Page images
PDF
EPUB

дЎДАти, дӯдам, v. impf. (au mit ce) ко острar | ДУЈА, m. (ист.) vidе дујо.

Ayha, langsam, träge geben, segni gradu incedo. AŅJAK, m. Mannsname, nomen viri. ДУДАЧАК, чка, чко, (у Рисну) vide дугачак. AÝJÂH, m. Mannsname, nomen viri. ДУдињА, f. (pl. gen. дӯдиња) ЭЛаulbeere, moram. ІдЎJo, m. (јуж.) hyp. b; духовник. ДУдов, а, б, н. п. лист, ppm Raulbeerbaum, ДЎКА, m. Лаппвпате, nomen viri. mori, morinus.

ДУКАдин, т. ЭЛаппвпате, поmеn viri.
ДУдовина, f. ЭЛаulbeerbols, lіgnum mоrіnum. ДУКА Tйн, Дукађина, m, vide Метохија :
ДУДУК, m. (по јуж. кр.) свирала без писка На ономе равном Дукабину,

(а она што има пнсак, зове се у Србији Онђе бјеше Лека капетане
слијева свирала), бie Sl&te, fistula: ДУКATйнАЦ, нца, m. liner von Дукађин :
Ово ми је брајов дудук,

и жутoгa рта Дукађинца Чим дудуче за овцама

AYKAT, m. (pl. gen. Aỹkara) der Dukaten, numus

ДУКАТm ДУДУКАЊЕ, n. Bag Slüten, cantus tibiae.

ducatus, aureus. ДУДУКАТИ, дудучём, v. impf. свирати у дудук, дЎКАТИЋ, m. dim. b. дукат. flöten, tibia canere:

| ДЎКАТни, на, но, н. п. злато, терезнје, эц Ово ми је брајов дудук,

katen-, ducatinus (?). Чим дудуче за овцама

ДУКЕ, f. р. зидине у куту између Зете и МоДЁЖ, f. (loc. дужи) bie Range, longitudo: и уз раче (гдје се ове двије воде састају) од дуж, и попријеко; дуж њива.

старога града Диоклеje, Ruinen von Bioflеа. ДУЖАН, жна, жно, fфulbis, qui dеbet: дужан дўкица, m. (у Ц, г.) надимак.

сам стотину гроша; Дужан кесе не веже; ДУКлиЈан, Дуклијана, m. (voc. Дуклијане) Дужан и косом на глави.

Diofletianus, Diocletianus, cf. Дукљан:
AÑIKA, m. (cr.) der Doge, dux Venetiarum : Вино пију до два побратима
У онога дужда Млетачкога

На пржину накрај мора слана,
ДУЖДЕВ, а, о, bes Dogen, ducis Veneti : Једно јесте царе Дуклијане,
Сад ће нзић” те дуждеве слуге

А друго је крститељ Јоване AY KAEBHA, m. der junge Doge, filius ducis AŅKLAH, m. 1) Diokletian, Diocletianus, cf. AyVenetiarum:

клијан. У Црној гори и онуда по околнни Ајде селе оседлај ми коња,

приповиједа се да је цар Дукљан у внДуждевић ме у сватове зове

ру под Везировијем мостом свезан у синДУЖДЕВИЦА, f. Die Gemablin bes Doge, uxor ұнр, који једнако глође, и уочи Божића ducis Veneti :

таман да га преглође и свијет да ужди, Те му уби дуждевицу, младу —

а Циганин сваки по једном удари мањем AYKARBHÂK, m. Salamander, Salamandra, ef. (великијем чекићем) у наковањ

бурњак. Кад је (или кад хоће да ударн) тврде. 2) vide Дуке. киша, онда дуждевнак бјежи од воде уз дЎЛАЦ, дӯлца, т. цијев што се душе на њу брдо: а кад је суша, онда нде низ брдо у гадљарску мјешину, bie Dubelfatrübre, к води.

calamus utriculi musici. ДУЖЕЊЕ, p. 1) Sie Bebauptung pap jеmаn еі: ІДУАВЕДУ, in per kеbеnаrt: ја говорим, а

пет etwas fфике, assertio debiti. 2) (у Дубр.) нн у дулведу, ер афtet gar niФt Sarauf, das Verschulden, obaeratio.

non audit. дӯжи, дўжи, f. pl. )) намастир у Херцеговини | Дуљ, f. Die Ränge, longitudo, cf. дуж.

(може бити да је сад и пуст). 2) некако дЎЉАЊЕ, т. ба8 gänger-meroen (8. 23. Seg Sa: ијесто ондје:

ges im Sommer), prolongatio. А ти ајде у широке Дужи

дЎЊАТн, љам, v. impf. н. п. дан дуља, Länger Билој кули Бока Маловића

werden (vom Tage), longior fio. ДужЙНА, f. (асс. дӯжину) бie gänge, longitudo. | ДЎљЁњЕ, n. Bas Berlängern, prolongatio. дЎЖитн, дужным, v. impf. кога, Берацpten pap | ДУљЙНА, f. vіdе дужина.

у @inеr fфulbe, dico mihi dеbегі: дужи ме ДУљити, дӯљим, v. impf. perlängern, prolonстотину гроша.

gare: дЎжити ск, дужим се, т. г. impf. (у Дубр.) А шта ћу ти дуљиш” лакрдију

fit perfфulben, obaeror, cf. задуживатн се. ДУМАЧА, f. 1) дубока долина, еіn tiefes Ebat, дӯжиЦА, f. dim. p. дуга.

vallis profunda. 2) поток ниже Шапца у

2 ДУЖИЦА, f. (у котору) смоква дугуљаста, Србији, идућн Мишару. Art Feigen, ficus genus.

Aỹmen*, m. das Steuerruder, gubernaculum, cf. ДУЖHйк, дужника, т. 1) беr Офuloner, debitor : крма.

Од зла дужника и козу без јарета. 2) беr | ДУМќнисАЊЕ, n. Bas Oteuert, guberno navim. Gläubiger, creditor, cf. рукодавалац: не думЁНИСАТн, нишем, v. impf. fteuert, guberno, смије од дужника да дође кућн.

cf. корманити. дў жност, дужности, f. (у војв.) bie pflikt, ДУМЁнциЈА“, т. бer Cteuermann, gubernator oficium:Обећање је дужносиш.

(navis), cf. корманош.

те при

он

ДУМИЦА, f. (у ц. г.) женски надимак. от 131 | ДУПЁнцE, цета, . dimль. душе. „AÏMJEK, m. Art Budermelone, cucurbitae (Linn) ATELIKA, f. ein Frauenzimmer mit dickem Mingenus.

tern, mulier podioe amplo. ДУмно, п. (говори се н Дубно) варош у| ДУПЕШцв, а. dim, . душе.

Босни близу Далматинске границе. дЎнню, п. племе у Црмници, еіn tаmm in ДУНАВ, m. (у војв.) vide. Дунаво.

Montenegro.

* * ДУНАВАЦ, вца, m. ein Donalarm (аиф аlѕ nоm. ДУпиљAHин, m. Siner von Дупило.

pr. f. B. bei Hobu can), ramus Danubii, дўпиоски, кa, кo, von Ауанло. ДУНАВКА, f, дунавска воденица, Донаи:Лublе, дўпити, пим, v. pf. (у ц. г.) vidе ударити, mola ad Danubium.

бубнути. ДУНАВО, п.- pie Donau, Danubius, cf. Дунај. дупкЁ, aufret, erecte: дијете стојн дупке ; ДУНАвски (Дунавски), ка, кӧ, н. и. вода, Зо- намјестно врећу дуике; naus, Danubii.

Дуике јеле на горице ваља дЎНАЈ, Дунаја, т. (у Боци) vide Дунаво: дупком, аdv. пуно дупком (н. п. соба људи), Оружан јунак Дунај преплива

so voll daß einer neben dem andern aufrecht ДУНДА, f. hyp. . Дундара:

stehen muß. Проведоше Дундару

дўплаш, дуплаша, т. (у Хрв.) коњ омален Кроз зелену дубраву,

чврст, eine 2Гrt Pferbe, equi genus. Питали је сватови:

ДУПлй, ла, лі, (у војв.) :) Soppelt, duplus, cf. „Кам” тн, Дундо, дарови?"

дўпловін, а, о, двојак: имам дупловану пладЎНДАР“, т. гомила људи, ein Kaufen Reute, ту. 2) н. п. он је дуали газда, има сваки multitudo.

дан дуплован ручак, хеіф, dives. ДУНДАРА, f. ein Opiрпате (für ein gropes, trä= | ДУПлЙР, дуплира, m. (у Сријему) vidе дублијер.

geg Srayengimmer), поmеn feminae joeulare: ДУПЉА, f. рупа у дрвету, гдје се многу лећи Проведоше Дундару

тице или челе, еіnе 23aumböble, cava arbor: Кроз зелену дубраву

Каква је душља, онаке и челе излијећу ДУНДАЧА, f. vide дундара.

(нан: каква дуаља, добре челе излијећу). дундо, m. (у прим.) vide стриц:

ДУПЉАШ, дупљаша, m. т. б. голуб, бie polНеве зове дунда свога

taube, Cocktaube, columba lignorum Linn. cf. ДУНДОРЕЊЕ, p. wіdе гундорење. .

голуб. ДУНДОРИти, рим, у. impf. (у ц. г.) vide гун- дЎПОРЕ, у загонеци, cf. чаре. дорити :

дупсти, дубём, v. impf. ausbühlen, cavo. За њим Латко нешто дундораше

дуочити, m. pl. у овијем ријечима: „Около дЎНДУлов 40, m. у приповијеци: Наврела ва- двора дуачићи, а у кућу синчићи,” које у ра од Дундулова дола.

Грбљу у себи рече дјевојка кад је сватови дЎНТЕР", m. der Zimmermann, faber tigna- уводе у кућу, да би рађала мушку дјецу. ДунъЕРИн", сius, cf. дрводјеља.

ДУР", стани! batt! siste gradum. ДУНЪЁРИСАЊЕ, п. бав Зіmmеrn, fabricatio. ДУРА,

cranu! halt. ДУНБЁРИСАти, ришем, v.impf. Gimmern, fabricor. | ДУРАН, pнa, pнo, vide дурљив. ДУНБЁРДУк”, m. - Bas Simmermann&banswert, дЎРАЊЕ, П. Баѕ Диёраиer, patientia, duratio, Zimmerhandwerk, ars tignaria.

cf. трпљење. AŬHGBPOB, a, 0, des Zimmermanns, fabri tignarii. AŅPATH, pâu, v. impf. ausdauern, duro, cf. ДУНБЕРСкӣ, кa, кo, Simmermann#a, tignarius. трпљетн. дЎнути, дунём, v. pf. Bafen, flo, spiro. ДУРАЧА, f. (у Ц. г.) што дуго траје, н. п. раДУЊА, f. 1) vidе гуња. 2) Хrauenname, nomen wa, dauerhaft, firmus.

feminae. 3) (у војв.) перина што се њом дЎРАШАН, шна, шно, (у Сријему) н. п. коњ, покрива, бав Дbertumet, culcita рlumea. марвинче, аивацerno, durаnѕ, ef. држећ. дЎЊАЦ, њца, m. (у Ресавн) некаке врло ве-| ДУРВАк“, m. ein Xopport (mörtli fteh unо fіеў),

лике дуње, 2rt guitte, mali eydоnii genus. wenn man auf die Frage: was ist das? nicht ДУњИЦА, f. dim. p. дуња :

das Rechte antworten will, nomen fictum rei, Ал' су дуњице, ал су јабуке

quam non vis dicere : дудваЊЕ, p. vіdе духовање.

А. Шта је то ? дудВАТн, дувујем, vidе духовaтн.

Б. Дурбак. ДӰови, дуова, m, pl. vіdе духовн.

Auch sagt die Mutter dem Kinde: xohem ДУовни, нa, нo, vidе духовни.

дурбака ? дуовник, m, vide духовник."

дЎРБйн", дурбина, т. ба8 Serneobr, telescoДЎПА! дўпа, дўпа, дўпа! кад се казује како pium, cf. очалин: су се били нз пушака.

Па извади дурбин од биљура дЎ ПАЦ, пца, m. (у ц. г.) vidе ударац. AÝPÊLE, n. das Zufbrausen, tò excandescere. ДУПЕ, пета, п. (рі. дупета, gen. дупета) vidе дЎРити ск, дӯрӣм се, v. r. impf. aufbraufen, гузица.

excandescere, cf. бурити се.

::11

Злопатити,

на

•m.

ДУРљив, а, о, aufbeaufens, fеrvіdus, cf. дур- uro, Beichte hören und von Sünden frei новит, дуран.

(prechen, ausculto confitentem eique peccatoДУРМА", unaufbürlib, continuo, cf. једнако. rum veniam et impunitatem promitto Dei ДУPMйтоР, m. Sebirgе іn bеr peregovina. Гдје- nomine :

који приповнједају да се у Херцеговини и да гријех игуману каже,
говори за Дурмитор да је небеска соха, Не би ли му гријех духовао
т. ј. да је тако висок да небо држи: Јутрос ћу те боғме причестите
Пърлитору према Дурмишору

И вас гријех тебе духоваши
Већ бијело брдо Дурмишора

духови, духова, m. pl. (у војв.) Рfingften, penОкнћено ледом и снијегом

tecoste, cf. тројице. Усред љета како усред зиме

| Духовни, нa, нo, seitliф, spiritualis: oчe дуДУРНовит, а, о, vidе дрновит.

ховни!

cf. варење. ДУРНУти се, дурнём се, vidе дрнути се. AŅXOBHÂUK, m. der Beichtvater, confessarius. ДУРУНГА, f. vіdе мотка, батина.

ДУЧЁње, п, vidе злопаћење. ДУти, дујем, (ст.) vidе духати:

ДУчити се, чём се, ч. г. impf. (у Срнјему) vide Вирор долом дује, Градом пољуљује —

ДУША, f. (dat. души, асс. душу, voc. душо, ДЎти CE, дујем се, v. г. impf. jiф aufbafen, pl. nom, душе) бie ©eele, anima: Два без intumescere (superbia).

душе, трећи без главе. и душо ту ли дЎтлити, лим, v. impf. rефt wаtеr fаugen, sugo си ! (т. ј. радо и драговољно што учиниfortiter (besonders von Ferkeln).

ти, н. п. AÏTAÊbE, n. bas starke Saugen, mammillarum А. Би ли она пошла за њега ? attractio, suctio fortior.

Б. Би, и душо ту ли си !). ДУТ и ПАРАДУя, у приповнјеци.

ДУШАК, шка, m. н. п. попио оку вина ДУЗАн“, дућaнa, m. Der apen, tabеrnа.

(један) душак, auf einem Зuge, uno impetu. ДУХАНАЦ, нца,

cf. предушак. m. dim. v. Ayħan. ДУҚАнит,

ДУШАН, m. ЭЛаппвате, поmеn viri. ДУБАНСКӣ, кa, кo, Rasen-, tabernae.

ДУШАНИЈА, f. Dufфansgebiet, Duschani impeДУТАНчит, m. dim. . дућанац.

rium: ДУВАНЦИЈА“, m. ein Raufmann, беr einen gapen Расла јела на Косову равну hält, tabernarius.

У висину до неба ведрога ДУХ, духа, т. бer Seift, spiritus.

У ширину по свој Душанији, дух, m. (у Дубр.) 2) беr Раиф, spiritus: Неm.

Под њом седи славни кнез Лазаре ма вјетра ни духа, cf. ћух. 2) у духу | ДУШЁВАН, вна, вно, н. п. човјек, gottesfürФtis,

поћи, т. б. полагано, Leife, suspenso gradu. religiös, pius, religiosus. ДУХАло, n. Ber 25lafebals, follis, cf. мнјех. AỲNIEK", m. eine Matraße, stragulum. ДУХан, духана, m. (у Дубр.) :) bеr sabat, Sa: | ДУШЁклук", т. Der Bettғаftеn, armarium stra

bakpflanze, herba nicotiana. 2) der Rauchta- gulorum. bat, nicotiana fumaria. 3) духан од носа, ДУШЕЊЕ, n. vіdе дављење. Der Спирftabat, nicotiana sternutatoria, cf. дЎшина, f. augm. p. душа: Онај (текао) с бурмут.

душинөм, а овај (једе) с дружином. ДУХАнити, духаним, vidе дуваннти.

ДУшити, дӯшим, y, impf. (по југоз. кр.) erДУХАнити се, духаним се, vidе дуванити се. ftiten, suffoco, cf. давити. ДУХАНИЦА, f. vіdе дуваннца.

ДУшиця, 1) f. Vas Oеефеn, animula. 2) m. ДУХАНКЕСА, f. vіdе дувaнкеса.

Mannsname, nomen viri. ДУХАнски, кa, кo, vidе дувански.

ДУшко, т. (ст.) һур. р. душа, animula, aniДУХАнцИЈА, m. vіdе дуванција.

mulus (voc. дӯшко): ДУХАЊЕ, П. Вав 2Beben, spiratio, flatus.

Болан Душко покваси ми уста ДУХАТ, а, о, (у Боци) н. п. Жље духат, т. б. душман, душмана, m. vіdе душманин. мало жив, bеfееlt, animatus.

ДУШМАНИН, m, vidе непријатељ. ДУХАти, духам (дӯшем), v. impf. 5) Ыafen, flo : душманлук”, vidе непријатељство. душе вјетар. 2) на кога, Бife fein, succen-1 душмански, кa, кo, vidе непријатељски.

ДУшник, душника, m. Opeifersbre, oesophagus. духовЊЕ, n. Bas Beitraterfein, ѕtаtuѕ con- душњаци, њака, m. pl. vіdе гркљан. . fessarii.

ДУшдгуБАЦ, гупца, m. Der Beelenberberber, рег. ДУХОВAТи, духујем, v. impf. и. pf. коне, коме ditor animae: Новац душегубац.

seo.

Б

Бі, Бі, ) gotungport für's Pfers, sonus alli-| Бак, ђака, т. (pl. fаци, али у пјесмама и

ciendi equum. 2) ha ramo, ha amo, bald hin fákobu) der Student, literarum studiosus bald ber, modo- modo.

(von diaconus, wie im Ungrischen): ВАвль, у пјесми vocat. . ђавао (које може Манн бјеху fаци манастирски — бити да се н говори гдје):

И мојијех тридесет fакова Павле, fавле не гледај ме,

ТАКЕЛА, f. augm. p. ђак. Не смиј се на ме

WÁKOB, a, o, des Studenten, studiosi. Таво, ђавола, m. (рі. gen. ђавола) Set Seu - BAKдвАР, Бaкoвaрa, m. tüstmen in Olamonien,

fel, diabolus, cf. враг, нечастнва: Не да ef. Таково.

му fаво мира (кад ко не ће да мирује). ТАКОВАРАЦ, рца, m. Winer von Таковар. TABблак, лка, m. hyp. . ђаво. Узео калуђер TAKдвАРКА, f. Wine pon Таковар.

Светогорац мало дијете мушко (док још[ ТАКОВАРСкӣ, кa, кo, pon Таковар. није знало за се), па га однио у Свету ъаковицА, f. варош у Метохији. гору, и онамо га отхранно и научно књизи. І таковИЧAНин, m. (рі. Таковнчани) човјек из Кад му је било већ око осамнаест година,

Ђаковице. онда га поведе уза се као ђака, и пође | TAKoвички, кa, кo, von Таковица. амо у свијет да пише. Кад дођу у прво | БАКівштинА, f. Das Bebiet pon Баково, terriсело, а то дјевојке ухватиле коло па играју torium tой Бäково. (ваља да је била недјеља или какво ве- Баково, п. vide Баковар. сеље). Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се таково, п. брдо у Србији близу Студенице. каква су то створења, па онако мало као вікон, т. бer Diafon, diaconus. весео и зачуђен упита калуђера: „Шта | TAKднИЈА, f. Die Bemirthung, lаutіtіa : је оно духовниче ! шта је оно ?? А калуђер) Донесоше вино и ракију, као намргођен одговори му : „Не гледај и лијепу сваку ђакониjу онамо, синко, нити питај шта је: оно је ћAKднисањЕ, п. бав 28obleben, vita luxuriosa. ђаво.” Онда ђак нају мнљатијим гласом | TAKдниСАти, нишём, v. impf. јести, частити рече: „Дела духовниче, Бога ти! да купи- ce, wohlleben, vitam jucundam duco: HAH мо онога једног ђаволка, па да га пове- ћемо fаконисаши, или ћемо враголнсадемо намастыру.

ти (у приповијеци). БАвдлан, ђаволана, m. vіdе враголан. БАконити, ним, v. impf, jum Diafon weiten, ТАвдлACт, а, о, vidе враголаст.

consecro diaconum. БАвдалисяЊЕ, p. vіdе враголисање.

БАконити cЕ, ним се, v. r. impf. 8um Diafon БАдлиСАти, лишём, vidе враголисати. geweiht werden, consecror diaconus. БАВдлити, лим, vidе враголитн.

BAKOHOB, a, o, des Diakons, diaconi. "БАвдлица, f. жена, нли дјевојка, која ђаволн, ТаконовицА, f. Ses Diafong Srаи, uxor diaconi.

die Teufelin (muthwilliges Frauenzimmer), BAKOHCKÊ, kâ, ko, diakonisch, diaconicus. femina petulantiоr, cf. враголица: SĀKOHYÂA, f. (coll.) iunge Diakonen, diaconi juВећ девојке faвoлице

venes : "HÀBOAOB, a, o, des Teufels, diaboli.

Поробнһу тридест fакончади БАвдлски, кa, кo, vidе врашки.

"BÀKOHÊBE, n. das Weiben zum Diakon, conБАВблcтвo, n, vidе враголство.

secratio diaconi. БАВълчE, чета, п. баѕ Seufelein, parvus dia- БАКУштӣ, cf. варење. bolus.

Там, m. (у Србији) као дебела даска одоздо БАВдачит, т. dim. p. ђаволак :

преко дна у велике каце (да се не би дно Са прапорчићи, са fавомчиви

np.AOMH,20), ein Querbolz über den Boden ТАВдљи, ља, љё, vidе вражји.

großer Wannen, tignum transverso fundo ѣівољй, ља, ље, (особито у Херц. ну Ц. г.) labri majoris suppositum. kein einziger, ne unus quidem :

BÀYP*, m. der ungläubige, infidelis (non Сви су бези на Херцеговину

БАУРИН, Turса): Док не дође бего Љубовићу ;

Нек' се днже тућн fаурина: А кад дође бего Љубовићу,

Баури нам тешко доднјаше – Али нема бега fавољега

БАЧЕ, чета, п. ein Otupenthen, parvulus liteБАВРК, m. (у Сријему) велики комад хљеба, rarum studiosus : ein großes Stück Brot, frustum panis.

Протужило самоуче fаче ,

"БАЧЕЊЕ, п. ба& Otupent-werten, frequentatio scholarum.

BÀBALI
, {suweilen

, interdum, cf. nawro.

се

Низа

[ocr errors]

BaTH.

ТАчина, f. vіdе ђакела.

БЁдовА БАБА, f. (Рисну) cf. федови. ТАчити CE, ђачим се, v. r. impf. ein Otubent | БЁДови, т. р. (у Рисну) На бијеле покладе werden, studere literis.

обуку се неколико момака у кожне хаљиТАчит, т. dim. p. ђак.

не изврнувши длаку напоље, наките БАчки, кa, кo, ftupentif, studiosоrum. различнијем реповима ндроњцима, нобјесе БЁ, бужж.) vide rђе mіt аlen 2Cleitungen.

се звона; једнога обуку у женске 6È6PA", f. ein Beutel (von Ziegenbaar), um хаљине и даду му у наручје као повијено

Pferde oder auch Badende zu reiben, strigilis дијете; ови се момци зову fедови, а онај genus.

у женскијем хаљинама fедова баба. Они ТЁВтЙР*, ђевђира, м. ) Ser SurФlüфеrte me- нду по варошн читав онај дан скачући,

tallene Deckel des Waschbeckens, operculum грлећн бабу нљубећи њу и дијете и тако pelvis perforatum. 2) ein ähnliches Werkzeug збијајући смијех ; за њима пристане сила

in per Rüфе, cribri genus, cf. цетка. дјеце, која вечу: „бу феде ! бу баба!» БЕВЕНИЦА, f. (у горњ, прим.) vide кобасица. | БЁдовина, f. (јуж.) vidе дједовина. cf. дјевеница.

БЕБЕ, (јуж.) vide гдјегдје. БЕВЕР, Тевера, m. (јуж.) vidе дјевер. БЕЙcИЈА“, f. (ст.) vidе одијело : БЕВЁРАК, pкa, m. hyp. p. ћевер: Пијаној На њему је ђузел feисија снашнци мили feвeрци.

БЁко, m. (јуж.) hyp. b. ћед. БЕВЕР-БАША, m. paupt-brautführer, paranym- БЕЛАЦИЈА, п. (јуж.) vidе дјелација: phus supremus :

Донесоше благо и оружје, Бевер-баша, Краљевићу Марко,

Па договор згодни учинише : Дај дарове из Будима града —

За оружје, што је ко узео, БЕВЕРЕЊЕ, n. (јуж.) vidе дјеверење.

A А у благо врган fелације, БЕВЕРИВАЊЕ, п. буж.) vidе дјевернвање. Не дијеле бројем ни есапом, "БЕВЕРИВАТИ, верујем, (јуж.) vidе дјеверн- Но калпаком Роснића Стефана —

БЕ.io, p. јуж.) vidе дјело.
БЕВЕРИти, рим, v. impf. vіdе дјеверити: БЕЛСАмин, ђелсамина, т. (у примор.) нека-
Afевери Мандушића Вука —

кав цвијет, 2Гrt Pflange, herbae genus :
БЕВЕРИчит, т. (у Боци) vidе дјеверичні, Потргах joj feлcамин
БЕВЕРИЧНА, f. (јуж.) vidе дјеверична. ТЕЉАЊЕ, п. (јуж.) vidе дјељање.
БЁ ВЕРов, а, о, буж.) vidе дјеверов.

ТЕЉАОниЦА, f. (уж.) vidе дјељаоница,
БЕВЕРСкй, кa, кo, (уж.) vidе дјеверски. ТЕЉАТИ, љам, буж.) vidе дјељати.
БЕВЕРСтво, п. (јуж.) vidе дјеверство. | ТЕЉАЧА, f. (јуж.) vidе дјељача.
БЕВЕРУША, f. (јуж.) vidе дјеверуша.

ТЕЉКАЊЕ, П. dim. p. ђељање. БЕВЕРУшин, а, о, (јуж.) vidе дјеверушин. БЕЉКАТи, кам, dim. p. ђељати. ЉЕВИЦА, f. (јуж.) vidе дјевица.

БЁм*, м. оно гвожђе на узди што стоји коБЕвдвАЊЕ, n. (јуж.) vidе дјевовање:

њу у зубнма и oko ycra, das Gebiß am Бёвовање моје царовање !

Заите, oreae, cf. жвале. БЕвдвАТИ, ђевујем, (јуж.) vidе дјевоватн. ТЕМЕЛИЈА, f. (око Снња) vide jeмeнија. БЁВОЈАЧки, кa, кo, (јуж.) vidе дјевојачки. БЁмнЈА“, f. (pl. gen. ћемија) vidе лађа. ТЁвоЈАшто, р. (јуж.) vidе дјевојаштво. БЁНДАР, ђендара, m. (у Лици) vide Ђердан. БЕВОЈКА, f. (јуж.) vidе дјевојка.

ТЕНБЕР, т. (у Ц. г.) vide ћустек. ТЕВОЈЧЕ, чета, п. vіdе дјевојче.

БЕНЕ“, зiemli, fеrе, ѕic satis. ТЕВОЈЧЕЊЕ, n. (јуж.) vidе дјевојчење. ТЁно, (јуж.) vide гдјено (cf. но): ТЕВолчин, а, о, (јуж.) vidе дјевојчин :

Бено лежи вода до кољена Ја ћу тебе весла дати

ТЕНУти, фёнём, (јуж.) vidе дјенути. Б’јеле руке бевојчине .

ТЁНУти, нём, (јуж.) vidе дјенути. БЕвдJчинА, f. augm. p. ћевојка.

БЕОРБИЈЕ, m. у пјесми место Торбије: ТЁвозчити, чим, бу ж.) vidе дјевојчити. крено име свети Теорбије ТЕВОЈчити ск, чим се, (јуж.) vidе дјевојчи- БЁРАм*, pмa, m. 1) 25runnenfфwengel, tоllеnо.

2) Sdlagbaum, vectis. БЕволчица, f. dim. p. ћевојка. , .

"БЁРДан”, ђердана, т. Pаѕ аl&bano, monile. БЕвдJЧУРА, ТЕВОЈЧЎРИНА,

Бердане носе жене н дјевојке о врату; f. vіdе ђевојчина.

они су од различнијех новаца или од бисеТЁГов, (јуж.) vide гдјегод.

ра, нли од Ђинђуха и т. д. ТЕГоти, у пјесми мјесто feгof :

ТЕРДАнит, т. din. v. Ђердан. Да бегоби боље службе тражим

БЁРДА“, Бердaпa, m. eine Gegens in per "БЁД, m. (јуж.) vidе дјед.

Donau (eine Klippe), scopulus (in Danubio). БЕДЁтиня, f. augm, p. ћед:

Србн познају два Ђердапа у Дунаву, т. б. Пред њим сједи једна едешина доњи и горњи. Доњи је између кладова БЕДов, а, о, (јуж.) vidе дједов.

н Pшаве, а горњн код Пореча. Горњи је

ти се.

« PreviousContinue »