dem Schlaf ergeben, somniculosus, somno deditus :

Који вели санљива дремљива,

Не имао у болести санка
ДРЕМОВАН, вна, вно, коме се дријема да спа-
Ba, schläfrig, dormitans.

ДРЕМОВАЦ, МОВца, m. (у Славонији) vide ка-
ћунак.

Дрен, дрёна, m. vide дријен.
ДРЕН, m. (ист.) vide дријен.
ДРЕНАК, Нка, m. (ист.) дријенак.

Дреник, дреника, m. (ист. и јуж.) 2Balo von
Kornelkirschen, cornetum.

ДРЕНИЋ, m. (ист. и јуж.) eine junge Rornelfir-
sche, cornus parva.

ДРЕНИЦА, f. у пјесмама некако мјесто:
У Дреници бијела Девича

и Дреницу испод Чичавице ДРЕНКА, f. Granenname, nomen feminae. Дренов, а, о, (ист. и јуж.) ber Rornelfirfhe,

corneus.

ДРЕНОВАЦ, новца, m. (ист. и јуж.) 1) ein

tab

Хоћу тебе, слуго, поклонити
У државу земљу Босну славну
Што сам тебе, бане, поклонно
Земљу Босну у твоју државу
2) der Staat, civitas.

ДРЖАВИНА, f. bas Beitum, possessio, cf.
Држава.

ДРЖАВИЦА, f. dim. v. држава.

државни, на, но, taats=, civitatis.

ДРЖАНЦА, f. (у Боци) vide држалица, н. п. у мотике, у чаше.

Джак, дршка, m. bie Банòђаве, ansa.
ДРЖАЛИЦА, f.
ДРЖАЛО, П.
ДРЖАЉЕ, П.
ДРЖАЊЕ, п. баš Salten, tentio.

der Stiel, manubrium.

APKATH, XĤM, v. impf.) halten, teneo. 2) halten, 3. 23. für mahr, habeo (prо vero): ја то Држим за истину.

ДРЖАТИ СЕ, Жим се, v. г. impf. 1) н. п. коња, sich auf dem Pferde halten, sustinere se in equo :

Па се коња држаш не могаше

2) држи се на високо, er trägt fih boh, elate se gerit.

von Kornelholz, baculus corneus. 2) ceлo y Мачви. 3) у пјесмама некакав поток: Девојка се крај Дреновца купа — ДРЕНОВАЧА, f. (нст. и јуж.) ein Što von Ror= |држеЋ, држећа, ће, н. п. човјек, gefunb, ftar nelhol, fustis corneus. 2) (у Сријему) tt

фен, cerasi genus. Дреновача је најпознија трешња, тврда је као и рушт, али је од њега ситнија.

ДРЕНОВИНА, f. (ист. и јуж.) Rornelholy, lignum

дРÉHO, m. (y Bодn) ein träger Mensch, segnis, cf. тром.

APETBA, f. der Bindfaden (Spagat), funiculus,
cf. врвца, канап.

ДРЕТВИЦА, f. dim. v. дретва.
ДРЕТЕЗА, f. (У Паштр.) vide јагода.
Дрети, дерём, (ист ) vide дријети.
ДРЕТИ СЕ, дерём се, (ист.) vide дријети се.
ДРЕТУЉА, Г. вода у Хрватској, која извире из
Капеле и послије једнога сахата понире.
ДРЕХА, f. (у крајин. Негот.) понајвише pl. |
дрехе, baš Semant, vestis, cf. хаљина.
ДРЕЧА, f. baś Didiht, densi frutices, cf. честа,
шиб.

ДРЕЧАЊЕ, П. baš plärren, ploratio.

(gut erhalten), firmus.

|ДРИЈЕВО, п. (у Ц. г. и у Дубр.) 1) vide дрво.
2) das Schiff, navis, cf. aaha:
Ал' се вози низ воду дријево

У Дубровнику се данас говори дрво, али
кад ко у шали приповиједа како је какав
ондашњи властелин говорио, онда се и
ондје може чути дријево.

ДРИЈЕЗГА ВОДЕНА, f. (у Дубр.) некака трава,
Art Pflanze, herbae genus.

ДРИЈЕМ, дријема, m. (јуж.) ber olummer
(Schlaflust), dormitatio.

ДРИЈЕМАЛО, m. (јуж.) ber hläfrige, bie haf= müge, dormitator.

ДРИЈЕМАЊЕ, П. (јуж.) да фlummern, dormi

tatio.

ДРИЈЕМАТИ, Дријемам (дријемљем), v. impf.
(jy.) Schlaflust haben, somno capior.
ДРИЈЕМЕЖ, m. (јуж.) vide дријем,
ДРИЈЕН, дријена, m. (јуж.) bie Rornelife,
cornus mascula.

ДРИЈЕНАК, НКА, m. (јуж.)1) eine fleine Rornelfir=
sche, cornus parva. 2) eine Art Traube, Geis-
tute, uvae genus. 3) (у Црмн.) некака тра-
ва, за коју кажу да је од очију добра.
ДРИЈЕТИ, дерём, (дръо, дрла, ло, part. pass.
дрт) (јуж.) vide дерати:

Не мој дријеш ти то јање живо ДРИЈЕТИ СЕ, дерём се, v. r. impf. (јуж.) foreien, clamare, cf. дерати се, викати.

ДРÉЧАТИ, ЧИМ, v. impf. plärren, ploro: дречи |ДРИЈЕШЕЊЕ, п. (јуж.) bas luflöfen, solutio.

коза, дречи и дијете кад се дере.

ДРЕШЕЊЕ, П. (ист.) vide дријешење.

дрешити, дрешим, (ист.) vide дријешити. ДРЖАВА, f. 1) ber i, possessio:

ДРИЈЕШИТИ, дријешим, v. impf. (јуж.) auflöfen,
losbinden, solvo.

Дрим, дрима, m. (зап.) vide дријем.
ДРИМАЛО, m. (зап.) vide дријемало.

ДРИМАЊЕ, п. (зап.) vide дријемање.
ДРИМАТИ, дримам (мљём), (зап.) vide дрије-

мати.

ДРИМЕЖ, m. (зап.) vide дријемеж.
дримљив, а, о, (зап.) vide дремљив.
ДРИМОВАН, вна, вно, (зап.) vide дремован.
ДРИМОВАЦ, мовца (у Славонији) vide дремовац.
ДРИН, дрина, m. (зап.) vide дријен.
ДРИНА, f. 1) Drina, ber Sren;flß ¿wifhen Boś
nien und Serbien. 2) die serbische Gegend an
ber Drina, Зворник gegenüber: отишао у
Дрину.

ДРИНАК, Нка, m. (зап.) vide дријенак.
ДРИНИК, Дриника, m. (зап.) vide дреник.
ДРИНИЋ, m. (зап.) vide дренић.

ДРИНИЦА, f. ein Seitenarm ber Drina, unter
Лозница.

ДРИНКА, f. т. д. воденица, Baffermühle auf ber
Drina, mola ad Drinam.

Дринов, а, о, (зап.) vide дренов.

ДРИНОВАЦ, Новца, m. (зап.) vide дреновац.
ДРИНОВАЧА, f. (зап.) vide дреновача.
ДРИНОВИНА, f. (зап.) vide дреновина.
Дрински, ка, ко, Driner, Drinae:
Дрински вуче, што си обрђао ?
Невоља је мене обрђати:
Око Дрине не има оваца :
Једна овца а три чобанина:
Један спава, други овцу чува,
Трећи иде кући по ужину

ДРИЊАК, дрињака, m. (зап.) vide дрењак.
ДРИЊАНИН, m. Siner von Drina: браћа Дри-
њани (т. ј. један ка и други).
ДРИЊИНА, f. (зап.) vide дрењина.
дрити, дёрём, (зап.) vide дријети.
ДРИТИ СЕ, дерём се, (зап,) vide дријети се.
ДРИЋКАЊЕ, п. baš Sariren mit Seräuf, deje-

ctio alvi.

ДРИЋКАТИ, Дрићкам, v. impf. lariren mit Be=
räusch, dejicio alvum cum strepitu.
ДРИЋНУТИ, нём, v. pf. lariren mit Seräufd,
alvum dejicio cum strepitu.
ДРИШЕЊЕ, п. (зап.) vide дријешење.
Дришити, дришим, (зап.) vide дријешити.
ДеКАТ, дркта, m. vide дрхат.
ДРКТАЛИЦЕ, f. pl. vide дрхталице.
ДРКТАЊЕ, n. vide дрхтање.
ДеКТАТИ, дркћем, vide дрхтати.
ДЕЉА, f. (ист.) vide дрљо.

ДРЉАВ, а, о, triefäugig, lippiens. cf. врљав.
ДРЉАВАЦ, Дрљавца, m. vide дрљо.
ДРЉАНЧЕЊЕ, П. baš beharrliche 23etteln, mendi-
catio indefessa.

дељанчити, чим, v. impf. bеrlih betteln, non
desino mendicare.

Дрљо, m. (јуж.) ber riefäugige, homo lippiens.

дељати, дрљам, v. impf. 1) eggen, осео: Ори,
ори, али кад станеш дрљаши (знаћеш).
2) frigeln, conscribillo.

ДРЉАЧА, f. bie Едде, осса, ef. брана.
ДРЉЕЊЕ, п. баśntblößen, nudatio.
дрљити, дрљим, v. impf. т.ј. прен, entblößen,
nudo.

ДРМАЉ, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
ДРМАНОВИНА, f. планина (или брдо ?) у Србији:
Завијала три зелена вука:
Један вије навр Маковишта,
Други вије на Повлен планини,
Трећи вије на Дрмановини
APMAHE, n. das Schütteln, Erschüttern, quas-
satio.

|ДРМАТИ, мам, v. impf. fütteln, quasso.
демити, мим, v. impf. (у Сријему) као намрго-
ђен куњати, trübe, finfter, mürri fein, tri-
stem esse: Дрми човјек; дрми вријеме,
биће кише; зуб ми нешто дрми (кад
хоће да почне бољети).

ДЕМЉЕЊЕ, n. baš trübe=, finter=, mürri[hein, zo tristem esse.

дёмнути, нём, v. pf. 1) erfhüttern, concutio. 2) erbeben laffen,

Па он дрмну на граду топове ДРНДА, f. ber a bogen, instrumentum carpendae lanae. У Србији је дрнда дугачка готово три аршина и права је, па је уза њу распета тетива, у коју дрндар објесивши дрнду више вуне удара маљицом, те захвата и разбија вуну. С овакијем Дрндама иду дрндари и од куће до куће те разбијају вуну. У Сријему је дрнда (н. п. у шеширџија) као пругло. ДРНДАЛО, n. vide дрнда. ДРНДАЊЕ, П. baš ahen, carptio. ДеНДАР, т. човјек што разбија вуну, ber Facher, qui lanam carpit.

APHдAPEB, a, o, des Fachers, ejus qui lanam дендаров, (carpit.

ДРНДАРСКИ, ка, ко, Saher-, eorum qui lanam carpunt:

До проклето дрндарско тетиво ДРНДАТИ, дам, v. impf. 3) разбијати јарину, fa= фен, carpere lanam, 2) говорити којешта, schwagen, garrio.

Денов, дрнова, m. ber tolle hreier, clamosus, furiosus.

ДРЉАЊЕ, п. 1) baš Eggen, occatio: данас је toll werden, insanio.

лијепо вријеме за дрљање. 2) ber geeggte ДРЊИВАЊЕ, n. bas Soll=werben, insania. lfer, ager occatus: пале вране по дрља- |ДРЊИВАТИ СЕ, дрњујем се, v. r. impf. toll wer= њу. 3) baš Srigeln, conscribillatio: то није писање, него дрљање.

den, insanio.

ДРЊКАЊЕ, П. baš infcolagen gegen etmas, offensio.

дёњкати, кам, v. impf. andlagen gegen etmas, ДЕПАЊЕ, п. баз Жіßen, laceratio.
offendo.
ДРПАТИ, дрпам, v. impf. reißen, lacero.
дроб, дроба, m. (loс. дробу) 1) bas Singewei= |депити, пим, v. pf, reißen, lacero.
be, intestina. 2) сврћи дроб (у Боци), vide депнути, нём,Ý
струнити се.

ДРОБАН, бна, бно, bicht unb flein an einanber,
minutus: дробна дјеца, cf. ситан:
Поднизати дробнијем бисером
Једно грло, три дробна ђердана
ДРОБАЦ, дропца, m. 1) који дроби (уби дро-
бац кусца), сf. кусац. 2) dim. v. дроб.
ДРОБИНА, f. augm. v. дроб.

дгобити, бӣм, v. impf. bröfeln, intero : Нит'

се зна ко дроби, ни ко куса.
ДРОБЉЕН, дробљена, m. ber Brođen, mica,
frustum.

ДРОБЉЕЊЕ, П. 1) baš 23röfeln, intritio. 2) coll.
die Brocken, micae, frusta intrita.
ДРОБЊАК, Дробњака, m. 11) Segens in ber
ДРОБЊАЦИ, Дробњака, m. pl. Herzegowina, in
ber Nähe bon Пива. 2) Çiner von biefer
gend:

дёт, а, о, part. pas. von дријети: Ја сам ја-
рац живодерац, жив дрш, не одрт; жив
печен, не испечен (у приповијеци).
ДРТИНА, f. (у Сријему) vide кљуверина.
ДРУГ, m. (pl. друзи, другови, друга, другова)
1) ber Gefährte, socius: Дуг је зао друг. 2) ber
Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechter), con-
jux. 3) нема друга, нема му друга, ihm ge=
wachsen, gleich, par.

ДРУГА, f. (pl. друге)1) bie Sefährtin,socia: Праз-
на рука мртвој друга. Жене у разговору
реку једна другој: немој 'друго! јадна дру-
го! (људи би у оваком догађају казали је-
дан другоме: брате!) 2) нема друге, нема
joj Apyre, ihr gewachsen, gleich, par:
Ни вила јој белћи друга није
Se=|ДРУГА, f. дрво, као велико вретено, што же-
не конце препредају на њега и плетиво
преду, bie 3wirn{pinbel, fusus duplicandis
filis. Вретено се обрне доље кад се преде,
а друга се обрне упријеко од себе. cf. шти-

Дробњаци су безумни јунаци ДРОБЊАЧА, f. (у Далм.) Xrt Sliven, olivarum genus (које се зову и мале и држе се за најбоље).

ДРОБЊАЧКИ, ка, ко, von Дробњак.

љега.

ДРУГАР, другара, m. vide друг 1.

ДРОЖДА, (f. од масти и од другог којечега | ДРУГАРИЋ, m. (у Доброти) vide другар.
ДРОЖДИНА, ОНО што остане на дну као гад, | ДРУГАРИЦА, f. vide друга 1:
Мобарице моје другарице

ber 2Воден, faex, cf. троп.

dann und ДРУГДЕ, (ист.)

ДРОЗАК, зга, m. bie Droffel, turdus. Дрозга у ДРУГДА, Сдани инò wann, quandoque, cf. каткад. нас познају два: један је мањи а један ве- ДРУГДАШ, ћи, и један се од њих зове гајски. ДРОЗГАВ, а, о, н. п. ово је гвожђе дрозгаво, ДРУГДИ, (зап.) schält sich. ДРУГДЈЕ, (југоз.) ДРОЗГИНА, f. (у Ц. г.) некака трава, Xrt Pflan=|ДРУГЂЕ, (јуж.) je, herbae genus.

дрозговиЋ, m. bie junge Droffel, pullus turdi. дрозговљи, ља, ље, н. п. гнијездо, Droffel, turdi.

adv. на другом мјесту, аn Sberówo, alibi, cf. инђе, друговђе, друже.

Други, га, го, 1) ber anbere, alius, alter. 2) ber zweite, secundus.

ДРУГОВАЊЕ, n. ber Umgang mit Semano, als fei=
пет друг, consuetudo, necessitas.
ДРУГОВАТИ, другујем, v. impf. mit einem Бäu=
fig umgehen, sein дpyr sein, sodalis sum, utor
aliquo familiariter: он другује с њим, они
другују.

ДРУГОВАЧИЈИ, ја, јê, (у Далм.) vide другојачији.
ДРУГОВЬЕ, (У Дубр.) vide другђе.

ДРОМБУЉАЊЕ, n. baš maultrommeln, cantus | ДРУГОЈАГЊЕНИЦА, f. овца која се по други

crembali.

ДРОМБУЉАТИ, љам, v. impf. maultrommeln, cano crembalo.

ДРОМБУЉЕ, дромбуља, f. pl. bie maultrommel,
crembalum.

ДРОЊАВ, а, о, lumpig, pannosus, cf. ритав.
ДРОЊАК, њка, m. ber Cumpen, Sappe, lacinia.
ДРОњО, m. ber umpenterl, homo pannosus, cf.
одрлија.

Дроп, дропа, m. (у Рисну) винова комина, die
Beintreber, vinacea, cf. троп.
ДРОПИТИ, пим, v. pf. fi nieberlaffen (ne
sehen ob der Ort sauber 2c), humi consido.
ДРОПЉА, f. ber Erappe, otis tarda Linn.

пут јагњи, ein haf bas zum zweiten Mal wirft,
ovis secundum pariens.

ДРУГОЈАКО, (У Ц. г.) vide друкчије.
ДРУГОЈАЧИЈЕ, anders, aliter, cf. друкчије.
ДРУГОЈАЧИЈИ, јa, je, anbers, verfchieben, alius.
APуrÔм, zum zweiten Mal, altera vice:

Љубну је једном и другом -
ДРУЖБА, f. 1) bie Kameraòfhaft, sodalitas: Служ-
ба инје дружба. 2) bie Sefährten, socii, cf.

Дружина :

Бог му дао у рају насеље,

Нама, дружбо, здравље и весеље ДРУЖБЕНИК, m. (у Дубр.) vide друг. [ДРУЖБЕНИЦА, f. (у Дубр.) vide другарица.

ДРУЖБИНА, f. vide дружина.
ДРУЖБИНИЦА, f. dim. v. дружбина:

Кажи ујко нашој дружбиници

ДРУЖЕ, (у Ц. г.) на другом мјесту, anberśwo,
alibi, cf. другдје, индје.

ДРУЖЁВАН, вна, вно, gefelig, socialis.
ДРУЖЕвски, ка, ко, ber Sefährten, sociorum:
И дружевске пушке запуцале
ДРУЖЕЊЕ, П. baš Defellen, sociatio.
ДРУЖИНА, f. (coll.) bie Sefäbrten, socii:

Моја браћо и моја дружино
ДРУЖИНИЦА, f. dim v. дружина.
ДРУЖИТИ СЕ, дружим се, v. r. impf. fich gefellen,
sociare se: он се дружи с њим, они се друже.
ДРУЖИЦА, f. dim. v. друга.

ДРШКАТИ, кам, v. impf. н. п. псето на свиње,
hegen, instigo.

држчиЋ, m. dim. v. држак.
ду, дуа, m. vide дух.
|ДУАЊЕ, n. vide духање.

Дуати, дуам, v, impf. vide духати:

Дал дуају приморски вјетрови
ДУБ, m. (особито по југоз. кр.) біе Çime,
quercus, cf. раст, цер, граница: Од једно-
га удара дуб не пада.
ДУБАЈКА, f. (у Рисну) vide дубак 1.
дУБАК, Дупка, m. 1) ber Sängelmwagen, machina
qua stare et incedere discunt parvuli, cf. ста-
лац, дубајка. 2) eine Xrt Airfhen, cerasi genus.
ДУБАЦ, Дупца, m. (у Далм.) vide дубак 1.
ДУБАЧ, дуба́ча, m. ber Pohlmeißel, baš Poblei=
eifen, scalprum excavatorium.

ДУБАЧАЦ, чца, m. (велики и мали) (у Дубр.)
некака трава, Xrt Pflanze, herbae genus.
ДУБЕНИЦА, f. (у Дубр.) кошница издубена у
дрвету, Bienenhaus von einem ausgehöhlten
Baume, alvearium in ligno effossum.
дубило, п. (у Славонији) vide стублина (на
бунару).

ДРУЖИЦА, f. dim. v. друга. ДРУЖИЧАЛО, П. (у Сријему говоре ружичало, а у Банату добушени понеделник) ber zweite Mentag nach Ostern, dies lunae secundus a paschate. На дружичало иду људи (а особито жене) прије подне на гробље те побушавају гробове од оне године, дијеле за душу, и попови чате молитве и спомињу мртве. На некијем мјестима (као н. п. У Неготину и у Ршави) скупе се момчад и Дјевојке послије подне на једно мјесто, па играју и дружичају се (понајвише мушко с мушким, а женско са женским), T. ј. оплету вијенце од врбовијех младица, па се кроза њих љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), па послије промијене и вијенце (метнувши једно другом на главу) и закуну се да ће бити мушкарци побрашими, а женскиње друге (Власи кажу |дубИНА, f. (асс. дубину, pl. дубине, дубина) кумача) до оно доба године. Такови се die Tiefe, profunditas. побратими и друге по том пазе ону сву го- | дину као браћа и сестре, и у различнијем играма, и збиљскијем свађама помажу једпо другоме. Кад опет дође дружичало, онда се гдјекоји понове, а гдјекоји оставе. ДРУЖИЧАЊЕ, П. bas Ruffen, und Befreunden ber Mädchen am zweiten Montage nach Ostern, amicitiae initio die lunae a paschate secundo, cf. | ДУБЉЕ, п. 1) (coll. v. дуб.) vie ihen, quercus. 2) село у Мачви.

дружичало.

дубити, бим, v. impf. стајати управо, qufreht= stehen, sto erectus.

ДУБИЦА, f. 1) tabt in öfterr. Kroatien. 2) Stabt in türk. Kroatien.

ДӰБЛИЈЕР, дублијера, m. (у Ц. г.) велика вощтана свијећа, eine große Bahšterje, cereus major, cf. дуплир.

ДРУЖИЧАТИ СЕ, чам се, v. r. impf. cf. дружнчало. | ДУБЉЕЊЕ, n. baš lufretteßen, statio erecta.
ДРУКУД, ((У Ц. г.) на друго мјесто, andersw0= |ДУБЉИНА, f. vide дубина.
ДРУКУДА, (bin, alio.

ДРУКЧИЈЕ, vide другојачије.

Друкчији, чија, чије, vide другојачији.
друм, друма, m. (боóрос) велики пут, біе
Heerstraße, via regia.

ДРУСТО, п. (по источнијем крајевима Србије)
vide друштво :

Па беседи међу свога друсша
AРÝшTво, n. die Gesellschaft, societas.
APXAT, APXтa, m. das Zittern, der Schauder, hor-
гог: ухитно ме дрхат (у Дубр.);
Ухвати га дрхаш и грозница
ДРХТАЛИЦЕ, f. pl. bie Sallerte, bie ulje, coagu-
lum, cf. паче, питије.
APXTÂHE, n. das Zittern, tremor.

Дубов, а, о, ichen, quercinus, ef. растов.
ДУБОВАЛИНА, f. (у Паштр.) vide дубодолина.
ДУБОВИЦА, f. планина између Паштровића и
Арбаније, удара у море.

ДУБОДОЛИНА, f. (у Ц. г.) baš hal, vallis.
ДУБОК, дубока, ко, (дубоки, ка, ко, comp.
дубљи) tief, profundus.

ДУБОКО, n. adj. (мало и велико) фи

ten zwifchen Шабац und Belgraò. Велико
је Дубоко између Биограда и Палежа, а
мало између Палежа и Шапца, cf. Дебрц:
Друга пуче украј Дубога,

Даде гласе уза воду Саву -
ДУБРАВА, f. 1) vide шума:
Проведоше Дундару

Кроз зелену дубраву

2) (око Имоск.) шума за коју се зна чија
je, vide забран.

ДУБРАВАЦ, равца, m. Тапи патe, nomen viri.
ДУБРОВАЧКИ, ка, ко, raun, ragusanus.
ДУБРОВКА,
ДУБРОВКИЊА,

}f. Ragusanerin, Ragusana.

ДУБРОВНИК, m. Haguf, Ragusium. ДУБРОВЧАНИН, m. ein Magufaner, ragusanus. ДУВАК", m. Brauthier, velum nuptiale, cf. вео. Дувак се у Биограду сад зове пријевјес, понајвише свилен, који обично дјевер доноси и од којега млада послије начини себи хаљину, особито ћурче. ДУВАЛО, n. vide духало.

ДУГА КРВАВА, f. adj. долина у Херцеговини:
Спустише се у Дугу крваву
Чекај њега у Дугој крвавој
ДУГАЈЛИЈА, m. vide дугоња.

ДУГА ПОЉАНА, f. у Турској Хрватској:
Хоћу с војском на Дугу пољану —
ДУГА ПУШКА, f. bie Glinte, sclopetum.
ДУГАЧАК (дугачак), чка, чко, (дугачки, ка, ко)
vide дуг.

ДУГМАЛИ, adj. indecl. с дугметима, mit înёр
fen verfehen, globulis ornatus:

С њега скида дугмали малвуту дугме, мета, n. ber Knopf, globulus fibulatorius. cf. пуце. ДУГМЕНЦЕ,

дуван, дувана, m. 1) ber Zabat, Zaba¥pflanze, ДУГМЕШЦЕ,

n. dim. v. дугме.

herba nicotiana. 2) ber Каифbat, nicotia- |ДУГОБРАЂИЋ, m. ein Juname, cognomen (lang= na fumaria. cf. духан.

bart).

дуванити, дуваним, v. impf. 1) mit auhtaba| ДУГОБРЧЕ, п. у пјесми како је жаба ружила verfehen, providere herbam fumariam. 2) (око рака: Један дугобрче!

Сиња) пушити дуван, абай rauhen, fumum | ДУГОВАЊЕ, п. дав фulben, debitum. harbae nicotianae haurio : дуваните ли? cf. | ДУГОВАТИ, дугујем, v. impf. fun, debeo.

Духанити.

ДУВАНИТИ СЕ, дуваним се, v. r. impf. і mit Rauchtabak versehen, comparare sibi nicotianam fumariam.

ДУВАНИЦА, f. (У Сријему) лађа на којој се носн дуван, Zabaffhiff, navis portandae nicotianae.

ДУВАНИШТЕ, п. мјесто гдје је био дуван посијан, lfer wo früher Zabat gebaut war, arger, in quo herba nicotiana fuit sata. ДУВАНКЕСА, f. т. j. дуванска кеса, ber Zabat= beutel, saculus herbae nicotianae.

ДуговЕтий, на, но, in ber Rebensart (н. п.
колики је) дуги дуговетни дан, ein langer
Sag, longus dies.

ДУГОВЕЧАН, Чна, чно, (ист.) vide дуговјечан.
дугОВИЧАН, чна чно, (зап.) vide дуговјечан.
|ДУГОВЈЕТАН, тна, тно, у пјесми, vide дуго-
вјечан:

Све ти твоје дуговјешно било —
ДУГОВЈЕЧАН, чна, чно, (јуж.) bauernò, diuturnus.
дугокос, а, о, langhaarig, comatus:
Краткоумна дугокоса била —
ДУГОКОСА, f. bie Canghaarige, camata.
ДУВАНСКИ, ка, ко, н. п. кеса, Zabats, nicotianae. | ДУГОНОКАТ, кта, кто, langnägelig, unguium
ДУВАНЦИЈА, m. ber abafrauher, ducens ore
nicotianam.

ДУВАЊЕ, n. vide духање.

ДУВАЊЕЊЕ, П. 1) baš Berfehen mit autaba,
zò providere herbae fumariae. 2) das Rau-
chen (des Tabaks), fumatio nicotianae.
ДУВАР, m. vide зид.

ДУВАТИ, дувам (дӯшём), vide духати.
ДУВНА, f. bie Seiftliche (Nonne), monialis.
ДУВНО, n. tabt in Bosnien, cf. Думно.
Дувовање, n. vide духовање.
ДУВОВАТИ, дувујем, vide духовати.
дуг, а, о, (дугӣ, га, го́, comp. дужи и. дуљи,
по зап. кр. и дугљй) lang, longus.
дуг, м. (ос. дугу) bie Selo, debitum.
ДУГА, f. ber Regenbogen, iris. Срби кажу: да
мушко прође испод дуге, постало би жен-
ско, а женско да прође, постало би мушко.
Кад се покаже дуга, кашто дјеца пјевају :
Ко не види дуге,
Не видела га мајка
До Петрова данка.

AYTA, f. (gen. pl. дŷrâ) die Daube, tabula.
ДУГА, f. adj. 1) манастир у Кучима. 2) некака
планина у Херцеговини :
Прелећеше Дугу и Голију -

longorum:

Доведи ми дугонокшу другу,
Да прокопа на вратилу трубу -
ДУГОЊА, ein großer, langer Mann, longus homo,
Longinus.

AYTOPENI, a, o, langgeschwänzt, caudatus, cau

dae longae: за виторогијех волова и дугорепијех крава (кад се наздравља). ДУГОРЕПИЦА, f. у овој загонеци : Преплива тица дугорепица и преплива море, а крила не скваси (барка).

}

ДУГУЉ, m. in ber Rebenšart: на дугуљ, н. п. стоји
(нов) мјесец, пber länge, in longitudinem.
ДУГУЉАСТ, 1
a, o, länglich, oblongus.
ДУГУЉАТ,
дуд, дуда, m. 1) ber Mauleerbaum, morus:
Сиђи с дуда луче моловано -

2) bie Maulbeere, morum, н. п. да једемо
Дудова, сб. дудиња.

ДУДА, f. eine hohle Röhre, für die Kinder
ДУДАЉКА, Jals pfeife, fistula.

ДУДАЊЕ, n. baš langfame, träge Sehen, itio segnis.
ДУДАР, дудара, m. ber die Mulbeerbäume pfilegt,
qui moros colit.

ДУДАРА, f. гдје су дудови посађени, bie
Maulbeerpflanzung, seminarium mori.