Page images
PDF
EPUB

страшнији, али мање држи, а доњн више]ЂЕЧЕРМА, f. cine Urt Befte (obne Hermel), tuniдржи, али је мање страшан. На горњему cae genus, cf. јечерма.

Ђердапу слабо се кад види камење по-течин, а, о, (јуж.) vide дјечин:
сред воде, него само кључеви и клобукови; Нађе бане ђечине хаљине
али се на доњему преко цијелога Дунава, БечИНА, f. augm. v. ђеца.
како вода мало опадне, тако види да се Бечица, f. dim v. ђеца.
приповиједа да је некакав хајдук скачућН БЕЧУРЛИЈА, f. vide ђечина.
с камена на камен утекао из Србије на тешо, m. hyp. v. ђевер.
ону страну. Онуда лађари одозго идући узи- | ЂйвША, f. намастир у Фрушкој гори.
мају обично корманоше из ондашњијех мје- | БИДА, f. hyp. v. идија:
ста (Срби преко горњега Ђердапа из Доб-
ре, а преко доњега из Текије, а Нијемци
из Љупкове и из Ршаве) ; а одоздо лађе
обично вуку волови. Али кад вода врло
опадне онда на Ђердапима лађе особито
натоварене не могу пријећи никако. cf.
Демир-капија.

ЂЕРДЕК*, m. vide ложница :

Кад ђер деку отворила врата ЂЁРЂЕФ*, m. ber tidrabmen, jugum : На ђерђефу ситан везак везе

Ђерз, m. (у Далм.) као момак, ber urfd, adolescentulus:

Све би берзе за два Берза дала

БЕРМА, f. (у Сријему) vide Ђерам.

Море ђидо Раде каурине!

види*, in ber Mebenšart : ај ђнди! fdön, trefflid, pulcer: aj иди коњ! ај биди момак! аj ђиди дјевојка! ај иди купус! ај ђиди

месо! и т. д.

БИДИБАША, m. beripigbube, homuncio : Свакн
даша добар даша а недаша ђидибаша.
БИДИЈА*, f. ber Opigbube, homuncio (in üblem
inne): састала се курва и бидија;
Нуто идије ђе намигује
Нека идија зубима чупа

У Илије, у ђидије, лијепа је шћи
Биздин, m. vide дизген :

Уватила за ђиздине ђога

БИЈОТАЉКА, (f. (у Бачкој) велики бич, којим

Ђермин, а, о, н. п. претега, von ђерма, zis БИЈОТКА, (се четири коња тјерају (у којеђерма.

[blocks in formation]

Ак' удара ђешељином травом, То је, вуче, од љељена крвца БЕТЕНЦЕ (ђетенце), п. (јуж.) vide дјетенце. ЂЕТЕТИНА, m. (јуж.) vide дјететина. БЕТЕХЦЕ, п. (у Боци) vide ђетенце. ЂЕТЕШЦЕ, n. (јуж.) vide дјетешце. Бетинци, ђетинаца, m. pl. (у Херц.) недјеља пред материцама, britter Gontag vor Beib = | nachten, dies solis tertius ante diem nativitis Christi.

Ђетињ, а, е, (јуж.) vide дјетињ.

ЂЕТИЊА, f. ријека што тече кроз Ужице.
ЂЕТИЊА БОЛЁСт, f. (у Рисну) vide дјетиња
болест.

БЕТИЊЕ, f.pl. (јуж.) vide дјетиње.
БЁТНЊЕЊЕ, П. (јуж.) vide дјетињење.
БЕТИЊИ, ња, ње, (јуж.) vide дјетињи.
БЕТИЊити, њим, (јуж.) vide дјетињитн.
БЕТИЊски, ка, ко, (јуж.) vide дјетињски.
Ђетињство, п. (јуж.) vide дјетињство.
БетиЋ, m. (јуж.) vide дјетић.
vid.
БЕТЛИЋ, m. (јуж.) vide дјетлић.
БЕЦА, f. (јуж.) vide дјеца.

му се тјерању често виче: Fujo!), eine Fuhrmanns-Peitsche, flagrum.

ЂИКАН, m. (у Ц. г.) мушки надимак:

А на име Бикана сердара BúкÂшE, n. das Wachsen in die Höhe, zò crescere in altitudinem.

[blocks in formation]

БИКНУТИ, нём, v. pf. (у Сријему) 1) пасти, fal-
Ten, cado. 2) fpringen, salio.

Бикнути, ђйкнём, v. pf. (у Сријему) што, т. ј.
украсти, fteblen, furor.

Бико, m. (у Ц. г.) hyp. von Бикан.
"БИЛАС, m. 1) име некаквога хајдука:
Позвекују токе на Биласу

2) (у војв.) поп Ђилас, von einem ausgela Tenen
Geistlichen, sacerdos dissolutus.

виЛаснути, Ђиласнём, v. pf. скочити и у је-
дан мах побјећu, entflieben, aufugere.
БИМИЋИР, у нгри прстену.
ЂИНЂЕР, m. у пјесмама:
Калуђере ђинђере!
Не ђннђери браде:
Не дамо ти Маре,
Ни у колу Сape.
Ђинђер була изгубила,
Калуђера потворила:

-

Ти ми, кале, бинђер нађе -
БИНТЕРИТИ, Рим, v. impf. cf. ђннђер.
ЂИНЂеров, а, о, (ст.):

Ови двори паунови
А пенџери ђинђерови
А ЂИНЂУВА, f. vide Ђинђуха.

[blocks in formation]

ьÒгATOв, a, o, des Schimmels, equi albi. Богин, а, о, beš ђога, equi albi. Богин, ђогина, m. vide ђогат: Па посједе својега богина того, m. (јуж.) hур. v. Ђогат. ЂОГУША, f. ђогатаста кобила, bie dimmel: ftutte, equa alba.

ъдгушин, а, о, ber dimmelftutte, equae albae. БОЈА, alš adv. mein' id), etma, opinor: и он се ђоја опрема; он боја мисли да ми то не знамо. cf. као, бојаги. Ђока, m. (ист.) vide Ђоко. боко, m. (јуж.) һур. v. Ђорђије.

ъӧн, ђона, m. bie Goble, corium soleis efficiendis.

БОНЛИЈА, f. (ст.) Eugen, Eugenius, (. 2. in
bem Riebe vom Patriarden Чарнојевић):
Поред мога Бонлије принципа —
ЂОРДА, f. (ст.) vide сабља, cf. Ћорда :
О бедри му она оштра борда
ЂӦРЂЕ, m. vide Ђорђије.

[blocks in formation]
[ocr errors]

ЂОРЂОРИЦЕ, (у Бачкој) vide једва.

ЂУВЁГЛИЈА, m. vide ђувегија:

Сина мога нтра бувеглију

Буве3*, adj. indecl. rofenfarben, roseus, cf. pyру

жичаст.

БУВЕЗЛИЈА*, f. Т. ј. свила, 2rt rofenfarbige ei= be, serici rosei genus:

Увезла сам три дуката злата И четири свиле бувезлије ЂУВЕНДИЈА*, f. bie Élavin eineš крџалија, latronis turcici serva.

БУВЁНДИЈНСКИ, (ка, ко, ben ђувендије gebörig, ЂУВЕНДИЈСКИ, (z ђувендије.

БУВЕЧЕ*, чета, n. 1) земљан суд (као здјела), што се у њему пече месо у пећи, Urt ratPfanne, sartaginis genus. 2) оно месо, barin gebratenes Fleisch.

ЂУВИТАЉКА, f. vide ђнјотаљка.

бугум*, m. ein großer fupferner Bafferrug, vas aquarium aeneum :

Ко донесе воде у бугуму,

-

Да се њему по жут дукат даде БУЗЕЛ", indecl. (ст.) фön, pulcer : На њему је ђузел ђенсија 'БУЗЕЛАНА, f. cf. Шипер-Пеана. БУКА, 1) f. Frauenname, nomen feminae. 2) m. (ист.) vide Ђуко.

БЎКАН, m. Mannšname, nomen viri.
ЂуканчиЋ, m. dim. v. Ђукан.

БЎКНА, f. Grauenname, nomen feminae.
буко, m. (јуж.) Жаппšname, nomen viri (hyp.
. Ђукан?).

Бўл*, m. 1) vide ружа. 2) artemisia annua Linn. 3) vide Ђуле:

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

ЂӦРНУТИ СЕ, нêм се, v. г. pf. ђорнуо се ма- бўлс*, m. ло, т. ј. опно сe, fid einen Kaufd trinÉen,| БЎЛСА, f. crapulam potare.

Ботлук*, m. ver bintere heil ber Sofen, ber ben Sintern best, pars bracarum nates tegens. cf. тур.

das Rosenwasser, aqua rosarum: Златом везен у булсу уб'јељен БУМБИР, Ђумбира, m. Sngmer, amomum zingiber. Бумишли*, adj. indecl. vide сребрн: Они мећу умишли пиштоље БУМРУК*, m. vide царина.

ЂУБРЕ*, рета, п. ber Dünger, stercus, cf. гној. Кола ђубреша (каже се за крупна, а ли-ЂУМРУКАНА*, f. Solbauš, telonium, cf. царина. јена човјека). ЂУМРУКЧИЈА, m. vide цариник. ЂУБРЁВИТ, а, о, gut gebüngt, bene stercoratus. БУМРУКЧИЈНСКИ, ЂУБРЕЊЕ, n. baš Düngen, stercoratio, cf. гно-| ЂУМРУКЧИЈСКИ, јење.

ЂУБРИТИ, рúм, v. impf. н. п. њиву, виноград,
büngen, stercого, cf. гнојити.
БУБРИШ, ђубриша, m. ber Mift, stercus.
ЂУВЕГИЈА*, m. vide младожења.
ЂУВЕГИЈин, а, o, bes 23räutigams, sponsi.

ка, ко, vide царинички. ЂУМРУЧКИ, ка, ко, 3vll-, vectigalium. БӰНИЈА*, f. baš

infeleifen, norma: дотјерати (што) на своју унију, т. j. по својој вољи. БўнлЕ, лета, n. vide ђуле.

ьŶР, 'бýpa, m. die Stadt Raab, Jaurinum. ЂУРА, m. (ист.) vide Ђуро.

спава, а он треба на Марков дан (25. Априла) да одспава на ономе истом мјесту. Колико недјеља прије Ђурђева дне загрми, по онолико гроша кажу да ће бити товар жита оне године, cf. грмљети: Ђурђев данак ајдучки састанак ЂУРЂЕВАЦ, Ђурђевца, m. vide ђурђевштак. ЂУРЂЕВИНА, f. (ст.) оно што је Ђурђево (било, т. ј. Ђурђа Смедеревца), baš Sebiet bes Ђурађ Смедеревац, imperium чой Ђурађ Смедеревац:

Који ми је све моје узео:
Ђурђевину и Смедеревину
ЂУРЂЕВИ СТУБОВИ (ступови), т. pl. 1) нама-
стир у Васојевићима на лијевој страни.Лима:
Да видите Ђурђеве ступове —
2) зидине. од намастира близу Новога
Пазара:

Да видите Лавру Студеничку
Не далеко од Новог Пазара;
Да видите Ђурђеве Ступове
Код Дежеве старијех дворова,
Задужбине цара Симеуна

ЂУРЂЕВО, n. 1) tabt an ber Donau in ber Bal=
Lachei, urbs Vallachiae ad Danubium sita.
2) у пјесми на овоме мјесту као Ђурђевина :
Све јој млада у прћију дала:
Све Ђурђево и све Смедерево
ЂУРЂЕВО ЦВИЈЕЋЕ, n. vide ђурђица :
Набрала је смиља и босиља
А највише ђурђева цвијећа
ЂУРЂЕВСКИ, ка, ко, н. п. мјесец, киша, Georgi,
S. Georgii.

-

ЂУРАЂ, Ђурђа, m. Georg, Georgius. БЎРАЦ, Ђурца, m. (у Ц. г.) vide Ђурађ. ЂУРАШИН, m. Mannšname, nomen viri. БЎРБА, f. Frauenname, nomen feminae. ЂУРЂЕВ ДАН, m. ber Georgi-Zag, festus dies S. Georgii. Hа Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињу се први пут купати. Мушкарци се понајвише купају у потоку, а жене и дјевојке донесу у вече кући омаje (да се од њих свако зло и неваљалштина отресе и отпадне, као омаја од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селена брати нити мирисати, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак те омирише и задјене за појас, или (дјевојке и младе) за ђердан. Гдјекојн се на Ђурђев дан љуљају о дријену, да би били здрави као дријен. А гдјекоји се ваљају по зеленој шеници. Многи Срби, особито к истоку, прије Ђурђева дне не једу јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки гледа да закоље јагње. Приповиједа се да овај обичај и Турци држе. Око Тимока сваки домаћин дотјера на Ђурђев дан к цркви по мушко јагње, и ондје му на сваки рог прилијепи по воштану свјећицу, па поп послије летурђије изиђе међу јагањце, којима се онда свијеће на розима запале, те им чати молитву и благослови их (да се кољу и једу); други дан зађе поп с ђаком од куће до куће, те купн коже од онијех јагањаца, које њему припадају као плата за молитву и за благослов. Тако онамо и кад је завјетина у коме селу, сваки испече по јагње, и донесе га на оно мјесто гдје ће ручати, по том зађе поп те од свакога јагњета одсијече плећку, и метне је у врећу, која се за њим носи; што од онијех плећака он код куће са женом и с дјецом не може појести, оно продаје. Гдјекоји на Ђурђев БЎРИЦА, m. ann$name, nomen viri. дан избаце пушку преко стоке, да би им Ђурко, m. Mannšname, nomen viri. стока напредовала. У Боци се састану по| ЂўРКОВАЦ чарак, ковца чарка, m. Urt dlof три дјевојке које су већ за удају, па на Ђур- an Feuergewehren, igniarium quoddam, cf. ђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову На њима су два чарка ђурковца гранчицу, па једна од ове двије запита ЂУРОВАЧА, f. велика чаша дрвена, großer ону трећу: куда ћеш?” А она одговори: hölzerner Becher, poculum ligneum majus „Идем на воду, да воде и мене тебе и (Пјан Ђуро ка и сјекира). ту што гледа про тебе.” Онда она запита | Ђускање, n. fdmere Urbeit, labor. ону што носи просо: „Шта ти је у руци ?” | А она јој одговори: „Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе." По том упита ону што има грабову гранчицу | шта јој је у њедрима, а она јој одговори: „Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.” На Ђурђев дан не ваља бўТУРИЦА, f. bie Handbarfeit, ореrа per aver. спавати (да не боли глава); ако ли ко sionem.

ЂУРЂЕВШТАК, m. ber ben 5. Georg feiert, cliens
S. Georgii.

ЂУРЂИЈА, f. Grauenname, nomen feminae.
ЂУРЂИЦ, ђурђица, m. 1) Klein-Georgi (ben 5.
Mov.). 2) vide ђурђица.

ЂУРЂИЦА, f. Maiblume, convallaria majalis Linn.
ЂУРИН ПЕТАК, m. о Ђурину петку, т. ј. никад,
den 30. Februar, ad calendas graecas.
ЂУРИСАВ, m. Mannšname, nomen viri.
ЂўРИСАВА, f. Grauenname, nomen feminae.

вуковац :

БУСКАТИ, ђускам, v. impf. радити што са свом снагом, н. п. копати, сјећи, fdmere Urbeit verrichten, laborare.

БУТУРЕ, једно на друго, с једнога на друго, осјеком, in auf unb Dogen, per aver

sionem.

БУТУРИЦЁ, vide ђутуре.

БУТУРИЧАРЕВ, а, о, ђутуричаров.

БУТУРИЧАР, m. ber aufdpädter, redemtor per | БУТУРИЧАРКА, f. bie au dpädterin, redemtoris aversionem. Многи Карловчани имају ђу- uxor, redemtrix.

турнчаре, који им у виноградима сједе и бЎТУРИЧАРОВ, a, o, bes auf pädters, redemвинограде ђутурице раде. toris per aversionem.

E

1

Ё, be, he: e! брате мој шта ћемо сад? е!| ЕДРЕНЕ, нета, n. Zvrianopel, Adrianopolis : то је што друго! ё да! fo? sic? еда, warum nicht gar? ·

È, (по југоист. кр.) 1) vide јер:
Петро проси, Ана се поноси,
Е је Петра влахиња родила
Е се сердар добро осветно
Е су њему двори опанули

2) baß, quod, cf. да: Не бих те трпљео да бих знао е ћу сокола извести из тебе; Збори млада е их дома нема

ЕВАНЂЕЛИЈЕ, )

ЕВАНЂЕЉЕ,(

n. vide јеванђелије

ВЕ, (у Ресави и у Лијевчу) vide ево.

Пуче пушка, пуче друга, у Едренему

EJ! ci, hei, heus: еј ти, љубавниче! еј старости! cf. xej.

ÉJA, f. vide сова (cf. јенна).

ЕЈА, (у Јадру), ja, ita. cf. да.
ЁЈА, (у Ц. г.) vide еда.

[ocr errors]

Еја би ни хајтер учинио Еја знадеш ђе л’јепе ђевојке ЁЈВАЛА, geborfamer Diener! salve servo tuo ! Свакој шуши ејвала, оста глава ћелава ; Ејвала ти мени (говоре дјеца као у шалн кад се послије свађе мире мјесто: ејвала ја теби).

ЕВЕДРА, f. (у војв.) ограда од трске, ber Kobr= | ЕКАЊЕ, п. баз ! fagen, responsio voce E!

jaun, sepimentum arundineum :

До поноћи под еведром преду

ЕКАТИ, ёчём,

ЕКНУТИ, ё кием, v. impf. ch! fagen, dico he!

ЕВЕНКА, f. ein Strauf von Beinreifern, mit Erau=| ЕКСЕР*, m.Гвозден клин, Magel, clavus. сf.чавао.

ben, fasciculus sarmentorum.

Ёвлад*, евлада, m. (у Босни) vide пород:

Који веле: нељупка је рода,
Не љубили од срца евлада!
ёво, fieh ba, en: ево ме, ево га, ево новаца;
ево ме о! entwort auf's Kufen, responsum
vocati, cf. ено.

Ёгав, а, о, frumm, feblerbaft, pravus, cf. крив:
Нат’че калпак на ћелаву главу,
Мор доламу на грбава леђа,
Жуте чизме на егаве ноге -
ЕБЕ", f. pl. У пјесми мјесто егбеша:
Донесоше едбе са ђогата,

Пуне пусте жутије дуката

ЁГБЕТА*, n. pl. vide бнcare.

ЕГЕДЕ, егеда, f. pl. bie beutfce Geige, fides ger

manicae.

Ёксик*, мање, weniger, minus : двије оке пе

Десет драма ексик (т. ј. мање); овај је дукат ексик (піфt vollwidtig).

ЕКСИКЛУК*, m. 1) ber gang, . 23. an Gewidte : да одбијемо ексиклук. 2) ledte Benbung unfrer Sachen (als Strafe des Himmels wegen. einer ünbe): убио га ексиклук. cf. назадак. ёкСИЧАН, чна, чно, н. п. дукат, мјера, nidyt voll, deminutus.

Ел, (по јуж. кр.) vide jep, cf. e:

Ел од друста ништа вајде нема
Ел погуби стара Ћејван-агу —
Ел он знаде Вуковић Анђелка
Ел те чуо доброга јунака

Ёла, (pl. ёлате, ёламо) videдела: ела Бога тн; Ела пођи драги господару Сви рекоше: ела капетане ЕГЕДУШ, m. (у војв.) iolinfpieler, fidicen: Кад | ЕЛБЕТЕНА*, vide да ако. cf. хелбетена. егедуш правду свира, гудило га по носу | ЁлЕ, 1) balt einmal, quid multa ? ја не знам куд бије.

ЕГИЈЕ, егија, Е. pl. ребра у лађе, Seitenwand

des Schiffes, transtrum.

ЕГУЦАЛО, m. ber langfam unb träge gebt, qui lente incedit.

ЕГУЦАЊЕ, n. bas langfame, träge Geben, incessus lentus.

ЕГЎЦАТИ, ёгўцам, v. impf. Iangfam, tráge geben, lento pede incedo.

је отишао, еле га између нас нестаде ; Еле Турци Мачву прегазише

2) ei, ei? schau, schau? interjectio increduli:
en hominem ! н. п.

А. Јеси ли био данас код њега?
Б. Нијесам.

А. Еле, еле?

ЕЛЕФАНТ, m. (у војв.) ber Elefant, elefas: Од мухе прави елеФанта.

ЁДА, 1) fragenbe (mit Bünfden verbunbene) Par=|ёли, vide ел:

tifel: еда га нађе ? baft bu ibn gefunben? Ели су ми ране одолеле

-

invenisti eum ? еда што? 2) wün[dent : еда ЕлЋЕН*, m. баз Šegel, velum, cf. једро. Бог да те не дође ; еда Бога и среће ; еда ёлчИЈА*, m. ber Gefanbte, legatus, orator, ef. Бог да вода га однијела!

поклисар.

ЕЉА, f. hyp. v. ељда, н. п. у приповијеци:
Херо: Што велиш ељо?

Ељда: Плети кош Херо

Ê.ьдA, f. der Buchweizen, polygonum fagopyrum

Linn. cf. хељда.

ЕРЛУДАТИ, ёрлӱдам, v. impf. vide врлудати,
ÉPO, m. vide Херо.

ЁРСКИ, ка, ко, vide Херски.
EPRÈлHJE, f. pl.:

Врх доламе токе ерћелије

ЁЉДОВАН, вна, вно, н. п. хљеб, Budweizen,|ЕРЦЕГ СТЈЕПАН, m. vide Херцег Стјепан.

polygoni fagopyri:

Понијећеш принос капетану : Црно бравче ељдовне колаче EM, sowohl

-

ЕРЦЕГОВАЦ, ГОВца, m. vide Херцеговац.
ЕРЦЕГОВАЧКИ, ка, ко, vide Херцеговачки.
ЕРЦЕГОВИНА, f. vide Херцеговина.

хем:|ЕРЦЕГОВКА, f. vide Херцеговка.

als aud, c. et - et: vide ем је скупо, ем неваљало. cf. буд, туд. ЁМА, (по југоз. кр.) vide ама: 78

[ocr errors]

Ема плијен отети не могу —
Ёман*, емана, m. vide хеман. оран
ЁМШЕРИЈА*, m. vide хемшерија.
ЁМШЕРИЈИН, а, о, vide хемшеријин.
Емшо, m. vide хемшо.
ЕНГЕЧА*, f. (pl. gen. ёнгêча) (у војв.) vide скоба.
Енглез, Енглеза, m. ber Englänver, Anglus.
ЕНГЛЕСКА, f. adj. vide Англија 1.
енглески, ка, ко, vide Англијски.

ЁНДЕЛЕ, БЕНДЕле, н. п. иде, т. j. хоће ли не
he лn, jaudernd, cunctans.

ЁНЁ, (у Ресави и у Лијевчу) vide ено.

ЕНДӗЗЕ*, зета, n. vide аршин:

ЁНДЕК, m. vide хендек. 1

У дубину триста ендезеша

[ocr errors]
[ocr errors]

Ёни, (у Ц.г.) vide ено : ёни га!
ёно, fieb ba! en! ево мени, ето теби, а ено
њему.
To sirlar odi vа а ревут

ЁНЏИЈЕ*, (әнџе Турски значи бисер, тако
ваља да је пјевач мислно: енце и дукате):
Све на њима енџије дукате мой
ёЊАТИ, њам, v. pf. (у Сријему) vide сустати.
ЕПАРХИЈА, f. bie Epardie, Diöcefe, dioecesis.
ёнкало, п. (у равноме Сријему) залистак на
дулцу, bie Rappe, valva.
sqr, (om qal,
ЁРА, m. (ист.) vide Epo.
ЁРАК, m. vide Херак.
ЕРГЕЛА*, f. vide хергела.

ЕРДЕЛИЈЕ, f. pl.:

Ев° обуче гаће ерделије

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
[blocks in formation]

Медизима екимшшину плати —
ЕЋОЛИЈА, f. (ст.) Hetolien, Aetolia.
ЕФЕНДИЈА*, m. Eitel eines türfifden Belebrten
(Kadi oder Chodscha), Dominus.
ЕФЕНДИЈИН, а, о, без ефендија, Domini.
ЕФЕНДИЈНИЦА, f. bie Frau bes ефендија, ихог
Domini. 167

[ocr errors]

ЕФЕНДИЈЕСКИ, ка, ко, бег ефендије, Doctorum.

ber

ЕРДЕљ, Ердеља, m. Siebenbürgen, Transilvania. ЕФЕНДИ-КАДИЈА, m. Sert Ridter, Doftor Midyter, ЁРДЕЉСКИ (Ердељски), ка, ко, fiebenbürgifd, transilvanus.

EPÈзA*, f. der Hacken über den ein Hängeschloß
angebracht wird, obex serae. НТУИЦИИ
ЕРЁНДЕ“, дета, п. 1) baš Meibeifen, radula ser-
viens tritui, cf. треница. 2) ber Sobel, runei-
na, cf. струг.

ЕРЁНДИСАЊЕ, П. baš Sobeln, zo runcinare.
ЕРЁНДИСАТИ, Дишем, v. impf. н. п. даску, bo
beln, runcinare, cf. стругати. namngr Jo
ќрин, а, о, vide Херин.
Новые я чи
ЕРИР*, ерира, m. платно од домаће свиле,
weißes Seidenzeug, serica:

По гаћама од ерира кошуља - п.
ЁРКИЊА, f. vide Херкиња.

ЁРЛАВ, а, о, frumm, curvus, cf. крив, егав :

Жуте чизме на ерлаве ноте ЕРЛУДАЊЕ, n. vide врлудање.

[blocks in formation]

Суди право ефенди-кадија, Суди право, тако био здраво ЁШАК, шка, т. баз Wußerfidfein, fei es vor Ent= zückung, oder Schmerz, exstasis: Кад то чуо Чупићу Стојане, Од ешка му задрктала рука ЁПИКОВАЦ, КОвца, m. извор код Карловаца (у Сријему), cf. Магарчево брдо. Моле |ЁШКЕРИЦА, f. (у Сријему) свака мала животиња, ber Swerg, pumilio.

ешкиле*, adv. (особито се говори у Сентандрији) tüdtig, ftart, valde, cf. здраво, подобро.

ЁШКУТ, м. (у војв.) ber Dorffdulz, judex pagi. ёшкутов, а, о, без ешкут, judicis pagani. ЕШКУЦИЈА, f. (у војв.) bie Erefution, executio violenta.

« PreviousContinue »