ДЎДАТИ, дӯдам, v. impf. (aud) mit ce) ко остраг|ДУЈА, m. (ист.) vide дујо.

Ayдa, langsam, träge geben, segni gradu incedo. AJAK, m. Mannsname, nomen viri. ДУДАЧАК, чка, чко, (у Рисну) vide дугачак. ДӰЈАН, m. Mannšname, nomen viri. ДУДИЊА, f. (pl. gen. дӱдиња) Maulbeere, morum. дýло, m. (јуж.) һур. v. духовник, дудов, а, о, н. п. лист, vom aulbeerbaum,|ДУКА, m. Жаппšname, nomen viri. mori, morinus.

ДУДОВИНА, f. Maulbeerhol, lignum morinum.
Дудук, m. (по јуж. кр.) свирала без писка
(а она што има писак, зове се у Србији
Слијепа свирала), bie glöte, fistuta :
Ово ми је брајов дудук,

Чим дудуче за овцама

ДУДУКАЊЕ, П. bas Flöten, cantus tibiae. ДУДУКАТИ, дудучем, v. impf. свирати у дудук, flöten, tibia canere:

Ово ми је брајов дудук,
Чим Дудуче за овцама
дуж, f. (loc. дужи) bie länge, longitudo: и уз
Дуж, и попријеко; дуж њива.

ДУЖАН, жна, жно, {dulbig, qui debet: дужан

Дукадин, m. ann$name, nomen viri.
ДУКАЂИН, Дукађина, m. vide Метохија :
На ономе равном Дукаѓину,
Онђе бјеше Лека капетане
ДУКАБИНАЦ, нца, m. Giner von Дукађин:
И жутога рта Дукаѓинца -
ДУКАТ, m. (pl. gen. дуката) ber Dufaten, numus
ducatus, aureus.

дУКАТИЋ, m. dim. v. дукат.

ДУКАТНИ, на, но, н. п. злато, терезије, Ди=
Eaten=, ducatinus (?).

ДӰКЕ, f. pl. зидине у куту између Зете и Мо-
раче (гдје се ове двије воде састају) од
старога града Дноклеје, Muinen von Dioflea.
дукИЦА, m. (у Ц. г.) надимак.

сам стотину гроша; Дужан кесе не веже;|ДУКлиЈан, Дуклијана, m. (voc. Дӱклијане)

Дужан и косом на глави.

дужд, m. (ст.) ber Doge, dux Venetiarum:

У онога дужда Млетачкога

Дуждев, а, о, bes Dogen, ducis Veneti:

Сад ће изић, те дуждеве слуге

Diofletianus, Diocletianus, cf. Дукљан:
Вино пију до два побратима

На пржину накрај мора слана,
Једно јесте царе Дуклијане,
А друго је крститељ Јоване

дӰЖДЕВИЋ, m. ber junge Doge, filius ducis ДУКЉАН, m. 1) Diofletian, Diocletianus, cf. Ду

Venetiarum:

Ајде селе оседлај ми коња,
Дуждевић ме у сватове зове
ДУЖДЕВИЦА, f. bie emaßlin bes Doge, uxor
ducis Veneti :

Те му уби дуждевицу, младу — ДӰЖДЕВЊАК, m. Salamander, Salamandra, cf. бурњак. Кад је (или кад хоће да ударн) киша, онда дуждевнак бјежи од воде уз брдо: а кад је суша, онда иде низ брдо

к водн.

клијан. У Црној гори и онуда по околини приповиједа се да је цар Дукљан у внру под Везировијем мостом свезан у синџир, који једнако глође, и уочи Божића таман да га преглође и свијет да ужди, а Циганин сваки по једном удари маљем (великијем чекићем) у наковањ те притврде. 2) vide Дуке.

дЎЛАЦ, дўлца, m. цијев што се душе на њу у гадљарску мјешину, bie Dubelfacröhre, calamus utriculi musici.

ДУЖЕЊЕ, П. 1) bie Rebauptung bag jemans ei=|дулВЕДУ, in ber Rebenšart: ја говорим, а он nem etwas schulde, assertio debiti. 2) (y Дyóp.) das Verschulden, obaeratio.

дёжи, дужи, f. pl. 1) намастир у Херцеговини (може бити да је сад и пуст). 2) некако мјесто ондје:

А ти ајде у широке Дужи Билој кули Ђока Маловића — ДУЖИНА, f. (асс. дужину) bie länge, longitudo. дужити, дужим, v. impf. кога, bebaupten baß Ciner fdulbe, dico mihi deberi: дужи ме стотину гроша.

ДУЖИТИ СЕ, дужим се, v. г. impf. (у Дубр.)
fid verfdulben, obaeror, cf. задуживати се.
ДУЖИЦА, f. dim. v. дуга.

ДУЖИЦА, f. (у Котору) смоква дугуљаста,
Art Feigen, ficus genus.
Дужник, дужника, m. 1) ber

ни у дулведу, er adtet gar nidt barauf,
non audit.

дуљ, f. bie länge, longitudo, cf. дуж.
дЎЉАЊЕ, n. baš länger=werben (j. 23. bes La=
ges im Sommer), prolongatio.
ДУЉАТИ, љам, v. impf, н. п. дан дуља, länger
werden (vom Tage), longior fio.
дуљЕЊЕ, n. baš Merlängern, prolongatio.
дуљИНА, f. vide дужина.

дуљити, дўљим, v. impf. verlängern, prolon-
gare:

bal,

А шта ћу ти дуљиш лакрдију —
ДУМАЧА, f. 1) Дубока долина, ein tiefes
vallis profunda. 2) поток ниже Шапца у
Србији, идући Мишару.

AYMEH, m. das Steuerruder, gubernaculum, cf.

крма.

ДУМЕНИСАЊЕ, n. baš Steuern, guberno navim. не|ДУМЕНИСАТИ, Нишем, v. impf. (teuern, guberno, cf. корманити.

dulbner, debitor: Од зла дужника и козу без јарета. 2) ber läubiger, creditor, cf. рукодавалац: смије од дужника да дође кућн. дужност, дужности, f. (у војв.) bie Mflict, officium:Обећање је дужност.

дУМЕНЏИЈА*, m. ber Steuermann, gubernator (navis), cf. корманош.

genus. думно, п. (говори се и Дувно) варош у Босни близу Далматинске границе. ДУНАВ, m. (у војв.) vide Дунаво. ДУНАВАЦ, вца, m. ein Donauarm (aud als nom. рг. з. 2. Бег Нови сад), ramus Danubii.

|дупИЉАНИН, m. Çiner von Дупило.
дупиоски, ка, ко, von Дупило.

ДУНАВКА, f. Дунавска воденица, Donau-Müble,|дупити, пим, v. pf. (у Ц. г.) vide ударити,

mola ad Danubium.

ДУНАВО, n. bie Donau, Danubius, cf. Дунај. ДУНАВСКИ (Дунавски), ка, ко, н. п. вода, До nau, Danubii.

дӱнаЈ, Дӱнаја, m. (у Боци) vide Дунаво: Оружан јунак Дунај преплива

ДУНДА, f. hyp. v. Дундара:

Проведоше Дундару

Кроз зелену дубраву,

Питали је сватови:

„Кам'тн, Дундо, дарови?"

ДУНДАР*, m. Гомила људи, ein Saufen Reuter multitudo.

бубнути.

ДУПКЕ, aufredt, erecte: дијете стојн дуике; намјестно врећу дупке;

Дуике јеле из горице ваља —

дупком, adv. пуно дупком (н. п. соба људи), so voll daß einer neben dem andern aufrecht stehen muß.

дўплаш, дуплаша, m. (у Хрв.) коњ омален чврст, eine 2rt ferbe, equi genus.

дупли, ла, лӧ, ((у војв.) 1) боppelt, duplus, cf. дуплован, а, о, двојак: имам дупловану плату. 2) н. п. он је дуали газда, има сваки дан дуплован ручак, reid, dives.

ДУНДАРА, f. ein Spigname (für ein großes, tra=|ДУПЛИР, дуплира, m. (у Сријему) vide дублијер. ges Frauenzimmer), nomen feminae joculare: ДУПЉА, f. рупа у дрвету, гдје се могу лећн

Проведоше Дундару

Кроз зелену дубраву

ДУНДАЧА, f. vide дундара.

дундо, m. (у прим.) vide стриц:

Неве 3ове Дунда свога

ДӰНДОРЕЊЕ, n. vide гундорење,

тице или челе, eine Baumöbe, cava arbor: Каква је дупља, онаке и челе излијећу (нан: каква дупља, добре челе излијећу). дупљаш, дупљаша, m. т. ј. голуб, bie Solz= taube, Locktaube, columba lignorum Linn. cf. голуб.

ДУНДОРИТИ, Рим, v. impf. (у Ц. г.) vide гун- дуПОРЕ, у загонеци, cf. чаре.

дорити:

За њим Латко нешто дун дораме дундулов дӧ, m. у приповијеци: Наврела вара од Дундулова дола.

дупсти, дубём, v. impf. aölen, cavo. дупчиЋи, m. pl. у овијем ријечима: „Около двора дупчики, а у кућу синчићи,” које у Грбљу у себи рече дјевојка кад је сватови уводе у кућу, да би рађала мушку дјецу.

дур*, ) Я стани! balt! siste gradum.

ДУРАА

cf. трпљење.

ДӰНЂЕР*, m. der Zimmermann, faber tigna-
ДУНБЕРИН*, rius, cf. дрводјеља.
ДУНЁРИСАЊЕ, n. baš 3immern, fabricatio.
ДУНЂЕРИСАТИ, Ришем, v. impf. jimmern, fabricor.|ДУРАН, рна, рно, vide дурљив.
ДУНЬЕРЛУК*, m. bas immermannsbanbwere, ДӰРАЊЕ, n. bas
Zimmerhandwerk, ars tignaria.
Дунеров, а, о, beš Rimmermann, fabri tignarii.
ДУНЂЕРСКИ, ка, ко, 3immermann =, tignarius.
дунути, дунём, v. pf. blafen, flo, spiro.
ДУЊА, f. 1) vide гуња. 2) Frauenname, nomen
femina.3) (у војв.) перина што се њом
покрива, баз Dbertudet, culcita plumea.
ДЎЊАЦ, њца, m. (у Ресави) некаке врло ве-
лике дуње, Urt Quitte, mali eydonii genus.
ДЎЊИЦА, f. dim. v. дуња :

usbaueru, patientia, duratio,

ДЎРАТИ, рам, v. impf. ausbauern, duro, cf. трпљети.

дурљив, а, о, aufbraufenb, fervidus, cf. дур-|

новит, дуран.

ДУРМА*, unaufbörlid, continuo, cf. једнако.
ДУРМИТОР, m. Sebirge in ber Serzegovina. Гдје-
који приповиједају да се у Херцеговини
говори за Дурмитор да је небеска соха,
т. ј. да је тако висок да небо држи:
Пирлитору према Дурмишору
Већ бијело брдо Дурмишора
Окићено ледом и снијегом
Усред љета како усред зиме
Дурновит, а, о, vide дрновит.

ДУРНУТИ СЕ, дӱрнём се, vide дрнути се.
ДУРУНГА, f. vide мотка, батина.
Дути, дујем, (ст.) vide духати:
Вијор долом дује,
Градом пољуљује

ДУТИ СЕ, дујем се, v. r. impf. fid aufblafen, intumescere (superbia).

дӰтлити, лим, v. impf. redyt wađer faugen, sugo fortiter (besonders von Ferkeln).

ДӰТЉЕЊЕ, n. bas ftarte Gaugen, mammillarum attractio, suctio fortior.

ДӰЋ И ПАРАДУЋ, у приповијеци.

Дубан*, дућана, m. ber Caben, taberna.
ДУБАНАЦ, нца,

ДУЋАНИЋ,

}

m. dim. v. дућан.

ДУЋАНСКИ, ка, ко, Raven-, tabernae.
ДУЋАНЧИЋ, m. dim. v. дућанац.
ДУЋАНЏИЈА*, m. ein Raufmann, ber einen Eaben
hält, tabernarius.

дӰх, духа, m. ber Seift, spiritus.
дух, m. (у Дубр.) 1) ber Saud, spiritus: He-
ма вјетра ни духа, cf. ћух. 2) у духу
поћи, т.ј. полагано, Leife, suspenso gradu.
ДУХАЛО, n. ber lafebalg, follis, cf. мијех.
Духан, духана, m. (у Дубр.) 1) ber aba,
bakpflanze, herba nicotiana. 2) der Rauchta-
baf, nicotiana fumaria. 3) духан од носа,
ber dynupftabat, nicotiana sternutatoria, cf.

бурмут.

ДУШЕК*, m. eine Matrage, stragulum. a=|ДУШЁклук*, m. ber BettÉaften, armarium stragulorum.

Духінити, духаним, vide дуванити.
ДУХА́НИТИ СЕ, духаним се, vide дуванити се.
ДУХАНИЦА, f. vide дуваница.

ДУХАНКЕСА, f. vide дуванкеса.

Духански, ка, ко, vide дувански.
ДУХАНЏИЈА, m. vide дуванџија.
ДУХАЊЕ, n. bas Beben, spiratio, flatus.

ДУХАТ, а, о, (у Боци) н. п. жље духат, т. j.
мало жив, befeelt, animatus.

:

дУШЕЊЕ, n. vide дављење.

душИНА, f. augm. v. душа: Онај (текао) с
Душином, а овај (једе) с дружином.
душити, душам, v. impf. (по југоз. кр.) er=
ftiđen, suffoco, cf. давити.

ДУШИЦА, 1) f. bas eelden, animula. 2) m.
Mannsname, nomen viri.

душко, m. (ст.) hyp. v. душа, animula, ani-
mulus (voc. душко):

Болан Душко покваси ми уста ДУШМАН, душмана, m. vide душманин. ДУШМАНИН, m. vide непријатељ. душманлук*, vide непријатељство. ДУШМӑнски, ка, ко, vide непријатељски. душник, душника, m. Speiferöbre, oesophagus. ДУХОВАЊЕ, n. bas eidtvaterfein, status con-|душњаци, њака, m. pl. vide гркљан.

ДУХАТИ, дӯхам (душем), v. impf. 1) blafen, flo душе вјетар. 2) на кога, böfe fein, succen

seo.

fessarii.

ДУХОВАТИ, Духујем, v. impf. и. pf. коме, коме

ДУШОГУБАЦ, гупца, m. ber eelenverberber, perditor animae: Новац душогубац.

БА, БА, 1) lođungswort für's Wferb, sonus alli-| Бак, ђака, m. (pl. fаци, али у пјесмама и ciendi equum. 2) ha тamo, ha amo, bald hin bald her, modo-modo.

Бавле, у пјесми vocat. v. ђавао (које може
бити да се и говори гдје):
Павле, бавле не гледај ме,
Не смиј се на ме

Бакови) ber Student, literarum studiosus
(von diaconus, wie im Ungrischen) :
Мани бјеху ђаци манастирски
И мојијех тридесет бакова
БАКЕЛА, f. augm. v. ђак.

Баков, а, о, bes Studenten, studiosi.
БАКОВА́Р, Ђаковара, m. täòtden in lawonien,

cf. Баково.

Ђаковице.

Ђаво, ђавола, m. (pl. gen. ђавола) ber Žeu=| fel, diabolus, cf. враг, нечастиви: Не да му ђаво мира (кад ко не ће да мирује). БАКОВАРАЦ, рца, m. Einer von Баковар. Ђаволак, лка, m. hyp. v. ђаво. Узео калуђер ЂАКОВАРКА, f. Gine von Ђаковар. Светогорац мало дијете мушко (док још ЂаковӑРСКӣ, ка, ко, von Ђаковар. није знало за се), па га однио у Свету| БАКОВИЦА, f. варош у Метохији. гору, и онамо га отхранно и научио књизн. БаковичАНИН, m. (pl. Ђаковнчанн) човјек из Кад му је било већ око осамнаест година, онда га поведе уза се као ђака, и пође таковички, ка, ко, von Ђаковица. амо у свијет да пише. Кад дођу у прво ЂАКОВШТИНА, f. bаз Bebiet von Баково, terriсело, а то дјевојке ухватиле коло па играју (ваља да је била недјеља или какво весеље). Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се таково, п. брдо у Србији близу Студенице. каква су то створења, па онако мало као Бакон, m. ber Diafon, diaconus. весео и зачуђен упита калуђера: „Шта је оно духовниче ! шта је оно ?" А калуђер као намргођен одговори му: „Не гледај онамо синко, нити питај шта је: оно је ђаво." Онда ђак најумиљатијим гласом рече: „Дела духовниче, Бога ти! да купи-| мо онога једног заволка, па да га пове

демо намастиру.

ЂАВОЛАН, ђаволана, m. vide враголан.

Ђаволаст, а, о, vide враголаст.

ЂАВОЛИСАЊЕ, n. vide враголисање.
ЂАВОЛИСАТИ, лишём, vide враголисати.
ЂАВОЛИТИ, Лӥм, vide враголити.
БАВОЛИЦА, f. Жена, или дјевојка, која ђаволи,|
bie Žeufelin (muthwilliges Frauenzimmer),
femina petulantior, cf. враголица:
Већ девојке Ѓаволице

-

Баволов, а, о, beš Zeufels, diaboli.
ЂАВОЛСКИ, ка, ко, vide врашки.
Ђаволство, п. vide враголство.

torium zor Баково. таково, n. vide Ђаковар.

ЂАКОНИЈА, f. bie Bewirthung, lautitia :
Донесоше вино и ракију,
И лијепу сваку ђаконију —
ЂАКОНИСАЊЕ, п. Баз Boblleben, vita luxuriosa.
ЂАКОНИСАТИ, НИШём, v. impf. јести, частити
ce, wohleben, vitam jucundam duco: или
ћемо ђаконисаши, или ћемо враголиса-
ти (у приповијеци).

Ђаконити, нӥм, v. impf. zum Diafon weißen,
consecro diaconum.

ЂАКОНИТИ СЕ, Нӥм се, v. r. impf. zum Diafon
geweiht werden, consecror diaconus.
Баконов, а, о, bes Diafons, diaconi.
Ђаконовица, f. beš Diafons Grau, uxor diaconi.
Баконски, ка, ко, біаafonifd), diaconicus.
БАКОНЧАД, f. (coll.) junge Diafonen, diaconi ju-

ЂАВÓЛЧЕ, чета, n. baš Zeufelein, parvus dia- Бакӯштӣ, cf. варење.

bolus.

там, m. (у Србији) као дебела даска одоздо
преко дна у велике каце (да се не би дно
проломило), ein Duerholz über ben Roben
großer Wannen, tignum transverso fundo
labri majoris suppositum.

БАУР*, (m. ber Üngläubige, infidelis (non
БАУРИН, Turca):

Нек' се диже тући ђаурина:
Баури нам тешко додијаше

БАЧЕ, чета, n. cin tuventden, parvulus lite-
rarum studiosus:

Протужило самоуче баче

БАЧЁЊЕ, n. baš tubent-werben, frequentatio scholarum.

БАЧИТИ СЕ, ђачим се, v. r. impf. ein tubent Бедови, m. pl. (у Рисну) На бијеле покладе

обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје као повијено дијете; ови се момци зову бедови, а онај у женскијем хаљинама ђедова баба. Они нду по вароши читав онај дан скачући, грлећи бабу и љубећи њу и дијете и тако збијајући смијех; за њима пристане сила дјеце, која вичу : „бу ђеде! бу баба!"

ЂЕВЁНИЦА, f. (у горњ. прим.) vide кобасица. | БЕДОВИНА, f. (јуж.) vide дједовина.