Page images
PDF
EPUB

corneus.

dem Schlaf ergeben, somniculosus, somno Хоћу тебе, слуго, поклонити deditus :

У државу земљу Босну славну Који вели санљива дремљива,

Што сам тебе, бане, поклонно
Не имао у болести санка

Земљу Босну у твоју државу
ДРЕмован, вна, вно, коме се дријема да спа- 2) der Staat, civitas.
Ba, schläfrig, dormitans.

ДРЖАВина, f. Das bejistyum, possessio, cf. ДРЁМОВАЦ, мовца, m. (у Славонији) vidе ка- држава. ћунак.

ДРЖАВИЦА, f. dim. б. држава. ДРЁн, дрена, m, vide дријен.

| ДРЖАВНӣ, на, но, Фtaata, civitatis. ДРЁн, m. (ист.) vidе дријен,

ДРЖАИЦА, f. (у Боци) vidе држaлнца, н. п. у

f ДРЁНАК, нка, m. (ист.) дријенак.

мотике, учаше. ДРЕнӣк, дреника, т. (нст. и јуж.) 28alo pon | ДРЖАК, дршка, m. ie janobabe, ansa. Kornelkirschen, cornetum.

ДРЖАЛИЦА, f.,
ДРЁНит, т. (нст. и јуж.) eine junge Sornelfir. |АРЖАЛО, п. der Stiel, manubrium.
sdhe, cornus parva.

ДРЖАЊЕ, п.
ДРЕНИЦА, f. у пјесмама некако мјесто: ДРЖАЊЕ, n. Bаѕ аltеn, tеntiо.
У Дреници бијела Девича

ДРЖАтн, жим, v. impf. 1) balten, teneo. 2) bal

. . , 2 Дреницу испод Чичавице

ten, s. 23. für wabr, habeo (pro vero): ја то APÊHKA, f. Franenname, nomen feminae.

држим за истину. ДРЕНов, а, о, (нст. и јуж.) беr #orneltirfфе, ДРЖАТИ СЕ, жим се, v. г. impf. 1) н. п. коња,

sich auf dem Pferde halten, sustinere se in ДРЕНОВАЦ, новца, т. (нст. и јуж.) 1) ein @tab

equo: von Kornelholz, baculus corneus. 2) ceno y Па се коња држашне могаше Мачви. 3) у пјесмама некакав поток : 2) држи се на високо, еr trägt fib bоф, elaДевојка се крај Дреновца купа

te se gerit. ДРЕНоВАЧА, f. (нст. и јуж.) ein @todt von for: ДРЖЁъ, држећа, ће, н. п. човјек, gefuno, ftart

пеlbоli, fustis corneus. 2) (у Сријему) 2Гrt (gut erhalten), firmus. firfфеп, сеrаsi genus. Дреновача је нај- ДРИЈЕво, п. (у Ц. г. ну Дубр.) :) vidе дрво. познија трешња, тврда је као и рушт, али 2) das Schiff, navis, cf. naha : је од њега ситнија.

Ал' се вози низ воду дријево ДРЕНовинА, f. (нст. и јуж.) Sornetbols, lіgnum У Дубровнику се данас говори дрво, али corni masculae Linn.

кад ко у шали приповиједа како је какав ДРЕндпоЊАЦ, пољца, m. Siner von Дренопоље: ондашњи властелин говорио, онда се и Ето иду Турци Дреновољци

ондје може чути дријево. ДРЕндпоЊЕ, П. vіdе Једрене :

ДРВЈЕЗГА водЕНА, f. (у Дубр.) некака трава, Два Турчина ошли Дреновољу - Urt Pflanze, herbae genus. ДРЕндпољски, кa, кo, pon Дренопоље : ДРИЈЕМ, дријема, т. (јуж.) беr Офиттер

Кад су дошлн паши Дреновољском (Schlaflust), dormitatio. ДРЁњак, дрењака, m. vіdе дреник.

APHJÈMAAO, m. (jym.) der Schläfrige, die Schaf

m (јуж= ДРЕЊИНА, f. (нст. и јуж.) Sie Rornelfirfфе, сог- müße, dormitator.

ДРИЈЕМАЊЕ, n. (јуяг.) дав ФФlummer, dormiДРЁњо, m. (у Боци) еіn träger Renfф, segnis, tatio.

ДРИЈЁМАТн, дријемам (дријем.љем), v. impf. APĚTBA, f. der Bindfaden (Spagat), funiculus, (јуж.) Фlafluit baben, somno саріог. cf. врвца, канап.

ДРИЈЕМЕЖ, m. (јуж.) vidе дријем. ДРЁтвиЦА, f. dim. р. дретва.

ДРИЈЕН, дријена, т. (јуж.) Die Rornelfirfфе, ДРЁТЕЗА, f. (у Паштр.) vidе јагода.

cornus mascula. ДРЁти, дёрём, (ист ) vidе дрнјети.

ДРИЁНАК, нка, m. (јуж.))) eine Fleine Sornelfir: ДРЁти CE, дерём се, (нст.) vidе дрвјети се. sche, cornus parva. 2) eine Urt Traube, Geis: ДРЁТУЊА, f. вода у Хрватској, која извире из tute, uvae genus. 3) (у Црмн.) некака тра

Капеле и послије једнога сахата понре. ва, за коју кажу да је од очију добра. ДРЕХА, г. (у крајин. Негот.) понајвише pi. ДРИЈЕти, дёрём, (дръо, дрла, ло, раrt. pass.

дрехе, да8 Semano, vestis, cf. хаљина. дрт) (јуж.) vidе дерати : ДРЁЧА, f. Das Difiət, densi frutices, cf. честа, Не мој дријеш ти то јање живо шиб.

ДРИЈЌти CE, дерём се, v. г. impf. (јуж.) freiеп, ДРЁчаЊЕ, n. Das Plärren, ploratio.

clamare, cf. дерати се, викатн. ДРЁЧАти, чим, v. impf. piarren, ploro: дречи | ДРИЈЁШЕЊЕ, п. (јуж.) баѕ auflifen, ѕоlutiо.

коза, дречи н дијете кад се дере. ДРИЈЁшити, дријешим, v. impf. (јуж.) аuffffen, ДРЁШЁњ, п. (ист.) vidе дријешење.

losbinden, solvo. ДРЁшити, дрешим, (нст.) vidе дријешити. ДРим, дрима, т. (зап.) vidе дријем. ДРЖАВА, Е. 1) ber 23eig, possessio :

| ДРИМАло, т. (зап.) vidе дријемало.

num.

cf. тром.

мати.

[ocr errors]

ДРИмање, п. (зап.) vidе дријемање. | ДРЊАти, дрљам, v. impf. ) eggеt, occo : Ори,
ДРИМАТИ, дрімам (мљём), (зап.) vidе дрије- ори, али кад станеш дрљаши (знаћеш).

2) krißeln, conscribillo.
ДРимкж, т. (зап.) vidе дријемеж.
m

ДРЊАЧА, f. Sie Egge, occa, cf. брана.
ДРимљив, а, о, (зап.) vidе дремљив.

ДРЉЕЊЕ, n. Bas Entböpen, nudatio.
ДРимовАН, вна, вно, (зап.) vidе дремован. ДРљити, дрљим, v. impf. т.ј. прен, еntЫөреп,
ДРимоВАЦ, мовца (у Славонији) vidе дремовац. nudo.
ДРЁн, дрина, m. (зап.) vidе дријен.

ДРМАљ, m. (у Ц, г.) мушки надимак.
ДPйнА, f. 1) Drina, Ser Bren;fluр зwifфеn Зов: ДРМАНовинА, f. планина (или брдо ?) у Србији :

nien und Serbien. 2) die ferbische Gegend an Завијала три зелена вука:
Ser Prina, Зворник gegenüber: отишао у Један вије навр Маковишта,
Дрину.

Други внје на Повлен планини,
ДРИНАК, нка, т. (зап.) vidе дријенак.

Трећи вије на Дрмановини
Дейник, дриника, т. (зап.) vidе дреник. APMĀBE, n. das Schütteln, Erschüttern, quas-
ДРиния, т. (зап.) vidе дренић.

satio.
APHHÀQA, f. ein Seitenarm der Drina, unter APMATH, mâm, v. impf. schütteln, quasso.
Лозница,

ДРмити, мим, v. impf. (у Сријему) као намргоДРИНКА, f. т. ј. воденица, 28afermüble auf per heh kybath, trübe, finster, mürrisch sein, triDrina, mola ad Drinam.

stem esse: дрми човјек; дрми вријеме, Дейнов, а, о, (зап.) vidе дренов.

биће кише; зуб ми нешто дрми (кад
ДРИНОВАЦ, новца, т. (зап.) vidе дреновац. хоће да почне бољети).
ДРиноВАЧА, f. (зап.) vidе дреновача. ДРМЉЕЊЕ, п. Бав trübe-, fіnfter-, mürrifфзein,
ДРИновинА, f. (зап.) vidе дреновина.

To tristem esse.
ДРЙнскӣ, кa, кo, Driner-, Drinae:

АРМНУти, нём, v. pf. 1) erfuttern, concutiо. Дрински вуче, што си обрђао ?

2) erbeben lassen, Невоља је мене обрђати :

Па он држну на граду топове Око Дрине не има оваца :

AFHAA, f. der Fachbogen, instrumentum carpenЈедна овца а три чобанина:

dae lanae. у Србији је дрнда дугачка Један спава, други овцу чува,

готово три аршина и права је, па је уза Трећи нде кући по ужину

њу распета тетива, у коју дрндар објеДРЙњак, дрињака, т. (зап.) vidе дрењак. сивши дрнду више вуне удара маљицом, ДРЙњAHин, m. Siner von Drina: браћа Дри

и разбија вуну. с овакијем жани (т. ј. један ка” и други).

дрндама нду дрндари и од куће до куће те ДРЙњина, f. (зап.) vidе дрењнна.

разбијају вуну. У Сријему је дрнда (н. п. ДРити, дёрём, (зап.) vidе дријети.

у шеширинја) као пругло. ДРити ск, дерём се, (зап.) vidе дријети се. ДРНДАЛО, п. vіdе дрнда. ДРИТКАЊЕ, п. бав gariren mit Seräufф, deje- [АРНдАЊЕ, n. Bas Saфen, carptio. ctio alvi.

ДЁНДАР, т. човјек што разбија вуну, бер ДРИтKATи, дрићкам, v. impf. Lariren mit Sie- Facer, qui lanam carpit.

räusch, dejicio alvum cum strepitu. APH ÂPEB, a, 0, des Fachers, ejus qui lanam ДРикнути, нём, v. pf. Tariten mit Beruf, ІДЁНДАРОВ, Гcarpit. alvum dejicio cum strepitu.

ДРНдАРСКӣ, кa, кo, Saфer-, eorum qui lanam ДРИШЕЊЕ, n. (зап.) vidе дријешење.

carpunt: ДРИшити, дришём, (зап.) vidе дрнјешнти. До проклето дрндарско тетиво ДРКАТ, дркта, т. vіdе дрхат,

ДРHДАТи, дам, v. impf. 1) разбијати јарину, faДРКТАЛНЦЕ, f. pl. vіdе дрхталице.

феп, саrреrе lаnаm. 2) говорити којешта, ДРКТАЊЕ, n. vіdе дрхтање.

schwagen, garrio. ДРKTATи, дркћем, vidе дрхтати.

ДРНов, дрнова, m. Bеr telle @фreiet, clamosus, ДРЉА, f. (ист.) vidе дро.

furiosus. ДРЊАВ, а, о, triefäи gig, lippiens. cf. врљав. AÐHÔBAH, Bha, Bho,{wüthend, furiosus. ДРЉАВАЦ, дрљавца, т. vіdе дрљо.

ДРНовит, а, о, ДРЊАНЧЕЊЕ, n. Bаѕ bеbаrrliфе 23ettein, mendi- ДРНУти, дрнём, v. pf. einen siffen effen (um catio indefessa.

dann sogleich z. B. an die Arbeit zu gehen), paulДРљінчити, чим, v. impf. Deparrlik bettein, non lulum comedo : дрнуло га псето, т. і. ујело

desino mnendicare.
ДРљo, m. (јуж.) беr griefäugige, homo lippiens. | ДРНУти CE, дрнём се, v, r. pf. помамити се,
ДРЉАЊЕ, п. 1) Bas Cagen, occatio : данас је tou werden, insanio.

лијепо вријеме за дрљање. 2) беr geegste ДРњйвањЕ, n. Das Sol-wеrbеn, insania.
2der, ager occatus: пале вране по дрља- ДРњйвати ск, дрњујем се, v. г. impf. to mer=
Hy. 3) das Krigeln, conscribillatio: ro huje den, insanio.
писање, него дрљање.

ДРњКАЊЕ, n. Бав 2InfФlagen gegen еtmas, offensio.

те

захвата

га мало.

1

[ocr errors]

њега.

ДРЊKATи, кам, v. impf. anjФlagen gegen еtmав,[ ДРПАЊк, п. Зав Xeipen, lаcеrаtiо. offendo.

ДРПАТи, дрвам, v. impf. reipen, lасего. ДРОБ, дроба, m. (loc. дробу) 1) ба8 Singemei-| ДРПити, пим,

. be, intestina. 2) сврћи дроб (у Боцн), vide | Депнути, нём, v. pf. reiben, lасего. струнити се.

ДРТ; а, о, раrt. pas. bоп дријети : Ја сам јаДРОВАН, бна, бно, біфt uno flein аn еіnаnter, рац живодерац, жив дрш, не одрт ; жив minutus : дробна дјеца, cf. ситан:

печен, не испечен (у приповијеци). Поднізати дробнијем бисером — АРТИНА, f. (у Сријему) vidе кљуверина.

Једно грло, три дробна Ђердана ДРУГ, m. (pl. дрӯзи, другови, друга, другова) ДРОБАЦ, дропца, m. 1) који дроби (уби дро- 1) der Gefährte, socius: Ayr je sao Apy 2.2) ber

бац кусца), cf. кусац. 2) dim. р. дроб. Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechter), conДРОБина, f. augm. p. дроб.

jux. 3) нема друга, нема му друга, ipm ge= дговити, бим, v. impf. brücteln, intero: Нит? wachsen, gleich, par. се зна ко дроби, ни ко куса.

ДРУГА, f. (pl. друге))) Sie Befährtin, socia: ПразДРОБЬЁн, дробљена, m. Ser Broten, mica, на рука мртвој друга. Жене у разговору frustum.

реку једна другој: немој друго! jадна друДРдвЉЕЊЕ, п. 1) Bas Brödeln, intritio. 2) coll. го! (људи би у оваком догађају казали јеbie broten, micae, frusta intrita.

дан другоме: брате!) 2) нема друге, нема ДРОБЊАК, Дробњака, m. 1) Gegend in der joj Apyre, ihr gewachsen, gleich, par : ДРОБњаци, Дробњака, m. pl. fperzegovina, in Hн вила јој белћи друга није

ber Yübe pon Пнва. 2) Winer pon piefer Ge: ДРУГА, f. дрво, као велико вретено, што же. gend :

не конце препредају на њега и плетиво Дробњаци су безумни јунацн

npeay, die Zwirnspindel, fusus duplicandis ДРОБЊАЧА, f. (у Далм.) Irt Sliven, olivarum filis. Вретено се обрне доље кад се преде,

genus (које се зову и мале и држе се за а друга се обрне упријеко од себе, cf. тн

најбоље).
ДРОБЊАчки, кa, кo, von Дробњак.

ДРУГАР, другара, m. vіdе друг 1.
ДРождА, f. од масти и од другог којечeгa ДРУГАРИт, т. (у Доброти) vidе другар.
ДРдждина, оно што остане на дну као гад, | ДРУГАРИЦА, f. vіdе друга 1:
der Bodensaß, faex, cf. tpor.

Мобарице моје другарице -
ДРОЗАК, зга, m. Sie Drоffеl, turdus. Дрозга у| ДРУГДА,

ann unt wann,quandoque, cf. каткад. нас познају два: један је мањи а један ве-| ДРУГДАШ, ћн, и један се од њих зове гајски. ДРУГде, (нст.)

adv. на другом мјесту, апа ДРОГАВ, а, о, н. п. ово је гвожђе дрозгаво, ДРУГди, (зап.)

derswo, alibi, cf. nuhe, Apy(chält sich.

ДРУГдJE, (југоз.) (

говђе, друже. ДРозгинА, f. (у Ц. г.) некака трава, 2rt Plan- ДРУГък, (јуж.) 3e, herbae genus.

APÝTÀ, râ, rô, 1) der andere, alius, alter. 2) der APOSTÓBAh, m. die junge Droffel, pullus turdi. zweite, secundus. ДРОзговљй, ља, ље, н. п. гнијездо, Oroffel-, ДРУГдвАЊЕ, т. дer Umgаng mit Зетапь, аlѕ feiturdi.

пет друг, соnѕuеtudo, necessitas. ДРёзд, т. vіdе дрозак.

ДРУГОВAТи, другујем, v. impf. mit einem bäu: ДРёздаљ, дрозді.ља, т. (у Боци) vidе дрозак. fig umgeben, sein Apyr sein, sodalis sum, utor ДРОЉА, f. (у војв.) Офimpfwort für ein fфтиріг aliquo familiariter : он другује с њим, они

ges Frauenzimmer, convicium in mulierem другују. squalidam.

ДРУГовачили, ја, је, (у Далм.) vidе другојачији. ДРОМБУБА, f. vіdе дромбуље.

ДРУговBE, (у Дубр.) vidе другђе. ДРОМБУЉАЊЕ, п. баѕ naultrommeln, cantus | ДРУгдJАГЊЕНИЦА, f. овца која се то други crembali.

nyt jarbh, ein Schaf das zum zweiten Mal wirft, ДРОМБЎЊАти, љам, v. impf. maultrommeln, ca- ovis secundum pariens. no crembalo.

ДРУГОЈАко, (у ц. г.) vidе друкчије. ДРдивуљк, дромбуља, f. р. дie Paultrommel, ДРУГолічилЁ, аntеrѕ, aliter, cf. друкчије. сrеmbаlum.

ДРУГОЈАчили, ја, је, апреrѕ, perfфieben, alius. ДРОЊАВ, а, о, lumpig, pannosus, cf. ритав. Apýrôm, zum zweiten Mal, altera vice: ДРОЊАК, њка, м. деr umpen, Rappe, lacinia. Љубну је једном и другом Дебњо, т. бг gumpenterl, homo pannosus, cf. | ДРУЖБА, f. 5) bie &ameraojbaft, sodalitas: Служодрлија.

ба инје дружба. 2) Die Sefahrten, socii, cf. ДРоп, дропа, т. (у Рисну) винова комнна, бie дружина : Weintreber, vinacea, cf. Tpon.

Бог му дао у рају насеље,
ДРОпити, пим, v. pf. jinieperlafTen (ohne 3и Нама, дружбо, здравље и весеље

sehen ob der Ort sauber uc), humi consido. ДРУЖБЕНйк, т. (у Дубр.) vidе друг. ДРОпљА, f. Der Brappe, otis larda Linn. І ДРУЖБЕНИЦА, f. (у Дубр.) vidе другарица.

ДРУЖБИНА, f. vіdе дружина.

|АРХТАТИ, дршћем, v. impf. (у Босни) sittern, ДРУЖБиница, f. dim. р. дружбина:

faubern, horreo, trеmо : дршће од зиме ; Кажи ујко нашој дружбиници

дршће као прут. ДРУЖЕ, (у Ц. г.) на другом мјесту, апреrѕmо, | ДРЦАЊЕ, n. vіdе дрмање (als dim.). alibi, cf. другдје, индје.

| ДРЦАТи, цам, v. impf. vіdе дрматн (als dim.). ДРУЖЁВАН, вна, вно, ѕеjelig, ѕосiаliѕ.

| АРЦНУти, нём, у. pf. vіdе дринути. ДРУЖЕвски, кa, кo, per Gefährten, sociorum : АРЧЕ, дрча, f. pl. vіdе дрхталнце. и дружевске пушке запуцале

ДРШКАЊЕ, n. Зав Береп (беё ипоев), instigaДРУЖЕЊЕ, n. Bas Befelen, sociatio.

tio. ДРУЖИНА, f. (coll.) бie Gefahrten, socii: ДРІНКАТи, кам, v. impf. н. п. псето на свиње, Моја браћо и моја дружино

beßen, instigo. ДРУЖиницА, f. dim p. дружина.

ДРЖчин, m. dim. р. држак. ДРУЖити ск, дружим се, v. г. impf. jih ѕеfеlеп, дї, дўa, m, vidе дух.

ѕосiаrе ѕе: он се дружи с њим, они се друже. ІДУАЊЕ, n. vіdе духање. ДРУЖИЦА, f. dim. р. друга.

ІДУАти, дӯам, v, impf. vіdе духати: ДРУЖИЦА, f. dim. р. друга.

Дал” дуају приморски вјетрови — ДРУжичАло, п. (у Сријему говоре ружичало, ДУБ, m. (особито по југоз. кр.) bie &іфе,

ау Банату побушени понедељник) бет quercus, cf. раст, цер, граница: Од једноfweite Montag nach Ostern, dies lunae secun- га удара дуб не пада. dus a paschate. На дружичало иду људи (а дЎ БАЈКА, f. (у Рисну) vide дубак 1. особито жене) прије подне на гробље те | ДУБАК, дўпка, т. 5) беr Sängelwagen, machina побушавају гробове од оне године, дијеле qua stare et incedere discunt parvuli, cf. ctaза душу, и попови чате молитве и спомињу лац, дубајка. 2) eine 2Гrt mirfфеп, сегаѕi genus. мртве. На некијем мјестима (као н. п. У ДУБАЦ, дўпца, m. (у Далм.) vide дубак 1. Неготину ну Pшави) скупе се момчад и дЎБАч, дубача, m. Der Koblmeipel, дав роblеі дјевојке послије подне на једно мјесто, eifen, scalprum excavatorium. па играју и дружичају се (понајвише дЎБАЧАЦ, чца, т. (велики и мали) (у Дубр.) мушко с мушким, а женско са женским), некака трава, 2rt Pflange, herbae genus. т. б. оплету внјенце од врбовијех младица, ДУБЁНИЦА, f. (у Дубр. кошница изду бена у па се кроза њих љубе и мијењају јаја (ша- Apbery, Bienenhaus von einem ausgeböhlten рена и црвена), па послије промијене н

Baume, alvearium in ligno effossum. вијенце (метнувши једно другом на главу) дЎБило, п. (у Славонији) vide стубинна (на н закуну се да ће бити мушкарци аобра- бунару). шими, а женскиње друге (Власи кажу | ДУБйнА, f. (асс. дубину, рі, дубине, дубина) кумача) до оно доба године. Такови се die Tiefe, profunditas. побратими и друге по том назе ону сву го- дӯБити, бим, v. impf. стајати управо, aufrефtдину као браћа и сестре, и у различнијем stehen, sto erecius. нграма, и збиљскнјем свађама помажу јед- ДУБИЦА, f. ) Otast in diterr. Wroatien. 2) Otact по другоме. Кад опет дође дружнчало, он- in türf. Kroatien.

да се гдјекоји понове, а гдјекоји оставе. | ДУБЛИЈЕР, дублијера, m. (у Ц. г.) велика вошДРУЖИЧАЊЕ, n. Sa8 Ruffen, uno Befreunsen Ber raha cbujeħa, eine große Wachskerze, cereus

Mädchen am zweiten Montage nach Ostern, ami- major, cf. дуплир. citiae initio die lunae a paschate secundo, cf. AŅE.DE, n. 1) (coll. 0. Ay6.) die Eichen, quercus. дружичало.

2) село у Мачви. ДРУЖВЧАТИ СЕ, чам се, v.r. impf. cf. дружнчало. дЎвЂЕЊЕ, П. дав Дufrефtteben, statio erecta. ДРУКУД, 1(у Ц. г.) на друго мјесто, апреrmo= (ДУБЉйнА, f. vіdе дубина. ДРУКУ ДА, Јbin, alio.

ДУВов, а, о, &іфеп, quercinus, cf. растов. ДРУКЧИЁ, vidе другојачије.

ДУБовАлинА, f. (у Паштр.) vide дубодолина. ДРУКчили, чија, чије, vidе другојачнјн. дЎ БовиЦА, f. планина између Паштровића н ДРЎм, друма, т. (доброд) велики пут, бie Арбаније, удара у море. Heerstraße, via regia.

| ДУВодолинА, f. (у Ц. г.) баѕ gbat, vallis. ДРЎСто, п. (по источнијем крајевима Србије) двок, дубока, ко, (дубоки, кa, кo, comp. vidе друштво :

дубљн) tief, profundus. Па беседи међу свога друсша

ДУБоко, т. adj. (мало и велико) Офиф: ДРУштво, п. бie Gefeufbaft, societas.

ten wifфен Шабац ипо 25elgraр. Велико APXAT, Apxra, m. das Zittern, der Schauder, hor- је дубоко између Биограда и Палежа, а ror : ухитно ме дрхат (у Дубр.);

мало између Палежан Шапца, с. Дебрц: Ухвати га драш и грозница

Друга пуче украј Дубога, ДРХТАЛице, f. pl. Sie Galerte, bie ulse, coagu- Даде гласе уза воду Саву — lum, cf. паче, питије.

дЎ БРАВА, f. 1) vidе шума: АРХТАЊЕ, п. бав Зіttern, trеmоr.

Проведоше Дундару

[ocr errors]

Кроз зелену дубраву

ІдЎГА КРВАВА, f. adj. долина у Херцеговини: 2) (око Имоск.) шума за коју се зна чија Спустнше се у Дугу крваву je, vidе забран.

Чекај њега у Дугој крвавој
ДУБРАВАЦ, равца, m. Stanngname, nomen viri. | ДУГАЈЛИЈА, m, vidе дугоња.
ДУБРОВА Чкӣ, кa, кo, ragujanifф, гаgusanus. ДУГА пољАНА, f. у Турској Хрватској:
ДУБРОВКА,

Хоћу својском на Дугу пољану —
{ f. Ragusanerin, Ragusana.
ДУВРёвкињА,

ДУГА ПУШКА, f. pie Slinte, sclopetum. ДУБРОвник, m. Xagufa, Ragusium.

ДУГАЧАК (дугачак), чка, чко, (дугачки, ка, ко) ДУБРОВЧАНин, m. ein Ragujaner, ragusanus.

vide дуг. ДУВАк”, m. BrautfФleier, vеlum рuрtiale, cf. | ДУГМАли, adj. indecl. с дугметнма, mit &nӧр:

вео. Дувак се у Београду сад зове при- fen verseben, globulis ornatus: јевјес, понајвише свилен, који обично С њега скида дугмали малвуту дјевер доноси и од којега млада послн. дЎгмк, мета, n. Der Snopf, globulus fibulatoје начини себи хаљину, особито ћурче. rius. cf.

пуце. ДУВАло, п. vіdе духало.

ДУГМќнцE,

p. dim. p. дугме. ДЎван, дувана, m. 1) беr xabat, Хабағpflange, дЎгмешЦЕ,

herba nicotiana. 2) der Rauchtabak, nicotia-AỹTOBPÂban, m. ein Zuname, cognomen (Lang: na fumaria, cf. духан.

bart). ДУвінити, дўваним, v. impf. 3) mit Raumtabat | дугдБРЧЕ, n. у пјесми како је жаба ружила

versehen, providere herbam fumariam. 2) (OKO рака : Један дугобрче ! Снња) пушити дуван, Хабаt rаифеn, fumum | ДуговањЕ, n. бав офulben, debitum. harbae nicotianae haurio : дуваните ли ? cf. | ДУгдвати, дугујем, v. impf. fфulsen, dеbео. дуxанитн.

дугдветнй, на, но, іn cer Xebenart (н. п. ДУВАнити CE, дўваним се, v. r. impf. fimit колики је) дуги дуговетни дан, ein Langer

Rauchtabak berleben, comparare sibi nicotia- Tag, longus dies. nam fumariam.

ДУгдВЕЧАН, чна, чно, (ист.) vidе дуговјечан. ДУВлниця, г. (у Сријему) лађа на којој се дуговиЧАН, чна чно, (зап.) vidе дуговјечан.

носн дуван, xabaffit, navis pоrtаndае дуговЈЕТАН, тна, тно, у пјесми, vidе дугоnicotianae.

вјечан: ДУВАНИШТЕ, . мјесто гдје је био дуван Све ти твоје дуговјешно било — посијан, ter wo früber Sabat gebaut wаr, дуговЈВЧАН, чна, чно, (јуж.) Байеrno, dіuturnus.

quo

herba nicotiana fuit sata. ДУгдкос, а, о, Iangbaaris, comatus: ДУВАНКЕСА, f. т. б. дуванска кеса, беr Xabaf- Кратко умна дугокоса била — beutel, saculus herbae nicotianae.

ДУгдкосА, f. bie gangbaarige, camata. дўвански, ка, кӧ, н. п, кеса, Sabate, nicotianae. I дугднокАТ, кта, кто, Langnägelig, unguium ДУВАНЦИЈА, m. Ser Sabatrauber, ducenѕ оrе longorum : nicotianam.

Доведи мн дугонокшу другу, ДУВАЊЕ, n. vіdе духање.

Да прокопа на вратилу трубу – AYBÁlbêbe, n. 1) das Werfeben mit Rauchtabak, Ayroha, ein großer, langer Mann, longus homo,

to providere herbae fumariae. 2) das Rau: Longinus.

chen (des Tabaks), fumatio nicotianae. Ayròpen, a, 0, langgeschwänzt, caudatus, cauДУВАР, m, vidе знд.

dae lоngае: за внторогијех волова и дугоДУВАТИ, дувам (дӯшём), vidе духати.

реацјег крава (кад се наздравља). AĴBHA, f. die Geistliche (Nonne), monialis. | ДугӘРЕпица, г. у овој законеци: Преплива ДУвно, п. @tact in Bosnien, cf. Думно.

тица дугоревица и преплива море, а ДувдвіЊЕ, П. vіdе духовање.

крила не скваcн (барка). дувдвАти, дувујем, vidе духовати.

ДУГУљ, m. in Ser Xebengart: на дугуљ, н, п. стоји ДУГ, а, о, (дугӣ, га, гӧ, comp. дўжӣ и. дўљӣ, (нов) мјесец, паф Беr fänge, in longitudinem. по зап. кр. и дугљн) lang, longus. ДУГЎБАСТ,

a, o, länglich, oblongus. ДУГ, m. (loc. дугу) бie Selo:Офuto, debitum. ДУГУБАТ, дЎГА, г. беr Xegenbogen, iris. Срби кажу: да | ДУД, дўда, m. 1) беr Эaulbeerbaum, morus:

мушко прође испод дуге, постало би жен- Сиђн с дуда луче моловано ско, а женско да прође, постало би мушко. 2) бie Onaulbeere, morum, н. п. да једемо Кад се покаже дуга, кашто дјеца пјевају: дудова, cf. дуднња. Ко не види дуге,

ДУДА, (f. eine hohle Röbre, für die Kinder Не вид'ла га мајка

ДУДАЉКА, Jals Pfeife, fistula. До Петрова данка.

ДУДАЊЕ, n, bаѕ langfame, träge Geben, іtіo segnis. дЎГА, f. (gen. pl. дуга) дie Daube, tabula. дЎДАР, дудара, m. Bеr pie Raulbeerbäume pflest, ДУГА, f. adj. 1) манастир у Кучима. 2) некака

qui moros colit. планина у Херцеговини :

ДУДАРА, f. гдје су дудови посађени, Die Прелећеше Дугу и Голију

Maulbeerpflanzung, seminarium mori.

arger, in

[ocr errors]

}

[ocr errors]
« PreviousContinue »