа н Шапца, cf. Дебрц:
Друга пуче украј Дубога,
Даде гласе уза воду Саву —
ДУБРАВА, f. 1) vide шума:
Проведоше Дундару

Кроз зелену дубраву

2) (око Имоск.) шума за коју се зна чија je, vide забран.

ДУБРАВАЦ, равца, m. Жаппšпатe, nomen viri.
ДУБРОВАЧКИ, ка, ко, ragufanifd, ragusanus.
ДУБРОВКА,
ДУБРОВКИЊА,

}f. Ragusanerin, Ragusana.

ДУБРОВНИК, m. Nagufa, Ragusium. ДУБРОВЧАНИН, m. ein Magufanet, ragusanus. ДУВАК*, m. rautfcleier, velum nuptiale, cf. вео. Дувак се у Биограду сад зове пријевјес, понајвише свилен, који обично дјевер доноси и од којега млада послије начини себи хаљину, особито ћурче. ДУВАЛО, n. vide духало.

ДУГА КРВАВА, f. adj. долина у Херцеговини:
Спустише се у Дугу крваву .
Чекај њега у Дугој крвавој
ДУГАЈЛИЈА, m. vide дугоња.

ДУГА ПОЉАНА, f. у Турској Хрватској:
Хоћу с војском на Дугу пољану —
ДУГА ПУШКА, f. bie &linte, sclopetum.
ДУГАЧАК (дугачак), чка, чко, (дугачки, ка, ко)
vide дуг.

думали, adj. indecl. с дугметима, mit nöp= fen verfeben, globulis ornatus:

С њега скида дугмали малвуту дугмЕ, мета, n. ber Knopf, globulus fibulatorius. cf. пуце. ДУГМЕНЦЕ,

Дуван, дувана, m. 1) ber abai, Zaba¥pflanze, ДУГМЕШЦЕ, ӳ

n. dim. v. дугме.

herba nicotiana. 2) ber KaudtabaÉ, nicotia-|ДУГОБРАБИЋ, m. ein Žuname, cognomen (lang= na fumaria. cf. духан.

bart).

дуванити, дуваним, v. impf. 1) mit Raudtabaf|ДУГОБРЧЕ, n. у пјесин како је жаба ружила verfeben, providere herbam fumariam. 2) (око рака: Један дудобрче!

Сиња) пушити дуван, Zaba rauden, fumum | ДУГОВАЊЕ, n. baš dulben, debitum.

harbae nicotianae haurio : дуваните ли? cf.| ДУГОВАТИ, дугујем, v. impf. fdulben, debeo.

духанити.

ДУВА́НИТИ СЕ, дуваним се, v. r. impf. fid mit Rauchtabak versehen, comparare sibi nicotianam fumariam.

ДУГОВЕТНИ, нá, нô, in ber Rebensart (н. п. колики је) дуги дуговетни дан, ein langer Žag, longus dies.

ДУГОВЕЧАН, Чна, чно, (ист.) vide дуговјечан. ДУВАНИЦА, f. (у Сријему) лађа на којој се дугОВИЧАН, чна чно, (зап.) vide дуговјечан. носн дуван, abaffdiff, navis portandae | ДУГОВЈЕТАН, тна, тно, у пјесми, vide дугоnicotianae.

war,

ДУВАНИШТЕ, п. мјесто гдје је био дуван посијан, Uđer wo fruber abaf gebaut arger, in quo herba nicotiana fuit sata. ДУВАНКЕСА, f. т. ј. дуванска кеса, ber abaf= beutel, saculus herbae nicotianae.

вјечан:

Све ти твоје дуговјешно било — ДУГОВJЕЧАН, чна, чно, (јуж.) bauernò, diuturnus. Дугокос, а, о, Ianghaarig, comatus: Краткоумна дугокоса била — ДУГОКОСА, f. bie Canghaarige, camata. Дўвӑнскӣ, ка, ко, н. п. кеса, Žabaš-, nicotianae.|ДУГОНОКАТ, кта, кто, langnägelig, unguium ДУВАНЏИЈА, m. ber abafrauder, ducens ore nicotianam.

дување, n. vide духање.

ДУВАЊЕЊЕ, n. 1) bas Merfeђen mit Raudtabał, zò providere herbae fumariae. 2) das Rauchen (des Tabaks), fumatio nicotianae. ДВАР, m. vide зид.

ДУВАТИ, дувам (душем), vide духати. ДУВНА, f. bie Seiftlide (Sonne), monialis. дувно, n. tabt in Wošnien, cf. Думно. ДУВОВАЊЕ, n. vide духовање. ДУВОВАТИ, ДУВујем, vide духовати. дуг, а, о, (дуги, га, го, comp. дужа и. дуљи, по зап. кр. и дугљй) lang, longus. дуг, m. (loc. дугу) bie Gelb-dulò, debitum. ДУГА, f. ber Regenbogen, iris. Срби кажу: да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да прође, постало би мушко. Кад се покаже дуга, кашто дјеца пјевају: Ко не види дуге,

Не вид’ла га мајка

до Петрова данка.

AYTA, f. (gen. pl. дŷrâ) die Daube, tabula.
ДУГА, f. adj. 1) манастир у Кучима. 2) некака
планина у Херцеговини :
Прелећеше Дугу и Голију —

longorum:

-

Доведи мн дугонокшу другу, Да прокопа на вратилу трубу – дугоЊА, ein großer, langer Mann, longus homo, Longinus.

AYTOPENI, a, o, langgeschwänzt, caudatus, cau

dae longae : за виторогијех волова и дугорепијех крава (кад се наздравља). ДУГОРЕПИЦА, f. у овој загонеци : Преплива тица Дугорепица и преплива море, а крила не скваси (барка).

}

дугуљ, m. in ber Mebenšart : на дугуљ, н. п. стоји
(нов) мјесец, пad ber länge, in longitudinem.
ДУГУЉАСТ, 1
a, o, länglich, oblongus.
ДУГУЉАТ,
дуд, дуда, m. 1) ber Maulbeerbaum, morus:
Снђн с дуда луче моловано —

2) bie Maulbeere, morum, н. п. да једемо
Дудова, cf. дуднња.

| ДУДА, f. eine hohle Röhre, für die Kinder ДУДАЉКА, fals feife, fistula.

ДУДАЊЕ, n. bas langfame, träge Seben, itio segnis.
ДУДАР, Дудара, m. ber bie Maulbeerbäume pflegt,
qui moros colit.

ДУДАРА, f. гдје су дудови посађени, біе
Maulbeerpflanzung, seminarium mori.

« PreviousContinue »