Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

истоку на главици више блата, Ruine am
Lago di Scutari, parietinae quaedam.
Біљ, m. планина у Босни близу Приједора, ein
Berg in Bosnien, montis nomen.

БАЉАВ, (а, о,црне главе, н. п. во, коза, {dwar}=
БАЛАСТ, föpfig, capite nigro.
БАЉЁЗГАЊЕ, П. vida блућење.

БАЉЁЗГАТИ, гам, v. impf. (у Рисну) vide блу

THTH.

БАљЁМЕЗ, m. bie größte Urt Ranonen, grobes es schüß, tormentum majus :

Све балемез баљемеза виче, А лубарда лубарду дозива — БАЉЕЊЕ, n. bas Mogen, muci emissio. БАЉЕШКА, f. (у Ц. г.) некака тица као мала патка, eine Wrt Vogel, avis genus. БАОТА, m. (у Грбљу) Дфеnname, nomen bovi indi solitum.

БАМБАДАВА, 1) gang unentgeltlid, plane gratis. 2) ganz umfonft, vergeblid, frustra, irrito, cf. бадава.

Бін, бана (бӑна), m. 1) ber 2ан, banus: Ђе му је бан, ту и стан. 2) у Дубр. и у Ц. г.реку у говору свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују, ber Sett, dominus, cf. господар:

Када књиге бани разумјеше БАНАК, нка, m. (у војв.) bie Dfenban, sedes fornacis: легао покрај пећи на банак. БАНӑЊЕ, n. 1) vide бенетање. 2) даś банатисеfpiel, ludi genus.

Банат, Баната, m. bas (emešvarer) Manat, Ba

natus.

БÂНАТИ, банӑм, v. impf. vide бенетати: бана којешта.

БАНАТИ СЕ, банам се, v. r. impf. Кад хоће дјеца да се банају, најприје се договоре до колике ће године жениши шрљу; онда узме свако свој штап по средини, па ударају око-| мице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље баци оно је цар, а које најближе, оно је шрља. По том | трља покупи све штапове, па да свакоме које је чији, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може дохватити својим штапом; онда цар баци жмурећи свој штап те удари трљин (ако ли у маши, онда он буде трља, а трља цар), па онда сједе; гдје се царев штап устави, ондје мора трља свој штап дазамјесши (т. ј. дага измакне), па онда сви редом бацају (не жмурећи) и погађају у трљин штап: сваки треба дотле да бије у трљин штап (итр-| ља мора једнако свој штап да замјешша) докле не умаши ; а кад умаши, онда му трља узме штап и баци у суво грожђе (т. ј. на страну), па онда остали сви бацају тако редом; а цар на пошљетку, и он бије док двапут не умаши.Онда трља покупи све штапове из сувога грожђа, па он погађа свим штаповимаредом у свој штап; чијим штапом погоди,

онај буде трља, а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трља, а трља цар, ако ли свима штаповима умаши, онда покупи све штапове, па да свакоме које је чији, а свој метне пред цара као и најприје, па погађају опет на ново. Други пут (т. ј. друге године царовања) цар има три маше (т. ј. погађа у трљин штап док трипут не умаши), трећи пут четири итд., а трља други пут сједе на бадало (т.ј. оно мјесто гдје ударају штаповима кад их бацају) кад погађа у свој штап; трећи пут се примакне колико може скочи ти, а четврти пут колико је дуг кад пружи руке. Кад изиграју онолико пута (или кад један цар онолико година царује), до колико су погодили да жене трљу, онда га жене, т. ј.стану сви у ред један за другијем, па се раскораче те трља прође четворошке између њиховијех ногу, а они га сваки удари по једном шаком, или дрветом (како погоде најприје) по задњици.

БАНАТСКИ, ка, ко, Manater, banatus.
БАНАЋАНИН, m. ber Banater, Banatu.
БАНГАВ, а, о, н. п. коњ, labm, binfenb, clau-
dus.

БАНДА, f. (по југоз. кр.) bie Šeite, regio, cf. страна: Да ни господини Бог поможе десну банду и лијеву! (кад се напија, показујућн пуном чашом обадвије стране софре); Са банде им Брда ударише

БАНДАР", бандара, m. (у Сријему) некака риба (која се у Бачкој зове буљеш), Wrt&ifd, piscis genus.

Бандижан, m. (у Боци) vide банђен. БАНДИЈЕРА, f. (у примор.). bie Fabne, vexillum, cf. застава :

[ocr errors]

Једри ли ми драго моје, Вије ли му бандијера БАНДӰНАТИ, нам, v. pf. (у Паштр.) vide заборавити (ital. abbandonare): Ти не немој банду наши БАНЂЕН, а, о, (око Сиња) човјек који је што скривно па не ће суду да иде,него живи према власти као хајдук, само што не чини никоме ништа. Банђен човјек живи у своме селу и код своје куће ради своје домаће послове, него је једнако тако на опрезу да слабо кад смије и спавати у кући. Они кашто долазе и у варош, али само с краја и то једнако на опрезу. У прољеће године 1835, кад сам се ја десио у Будви, овакијех је људи много дошло близу Будве на један мост, пак оданде поручили у Будву да им се пошље тај и тај од чиновника на некакав разговор, и то им је учињено. Онамо људи сви живе једнако под оружјем, а банђени особито. У Далмацијн и у Боци има овакијех људи много, гдјекоји су још од Француза остали. cf. бандижан. БÁнити се, банйм се, v. r. impf. (у Ц. г.) (іф alö бан обет баница betragen, affecto той бан

[merged small][ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

БАНКРОТИРАТИ, банкротирам, v. pf. unb impf.
banferottiren, decoquo. cf. пропасти.
БАНОВ (банов), а, о, без бан, той бан.
БАНОВАЊЕ, n. bie Sperrfdaft be бан, imperium
гой бан.

БАНОВАТИ, банујем, v. impf. бан fein, sum

бан :

--

Да бануш да господујеш БАНОВИНА, f. Qanò no ein бан ferrfdt, basan thum, banatus.

БановиЋ, m. Hansfobn, bani filius. У пјесмама

и у приповијеткама о Бановићу Страхињи чуо сам гдје се изговара Бановић. БАНОВИЦА (бановица), f. vide баница. БАНСКИ, ка, ко, an>, banalis. Банство, n. bie 23ürbe bes бан, dignitas чой бан:

А даћу ти бансшво и војводство вінстол, m. брдо у Сријему (између Карловаца и Крушедола), ein Derg in Sirmien,

mons Sirmii.

БАЊАНАЦ, нца, m. vide Бањанин.
БАЊАНИ (горњи и доњи), m. pl. Gegens in ber
Herzegowina an der Grenze von Montenegro,
regio Hercegovinae Monti nigro contermi-

na :

Да отиде у Бањане равне

БАЊАНИН, m. (pl. Бањани) човјек из Бањана,
Giner von Бањани, incola zé» Бањани.
БАЊАЊЕ, n. vide купање.

БАЊАТИ СЕ, њам се, vide купати се.
БАЊЕЊЕ, п. (у Ц. г.) дав Betragen wie ein бан
ober eine баница, affectatio чой бан aut ris
баница dignitatis.

БАЊИЦА, f. (у Дубр.) Rabewanne, balneum.
БАЊСКА, f. adj. варош у Косову, еіnе tabt in
Косово, nomen urbis :

Од малене Бањске крај Косова
БАОЩЕВА ГРАДИНА, f. vide Балшова гра.

дина.

БАПКА,f. 1) (у Херв.) начињено као соха (права одозго) те се на њу наслоне два шљемена, 2) (у Имоск.) старински новац, alte Münzе, antiquus numus.

БАПКО, m. hyp. v. бабо :

За баика је ријеч говорио БАПСКИ, ка, ко, altweibifd, anilis. БАР, m. bie Štabt Antivari. У нахији Барској, која се одовуд почиње од Паштровића и држи поред мора само око четири сахата, највише се говори Српски, али људи има од три закона: Грчкога, Римскога и Турскога. Онамо од Барске нахије настаје језик. Арнаутски :

Земље твоје Бара и Улћина —
БАР, m. (по југоз. кр.) некакво врло ситно и
жуто жито као просо (кажу да би се чо-
вјек у ово жито могао удавити као у воду),
Wrt Sirfen, milii genus : Сијала је баба бар,
да је баби заувар.

БАР, wenigitens, saltem. cf. барем.
БАРА, f. 1) bie lade, Pfüge, lacus, lacuna. 2) (y
Хрв.) свака ливада у равин, bіе Biefe,
pratum.

БАРА, f. Riegenname, nomen caprae indi soli

tum.

BAPABAP*, in einer Linie, simul (it, non sequi-
tur), parallele. cf. упоредо.
БАРАБАРЁЊЕ, П. bas Beben in gleider Rinie, bas
effen, contentio.

БАНУТИ, банём, vide бахнути. БАНЧЁЊЕ, n. vide пијачење. БАНЧИТИ, чӥм, v. impf. vide пијачити. BAHA, f. 1) das Bad, balneum (cf. ital. bagno). 2) варош у Србији (близу Ниша), Пате einer Stadt, nomen urbis : Да би посл'о Вељка арамбашу, Ко ће чуват’Бању на крајини 3) намастир у Боци, Катe eines Rlofters, nomen monasterii. 4) вода, која извире из лекине у селу Петњици (у нахији Ваљевској) и утјече у Колубару с десне стране. На самом извору ове воде мељу воденице по с два камена ; али кашто у један ауш | БАРАНИН, m. човјек из Бара, Çiner von Бар, пресуши са свијем, па по том опет, као

БАРАБАРИТИ СЕ, барабарӣм се, v. r. impf. c ким, sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. cf. поредити се.

БАРАК, m. eine ert anhaariger Punbe, canis pili longi: 0 шкрипову дне кад се бараци

стригу.

incola zoù Бар.

што казују, иза некаке хуке и црвенкаста БАРАТ, m. у пјесми nom. propr. einer tabt,

протече.

БАЊА ЛУКА, f. vide Бајна лука, mit allen 2iblei=

tungen.

nomen urbis :

[blocks in formation]

БАРАТАЊЕ, П. баз ju-thun-faben mit Semanb, negotia cum aliquo.

БАРАТАТИ, там, v. impf. (vom ital. barattare) c Kим, mit wem zu thun (Geschäfte) haben, negotium habere cum aliquo.

БАРБЕЖА, f. (у Рисну) женска капа (шамија,

а под њом капа од црвене чохе, по том бијела махрама), eine Wrt Ropfbebeđung ber Frauen, vittae genus.

БАРБУКАЊЕ, n. a Serverbringen eines fprubeln: den Tones.

БАРБУКАТИ, барбучём, v. impf. (у Барањи) in eine ins Zaffer geftedte Möbre blafen unb| dadurch einen sprudelnden Schall hervorbringen: шта барбучеш по води.

БАРБӰН, барбуна, m. (у Дубр.) некака риба, Urt Seefifd, piscis marini genus. ef. брадо

[blocks in formation]

БАРЕМ, vide бар.

БАРЈАКТАРСКИ, ка, ко, Käbnrid3=, signiferi. BÀPJAM*, m. 1) das Bairamsfest, festum bairam apud Turcas. 2) хаџијнски барјам, некакав други светац осим правога барјама (пред којим се пости), који особито празнују хаџије:

Ево сада честит Петров данак,
Петров данак и барјам аџијнски,
Оће бити у граду грађани*

Да клањају и тевериџ дају — BÀPJAMOBÂHE, n. das Feiern des Bairams, celebratio diei bairam.

БАРЈАМОВАТИ, Мујем, v. impf. u. pf. bas aiz
ramsfest begehen, ago diem festum bairam:
Смиљанићу, дома дер се нађи,
Нека Турци с миром барјамују;
Јер ће тебе на зло Божић доћи
БАРЈАЧИЋ, m. dim. v. барјак.
БАРЈЕЛО, п. (по југоз. кр.) vide барило:
На неђељу лијепу ђевојку
и барјело вина из Видина
БАРКА, f. 1) (у прим.) ein Bafferfahrzeug, navigii

genus;

На могу ти крају доћи,

Јер ми барка весла нема

2) (у сjеверн. кp.) der Fischbehälter, Fischhälter, piscina lignea.

БАРКАТИ, кам, v. impf. нијесам чуо до у овој загонеци: Пет браће све један другог у задњицу барка.

БАРНА, m. (у војв.) ber Saul, caballus.

БАРЕТА, f. (у примор., ital. baretta) vide ка- БАРНУЉА, f. име крави, ein Rubname, nomen

па: Било глава, биће бареша.

БАРЁТИНА, f. augm. v. бара.

vaccae indi solitum.

БАРОВИТ, а, о, fumpfig, paludosus, uliginosus.

БАРЕЧИНА, f. (у Ц. г.) штогод гамиже, н. п. БАРСКӣ, ка, ко, von Бар.

глиста, црв итд., bаš Gewürm, vermes, ser-|

pentes.

БАРЕШ, барèша, m. ber umpf, palus.
Барзило, m. Qodšname, nomen capro indi so-
litum.

Бӑрило, n. 1) некака мјера за пиће (ital. ba-
rile, fran. baril), etwa eine Zonne, orca,
amphora: колико је Дунаво, има у њему
СТО барила воде (у приповијеци). 2) (у
Ц. г.) дугуљаста фучија (као у Лозници |
бременица) у којој се носи вода (у Лоз-

БАРУТ*, m. пушчани прах, baš pulvis pyrius. cf. прах.

dießpulver,

BAPYTAHA", f. das Pulvermagazin, die Pulver= fabrik, horreum pulveris pyrii, officina pulveris pyrii.

Барутни, на, но, н. п. кеса, Pulver= (Reutel), pulveris pyrii.

БАРЎШТИНА, f. vide баретина.
БАСАМАК*, m. bie Eteppen tufe, gradus.
БАСАЊЕ, п. Daberfdlenbern, incessus incon-

sultus.

ници се бременица носи на рамену а ба- БАСАТИ, сам, v. impf, ићи не гледајући куда, рило се у Црној гори упрти на леђа по- daherschlendern, incedo temere. пријеко, као бреме дрва), ein bölgernes Baf | БАСКИЈА, f. vide жнока.

fergefäß, vasis aquarii lignei genus. cf. барно, | БАСКИЈАЊЕ, n. vide жиочење,

барјело, барело.

БАРИЛЧЕ, чета, п. суд од једнога барила.
БАРИО, барјела, m. (јуж.) vide барило.
БАРИОЦЕ, n. dim. v. барило.

БАРИЦА, f. dim. v. бара.

БАРЈАК*, m. (gen. pl. барјака) bie Kabne, signum, vexillum, cf. застава.

БАРЈАКТАР, барјактара, m. der Žahnentrager, signifer.

BAPJAKTÁPEB,(a, o, des Fahnenträgers, signiБАРЈАКТАРОВ, feri.

БАСКИЈАТИ, јам, v. impf. vide жночити.

БАСМА, f. Оне ријечи скупа што бајалица или бајач говори кад баје, ber Sauberfprud,

[blocks in formation]

БАСТИСАТИ", ищем, v. pf. jertreten, vernidten,
perdo, cf. погазити, покварити :
Лави би му чадор басшисали

БАСУЉА, f. vide мангуљица.
BAT*, m. vide cpeħa.

fdlagen, recellere; башила се пушка, т. ј. тргла се.

БАТИЋ, m. (у Барањи) 1) vide палацка. 2) од• сјечен прст, пребијен кључ, ein

truncus.

БАТ, m. vide бахат : За добрим се коњем баш | БАТЛИ*, adj. indecl. vide срећан. чује.

БАТА, m. (ист.) vide бато.
БАТА, f. (gen. pl. бата) (у Ц. г., ital. batto) 1) vide
батина; Триста баша по туђим леђима не
боли ништа. 2) оно дрво којим се скоруп
у стапу бије, ber Butterftempel, pistillum
butyro faciendo:

Ти не пијеш млаћеницу, башом бивену BÀTÂK, M. die Hüfte nebst dem Fuße beim Geflügel, femur (volatilium).

БАТАЛ*, покварено, разваљено, запуштено, н. п. пушка, сахат, виноград и т. д., verbor-| ben, verlassen, verwahrlost, corruptus, desertus. БАТАЛИЈА, f. Штогод покварено, н. п. пушка, сахат, verborbenes Reug, res corrupta. БАТАЛИЈА, f. vide битка.

БАТАЛИТИ, баталим, v. p. н. п. пушку, сахат, виноград, verlaffen, verwabriofen, desero. БАТАЉАК, љка, m. vide батаљица. БАТАЉИВАЊЕ, П. bas Bermaßrlofen, neglectio. БАТАЉИВАТИ, батаљујем, v. impf, verlaffen, negligo, desero.

БАТАЉИЦА, f. Der Kumpf bes Wrms ofne Sanb, brachium mutilum manu. cf. батаљак.

БАТАЉКА, f. in ber Kebensart: Хаљку башаку, ber Štod, baculus. cf. бата,

тина.

на|

ба

[blocks in formation]

пјева се у

БАТАЧИЋ, m. dim. v. батак.
БАТИНА, f. (gen, pl. батина) 1) ber Štod, fustis.
2) tocftreid, verbera : ударили му двадесет
башина. 3) сулудаст човјек, ber Štod, sti-
pes. 4) хоћеш батину! bu friegft (thuft) es
gewiß nicht, nequaquam auferes (facies).
БАТИНАЊЕ, n. bas Borbringen von bummem Зеид,
deliratio, nugae.
БАТИНАТИ, нам, v. impf, говорити којешта,
dummes Zeug daherschwägen, nugari.
БАТИНИЦА, f. 1) dim. v. батина. 2) оно на врху
рога у говечета, док се рог не очисти.
БАТИТИ СЕ, ТИМ се, v. г. pf, (у Ц. г.) zurück=]

tümmel,

БАТЛИЈА, m. ber Glüclide, felix, cf. срећан : Јер је Лазо у боју башлија Бато, m. (јуж.) 1) hyp. v. брат. 2) mandmal so viel als 6a60 (Vater), pater. Баток, m. (око Дунава доље од Пореча) де= dörrtes Fischfleisch, piscis arefactus. БАТОЧИНА, f. Мала варошица између Багрдана н Асан-пашине паланке, täòtden in Ser= bien, nomen urbis.

BATPTAHE, n. das Ausschlagen mit Füßen, calci

tratio.

БАТРГАТИ СЕ, гӑм се, v. impf. у ходу, т. j. бацати се, auflagen, calcitrare: Башрга се ногама као удовац у колу. БАТРЕЊЕ, n. bas Ermuntern, animatio. БА́ТРИТИ, ба́трим, v. impf. (у Славонији) er= muntern, animare. cf бадар.

БАТӰН, батуна, m. (у Боци) вода која стоји на једном мјесту, мања од језера, vide бара. БАЋА, m. hур. . брат.

БАЎК, m. 1) ber ибаи, Хаитаи, terriculum. 2) vide бак.

БАЎКАЊЕ, п. баз Заubquen, terrificatio. БАЎКАТИ, баучём, v. impf. baubauen, terrifico. БАЎКнути, баукнём, v. pf. baubauen, terrefacio. БАУЉАЊЕ, n. baš Rrieden, reptatio.

БАЎЉАТИ, Љам, v. impf. (у Шумад.) ићи побаучке, највише се говори за малу дјецу, кад још не могу управо да иду, него тако пужу, Érieden, repere.

БАУРА f. (у Бачкој) 5) шута овца, ein daf obne Soörner, ovis absque cornibus. 2) у овој загонеци: Јаше тута на баури? т. і.

сврака на крмачи. БАУЧАК, чка, m. vide бак. БАХ, m. (у Дубр.) 1) baš Reugnen, infitiae: ударно у бах. cf. хаша. 2) ударити кога бахом, т. ј. поплашити, кога особито виком и пријетном, erfdređen, terrefacio: Удари га бахом и ршумом Не би бахом из Клисуре тврде БАХАТ, m. baš Setrappe, incessus cum sonitu, cf. бат, бакат:

[ocr errors]

Зачу Раде бахаш од јунака — БАХНути, бахнём, v. pf. unverhofft fommen, ex insperato adesse.

БахорЁЊЕ, п. Да$ Зaubern, incantatio (morbi, doloris).

БАХОРИТИ, рим, v. impf. (у Боци) забегn, incanto (morbum, dolorem), cf. бајати : Нешто ме је забољела глава, Нer' ми зови бахорицу, мајко, Да би мене младу бахорила БАХОРИЦА, f. (У Боци) bie Zauberin, incanta trix, cf. врачара, бајалица:

Нешто ме је забољела глава, Нег' ми зови бахорицу, мајко, Да би мене младу бахорнла Дозвала је другу бахорицу Нег, ми зови трећу бахорицу

[ocr errors]
[blocks in formation]

Немојте ме у јаму бачиваш

БАХТАЊЕ, n. 1) bas Erappen, incessus cum so-|БАЧИЈА, f. bie Sennerei, locus et casa mulgen

nitu. 2) das Streiten, contentio.

БАХТАТИ, башћем, v. impf. trappen, sonitum|

edo incedens.

БАХТАТИ СЕ, башћем се, v. г. impf. око чега, као препирати се, гонити се, ftreiten, contendere: ми смо се бахшали, ја сам се с њим бахшао.

БАЦАКАЊЕ, n. baš umbermerfen ber Güße, z. 2. von Kindern, jactatio pedum. БАЦАКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. н. п. ногама, mit den Füßen umberwerfen, jacto pedes. БАЦАЉКА, f.

ce

БАЦАЊ, цња, m. кошар (као качица без и једнога дна) што се по води баца те у њему риба хвата, eine Urt Gifdreufe, nas

sae genus.

БАЦАЊЕ, n. baš leife teden, punctio lenis.
БАЦАЊЕ, п. баs Berfen, jactatio.

БАЦАТИ, цам, v. impf. dim. v. бости, Ieife fteden, leniter pungo.

БӑЦАТИ, цам, v. impf. 1) werfen, jacio. 2) пушке, loš dießen, emitto ictum, cf. метати. БАЦАТИ СЕ, цам се, v. r. impf. 1) werfen, jaсere: бацају се дјеца камењем. 2) бацати се ноrama, ausschlagen, calcitrare.

бацити, бацим, v. pf. 1) merfen, jacio. 2) пушку,

Ios dießen, emitto ictum (највише се говори избациши пушку, и за то кад ко рече: баци неко пушку, други му одговори у шали: а ти иди те је узми). 3) око на што, seine Augen werfen auf etwas, es merken, oculos conjicio, cf. окомити.

БАЦИТИ СЕ, бацим се, v. г. pf. 1) чим, werfen, jacio: Прости Боже и бијела цркво,

[ocr errors]

Да се бацим једном преко тебе
2) sich auf etwas hinwerfen, se conjicere:
Па се баци на рамена Шарцу

БАЦКАЊЕ, n. dim. v. бацање.
БАЦКАТИ, кам, dim. v. бацати.
БАЦНУТИ, нём, v. pf. ftedjen, pungo.
Бӑч, бáча, m. vide станар.

БАЧА, m. (у војв.) тако жене зову свекра: Оти-|
ћи ће бача, остаће снаша.
БАЧВА, f. (gen. pl. бӑчава) 1) велика каца за-
Днивена као буре, ein großes a, dolium:
Попише ми из бачава пиво,
Поједоше из наћава мливо

2) (у Барањи) стабло у прорасла црнога лука, на којему је горе сјеме, cf. цволика. БА́ЧВАНИН, m. Giner aus ber Бачка, Serbus е Бачка.

БАЧВАНКА, f. bie 2atfderin, femina baciensis.
БАЧВАНСКИ, ка, ко, 23atfder, baciensis.
БА́ЧВАНЧЕ, чета, n. ein junger Batfder, puer
baciensis.

dis aestate ovibus. cf. стан, катун. БАЧИНА, f. 1) vide бачија. 2) augm. v. бак: Бачина каʼи бачина.

бачити, бачим, (у Ц.г.) vide бацити :
и бачи их небу у висине
Бачи котле преко куће
БАЧИЦА, f. vide станарица.
Бачка, f. adj. bie atfda, regio baciensis.
Бачки, ка, ко, Matfder, baciensis.
БАЏА*, f. рупа на кући, куда излази дим,
Raudang, bas Maud lod, fumarium, cf. комин,

димњак.

der

Баџак*, m. 1) (слабо се говори) баas Mein, ber denfel, crus. 2) vide ножањ. БАЏАКЛИЈА, f. ber Pollänber Dufaten (megen ber geharnischten Beine), aureus hollandicus. БАЏОМЕТ, m. (у Хрв.) ber MaudfangÉebrer, purgator caminorum. cf. оџачар.

Баш*, баша, m. предњи крај од лађе, ber Vordertheil des Schiffes, prora.

баш, gerabe, burdauš, ipsum, plane: баш не ћу; нема баш ништа; баш сад дође. Босни зову свакога БАША*, m. 1) у Србији и у Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у војводству што зову свакога варошанина господором), н. п. Усеин баша, Смаил баша и т. д. 2) баше, pl. (тако су се у Србији звали јањичари послије пошљедњега Њемачкога рата), eine 2rt Adeliger, nobilium genus:

Оснлише баше Биоградске

БАША, m. тако снахе у Сријему зову свекра. cf. бача.

БАШАЛУК*, m. bie ürbe eines 6аша, dignitas чой баша.

БАШЁЊЕ,П. 1) baš 2afden (башаžu einem fagen), appellatio чой баша nomine. 2) bas fid-zum= баша-тафеn, zo facere se ipsum zo» баша. 3) das Leugnen, infitiatio.

BÁшIÊHE, n. das Betragen wie ein Bascha, affecta-
tio dignitatis чой баша.
БАШИН, а, о, beš 2afdа, той баша.
БАШИНА, f. (у Ц. г.) cf. шарило.
БАШЙнски, ка, ко, Xafda=, чой баша, б

баше.

БАШИТИ, ШИМ, v. impf. 1) кога, zu einem баша ! fagen, zöv баша appello aliquem. 2) што, leugnen, infitiari, cf. 6ax.

БАШИТИ СЕ, шим се, v. r. impf. fid zum Hafda machen, facere se ipsum zov 6aшa. БАШИТИ СЕ, башим се, v. r. impf. 1) fid als Bascha betragen, stolz thun, affecto zov 6ama dignitatem et jus: шта се башиш туда? немојде се ти туда башиши! 2) vide ока

нити се.

« PreviousContinue »