ДРЖАЊЕ, п. баs Salten, tentio. |ДРЖАТИ, ЖИМ, v. impf. 1) balten, teneo. 2) bal ten, z. B. für wahr, habeo (pro vero): ja тO Држим за истину. ДРЖАТИ СЕ, Жим се, v. r. impf. 1) н. п. коња, sich auf dem Pferde halten, sustinere se in equo: Па се коња држаш не могаше 2) држи се на високо, er trägt fid fod), elate se gerit. ДРЕНОВАЦ, новца, m. (ист. и јуж.) 1) ein etab Ror=|ДРЖЕЋ, држећа, ће, н. п. човјек, gefunb, ftart ДРЁНОВИНА, f. (ист. и јуж.) Rornelholz, lignum corni masculae Linn. ДРЕњо, m. (у Боци) ein träger Mend, segnis, cf. тром. APĒTBA, f. der Bindfaden (Spagat), funiculus, ДРЁТВИЦА, f. dim. v. дретва. APÉчÂHE, n. das Plärren, ploratio. | 2) das Schiff, navis, cf. лaħa : У Дубровнику се данас говори дрво, али ДРИЈЕЗГА ВОДЕНА, f. (у Дубр.) некака трава, ДРИЈЕМ, дријема, m. (јуж.) ber odlummer APHJEMAлO, m. (jyx.) der Schläfrige, die Schafmüge, dormitator. APHJEMAHE, n. (jyä.) das Schlummern, dormi tatio. ДРИЈЕМАТИ, Дријемам (дријемљем), v. impf. (jyæ.) Schlaflust haben, somno capior. ДРИЈЕМЕЖ, m. (јуж.) vide дријем. ДРИЈЕН, дријена, m. (јуж.) біе Rornelfirfde, cornus mascula. ДРИЈЕНАК, нка, m. (јуж.) 1) eine Heine Rornelfir= sche, cornus parva. 2) eine Art Traube, Geistute, uvae genus. 3) (у Црмн.) некака трава, за коју кажу да је од очију добра. ДРИЈЕТИ, дёрêм, (дръо, дрла, ло, part. pass. дрт) (јуж.) vide дерати : Не мој дријеш’ти то јање живо ДРИЈЕТИ СЕ, Дёрём се, v. r. impf. (јуж.) fdreien, clamare, cf. дерати се, викати. ДРЁЧАТИ, ЧИМ, V. impf. plärren, ploro: дречи |ДРИЈЕШЕЊЕ, п. (јуж.) bas Wuflöfen, solutio. коза, Дречи и дијете кад се дере. ДРЕШЕЊЕ, n. (ист.) vide дријешење. Дрешити, дрешим, (ист.) vide дријешити. ДРИЈЕШИТИ, Дријешим, v. impf. (јуж.) auflöfen, losbinden, solvo. ДРИМ, Дрима, m. (зап.) vide дријем. 1ДРИМАЛО, m. (зап.) vide дријемало. ДРИМАЊЕ, n. (зап.) vide дријемање. мати. ДРИМЕЖ, m. (зап.) vide дријемеж. ДРИНАК, нка, m. (зап.) vide дријенак. ДРИНИЦА, f. ein Seitenarm ber Drina, unter ДРИНКА, f. T. j. воденица, Baffermüble auf ber Drina, mola ad Drinam. ДРИНОВ, а, о, (зап.) vide дренов. ДРИНОВАЦ, НÔвца, m. (зап.) vide дреновац. ДРИТИ CЕ, дёрём се, (зап,) vide дријети се. ДРИЋКАЊЕ, n. bas Eariren mit Geräufd, dejectio alvi. e ДРИЋКАТИ, дрићкам, v. impf. lariren mit ДРАВ, а, о, triefäugig, lippiens. cf. врљав. ДрљАНЧИТИ, чим, v. impf. bebarrlid betteIn, non desino mendicare. Дрљати, дрљам, v. impf. 1) едден, оссо : Ори, ори, али кад станеш дрљаши (знаћеш). 2) frigeln, conscribillo. ДАЧА, f. bie Egge, ocea, cf. брана. дёмаљ, т. (у Ц. г.) мушки надимак. satio. ДРМАТИ, мам, v. impf. fdütteln, quasso. дрмити, мим, v. impf. (у Сријему) као намргођен кунати, trübe, finfter, mürrifd fein, tristem esse: дрми човјек; дрми вријеме, биће кише; зуб ми нешто дрми (кад хоће да почне бољети). ДРМЉЕЊЕ, n. baš trübe=, finfter=, mürrifd=ein, zo tristem esse. Дёмнути, нём, v. pf. 1) erfdyüttern, concutio. 2) erbeben Iaffen, Па он дрмну на граду топове ДРНДА, f. ber Gadbogen, instrumentum carpendae lanae. У Србији је дрнда дугачка готово три аршина и права је, па је уза њу распета тетива, у коју дрндар објеСнвши дрнду више вуне удара маљицом, те захвата и разбија вуну. С овакијем дрндама иду дрндари и од куће до куће те разбијају вуну. У Сријему је дрнда (н. п. у шеширџија) као пругло. Дрндало, n. vide дрнда. ДРНДАЊЕ, n. bas aden, carptio. ДРНДАР, m. човјек што разбија вуну, ber Facher, qui lanam carpit. ДРНДАРЕВ, (a, o, bes Faders, ejus qui lanam дендаров, (carpit. ДРНДАРСКИ, ка, ко, Gader-, eorum qui lanam carpunt: До проклето дрндарско тетиво ДӗНДАТИ, дам, v. impf. 1) разбијати јарину, fa= den, carpere lanam, 2) говорити којешта, schwagen, garrio. Дрнов, дрнова, m. ber tolle dreier, clamosus, га мало. Дрьо, m. (јуж.) ber Eriefäugige, homo lippiens. дрнути се, дрнём се, v. г. pf. помамити се, ДРЉАЊЕ, П. 1) bas Eggen, occatio: данас је toll werden, insanio. лијепо вријеме за дрљање. 2) ber geeggte | ДРЊИВАЊЕ, n. bas Koll-werben, insania. Uder, ager occatus: пале вране по дрља-|ДРЊИВАТИ СЕ, дрњујем се, v. r. impf. toll wer= y. 3) baš Rrigeln, conscribillatio: то није ben, insanio. писање, него дрљање. ДРЊКАЊЕ, n. baš Undlagen gegen etmas, offensio. дёЊкати, кам, v. impf. anfdlagen gegen etmas,[Депање, n. baš Reifen, laceratio. offendo. die Brocken, micae, frusta intrita. ДРОБЊАК, Дробњака, m. 11) Gegeno in der ДРОБЊАЦИ, Дробњака, m. pl. Herzegowina, in ber Mäbe von Пива. 2) Çiner von viefer e= gend: Дробњаци су безумни јунаци ДРОБЊАЧА, f. (у Далм.) Urt Oliven, olivarum genus (које се зову и мале и држе се за најбоље). ДРОБЊАЧКИ, ка, ко, von Дробњак. ДРТ, a, o, part. pas. von дријети: Ја сам ја- ДРУГА, f. (pl. друге) 1) bie Befährtin,socia : Праз- љега. ДРУГАР, другара, m. vide друг 1. ДРОЖДА, (f. од масти и од другог којечега |ДРУГАРИЋ, m. (у Доброти) vide другар. ber Roben aß, faex, cf. троп. y Мобарице моје другарице ДРУГДЕ, (ист.) ДРОЗАК, 3га, m. bie Droffel, turdus. Дрозга у ДРУГДА, бann unt wann,quandoque, cf. каткад. нас познају два: један је мањи а један ве-|ДРУГДАШ, ћн, и један се од њих зове гајски. ДРОЗГАВ, а, о, н. п. ово је гвожђе дрозгаво, ДРУГДИ, (зап.) schält sich. ДРОЗГИНА, f. (у Ц. г.) некака трава, Irt flan=| ДРУГЂЕ, (јуж.) je, herbae genus. ДРУГДЈЕ, (југоз.) adv. на другом мјесту, аn= >berino, alibi, cf. инђе, друговђе, друже. ДРУГИ, га, го, 1) ber anbere, alius, alter. 2) ber zweite, secundus. дрозговиЋ, m. bie junge Droffel, pullus turdi. Дрозговљи, ља, ље, н. п. гнијездо, Droffel-,|ДРУГОВАЊЕ, П. ber Umgang mit Semanb, als feiturdi. дрозд, m. vide дрозак. ДРОЗДАЉ, дроздаља, m. (у Боци) vide дрозак. ДРОМБУЉА, f. vide дромбуље. erembali. пем друг, consuetudo, necessitas. ДРУГОВАТИ, ДРУГујем, v. impf. mit einem bäu= fig umgeben, fein друг fein, sodalis sum, utor aliquo familiariter: он другује с њим, они другују. ДРУГОВАЧИЈИ, ja, jе, (у Далм.) vide другојачији. ДРУГОВЂЕ, (у Дубр.) vide другђе. cantus|ДРУГОЈАГЊЕНИЦА, f. овца која се по други пут јагњи, ein daf bas zum zweiten lal wirft, ovis secundum pariens. ДРУГОЈАКО, (у Ц. г.) vide друкчије. ДРУГОЈАЧИЈЕ, anbers, aliter, cf. друкчије. ДРУГОЈАЧИЈИ, jãà, je, anbers, verfdieben, alius. ДРУГОМ, zum zweiten Mal, altera vice : ДРОМБУЉАТИ, Љам, v. impf. maultrommeln, cano crembalo. ДРОМБУЉЕ, дрӧмбуља, f. pl. bie Maultrommel, ДРОЊАВ, а, о, lumpig, pannosus, cf. ритав. die ДРОП, дропа, m. (у Рисну) винова комина, Љубну је једном и другом ДРУЖБА, f. 1) bie Ramerabfdaft, sodalitas : Служба инје Дружба. 2) bie efährten, socii, cf. Дружина: Бог му дао у рају насеље, Нама, дружбо, здравље и весеље ДРУЖБЕНИК, m. (у Дубр.) vide друг. [ДРУЖБЕНИЦА, f. (у Дубр.) vide другарица. ДРУЖБИНА, f. vide дружина. |ДРХТАТИ, Дршћем, v. impf. (у Босни) zittern, fdaubern, horreo, tremo : дршће од зиме; дршће као прут. anberšno,|дРЦАЊЕ, n. vide дрмање (alš dim.). Кажи ујко нашој дружбиници sich ДРЦАТИ, цам, v. impf. vide дрмати (alš dim.). држчиЋ, m. dim. v. држак. ДУАТИ, дуам, v, impf. vide духати: ДРУЖИЦА, f. dim. v. друга. ДРУЖИЧАЛО, n. (у Сријему говоре ружичало, а у Банату побушени понеделник) ber zweite Mentag nach Ostern, dies lunae secundus a paschate. На дружичало иду људи (а особито жене) прије подне на гробље те побушавају гробове од оне године, дијеле за душу, и попови чате молитве и спомињу мртве. На некијем мјестима (као н. п. У Неготину и у Ршави) скупе се момчад и Дјевојке послије подне на једно мјесто, па нграју и дружичају се (понајвише |ДУБАЧАЦ, Чца, m. (велики и мали) (у Дубр.) мушко с мушким, а женско са женским), некака трава, Urt Pflanze, herbae genus. j. оплету вијенце од врбовијех младица, |ДУБЕНИЦА, f. (у Дубр.) кошница издубена у па се кроза њих љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), па послије промијене и вијенце (метнувши једно другом на главу) и закуну се да ће бити мушкарци побрашими, а женскиње друге (Власи кажу|ДУБИНА, f. (асс. дубину, pl. дубине, дубина) кумача) до оно доба године. Такови се bie Ziefe, profunditas. Дал' Дуају приморски вјетрови |дӰБ, m. (особито по југоз. кр.) біе іфе, quercus, cf. раст, цер, граница : Од једнога удара дуб не пада. дӰБАЈКА, f. (у Рисну) vide дубак 1. дУБАК, дупка, m. 1) ber Sängelwagen, machina qua stare et incedere discunt parvuli, cf. сталац, дубајка. 2) eine Urt Rirfden, cerasi genus. ДУБАЦ, дупца, m. (у Далм.) vide дубак 1. ДУБАЧ, дубача, m. Der Soblmeißel, bağ Goblei= eifen, scalprum excavatorium. T. дрвету, ienenbaus von einem ausgeböblten Baume, alvearium in ligno effossum. Дубило, п. (у Славонији) vide стублина (на бунару). побратими и друге по том пазе ону сву го- |дубити, бим, v. impf. стајати управо, aufred t= дину као браћа и сестре, и у различнијем fteben, sto erec us. in türk. Kroatien. играма, и збиљскијем свађама помажу јед-|ДУБИЦА, f. 1) tabt in öfterr. Kroatien. 2) tabt по другоме. Кад опет дође дружичало, онда се гдјекоји понове, а гдјекоји оставе. ДРУЖИЧАЊЕ, П. baš Rüffen, unb Refreunben ber Mädchen am zweiten Montage nach Ostern, amicitiae initio die lunae a paschate secundo, cf. дружичало. дӰБЛИЈЕР, дублијера, m. (у Ц. г.) велика воштана свијећа, eine große Badysferze, cereus major, cf. дуплир. ДУБЉЕ, n. 1) (coll. v. дуб.) vie Viden, quercus. 2) село у Мачви. ДУБљење, n. baš Nufredytftelen, statio erecta. anberômo=|ДУБЉИНА, f. vide дубина. ДРУЖИЧАТИ СЕ, Чӑм се, v. r. impf. cf. дружнчало. ДРУКЧИЈЕ, vide другојачије. Друкчији, чија, чије, vide другојачији. ДРУСТО, п. (по источнијем крајевима Србије) Па беседи међу свога друсша Дубов, а, о, Giden, quercinus, cf. растов. ДУБОДОЛИНА, f. (у Ц. г.) baš hal, vallis. Дубоко, n. adj. (мало и велико) Офис- Кроз зелену дубраву 2) (око Имоск.) шума за коју се зна чија je, vide забран. ДУБРАВАЦ, равца, m. Жаппšпатe, nomen viri. }f. Ragusanerin, Ragusana. ДУБРОВНИК, m. Nagufa, Ragusium. ДУБРОВЧАНИН, m. ein Magufanet, ragusanus. ДУВАК*, m. rautfcleier, velum nuptiale, cf. вео. Дувак се у Биограду сад зове пријевјес, понајвише свилен, који обично дјевер доноси и од којега млада послије начини себи хаљину, особито ћурче. ДУВАЛО, n. vide духало. ДУГА КРВАВА, f. adj. долина у Херцеговини: ДУГА ПОЉАНА, f. у Турској Хрватској: думали, adj. indecl. с дугметима, mit nöp= fen verfeben, globulis ornatus: С њега скида дугмали малвуту дугмЕ, мета, n. ber Knopf, globulus fibulatorius. cf. пуце. ДУГМЕНЦЕ, Дуван, дувана, m. 1) ber abai, Zaba¥pflanze, ДУГМЕШЦЕ, ӳ n. dim. v. дугме. herba nicotiana. 2) ber KaudtabaÉ, nicotia-|ДУГОБРАБИЋ, m. ein Žuname, cognomen (lang= na fumaria. cf. духан. bart). дуванити, дуваним, v. impf. 1) mit Raudtabaf|ДУГОБРЧЕ, n. у пјесин како је жаба ружила verfeben, providere herbam fumariam. 2) (око рака: Један дудобрче! Сиња) пушити дуван, Zaba rauden, fumum | ДУГОВАЊЕ, n. baš dulben, debitum. harbae nicotianae haurio : дуваните ли? cf.| ДУГОВАТИ, дугујем, v. impf. fdulben, debeo. духанити. ДУВА́НИТИ СЕ, дуваним се, v. r. impf. fid mit Rauchtabak versehen, comparare sibi nicotianam fumariam. ДУГОВЕТНИ, нá, нô, in ber Rebensart (н. п. колики је) дуги дуговетни дан, ein langer Žag, longus dies. ДУГОВЕЧАН, Чна, чно, (ист.) vide дуговјечан. ДУВАНИЦА, f. (у Сријему) лађа на којој се дугОВИЧАН, чна чно, (зап.) vide дуговјечан. носн дуван, abaffdiff, navis portandae | ДУГОВЈЕТАН, тна, тно, у пјесми, vide дугоnicotianae. war, ДУВАНИШТЕ, п. мјесто гдје је био дуван посијан, Uđer wo fruber abaf gebaut arger, in quo herba nicotiana fuit sata. ДУВАНКЕСА, f. т. ј. дуванска кеса, ber abaf= beutel, saculus herbae nicotianae. вјечан: Све ти твоје дуговјешно било — ДУГОВJЕЧАН, чна, чно, (јуж.) bauernò, diuturnus. Дугокос, а, о, Ianghaarig, comatus: Краткоумна дугокоса била — ДУГОКОСА, f. bie Canghaarige, camata. Дўвӑнскӣ, ка, ко, н. п. кеса, Žabaš-, nicotianae.|ДУГОНОКАТ, кта, кто, langnägelig, unguium ДУВАНЏИЈА, m. ber abafrauder, ducens ore nicotianam. дување, n. vide духање. ДУВАЊЕЊЕ, n. 1) bas Merfeђen mit Raudtabał, zò providere herbae fumariae. 2) das Rauchen (des Tabaks), fumatio nicotianae. ДВАР, m. vide зид. ДУВАТИ, дувам (душем), vide духати. ДУВНА, f. bie Seiftlide (Sonne), monialis. дувно, n. tabt in Wošnien, cf. Думно. ДУВОВАЊЕ, n. vide духовање. ДУВОВАТИ, ДУВујем, vide духовати. дуг, а, о, (дуги, га, го, comp. дужа и. дуљи, по зап. кр. и дугљй) lang, longus. дуг, m. (loc. дугу) bie Gelb-dulò, debitum. ДУГА, f. ber Regenbogen, iris. Срби кажу: да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да прође, постало би мушко. Кад се покаже дуга, кашто дјеца пјевају: Ко не види дуге, Не вид’ла га мајка до Петрова данка. AYTA, f. (gen. pl. дŷrâ) die Daube, tabula. longorum: - Доведи мн дугонокшу другу, Да прокопа на вратилу трубу – дугоЊА, ein großer, langer Mann, longus homo, Longinus. AYTOPENI, a, o, langgeschwänzt, caudatus, cau dae longae : за виторогијех волова и дугорепијех крава (кад се наздравља). ДУГОРЕПИЦА, f. у овој загонеци : Преплива тица Дугорепица и преплива море, а крила не скваси (барка). } дугуљ, m. in ber Mebenšart : на дугуљ, н. п. стоји 2) bie Maulbeere, morum, н. п. да једемо | ДУДА, f. eine hohle Röhre, für die Kinder ДУДАЉКА, fals feife, fistula. ДУДАЊЕ, n. bas langfame, träge Seben, itio segnis. ДУДАРА, f. гдје су дудови посађени, біе |