она буде трља, а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трља, атрља цар, ако ли

штаповима умаши, онда покупк све щта пове, па да свакоме које је чији, а свој опет на ново. Други пут (т.ј. друге године царовања) цар има три маше (т. ј. погађа у

умаши), трећи пут четири итд., а трља други пут сједе на

најприје, па погаћају

мјесто гдје ударају шта побацају) кад погађа у свој штап ;

трећи пут се примакне колико може скочируке. Кад изиграју онолико пута (или кад јети, а четврти пут колико је дуг кад пружи дан цар онолико година царује), до колико су погодили да жене трљу, онда га жене, т.

другнјем, па се рас

њиховијех ногу, а они га сваки удари по једном шаком, или дрветом (како погоде нај

bor

поможе десну

нстоку на главици више блата, Xuine am

Lago di Scutari, parietinae quaedam.
БАљ, m, планина у Босни близу Приједора, ein

свима
Berg in Bosnien, montis nomen.
БАБАВ, а, о,црне главе, н. п, во, коза, fфwari:

метне пред цара као и
BADACT, Föpfig, capite nigro.
ВАЊЁЗГАЊЕ, n. vіdа блућење.
БАЊЁЗГАти, гам, v. impf. (у Рисну) vidе блу.

тръин штап док трипут не BAHÈME3

, m. die größte Art Kanonen, grobes Ges 6a4a 10 (T.), OHO

т,
schüß, tormentum majus :

вима кад их
Све баљемеа баљемева виче,
Алубарда лубарду дознва —
БАљЁњВ, р. Bas Rogen, muсi emissio.
ВАЉЕШКА, f. (у Ц. г.) некака твца као мала

natka, eine Art Vogel, avis genus.
БАљота, m. (у Грбљу) Офfenname, nomen bo-

j.cтaну сви уред један за
vi indi solitum.
BÀMBAXÀBÂ, 1) ganz unentgeltlich), plane gratis,

2) ganj umfonst, vergeblic, frustra, irrito, cf.
бадава.

прије) по задњици. Бін, бана (бана), m. 1) Оer Ban, banus: Бе му | БАНАтски, ка, кӧ, Запаtеr, bаnаtuѕ. је бан, ту и стан. 2) у Дубр. ну ц. г.реку BAHASAHин, m. per Запаtеr, Banato. у говору свакоме човјеку кад хоће да по- БАНГАB, а, о, н. п. коњ, labm, binteno, clau

dus. кажу да га поштују, беr реrr, dominus, cf. господар :

| БАНДА, f. (по југоз. кр.) Die бeite, regio, cf. страКада књиге бани разумјеше

на: Да ни господини вінАК, нка, т. (у војв.) бie fenbant, sedes банду н лијеву! (кад се напија, показују

ћи пуном чашом обадвије стране софре); fornacis: легао покрај пећи на банак. БАНАЊЕ, п. 1) vidе бенетање. 2) ба8 банатисе.

Са банде нм Брда ударице spiel, ludi genus.

| БАНДАР*, бандара, т. (у Срнјему) некака риба BÀHÂT, Bahára, m. das (Temesvarer) Banat, Ba

(која се у Бачкој зове буфеаut), 2rtStf, natus.

piscis genus. БАНAТи, банам, v. impf. vіdе бенетати: бана ванднан, т. (у Боцв) vidе банѣен. којешта.

| вандиЈЕРА, f. (у примор.).sie Sabne, vexillum, ВАНАТИ СЕ, банам се, v. г. impf. Кад хоће дјеца

cf. застава да се банају, најприје се договоре до колн

Једрн ли мн драго моје, ке ће године жениши шру; онда узме свако свој штап по средннн, па ударају око-БАНДУНАти, нам, v. pf. (у Паштр) vide зa

Внје ли му бандијера

боравити (ital. abbandonare): мице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље бацн оно је

Ти не немој бандунаа цар, а које најближе, оно је шрба. По том | БАНБЕН, а, о, (око Сиња) човјек који је што трља покупн све штапове, па да свакомекоје је чији, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може дохватити својим штапом; онда цар ба

селу и код своје куће ради сво ци жмурећи свој штап те удари трљин (ако

послове, него ин умаши, онда он буде трља, а трља цар ), на онда сједе; гдје се царев штап устави, ондје мора трља свој штап да замјесши (т.

1935, кад сам се па онда сви редом бацају

и погађају у трљин штап: сваки треба дотле да бије у трљин штап (нтрља мора једнако свој штап да замјешша) докле не умаши; акад умашн, онда му трља узме штап и баци у суво грожђе (т. ј. на дом; ацар на пошљетку,и он бије док двапут

остали сви бацају тако рене умаши.Онда трља покупи све штaпoвe из |

свим штаповн. ЕАнити CE, баним се, v. г. impf. (У. маредом у свој тал; чијим штапом погоди,

погађа па

скривно па не ће суду да иде,него живи пре-
ма власти као хајдук, само што н
коме ништа. Банђен човјек жив я у

е чини ни

своме

je AOMahe је једнако тако на опрезу

скраја

ј. да га измакне), (не жмурећи) и

ја десно у Будва, овакијех

да слабо кад смије и спавати у кући. Они кашто долазе и у варош, али само и то једнако на опрезу. У прољеће године мост, пак оданде поручили у Будву да им се пошље тај и тај од чиновника на некакав разговор, и то им је учињено. Онамо људи сви живе једнако под оржјем, а банђени особито. У Далмацији има овакијех људи много, гдјеке ан. од Француза остали. cf. бандиа als bau oder baunya betragen, affec

страну),

па онда

сувога грожђа,

и у Боци неу још

г.) (1

он

чої бан

na :

нире.

.

еђу ед

нај

clau

той бан.

бан :

страдесну азују. bpe);

ant sis баница dignitatem :

БАЊАНАЦ, нца, m, vide Бањанин.

Бањани (горњи и доњн), m. pl. Segens in ter Невјеста се бани

Herzegowina an der Grenze von Montenegro,
и веома Фалн
Баница, Е. ) Die Sanin, bana, bani uxor. 2) (у regio Hercegovinae Monti nigro contermi-
1, г.) госпођа, бie Seau, domina, ef. бан:
А. баница Васкова Даница,

Да отиде у Бањане равне
Сама носи девет цеФердара

БАЊАнин, m. (рі. Бањани) човјек из Бањана, 3) планина у нахији Пожешкој:

Siner pon Бањани, incola zoon Бањани. Под Баницом цркву Јежевицу

БАЊАЊЕ, n. vіdе купање. 3) вода у Лици, која извире иза Госпића к | БАЊАти CE, њам се, vide купати се. југу око три сахата и код Грачца по-вањќње, т. (у Ц. г.) Bas Betragen wie ein бан

oder eine baanya, affectatio toở bah aut tñs БаничиНА, f. планина у Шумадији између на

баница dignitatis. хије Крагујевачке и Смедеревске. Бањица, f. (у Дубр.) задењапne, balneum. БанкА, f. (gen. р. банака) bеr Заntоgеttеl, syn. Бањска, f. adj. варош у Косову, еіnе tаѕt in grapha mensae feneratoriae publicae.

Косово, nomen urbis : ВАЙКРот, банкрота, т. (у војв.) per anferot- Од малене Бањске крај Косова tirte, decoctor, impar solvendo, cf. пропа- вioЩЕВА ГРідина, f. vіdе Балшова гра

дина. ВанкротЙРАЊЕ, n. bas 23anterottiren, dесос. віпка,f. 1) (у Херв.) начињено као соха (права

5( tio.

одозго) те се на њу наслоне два шљемена. БАНКРОТИРАТи, банкротӣрам, v. pf. uns impf. | 2) (у Имоск.) старински новац, аltе ?ünje, баnterottiren, decoquo. cf. пропасти.

antiquus numus.
Банов (6анов), а, о, бев бан, той бан.

БАпко, m. hyp. р. бабо:
BAHÒBÂBE, n. die Herrschaft des 6an, imperium За банка је ријеч говорно

БАпски, кa, кo, altmeibifф, anilis.
BAHдвАТя, банујем, v. impf. бан fein,
v. impf. бан fein, sum | БАР, m. Die tast Antivari. У нахији Барској,

која се одовуд почиње од Паштровића и да банујеш и да господујеш —

држи поред мора само око четири сахата, BAHOBHHA, f. Cand wo ein bau herrscht, das Bans највише се говори Српски, али људи има thum, banatus. ,

од три закона : Грчкога, Римскога н ТурБановић, m, Bansfon, bаni filius. У пјесмама скога. Онамо од Барске нахије настаје

и у приповијеткама о Бановићу Страхињи језик - Арнаутски :
чуо сам гдје се изговара Бановић.

Земље твоје Бара и Улфина
Біновиця (бановица), f. vіdе баница.

БАР, т. (по југоз, кр.) некакво врло ситно и
Банскӣ, кa, кo, 23ands, bаnаlis.

жуто жито као просо (кажу да би се чоSÁHCTBO, n. die Würde des bar, dignitas roő вјек у ово жито могао удавити као у воду), бан:

2irt pirfen, milii genus :Сијала је баба бар, А даћу ти банство и војводство

да је баби заувар. вінстол, m. брдо у Сријену (између Карло- I ВАР, menigftеnѕ, ѕаltеm. cf. барем. Baja - Kpyme Aona), ein Berg in Sirmien, BAPA, f. 1) die Lache, Pfüße, lacus, lacuna. 2)(y

Хрв.) свака ливада уравнн, Sie 28iefe, БАНУти, банён, уide бахнути.

pratum. БАНЧЕЊЕ, n, vide пијачење.

BÁPA, f. Ziegenname, nomen caprae indi soliвінчити, чим, v. impf. vіdе пијачити.

tum. BÀHA, f. 1) das' Bad, balneum (cf. ital. bagno). BAPÀBÂP*, in einer linie, simul (it, non sequi2) варош у Србији (близу Ниша), дате |

tur), parallele. cf. упоредо.. einer Stadt, nomen urbis :

BAPABÁPÊKE, n. das Geben in gleicher Linie, das да би посл'о Вељка арамбашу,

Meffen, contentio.
Ко ће чуват? Бању на крајини

БАРАБАРИти ск, барабарӣм се, v. г. impf. с ким,
3) намастир у Боци, Rame eines &Lofter, fich in gleiche finie stellen, comparor, contendo.
Поmеn monasterii. 4) вода, која извире из cf. поредити се.
aefине у селу Петњици (у нахији Ваљев- БАРАК, m. eine Trt Tangbaariger punce, canis pili
ској) и утјече у Колубару с десне стране. longi: о шкрипову дне кад се бараци
На самом взвору ове воде мељу воденице стригу.
но с два камена; али кашто у један ауа | БАРАнин, т. човјек из Бара, €iner von Бар,
пресуши са свејем, па по том опет, као incola тoй Бар.

нза некаке хуке и црвенкаста БАРАТ, m. у пјесми поm. propr. einer Otabt, віњі аўКА, f. vіdе Бајна лука, mit aЙen bei |

Ја сам јунак од Бараша града,
Ја сам дыздар у Барашу граду

и
mons Sirmii.

е

је што HBн преЧИнн нну своме

домаће а опрезу ући. Они мо с краја еће године

, овакијех зе на један Будву да ни

зника на ве

што протече.

казују,

nomen urbis :

њено. Онано

оружјем, а нјн ну Боцн дјекоји су још андињан, рі. (у Ц. г.) ніф 7,

BÀPJAM*, m. 1) das Bairamsfest, festum bairam

carcas. 2) хацијнски барјам, некакав други светац осим правога барјама (пред којим се пости), који особито празнују ха

Петров данак, барјам ацијмски,

бити у граду грађання

BAPJAMOBÂbE, n. das Feiern des Bairams, cele

impf. u. pf. das Bai

ramsfest begeben, ago diem festumn bairam :
Смиљанићу, дома дер се наћи,
Јер ће тебе на зло Божић доћи

,

нема

све

BAPÀTÂF, n. das zu-thun haben mit Jemand, BAPJĀKTĀPCRÀ, ka, kô, Fähnrichs-, signiferí.

negotia cum aliquo.
LAPÀTATH, Tâm, v. impf. (vom ital. barattare) c

KHM, mit wem zu thun (Geschäfte) haben, ne

gotium habere cum aliquo.
БАРБЕЖА, f. (у Рясну) женска капа (шамија,

ције:
а под њом капа од црвене чохе, по том

Ево сада честит
бијела махрама), eine Firt Ropfbeрeсtung ber

Петров данак и
Frauen, viltae genus.

оће
БАРБЎКАЊЕ, п. баѕ perrorbringen eines fprucelf-

Да клањају и тевернц дају
den Tones.
БАРБЎКАТИ, бар бўчём, v. impf. (у Барањн) bratio diei bairam.

in eine ins Wasser gesteckte Röhre blasen und BÀPJAMOBATH, myjem, v. impf.
dadurch einen sprudelnden Schal hervorbringen:

шта барбучеш по води.
БАРБЎН, барбуна, m. (у Дубр.) некака риба,
Art Seefisch, piscis marini genus. cf. 6pago.

|БАРЈАЧит, т. dim. p. барјак.
ватица.
БАРДАгЏИЈА, m. per Rahnentöpfer, cantharorum БАРЈЕло, п. (по југоз. кр.) vide барило:
figulus.

На неђељу лијепу ћевојку
БАРДАК, бардака, m. 1) крчаг нян стакло с

и барјело вина на Bндина
носцем, (irbеnе oper släferne) Жаппе, cantha- БАРКА, f. 1) (у прни.)'ein Baffеrfabrieug, navigii
rus fiеtіlіs аut vitreus. 2) (у Рисну) бијел н

genus;
шарен суд који се у Србији зове бокар и На могу тн крају доћи,
милојка (у Паштровићима мајулика). Јер мн барка весла
БАРДАклиЈА, f. (у Фрушкој гори) 2rt Play 2) (у сјеверн. кр.) Der sifфbebälter, fifфbät=
men, pruni genus.

ter, piscina lignea.

БАРКАТи, кам, v. impf. нијесам чуо до у овој
БАРДАчина, f. ang. р. бардак.
БАРДАчит, m. dim. p. бардак.

загонеци: Пет браће БАРЕ.ло, р. (у Ц. г.) vide барило 2.

задњицу барка. БАРЕМ, vidе бар. БАРЕТА, f. (у примор., ital. baretta) vidе ка- БАРНУ.љА, f. вме крави, ein Rubname, nomen

| БАРНА, m. (у војв.) беr Saul, caballus. па : Било глава, биће бареша.

vaccae indi solitum. БАРЁТИИА, f. augm. p. бара.

БАРӘвит, а, о, jumpfig, paludosus, uliginosus. БАРвчина, f. (у ц. г.) штогод гамнже, н. п. ( БАРСкӣ, кa, кo, von Бар. глиста, црв итд., Bag GSepürm, vermes, ser- БАРУт", т. пушчана прах, баѕ афieвpulver,

| pentes.

pulvis pyrius. cf. прах. БАРЕШ, бареша, m. per Cumpf, palus.

| БАРУТАНА”, f. Das pulpermaga4iп, БАРЗно, m, 2iotüname, nomen capro indi solitum.

pyrii. БАРИло, п. 1) некака мјера за пиће (ital, bа-| БАРУтнй, на, но, н. п. кеса, Pulper= (Beute), rile, franz. baril), etwa eine Tonne, orca,

pulveris pyrii. "сто барила воде (у приповијеци). 2) (yБАСАМАК*, м. bie kreppentufe, gradus. amphora: колико је Дунаво, има у њему вАРУШТИНА, f. vіdе баретина, ц. г.) дугуљаста Фучија (као у Лозници | БАСАЊЕ, n. Вав ЭabеrjФlencert, incessus inconбременица) у којој се носи вода (у Лоз

sultus.

daberschlendern, incedo temere,
рило се у Црној Гори упрти на леђа
fеrgеfap, vasis aquarii lіgnei genus, cf. барно, БАСКИЈАЊЕ, n. vіdе жиочење.

као бреме дрва), ein bölgernes 23afa | віскиЈА, f. vіdе жнока.
БАРЙЛЧЕ, чета, п. суд од једнога барила.
БАРИо, барјела, т. (јуж.) vide барило.
БАРИоцE, n. dim. p. барило.
БАРИЦА, f. dim. p. бара.
BÀPJAK', m. (gen. pl. 6apjáka) die Fahne, signum,

rem nitratum. Barnide rap, bapja cápa,

des Fahnenträgers, signi

један другог У

fabrif, horreum pulveris pyrii, officina pulveris

die Pulvers

по

ници се бременица носи на рамену аба-ТБАСАти, сам, у. impf. ићи не гледајућн куда, пријеко,

БАСКИJAТи, јам, v. impf. vіdе жиочити.

БАСМА, f. оне ријечи скупа то ба)алица или барјело, барело.

бајач говори кад баje, Ser Заuberfpru,
SÀCMA", f.1) gedruckte Leinwand, linteum pietum.

2) Art Pulverbüchle, genus pyxidis ad pulve-
m. der Fahnenträger, si-SÀCTâ, in der Redensart: To Teu AHAHTH (von

учинити, т.ј. то ти не можеш 5
itat. basta ?), möglic), potes :
Не басша нм коња разигратн

carmen.

vexillum, cf.

Застава.

. БАРЈАКТАРЕВ, а, о, БАРЈАНУАРОВ, feri.

He

басша

butyro faciendo :

,

igii

dbal

- овој ror y

15645

BÀCTHCATH", aluên, v. pf. fertreten, vernichten, schlagen, recellere: batura ce aynuka, нщём, . .

: пушка, perdo, cf. погазитн, покварити :

т. б. тргла се. Лави би му чадор басшисали

Батит, т. (у Барањн) :) vide палацка. 2) од. БАСУЉА, f. vіdе мангуљица.

сјечен прст, пребијен кључ, ein etüтте,

truncus.
BÅT", m. vide cpeta.
Бат, . vіdе бахат: За добрим се коњем баш | BATли", adj. indecl. vіdе срећан.
чује.

БАТИЈА, m. Ber Sluflime, felix, cf. срећан:
БАТА, m. (нст.) vidе бато.
, m.

Јер је Мазо у боју башлија —
BÅTA, y ) m.
ВАТА, f. (gen. pl. бата) (у Ц. г., ital.batto) :) vide |віто, m. (јуж.)) hур. р. брат. 2) тапфта

:)
батина : Триста баша по туђим леђима не so viel als 6abo (Water), pater.
боли ништа. 2) оно дрво којим се скоруп Баток, т. (око Дунава доље од Пореча) ge=
y crany buje, der Butterstempel, pistillum dörrtes Fischfleisch, piscis arefactus.

БаточинА, f. мала варошица између Бакрдана
Ти не пијеши млаћеницу, башом бнвену н Асан-пашине паланке, tästen in Der=
BÅTĀK, m. die Şufte nebst dem Fuße beim Geflü: bien, nomen urbis,
gel, femur (volatilium).

БАТРГАЊЕ, п. баѕ uѕfФlagen mit Süpen, calci-
БАТАЛ“, покварено, разваљено, запуштено, tratio.

н. п. пузыка, сахат, виноград и т. д., perbor: БАТРГАТИ СЕ, гам се, v. impf. у ходу, т. б. ба

ben, verlassen, derwahrlost, corruptus, desertus. цати се, ausfФlagen, calcitrare: Башрга се
ВАТАЛИЈА, f. Штогод покварено, н. п. пушка, ногама као удовац у колу.

caxat, verdorbenes Zeug, res corrupta. BÁTPÊKE, n. das Ermuntern, animatio.
БАТАЛИЈА, f. vіdе битка.

БАТРИти, батрим, v. impf. (у Славонији) er:
БАТАЛити, баталём, v. pf. н. п. пушку, сахат,

тиntern, animare. ef бадар. виноград, bevaffen, perwabrlofen, dеѕеrо. ВАТӰН, батуна, т. (у Боцв) вода која стојн ВАТАЉАК, љka, m, vide батаљнца.

на једном мјесту, мања од језера, vidе бара.
БАТАЉИВАЊЕ, n. bag erwayrlofen, nеglесtiо. БАБА, m. hyp. в. брат.
БАТАЉйВАти, батаљујем, v. impf. perlaffen, ne- БАӯК, m. ) Беr Заибаи, 23ацтаи, terriculum.
gligo, desero.

2) vidе бак.
БАТАЉИЦА, f. Der Rumpf bes 21rms ohne pano, БАЎКАЊЕ, п. Зав Заиванеn, terrifiсаtiо.
brachium mutilum manu, cf. батаљак.

БАУКАТИ, баучём, v. impf. Баиранеn, terrifico.
БатаљКА, f. in per Repenwart: Хаљку

на | БАЎКНУти, банкнём, v. pf. Daubauen, tеrrеfacio. башаку, per Otot, baculus. cf. бата, ба- БАЎЉАЊЕ, n. бав 8rіефеп, герtаtiо.

БАЎ.БАТИ, љам, v. impf. (у Шумад.) ићи поБАТАЉУШЕ, батаљўша, f. pl. у Тришићкој плани- баучке, највише се говори за малу дјецу, по коме су негда били вино

кад још не могу управо да нду, него тако гради па бащаљени, те сад гдјешто стоји nyxy, kriechen, repere. само сухо чокоће.

БАУРА f. (у Бачкој) 1) шута овца,

ein Schaf БАТАР, тра, т. у Мачви поток који на неко- ohne Hörner, ovis absque cornibus. 2) y oboj лика мјеста извире више Банова поља, загонеци :

Јаше

тута на баури? т. і. а заљева кашто и нз Дрине и утјече у За- сврака на крмачи.

БАЎЧАК, чка, m, vidе бак. са села Салаша

БАХ, m. (у Дубр.) :) Sad Reugnen, infitiae: удаТврде страже покрај Башра баца : рио у бах. cf. хаша. 2) ударити кога баБітАти, батам, v. impf. (ст.) (cf. ital. battere?) хом, т. б. поплашитн, кога особито виком sdhlagen, klopfen, pulso:

и пријетном, еrfоrесtеn, tеrrеfacio : Божић баща на обоја врата,

Удари га бахом и ршумом да унесе три товара злата

пјева се у

Не би бахом из Клисуре тврде

BÀXAT, m. das Getrappe, incessus cum sonitu,
БАТАчит, m, dim. . батак.

cf. бат, бакат:
БлтинА, f. (gen. р. батина) 1) беr еtоd, fustis. Зачу Раде бағаш од јунака

2) todjtrei, verbera: ударили му двадесет БАХНУти, бахнёи, v. pf. ипреrhofft foттеп, ех
бащина, 3) сулудаст човјек, беr tоdt, sti- insperato adesse.
pes. 1) xokemi bathhy! du kriegst (tbust) es BAXOPÈhe, n. das Zaubern, incantatio (morbi,
gewiß nicht, nequaquam auferes (facies).

doloris).
БАTйнАЊЕ, n. Das Derbringen pоп биттет Зей, БАХОРИти, рим, v. impf. (у Боци) зацвеr, in-

canto (morbum, dolorem), cf. бајати : БАTйнАти, нам, v. impf, говорити којешта,

Нешто ме је забољела глава, dummes Zeug daberschwägen, nugari.

Her' ми зовн бахорицу, мајко,

Да би мене младу бахорила — рога у говечета, док се рог не очисти.

БixОРНЦА, f. (у Боци) bie Sauberin, incanta trix, Бітити ск, тим се, у. г. р. (у ц. г.) guruct: cf. врачара, бајалнца :

2

nomen

тена.

ни једно брдо

spulver,

Pulvers pulveris

савицу:

(Beutel),

Иза Баира

15. ssus ineon

ју ћн куда,

очи Божића.

deliratio, nugae.

inteum pictum. xidis ad pulve

еби не басша еш учнянти (рол cs: рати —

| БА ЧВАР, m. који бачве гради, vidе качар.
| БАЧИВАти, бачивам, v. impf. (у ц. г.) vidе ба-

Немојте ме у јаму бачиваш?
dіѕ a estate oyibus. cf. стан, катун.

E die Sennerei, locus et casa mulgen

Нешто ме је забољела глава,

ТвічВАНЧИЦА, dim. b. Бачванка.
Нег? ми зови бахорицу, мајко,
Да би мене младу бахорила
Дозвала је другу бахорицу

цати :
Нег” ми зовн трећу бахорицу
БАХТАЊЕ, п. 1) баѕ rappen, incessus cum so- БАчнЈА,
БАХТАТИ, башһём, v. impf. trappen, sоnitum вічнНА, f. 1) vidе бачија. 2) augm. B. бак: Та-

nitu. 2) das Streiten, contentio.

edo incedens.
БАХТАТИ СЕ, башћём се, v. г. impf. око чега, Бачити, бачём, (у ц.г.) vidе бацити :

чи на ка” и бачина.
као препирати се, гонити се, treiten, con-

и бачи их небу у висине
tendere:
: ми смо се бахшали, ја сам се с

Бачи котле преко куће
њим бахшао.

ВАЧИЦА, f. vіdе станарица,
БАЦАкАЊЕ, n. Bаѕ umbеrреrfеn per supe, 3. 23. БАЧКА, f. adj. bie BatfФға, геgio baciensis.
von Kindern, jactatio pedum.

| БАчки, кa, кo, Batfфеr, bаciensis.
ВАЦАКАТИ СЕ, кам се, v. г. impf. н. п. ногама, БАЦА*, f. рупа на

mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes. БАЦАљКА, f.

димњак.
ВАЦАЊ, цња, m. кошар (као качица без и

БАЏАК*, м. 1) (слабо се
једнога дна) што се по води баца те
y bemy phóa xsara, eine Art Fischreuse, nas- BALAKAHJA, f. der Hollander Dukaten (wegen der

sae genus.
BÀIÂHE, n. das leise Stechen, punctio lenis.
БАЦАЊЕ, П. даs 233erfen, jactatio.

кући, куда излази дим, беr

Rauchfang, das Rauchloch, fumarium, cf. KOMHH,

ce robopn) das Bein, der

се

ke, losschießen, emitto ictum, cf. merata. бацају се дјеца камењем. 2) бацати се ноrama, ausschlagen, calcitrare.

зову свакога

Усеин ба

Офenfel, crus. 2) vidе ножаю.

geharnischten Beine), aureus hollandicus.
BALÒMET, m. (y XpB.) der Rauchfangkebrer, pur.

gator caminorum. cf. оцачар.
ВАЦAТи, цам, v. impf. dim. B. бости, Leife fteфen, БАш*, баша, т. предњи крај од лађе, беr

Vorbertheil des Schiffes, prora.
leniter pungo.
ВАЦАти, цам, v. impf. 1) werfen, jacio. 2) пуш-| БАш, деrабе, бифаив, ipsum, plane: баш не

ћу ; нема баш ништа; баш сад дође.
БАЦAТи ск, цам се, v. г. impf. 1) perfen, jacere:| БАША“, т. 1) у Србији ну Босни вову свакога

Турчина (који није бег или какав ага) ба-
шом (као у војводству што
варошанина господором), н. п.

ша, Смаил баша и т. д. 2) бане, pl. (тако
ВАцити, бацим, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) пушку,

Iosfфiepen, emitto iсtum (највише се говори
избациши пушку, н за то кад ко рече:

пошљедњега Њемачкога рата), eine 2Гrt

су се у Србији звали јањичари послије
баци
неко пушку, други му одговори у

Adeliger, nobilium genus:
шали: а ти иди те је узми). 3) око на што,

Оснлише баше Биоградске seine Uugen werfen auf etwas, es merken, ocu

БАША, т. тако снахе у Сријему зову свекра.
los conjicio, cf. oкoмити.
БАцити CE, бацим се, у.г. pf. 1)чим, wеrfеn, jacio:

GAIÀNYK*, m. die Würde eines 6ata, dignitas
Прости Боже и бијела цркво,
Да се бацим једном преко тебе -
2) sich auf etwas hinwerfen, se conjicere: | БАШЁЊЕ, П. 3) Pag 23afфен (баша 8ue them fagen),
Па се баци на рамена Парцу —
БАЦКАЊЕ, n. dim. р. бацање.

3) das Leugnen, infitiatio.
БАЦКАТи, кам, dim. р. бацати.
БАЦНУти, нём, v. pf. ftефен, рungo.

tio dignilatis той баша. БАЧ, бача, БАЧА, m, (у војв.) тако жене зову свекра: Оти- БАшин, а, о, peg Зајфа, той баща. m, vide станар.

| БАШИНА, f. (у ц. г.) cf, шарило. БАЧВА, f. (gen. р. бачава) 1) велика каца за- БАшински, кa, кo, Зајфа-, хот баша,

ћи ће бача, остаће снаша. Попише ми не бачава пиво, Поједоше на ааһава мливо

leugnen, infitiari, cf. 6ax. 2) (у Барање) стабло у прорасла црнога

cf, бача.

той баша.

appellatio zoő bama nomine. 2) as sich zum:

баша:tафен, то fаcеrе ѕе ipsu тот баша. BÁMIÊHE, n. das Betragen wie ein Bacha, affecta

6ype, ein großes Faß, dolium:

баше.

БАшити, шём, v. impf. 1) кога, ҳи енем баша ! днявена као

sagen, tòy bama appello aliquem. 2) лука, на којему је горе сјеме, cf. цволика./БАшити CE, шим се, v. г. impf, fif Sun Safa

БАшити CE, башём се, v. г. imp BAYBAHKA, f. die Ratscherin, femina baciensis,

немојде се ти туда башиши! ein junger Batscher, puer

των

БАчBAHин, т.

Бачка.

Einer aus der Bayka, Serbus e

machen, facere se

БАчBAHCKй, кa, кo, БАЧВАНЧЕ, чета, р.

baciensis,

Batscher, baciensis.