Page images
PDF
EPUB

ДРУЖБИНА, f. vіdе дружина.

ІДРxTATи, дршћем, v. impf. (у Босни) зіttern, ДРУЖБиницА, f. dim. р. дружбина:

faubern, horreo, trеmо: дршће од зиме; Кажи ујко нашој дружбиници

дршће као прут. ДРУЖЕ, (у Ц. г.) на другом мјесту, апреrѕmо, ДРЦАЊЕ, n. vіdе држање (als dim.). alibi, cf. другдје, индје.

АРЦАти, цам, v. impf. vіdе дрматн (al dim.). ДРУЖЕВАН, вна, вно, деfеlіg, ѕосiаliѕ.

|АРЦНУти, нём, v. pf. vіdе дрмнути. ДРУЖЁвски, кa, кo, per Gefährten, sociorum: АРЧЕ, дрча, f. pl. vіdе дрхталнце. и дружевске пушке запуцале

|ДРШКАЊЕ, n. дав рефеп (беҙ рипрев), instigaДРУЖЕЊЕ, n. Bas Bejelen, sociatio.

tio. ДРУЖИНА, f. (coll.) бie Befährten, socii: ДРІЙКАТи, кам, v. impf. н. п. псето на свиње, Моја браћо и моја дружино

hegen, instigo. ДРУЖиниЦА, f. dim p. дружина.

ДРЖчин, т. dim. . држак. ДРУЖити CE, дружим се, v. r. impf. jih gefelen, (дӯ, дуа, m, vidе дух.

ѕосiаrе ѕе: он се дружи с њим, они се друже. ІДУАЊЕ, П. vіdе духање. ДРУжицА, f. dim. р. друга.

ДУАти, дӯам, v, impf. vіdе духати: ДРУЖИЦА, f. dim. р. друга.

Дал” дуају првиорски вјетрови ДРУЖИЧАло, п. (у Сријему говоре ружичало, дЎB, m. (особито по југоз. кр.) Sie Ciфе,

ау Банату побушени понедељник) per quercus, cf. раст, цер, граница : Од једноzweite Montag nach Ostern, dies lunae secun- та удара дуб не пада. dus a paschate. На дружнчало иду људи (а дЎБАЈКА, f. (у Рисну) vide дубаж 1. особито жене) прије подне на гробље те дЎБАК, дўпка, т. 1) беr Зängelwagen, machina побушавају гробове од оне године, дијеле qua stare et incedere discunt parvuli, cf. ctaза душу, и попови чате молитве и спомнњу лац, дубајка. 2) eine 2rt mirfфеn, cerasi genus. мртве. На некијем мјестима (као н. п. У ДУБАЦ, дўпца, m. (у Далм.) vide дубак 1. Неготину и у Pшави) скупе се момчад и дЎ БАч, дубача, m. Der poblmeipel, дав роblеі: дјевојке послије подне на једно мјесто, eisen, scalprum excavatorium.

. па играју н дружичају се (понајвише дЎБАЧАЦ, чца, т. (велики и мали) (у Дубр.) мушко с мушким, а женско са женским), некака трава, 2rt Pflange, herbae genus. т. б. оплету вијенце од врбовијех младица, (ДУБЕНИЦА, f. (у Дубр.) кошница издубена у па се кроза њих љубе и мијењају јаја (ша- Apbery, Bienenhaus von einem ausgeböhlten рена и црвена), па послије промијене и Baume, alvearium in ligno effossum. вијенце (метнувши једно другом на главу) |ДУВило, т. (у Славонији) vide стубляна (на н закуну се да ће бити мушкарци аобра- бунару). шими, а женскиње друге (Власи кажу | ДУБИНА, f. (асс. дубину, рі, дубине, дубина) кумача) до оно доба године. Такови се die Tiefe, profunditas. побратими и друге по том пазе ону сву го- дЎвити, бим, v. impf. стајатн управо, aufretдину као браћа и сестре, и у различнијем stehen, sto erecius. играма, и збиљскијем свађама помажу јед-дЎвица, f. ) tast in ölterr. Srpatien. 2) @tact по другоме. Кад опет дође дружнчало, он- in türf. Kroatien.

да се гајекоји понове, а гдјекоји оставе. ДУБлнЈЕР, дублијера, т. (у Ц. г.) велика вошДРУЖИЧАЊЕ, n. Sa8 Ruffen, uno efreunsen Ber Taha cbajeha, eine große Wachskerze, cereus

Mädchen am zweiten Montage nach Ostern, ami- major, cf. дуплир. citiae initio die lunae a paschate secundo, cf. AbdE, n. 1) (coll. 0. Ay6.) die Eichen, quercus. дружичало.

2) село у Мачви. ДРУЖИЧАТИ СЕ, чам се, v.r. impf, cf. дружнчало. | ДУБЉЕЊЕ, n. Sa8 2Kufrефtjteben, statio erecta. ДРУКУД, 1(у ц. г.) на друго мјесто, апрехвро-ДУБЉйна, f. vіdе дубина. ДРУКУДА, bin, alio.

| ДУВов, а, о, $іфеп, quercinus, cf. растов. ДРУКчної, vidе другојачије.

ДУВдвАлина, г. (у Паштр.) vide дубодолина. ДРУКЧили, чија, чије, vidе другојачији. ДУ БовиЦА, f. планина између Паштровића и ДРУМ, друма, т. (доброg) велики пут, Sie Арбаније, удара у море. Heerstraße, via regia.

ДУВодолинА, f. (у Ц. г.) баѕ bat, vallis. ДРЎСто, р. (по источнијем крајевима Србије) дўвок, дубока, ко, (дубоки, кa, кo, comp. vidе друштво :

дубљи) tief, profundus. Па беседи међу свога друсша

ДУБоко, п. adj. (мало и велико) @фиф: ДРУштво, т. бie Gefelfфаft, societas.

ten wifфеп Шабац ипо 25elgraр. Велико APXAT, APxta, m. das Bittern, der Schauber, hor- је дубоко између Биограда и Палежа, а ror : ухитно ме дрхат (у Дубр.);

мало између Палежан Шапца, с. Дебрц: Ухвати га држаш и грозница

Друга пуче украј Дубога, АРХТАЛицE, f. pi. Бie Galerte, Sie Culge, coagu- Даде гласе уза воду Саву — lum, cf. паче, питије.

ДУБРАВА, f. 3) vidе шума: ДРХТАЊЕ, П. Вав Зіttern, trеmоr.

Проведоше Дундару

.

vidе друг.

Кроз зелену дубраву

[ДУГА КРВАВА, f. adj. долина у Херцеговини : 2) (око Имоск.) шума за коју се зна чија Спустише се у Дугу крваву je, vidе забран.

Чекај њега у Дугој крвавој
ДУБРАВАЦ, равца, m. Rannname, nomen viri. | ДУГАЈЛИЈА, m, vidе дугоња.
ДУБРОВА Чки, кa, кo, rasufanifф, гаgusanus. дЎГА пољАНА, f. у Турској Хрватској:
ДУБРОВКА,
f. Ragusanerin, Ragusana.

Хоћу с војском на Дугу пољану -
ДУБРОВкнЊА,

дЎГА ПУШКА, f. Die Slinte, sclopetum. ДУБРОвник, m. Xagufa, Ragusium.

| ДУГАЧАК (дўгачак), чка, чко, (дугачки, ка, ко) ДУБРОВЧАНИН, m. ein Xagujaner, ragusanus. ДУВАК", м. ЗrautfфLeier, vеlum рuрtiale, cf. | ДУГМАли, adj. indecl. с дугметима, mit &nёр: вео. Дувак се у Београду сад зове при

fen versehen, globulis ornatus: јевјес, понајвише свилен, који обично С њега скида дугмали малвуту дјевер доноси н од којега млада послн-дЎГМЕ, мета, n. Der Snopf, globulus fibulatoје начини себи хаљину, особито ћурче.

rius. cf. пуце. ДУВАЛО, п. vіdе духало.

ДУГМЁнцE,

n. dim. V, дугме. ДУВін, дувана, m. 1) беr Xabat, Хабағpflange, дўгмвшЦЕ,

herba nicotiana. 2) der Rauchtabak, nicotia- AjroBPÂBuk, m. ein Zuname, cognomen (Langna fumaria. cf. духан.

bart). ДУВінити, дўваним, v. impf. 5) mit Raumtabat | дугдБРЧЕ, п. у пјесми како је жаба ружила

berseben, providere herbam fumariam. 2) (OKO рака : Један дугобрче ! Сиња) пушити дуван, Xabat raифеn, famum | ДУГдваЊЕ, П. Вав Офufben, debitum. Һаграе nicotianae haurio : дуваните ли ? cf. дуговАти, дугујем, v. impf. fфulben, dеbео. дуxанитн.

ДУгдвЕтни, на, но, in per Repensart (н. п. ДУВінити се, дўваним се, т. г. impf. fit mit колики је) дуги дуговетни дан, ein Langer

Rauctabak versehen, comparare sibi nicotia- Tag, longus dies. nam fumariam.

дугдвЕЧАН, чна, чно, (нст.) vidе дуговјечан. ДУВлница, f. (у Сријему) лађа на којој се дуговиЧАН, чна чно, (зап.) vidе дуговјечан.

носн дуван, Xabatfфії, navis pоrtаndае дуговJETAн, тна, тно, у пјесми, vidе дугоnicotianae.

вјечан: ДУВАНИштв, п. мјесто гдје је био дуван Све ти твоје дуговјешно било —

посијан, tеr wp früber Sabat sebaut wаr, дуговЈВЧАН, чна, чно, (јуж.) Sauerns, dіuturnus.

arger, in quo herba nicotiana fuit sata. ДУГдкос, а, о, langbaaris, comatus: ДУВАйкRCA, і т. б. дуванска кеса, бер gabat

Краткоумна дугокоса била — beutel, saculus herbae nicotianae.

дугокоCA, f. Die gangbaarige, camata. ДУвінскӣ, кa, кo, н. п. кеса, Sabats-, nicotianae. ДУгоноКАТ, кта, кто, Iangnägelig, unguium ДуванџИЈА, т. деr Xabatraифеr, ducenѕ оrе longorum : nicotianam.

Доведи мн дугонокшу другу, дување, п. vіdе духање.

Да прокопа на вратилу трубу – AYBÁlbÊBE, n. 1) das Versehen mit Rauchtabak, AjromA, ein großer, langer Mann, longus homo,

providere herbae fumariae. 2) das Rau: Longinus.

chen (des Tabaks), fumatio nicotianae. AYTÒPen, a, o, langgeschwänzt, caudatus, cauдЎВАР, m, vidе знд.

dae longae : за виторогнјех волова н дугоДУВАти, дӯвам (дӯшём), vidе духати.

реацјех крава (кад се наздравља). AĢBHA, f. die Geistliche (Nonne), monialis. ДУГОРЕПИЦА, f. у овој законеци : Преплива ДУвно, n. Otabt in Bosnien, cf. Думно.

тица дугореница н преплива море, а ДУВдваЊЕ, n. vіdе духовање.

крила не скваcн (барка). ДУвоВАТИ, дувујем, vidе духовати.

| ДУГУ», m. in Ser Repenwart: на дугуљ, н, п. стоји ДУГ, а, о, (дугӣ, га, гӧ, comp. дужӣ и. дўљӣ, (HOB) Mjecen, nach der Länge, in longitudinem. по зап. кр. и дугљи) lang, longus. ДУГУЉАСТ,

a, o, länglich, oblongus. ДУГ, m. (loc. дугу) бie Bels:©фulo, debitum. ДУГУБАТ, ДУГА, Г. Беr Xegenbogen, iris. Срби кажу: да дЎД, дўда, m. 1) беr ЭЛаulbeerbaum, morus:

мушко прође испод дуге, постало би жен- Снђн с дуда луче моловано ско, а женско да прође, постало би мушко. 2) бie Snaulbeere, morum, н. п. да једемо Кад се покаже дуга, кашто дјеца пјевају: дудова, cf. дуднња. Ко не види дуге,

ДУДА, (f. eine hohle Röhre, für die Kinder Не вид'ла га мајка

ДУДАЉКА, Jals Pfeife, fistula. До Петрова данка.

ДУДАЊЕ, n. Sas langfame, träge Geben, іtіo segnis. дЎГА, f. (gen, pl. дуга) дie Daube, tabula. дЎДАР, дудара, m. Bеt pie Raulbeerbäите pflegt, ДУГА, f. adj. 1) манастир у Кучнма. 2) некака qui moros colit. планина у Херцеговини :

ДУДАРА, f. гдје су дудови посађени, pie Прелећеше Дугу в Голију

Maulbeerpflanzung, seminarium mori.

}

дЎДАти, дӯдам, v. impf. (aum mit ce) ко остраг [дуЈА, m. (ист.) vidе дујо.

Ayga, langsam, träge geben, segni gradu incedo. AŅJAK, m. Mannsname, nomen viri. ДУДАЧАК, чка, чко, (у Рисну) vide дугачак. AŅJÂH, m. Mannsname, nomen viri. ДУдињА, f. (pl. gen. дӯдиња) ЭЛаulbeere, moram. дуJ0, m. (јуж.) hyp. b; духовник. ДУдов, а, б, н, п. лист, ppm Raulbeerbaum, дЎКА, m, ЭЛаппвпате, nomen viri. mori, morinus.

дУКАдин, m. Rannѕname, nomen viгi. дЎДовинА, f. ЭЛаulbeerbols, lіgnam mоrіnum.

ДУКАФйн, Дукађйна, m, vide Метохија : ДУДУК, m. (по јуж. кр.) свирала без писка На ономе равном Дукађину,

(а она што има пнсак, зове се у Србији Онђе бјеше Лека капетане слијена свирала), Sie slite, fistuta : ДУКАТkНАЦ, нца, m. Winer von Дукађин : Ово ми је брајов дудук,

и жутoгa рта Дукађинца Чим дудуче за овцама

ДЎКАТ, m, (pl. gen. дуката) Ser Outaten, numus ДУДУКАЊЕ, n. ба8 8l&ten, cantus tibiae.

ducatus, aureus. ДУДУКАТИ, дудучём, v. impf. свирати у дудук, дЎКАТнт, m, dim. D. дукат. flöten, tibia canere:

| ДЎКАТни, на, но, н. п. злато, терезнје, Фи= Ово ми је брајов дудук,

katen-, ducatinus (?). Чим дудуче за овцама

| ДЎКЕ, f. pl. зидине у куту нзмеђу Зете и МоДЁЖ, f. (loc. дўжи) bie Range, longitudo: и уз раче (гдје се ове двије воде састају) од дуж, и попријеко; дуж њива.

старога града Диоклеje, Ruinen von Diotlеа. дЎЖАН, жна, жно, fфulbis, qui dеbet: дужан дЎКИЦА, m. (у Ц. г.) надимак.

сам стотину гроша; Дужан кесе не веже; ДуклйJAн, Дуклијана, m. (voc. Дуклијане) Дужан и косом на глави.

Dipfletianus, Diocletianus, cf. Дукљан: AYRA, m. (cr.) der Doge, dux Venetiarum: Вино пију до два побратима У онога дужда Млетачкога

На пржину накрај мора слана, ДУЖДЕв, а, о, Beg Dogen, ducis Veneti:

Једно јесте царе Дуклијане, Сад ће изић” те дуждеве слуге

А друго је крститељ Јоване AŇKAEBUK, m. der junge Doge, filius ducis AYK.LAH, m. 1) Diokletian, Diocletianus, cf. AyVenetiarum:

клијан. У Црној гори и онуда по околнни Ајде селе оседлај ми коња,

приповиједа се да је цар Дукљан у внДуждевић ме у сватове зове

ру под Везировијем мостом свезан у синДЎждевицА, f. Die Gemablin bes Doge, uxor џир, који једнако глође, нуочи Божића ducis Veneti :

таман да га преглође и свијет да ужди, Те му уби дуждевицу, младу —

а Циганин сваки по једном удари мањем AÏ KAEBHÂK, m. Salamander, Salamandra, cf. (великијем чекићем) у наковањ те при

бурњак. Кад је (или кад хоће да ударн) тврде. 2) vide Дуке. киша, онда дуждевнак бјежи од воде уз | ДУЛАЦ, дӯлца, т, цијев што се душе на њу брдо: а кад је суша, онда нде низ брдо у гадљарску мјешину, бie Dubelfarbre, к води.

calamus utriculi musici. дЎЖЕЊЕ, p. 1) bie Behauptung pap jemans ei: [ДУ.АВЕДУ, in per Xebengart: ја говорим, а он

пет etwas fфulse, assertio debiti. 2) (у Дубр.) ни у думвeдy, et ahtet gar niФt Sarauf, das Verschulden, obaeratio.

non audit. дӯжи, дўжи, f. pl. 5) намастир у Херцеговини | ДУљ, f. Sie gänge, longitudo, cf. дуж.

(може бити да је сад и пуст). 2) некако | ДУЉАЊЕ, n. baş günger-meroen G. 2. бев Хамјесто ондје:

ges im Sommer), prolongatio. А тн ајде у широке Дужи

|дЎЊАти, љам, v. impf. н. п. дан дуља, Länger Белој кули Тока Маловића :

werden (vom Tage), longior fio. ДужЙНА, f. (асс. дӯжину) pie Ringe, longitudo. | ДУЉЕЊЕ, n. Sав 23erlängern, prolongatio. дӰжити, дужим, v. impf. кога, behaupten бар | ДУЙНА, f. vіdе дужина.

©iner fфulbe, dico mihi dеbегі: дужи ме дЎљити, дуљим, v. impf. perlängern, prolonстотину гроша.

gare: дёжити ск, дужим се, v. г. impf. (у Дубр.) А шта ћу ти думишлакрдију

fi реrfulben, obaeror, cf. задуживати се. ДУМАЧА, f. 1) дубока долина, еіn tiefes Sbal, дӯЖИЦА, f. dim. p. дуга.

vallis profunda. 2) поток ниже Шапца у ДУЖИЦА, f. (у Котору) смоква дугуљаста, Србији, идући Мишару. Art Feigen, ficus genus.

AMEH", m. das Steuerruder, gubernaculum, cf. ДУЖник, дужника, т. ) беr Outoner, debitor:

крма. од зла дужника и козу без јарета. 2) Der ДУМќнисањЕ, n. Tag @teuern, guberno navim. Gläubiger, creditor, cf. рукодавалац : не ДУМЁНИСАТи, нишём, v. impf. fteuert, guberno, смнје од дужника да дође кућн.

cf. корманитн. дїжност, дужности, f. (у војв.) bie pliФt, ДУМЁНЦИЈА“, т. беr teuermann, gubernator officium:0бећање је дужноси.

(navis), cf. корманош.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ДУМИЦА, f. (у 4. г.) - женски надимак. от 191 | ДУПЁНЦЕ,цета, h.. dimi. б. душе. AÏMAGK, m. Art Buckermelone, cucurbitae (Linn) ATELIKA, f. ein Frauenzimmer mit dickem Hins genus.o14 111 fst fit {} ,

ter, mulier podice anplo.aija... . his дӰмно, п. (говори се и Дубно) варош у ДУПЕЦв, п. dim. 2. дупер тidil) п. 1. 11: : : :

Босни близу Далматинске границе. 1. 18 дӯнию, п, племе у црмници, еіn tаmm in ДУНАВ, m. (у војв.) vide Дунаво. 10. 1. Ер Montenegro. Di fjoTruali, fi tique ДУНАВАЦ, вца, m. ein Donalarm (аиф аlѕ nоm. ІдӰпиљАНИн, m. Siner von Дунило. , . { т

pr. 4. 25. bei Нови сад), ramus Danubii. ДУпиоски, ка, кӧ, боп Дупило. Когні ДУНАВКА, f, дунавска воденица, Донаи:Ruble, дўпити, пим, v. pf. (у ц. с.) vidе ударити, mola ad Danubium.

» бубнути. С: 119, 11:н і т . vнченні, ДУНАВО, п. pie Donau, Danubias, cf. Дунај. ДУПКЕ, aufreyt, erecte: дијете стојн дуике ; ДУНАвски (Дунавски), кa, кo,, н. и. вода, Зо: намјестно врећу дуике; г.д., naus, Danubii.

Дуике јеле на горице ваља

1. дЎНА, Дунаја, т. (у Боци) vide Дунаво: дәпком, аdv. пуно дупком (н. п. соба људи), -Оружан јунак Дунај преплива

To vou daß einer neben dem andern aufrecht дундА, f. hyp. р. Дундара:

stehen muß.

А. 180г. 1 1 1 Проведоше Дундару,

дЎПЛАШ, дуплаша, m. (у Хрв.) коњ омален Кроз зелену дубраву, і у ,

11 чврст, eine 2Гrt Pferse, equi genus.) 14" Питали је сватови :

ДУПлӣ, ла, лі, 1(у војв.) 5) Soppelt, duplus, cf. и „Кам” тн, Дундо, дарови?”

дЎПловди, а, о, двојак: имам дупловану падЎНДАР”, т. гомила људи, ein Kaufen Reute, ту. 2) н. п. он је думли газда, има сваки multitudo. EH SEBS

дан дуплован ручак, rei, dives. it! .. 1 1 ДУНДАРА, f. ein брівпате (für ein gropes, trä- дўплЙР, дуплира, m. (у Сријему) vide дубляјер. с ges Xrayengimmer), поmеn feminae joeulare: дЎпљя, f. рупа у дрвету, гдје се могу лећн . Проведоше Дундару

тице нли челе, еіnе ЗаимбөЬle, cava arbor: Кроз зелену дубраву

Каква је душља, онаке

и челе излијећу ДУНДАЧА, f. vide дундара. е.

(иан: каква дуаља, добре челе излијећу). ДУНдо, m. (у прим.) vide стриц:

ДУПЉАШ, дупљаша, т. т. б. голуб, дie polsНеве зове дунда свога

taube, Cocktaube, columba lignorum Linn. cf. ДУНДОРЁњЕ, n. vіdе гундорење, г, і ,

толуб. ДУНДОРИти, рим, у. impf, (у ц. г.) vide гун- ДУПОРЕ, у загонеци, cf. чаре. - 11:0 і 1 :

дорити : сулуу кий), , м. ДУпсти, дубём, v. impf. ausbüБІen, cavo. За њим Латко нешто - дундораше

ДУичити, m. pl. у овијем ријечима: „Около дундулов 40, т. у приповијеци: Наврела ва- двора дуйчики, а у кућу синчићн,” које у ра од Дундулова дола.

Грбљу у себи рече дјевојка кад је сватови дЎНТЕР”, m. der Zimmermann, faber tigna- уводе у кућу, да би рађала мушку дјецу. ДУНЪЕРИН“, сius, cf. дрводјеља.

стани ! Баlt! siste gradum. ДУНЪЁРИСАЊЕ, n. Sa8 Зіmmеrn, fabricatio. дЎРА, ДУНТЁРИСАти, ришём, v.impf. sіmmеrn, fabricor. дЎРАН, pнa, pнo, vide дурљив. AYH'BÈP.AYK*, m. das Zimmermannshandwerk, AŠPÂBE, n. das Wusdauern, patientia, duratio, Zimmerbandwerk, ars tignaria. ..

cf. трпљење. AŬHGEPOB, a, 0, des Zimmermanns, fabri tignarii. AÝPATH, pâm, v. impf. ausdauern, duro, cf. ДУНБЕРСкӣ, кa, кo, Simmer таппва, tignarius. трпљети.

2 дЎнути, дунём, v. pf. Dafen, flo, spiro. т. ДУРАЧА, f. (у Ц. г.) што дуго траје, н. п. радӯњА, f. 1) vidе гуња. 2) Хrauenname, nomen wa, dauerhaft, firmus.

feminae. 3) (у војв.) периңа што се њом дЎРАШАН, шна, шно, (у Сријему) н. ін. коњ, покрива, ба Obertumet, culcila plumea. марвинче, аивацеrno, durаnѕ, cf. држећ. дуЊАЦ, њца, т. (у Ресави) некаке врло ве- дЎРБАК*, m. ein opport (mörtli ftеn unо fіеў),

лике дуње, 2rt, guitte, mali eydоnii genus. wenn man auf die Frage: was ist das? nicht ДУњИЦА, f. dim. , дуња : : : Ян 11 das Rechte antworten will, nomen fictum rei, Ал' су дуњице, ал' су јабуке

quam non vis dicere: дудваЊЕ, p. vіdе духовање.

А. Шта је то ? ДудвАти, дувујем, vidе духовати.

Б. Дурбак. дӣови, дуова, m, pl. vіdе духови.

Auch sagt die Mutter dem Kinde: xohen ДУовни, нa, нo, vidе духовни.

6 !!! . дурбака ? дЎовник, m, vidе духовник,

з: !iig u if

ДУРБйн“, дурбина, м. баз Serneobr, telescoДЎПА! дупа, дўпа, дўпа! кад се казује како pium, cf. очалин: су се били нз пушака.

Па извади дурбин од биљура — дЎПАЦ, пца, m. (у Ц. г.) vidе ударац. AÝPĒHE, n. das Uufbrausen, excandescere. дЎпк, пета, п. (pl. дупета, gen. дупета) vidе дЎРнти ск, дӯрим се, v. r. impf. aufbraufen, гузица.

excandescere, cf. бурити се.

дЎР*,

Злопатити.

І.

ДУРљив, а, о, aufbeaufens, fеrvіdus, cf. дур- LUTO, Beichte hören und von Sünden frei новит, дуран.

fprechen, ausculto confitentem eique peccatoДУРМА“, ипаufbürli), continuo, cf. једнако. rum veniam et impunitatem promitto Dei ДУPMйтОР, m. Sеbіrge in per peregovina. Гдје- nomine :

који приповиједају да се у Херцеговини и да тријех игуману каже,
говори за Дурмитор да је небеска соха, Не би ли му гријех духовао
т. ј. да је тако висок да небо држи : Јутрос ћу те богме причестнтн
Пирлитору према Дурмишору

И вас гријех тебе духоваши
Већ бијело брдо Дурмишора

дӯхови, духова, m. pl. (у војв.) Рfіnаftеn, penОкнћено ледом и снијегом

tecoste, cf. тројице. Усред љета како усред зиме

| Духовнӣ, нa, нo, seiftlib, spiritualis: oчe дуДУРНовит, а, о, vidе дрновит.

ховни! cf. варење. дЎРНУти се, дӯрнём се, vidе дрнути се. AŅXOBHÂK, m, der Beichtvater, confessarius. ДУРУНГА, f. vіdе мотка, батина.

ДУЧЁЊЕ, п, vidе злопаћење. ДУти, дујем, (ст.) vidе духати:

| ДУчити CE, чим се, v. г. impf. (у Сријему) vide Внјор долом дује, Градом пољуљује

дЎША, f. (dat. души, асс. душу, voc. дӯшо, ДЎти CE, дујем се, v. г. impf. jiф aufblafen, pl. пот. душе) бie eele, anima: Два без intumescere (superbia).

душе, трећи без главе. и душо ту ли дЎтлитн, лим, v. impf. rефt wаtеr fаugen, sugo си ! (т. ј. радо и драговољно што учиниfortiter (besonders von Ferkeln).

те, н. п. ДУТЉЕЊЕ, p. ба# ftarte augen, mammillаrum А. Би ли она пошла за њега ? attractio, suctio fortior.

Б. Би, и душо ту ли си !). і ДУТ и ПАРАДУ, у приповијеци.

ДУШАК, шка, m. н. п. попио оку вина на дЎтан", дућaнa, m. Ber gaben, tabеrnа.

(један) душак, auf einem Зuge, uno impetu. ДУТАНАЦ, нца, dim. p. дућан.

cf. предушак. ДУЋАнит,

ДУШАН, m. ЭЛапngname, nomen viri. ДУЋАнски, кa, кo, Raben, tabernae.

ДУШАНИЈА, f. Dufфаngebiet, Duschani impeДУЋАнчин, m. dim. p. дућанац.

rium : ДУВАНЦИЈА“, m. ein Raufmann, Ser einen gaben Расла јела на Косову равну hält, tabernarius.

У виснну до неба ведрога
ДУХ, духа, m. Ber Seift, spiritus.

У ширину по свој Душанци,
ДУХ, m. (у Дубр.) :) Ser pau, spiritus : Не- Под њом седи славни кнез Лазаре -

ма вјетра ни духа, cf. ћух. 2) у духу дЎШЁВАН, вна, вно, н. п. човјек, gottesfürtis,

поћи, т. ј. полагано, leife, suspenso gradu. religiös, pius, religiosus. духАло, n. Der Safebals, follis, cf. мнјех. ДУШвк“, т. еіnе эRatrake, stragulum. ДУхан, духана, m. (у Дубр.) 1) беr Xabat, ka: | ДУШЁклук“, т. бer Bettғаftеn, armarium stra

bakpflanze, herba nicotiana. 2) der Rauchta- gulorum. . bat, nicotiana fumaria. 3) духан од носа, дунёЊЕ, п. vіdе дављење. per Офпирftabat, nicotiana sternutatoria, cf. дЎшина, f. augm, p. душа: Онај (текао) с бурмут.

душином, а овај (једе) е дружином. ДУХАнити, духаним, vidе дуваннти.

ДУшити, дӯшим, у. impf. (по југоз. кр.) er: ДУХАнити се, духаним се, vidе дуванити се. titen, suffoco, cf. давити. ДУХАНИЦА, f. vіdе дуваница.

ДУШИЦА, 1) f. дав Зеефеn, animula. 2) т. ДУХАНКЕСА, f. vіdе дувaнкеса.

Mannsname, nomen viri. ДУХАнски, кa, кo, vidе дувански.

душко, т. (ст.) һур. р. душа, animula, aniДУХАнцHЈА, m, vidе дуванција.

mulus (voc. дӱшко): AÝXÂKE, n. das Weben, spiratio, flatus.

Болан душко покваси ми уста ДУХАТ, а, о, (у Боцн) н. п. Жље духат, т. б. душMAH, душмана, m. vіdе душманин. мало жив, Беfееlt, animatus.

дЎшMAHин, m, vidе непријатељ. ДУХАТИ, духам (душём), v. impf. D) bafen, flo : душманлук“, vidе непријатељство. душе вјетар. 2) на кога, bufe fein, succen-I душмански, кa, кo, vidе непријатељски.

ДУшник, душника, m. Opeifer@bre, oesophagus. ДуховіЊЕ, n. Bag Beitraterfein, ѕtаtuѕ con- ДУШЊАци, њака, m. pl. vіdе гркљан. fessarii.

| ДУшдгуБАЦ, гупца, m. Der Ceelenberberber, perдухоВАти, духујем, v, impf. и. pf. коне, коме ditor animae: Новац дущогубац.

seo.

« PreviousContinue »