Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Бі, ті, ) gotung&port für's Pferb, sonus alli-| Бік, ђака, т. (pl. fаци, али у пјесмама и

ciendi equum. 2) ha tano, ha amo, bald hin fákobu) der Student, literarum studiosus bald her, modo- modo.

(von diaconus, wie im Ungrifchen): ТАвль, у пјесми vocat. v. ђавао (које може Манн бјеху fаци манастирски — бити да се и говори гдје):

И мојијех тридесет fакова Павле, қавле не гледај ме,

ТАКЕЛА, f. augm. p. ђак. Не смиј се на ме

SÁKOB, a, o, des Studenten, studiosi. тіво, ђавола, m. (рі. gen. ђавола) беr Seu: TAKдвАР, Таковара, m. Otätten in Olamonien,

fel, diabolus, cf. враr, нечастиви: Не да cf. Баково.

му fаво мира (кад ко не ће да мирује). ТАКОВАРАЦ, рца, m. Ciner von Таковар. БАвблак, яка, m. hyp. p. ђаво. Узео калуђер | БАКОВАРКА, f. Wine pon Таковар.

Светогорац мало дијете мушко (док још ЂАКОвАРСкӣ, кa, кo, von Таковар. није знало за се), па та однио у Свету віковиЦА, f. варош у Метохији. гору, и онамо га отхранно и научно књизн. таковиЧАНИН, m. (pl. bäковнчани) човјек из Кад му је било већ око осамнаест година,

Таковице. онда га поведе уза се као ђака, и пође Баковички, кa, кo, pon Таковица. амо у свијет да пише. Кад дођу у прво | БАКбвштинА, f. Das Gebiet pon Баково, terriсело, а то дјевојке ухватиле коло па играју torium tої Бäково. (ваља да је била недјеља или какво ве- таково, п. vide Таковар. сеље). Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се таково, п. брдо у Србији близу Студенице. каква су то створења, па онако мало као БАкон, m. Ser Diafon, diaconus. весео и зачуђен упита калуђера: „Шта | TAKдниЈА, f. bie Bemirthung, lаutіtіa : је оно духовниче ! шта је оно ?" А калуђер Донесоше вино и ракију, као намргођен одговори му: „Не гледај и лијепу сваку ђаконију онaмo синко, нити питај шта је: оно је | TAKднисАЊЕ, т. бав 2Bobleben, vita luxuriosa. ђаво.” Онда ђак најумнљатијим гласом | БАКдниСАти, нишём, v. impf. јести, частити рече : „Дела духовниче, Бога ти! да купи- ce, Ipohueben, vitam jucundam duco : HAH мо онога једног ђаволка, па да га пове. ћемо fаконисаши, нли ћемо враголисадемо намастыру.

тн (у приповијеци). БАвдлан, ђаволана, m. vіdе враголан. віконнти, ним, v. impf. gum Diafon weiben, БАвдлACт, а, о, vidе враголаст.

consecro diaconum. БАвфлисаЊЕ, n. vіdе враголисање.

БАконити СЕ, ням се, v. r. impf. 8um Diafon БАВдлиCATи, лишём, vidе враголисати. geweiht werden, consecror diaconus. БАвдлити, лим, vidе враголитн.

Таконов, а, о, без Diafond, diaconi. "БАВдлица, f. жена, нли дјевојка, која ђаволн, тіконовиця, f. Ses Diafons $rau, uxor diaconi.

die Teufelin (muthwilliges Frauenzimmer), GÀKOHCKÂ, kâ, kô, diakonisch, diaconicus. femina petalantiоr, cf. враголица:

HÅKOHYÂA, f. (coll.) junge Diakonen, diaconi jaВећ девојке ђаволице — BÀBOAOB, a, o, des Teufels, diaboli.

Поробићу тридест ђакончади БAВолски, кa, кo, vidе врашки.

"BÅKOHÊHE, n. das Weihen zum Diakon, conБАВблство, п. vіdе враголство.

secratio diaconi. . БAВолчк, чета, п. ба8 3eufelein, parvus dia- БАКУштӣ, cf. варење. bolus.

там, т. (у Србији) као дебела даска одоздо БАВълчин, т. dim. p. ђаволак :

преко дна у велике каце (да се не би дно Са прапорчићи, са ђаволчики

npo.nomh.10), ein Querholz über den Boden БАвдњй, ља, ље, vidе вражји.

großer Wannen, tignum transverso fundo ТАвољй, ља, ље, (особито у Херц. ну ц. г.) labri majoris suppositum. kein einziger, ne unus quidem :

BÀYP, m. der Ungläubige, infidelis (non Сви су бези на Херцеговину

Таурин, Turса): Док не дође бего убовићу;

Нек” се днже тућн fаурина: А кад дође бего Љубовићу,

Баури нам тешко доднјаше Али нема бега fавољега

БАЧЕ, чета, п. ein Otupenten, parvulus lite"BÅBØK, m. (у Сријему) великі комад хљеба, rarum studiosus : ein großes Stück Brot, frustum panis.

Протужнло самоуче баче BABA, {suweilen, interdum, cf. kawto.

"БАЧЕЊЕ, т. as Otupent-perten, frequentatio scholarum.

venes:

,

се

вати, .

ТАчин А, f. vіdе ђакела.

БЁДОВА БАБА, f. (Рисну) cf. ћедовн. ТАчити CE, ђачим се, y, r. impf. ein @tutent | ЕЁдови, м. р. (у Рисну) На бијеле покладе werden, studere literis.

обуку се неколико момака у кожне хаљиТАчит, m. dim. p. ђак.

не изврнувшн длаку напоље, наките ТАчки, кa, кo, tutentife, studiosоrum. различнијем реповнма и дроњцима, и објесе BĒ, (jy m.) vide rhe mit allen Ableitungen. низа се звона; једнога обуку у женске 'SEBPA", f. ein Beutel (von Ziegenbaar), um хаљине и даду му у наручје као повијено

Pferde oder auch Badende zu reiben, strigilis дијете; ови се момци зову fедови, а онај genus.

у женскијем ҳаљинама fедова баба. Они ТЁвтЙР", ђевђира, m. 1) беr turblфеrte me: нду по вароши читав онај дан скачући,

tallene Deckel des Waschbeckens, operculum грлећи бабу нљубећи њу и дијете и тако pelvis perforatum, 2) ein ähnliches Werkzeug збијајући смијех ; за њима пристане сила

in per Süфе, cribri genus, cf. цетка. дјеце, која вечу: „бу феде ! бу баба!» ТЕВЕНИЦА, f. (у горњ. прим.) vide кобасица. | БЁДовинА, f. (јуж.) vidе дједовина. cf. дјевеница.

БЕБЕ, (јуж.) vide гдјегдје. БЕвЁР, ђёвера, m. (јуж.) vidе дјевер. БЕЙcИЈА“, f. (ст.) vidе одијело: БЕВЁРАК, pкa, m. hyp. p. ђевер : Пијаној На њему је ђузел feисија снашнци мили feвeрци.

ЪЁко, m. (јуж.) hyp. b. ћед. БЕВЕР-БАША, m. aupt-brautführer, paranym- БЕЛАЦИЈА, m. (јуж.) vidе дјелација : phus supremus :

Донесоше благо и оружје, Бевер-баша, Краљевићу Марко,

Па договор згодни учинише : Дај дарове из Будима града –

За оружје, што је ко узео, БЕВЕРЕЊЕ, n. (јуж.) vidе дјеверење.

А у благо вргли fелације, БЕВЕРИВАЊЕ, П. (јуж.) vidе дјевернвање. Не дијеле бројем ни есапом, БЕВЕРИВАТи, верујем, (јуж.) vidе дјеверн- Но калпаком Роснића Стефана

"БЁло, п. јуж.) vidе дјело. БЕВЕРИти, рим, v. imрt. vіdе дјеверити: БЕлсімйн, ђелсамйна, т. (у примор.) некаA fевери Мандушића Вука —

кав цвијет, 2rt Plane, herbae genus : ТЕВЕРИчин, т. (у Боци) vidе дјеверичнћ. Потргах joj feлcамин БЕВЕРИЧНА, f. (јуж.) vidе дјеверична. ТЕЉАЊЕ, п. (јуж.) vidе дјељање. БЁВЕРов, а, о, (јуж.) vidе дјеверов.

ТЕЉАОниЦА, f. (јуж.) vidе дјељаоница, БЕВЕРСкй, кa, кo, (јуж.) vidе дјеверски. ТЕЉАти, љам, (јуж.) vidе дјељати. БЕВЁРСтво, п. јуж.) vidе дјеверство. ТЕЉАЧА, f. (јуж.) vidе дјељача. БЕВЕРУША, f. (јужж.) vidе дјеверуша.

ТЕЉКАЊЕ, n. dim. p. ђељање. БЕВЕРУшин, а, о, (јуж.) vidе дјеверушин. БЁљКАТи, кам, dim. p. ђељати. ТЕВИЦА, f. (јуж.) vidе дјевица.

БЁм*, м. оно гвожђе на узди што стоји ,коБЕвдвАЊЕ, п. јуж.) vidе дјевовање:

њу у зубима и око уста, бав Gebiр ат Бёвовање моје царовање ! —

Заите, oreae, cf. жвале. БЕвдвАТИ, ђевујем, (јуж.) vidе дјевовати. ТЁМЕЛИЈА, f. (око Снња) vide jeмeнија. БЁВОЈАЧки, кa, кo, (јуж.) vidе дјевојачки. ТЁМИЈА“, f. (рі. gen. ћемија) vidе лађа. ТЁвоЈАшто, р. буж.) vidе дјевојаштво. БЕНДАР, ђендара, m. (у Лици) vide Ђердан. БЕвдJKA, f. (јуж.) vidе дјевојка.

ТЕНБЕР, т. (у Ц. г.) vidе tустек. ТЕвбЈЧЕ, чета, п. vіdе дјевојче.

bèHE*, ziemlich, fere, sic satis, ТЕвфЈЧЕЊЕ, n. (јуж.) vidе дјевојчење. ТЁно, (јуж.) vide гдјено (cf. но): БЁВолчин, а, о, буж.) vidе дјевојчин:

Бено лежи вода до кољена Ја ћу тебе весла дати

БЁНУти, ђёнём, јуж.) vidе дјенути. Б’јеле руке fевојчине

ТЁНУти, нём, (јуж.) vidе дјёнути. БЕВолчиНА, f. augm. p. ћевојка.

ТЕОРТИЈЕ, m. у пјесми место Борбије: БЁвојчити, чим, (јуж.) vidе дјевојчити. Крсно име свети Теорије БЁвозчити CE, чим се, (јуж.) vidе дјевојчи- БЁРАМ*, pмa, m. 1) 25runnenfфwengel, tоllеnо.

2) Schlagbaum, vectis. БЕволчица, f. dim, p. ћевојка.

БЁРДан“, Ђердана, m. pas palsbano, mobile. БЕвдJЧУРА,

Бердане носе жене и дјевојке о врату; Ј

они су од различнијех новаца или од бисе. ТЕГот, буж.) vide гдјегод.

ра, или од финђуха и т. д. БЕГоти, у пјесми мјесто feгof :

БЕРДАнит, m. dim, p. Ђердан. Да fегоf и боље службе тражим — БЁРДАп”, Бердaпa, m. eine Segens in per БЁД, т. буж.) vidе дјед.

Donau (eine Klippe), scopulus (in Danubio). ТЕДЁТИНА, f. augm, p. фед:

Срби познају два Ђердапа у Дунаву, т. б. Пред њим сједи једна fедешина

доњи н горњи. Доњи је између кладова БЁДов, а, о, (јуж.) vidе дједов.

н Pшаве, а горњи код Пореча. Горњи је

тн се.

[ocr errors]

T:

[ocr errors]

11

[ocr errors]
[ocr errors]

страшнији, али мање држи, а доњи више БЕЧЁРМА, f. eine 2Гrt 28ejte (obnе 2Kermel), tuniдржи, али је мање страшан. На горњему cae genus, cf. јечерма. Ђердапу слабо се кад внун камење по- | БЁчин, а, о, (јуж.) vidе дјечин: сред воде, него само кључеви и клобукови; Нађе бане fечине хаљине али се на доњему преко цијелога Дунава, | ТЕЧинА, f. augm. E. феца. како вода мало опадне, тако види да се вчицА, f. dim v. ћеца. приповиједа да је некакав хајдук скачућн | БЕЧУРЛИЈА, f. vіdе ђечина. с камена на камен утекао из Србије на кЁшо, т. hyp. . ћевер. ону страну. Онуда лађарн одозго идући узи- тйвшA, f. намастир у Фрушкој горн. мају обично корманoше нз ондашњијех мје. | sйдА, f. hyp. p. ђидија: ста (Срби преко горњега Бердала нз Доб- Море fидо Раде каурине! — ре, а преко доњега нз Текнје, а Нијемци sйди", in per Xebensart: ај ђидн! fфün, trеfliф,

Бушкове и из Pшаве); а одоздо лађе pulcer: aj fиди коњ ! ај биди момак! ај обично вуку волови. Али кад вода врло биди дјевојка ! ај или купус ! ај қиди

? опадне онда на Бердацима лађе особито

месо! и т. д. натоварене не могу пријећи никако. cf. | sйдиБАША, m. Oberjpigbube, homuncio : Свакн Демир-капија.

даша добар даша а недаша қидибаша. БЁРДЕН*, м. vіdе ложница:

БиднЈА“, f. Der Opisbube, homuncio (in üblem Кад fер деку отворила врата -

Фіппе): састала се курва и fидија; 5ÈPbED*, m. der Stickrahmen, jugum :

Нуто бидије ће намигује На бербефу ситан везак везе

Нека бидија зубнма чупа БЕРЗ, m. (у Далм.) као момак, бer 23urf, ado- УИлије, у fадије, лијепа је шћн lescentulus:

виздин, т. vіdе дизген : Све бн берзе за два берза дала

Уватила за fиздине ђога БЁРМА, f. (у Сријему) vide ђерам.

БИЈотаљКА, f. (у Бачкој) велики бич, којим ТЕРМин, а, о, н. п. претега, роп ферма, ће | sйјотKA, се четири коња тјерају (у којеферма.

му се тјерању често вече : fujo!), eine 5ÈPYEK*, eben recht (a propos), quoniam de hac re Fuhrmanns-Peitsche, flagrum. loquimur, cf. збиља. * *

ТИКАН, m. (у Ц. г.) мушки надимак : "БЁ си JA? (у ц. г.) виче муж

муж жену, анона А на име Тикана сердара

CÚKÂBE, n. das Wachsen in die Höhe, zò crescere "БЁсти, фёдём (фёнём), (јуж.) vidе дјести:

): in altitudinem. Како ћемо кумн име fесши ?

БйKATи, ћикам, v. impf. in die Tübе wафтеп, Бени: Јања, је однио

in altitudinem crescere : БЕсти, федем (фенём), (јуж.) vidе дјести. На тавану наћикала трава; БЕТАО, тла, т. (јуж.) vidе дјето.

Нека бика, покосиће днка БЕТЕЛИНА, f. (јуж.) vidе дјетелина.

тЙКНУти, нём, v. pf. (у Сријему) 1) пасти, falЪЁТЕЉИНА, f. vіdе ћетелина:

Ten, cado. 2) springen, salio. Ак' удара беше вином траном,

Бикнути, фикнём, v. pf. (у Срнјему) што, т.ј. То је, вуче, аљељена крвца байх .

украсти, jteblen, furor.
БЕТЁНЦЕ (ђетенце), т. (јуж.) vidе дјетенце. вико, т. (у Ц. г.) hyp. pon Тикан.
БЕТЕТинА, m. (јуж.) vidе дјететина. " "Билас, т. 1) име некаквога хајдука:

Позвекују токе на Биласу
БЁТЕХЦЕ, п. (у Боци) vide ћетешце.
БЁТЕШЦЕ, п. (уж.) vidе дјетешце.

2) (у војв.) поп филac, bon einem auggеlаjTenen "Бётинци, фетинаца, м. р. (у Херц.) недјеља Geistlichen, sacerdos dissolutus.

пред материцама, brіttеr @ontag pot 23eib: виласнути, Ђиласнём, v. pf. скочити ну јеnachten, dies solis tertius ante diem nativi- Aan max nobjehu, entflieben, aufugere. tis Christi.

БимЙТИР, у грн прстену. Тётињ, а, е, (јуж.) vidе дјетињ.

БИнБЕР, т. у пјесмама: ТЕтињА, f. ријека што тече кроз Ужице. Калуђере инфере ! ТЁТиња волЁст, f. (у Рисну) vidе дјетиња Не Ђинђери браде: болест. на

Не дамо ти Маре, ЪЁТињЕ, f. р. (јуж.) vidе дјетиње.

Hн у колу Саре. ТЕТИЊЕЊв, п. (јуж.) vidе дјетињење.

Бинђер була нзгубила,
БЕтињй, ња, њё, буж.) vidе дјетињи.

Калуђера потворнла:
"БЁтињити, њим, (јуж.) vidе дјетињитн. Ти мн, кале, бинђер нађе —
БЁтињски, кa, кo,"iyat.) vidе дјетињски. | БинъЕРИти, рим, v. impf, cf. Ђинђер.
БЁтињство, п. (јуж.) vidе дјетињство. TйнБЕРов, а, о, (ст.):
БЁТия, т. (јуж.) vidе дјетић.

двори паунови
"БЁТант, m. (јуж.) vidе дјетинћ.
БЕЦА, f. (јуж.) vidе дјеца. В):

P) 11 } * |ъйнъУВА, f. vide

А пенџерн севи .

њега тако.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Ови во

[graphic]
[ocr errors]

кати.

[ocr errors]
[ocr errors]

винБУВИЦА, f. dim, v. Ђинђува.

БУ ВЕГЛИЈА, m, vide ђувегија: ФйнБУХА”, f. (р. gen. Ђинђуха) бie Glasperle Сина мога нтра fувеглију

überhaupt, margarita vitrea, cf. мрђела. KỳBE3*, adj. indecl. rosenfarben, roseus, cf. pyTйнТУШИЦА, f. dim. p. Ђинђуха.

ан жичаст. WÁN, m. das Bartgras, andropogon gryllus. БУВЁЗЛИЈА“, f. т. б. свила, 2Гrt rofenfarbige &ei= БиПАН, m. amaranthus blitum Linn. cf. пітир. de, serici rosei genus: типаЊЕ, п. баѕ pringen, saltаtiо.

0 0 БАС ОТА. Увезла сам три дуката злата

сэјниот БипATн, ђипам, v. impf. јpringen, salto, cf. ска- и четири свиле fувезлије

БУВЕНДИЈА, f. Die atlasin eines крцалија, laъйпE.i, m. (у Сријему) іn bеr Xeben$art: вози tronis turcici serva.

коњ с фипела, т. б. с лијеве стране уз ру-БУВЁндински, тка, кӧ, Бен фувендије ѕеbrія,

Ay, von der linken Seite, ad laevum. БУВЁндилскӣ, тобу ђувендије. BÅTHMHUÊ, adv. in einem Sprunge, saltu : ТЎВЕЧЕ*, чета, п. 3) земљан суд (као здјела), Из постеље қийимице скаче

што се у њему пече месо у пећи, Гrt Brat"ъйиити, пим, v. pf. (pringen, salio, cf. скочити. pfanne, sartaginis genus. 2) оно месо, баrin Бога, m. (ист.) vide ђого.

gebratenes F!eisch. "БОГАТ*, м. Беr Офimmel, equus albus, cf. би-| БУВитаЪКА, f. vіdе ђијoтаљка. јелац, ђогин.

býrym*, m. ein großer kupferner Wasserkrug, vas "БОГАТАСТ, а, о, н, п. коњ, Офimmel:, equus aquarium aeneum : albus. .

Ко донесе воде у бугуму, GÒTATOB, a, o, des Schimmels, equi albi. Да се њему по жут дукат даде "Богин, а, о, бев ђога, eqei albi.

bị3e..", indecl. (ct.) (chön, pulcer : Богин, ђогина, m, vide ђогат:

На њему је узел ђенсија — Па посједе својега богина

"БУЗЕЛАНА, f. cf. Шипер-Пеана. того, m. (јуж.) hyp. . ђогат.

БУКА, 1) f. Хrauenname, nomen feminae. 2) т. ъдгУШIA, f. ђoгaтacта кобила, бie Офimmel: (нст.) vide Буко. ftutte, equa alba. .

БЎКАН, m. Лаппвпате, поmеn viri. тогушин, а, о, деr ефimmel ftutte, equae albae. | БУкінчит, m. dim, p. Тукан. , 'HÔJA, als adv. mein' ich, etwa, opinor: h on ce bịKHA, f. Frauenname, nomen feminae.

қоја опрема; он боја мисли да ми то не БЎко, m. (јуж.) Лаппвпате, поnmеn viri (hyp. знамо, cf. као, бојаги.

E. Тукан?). ъбKA, m. (ист.) vide Боко.

БЎ.*, м. 1) vidе ружа. 2) artemisia annua Linn. тбко, т. (јуж.) hyp. . Борђије.

3) vide ђуле: тон, қона, m. pie Coble, corium soleis eff- Слијеваће у топе fумове ciendis. .

БУЛ АБИЈА“, f. eine 2Trt rother füffer Tepfel, mali єднанЈА, f. (ст.) Eugen, Eugenius, (G. . in

genus. dem Liede vom Patriarchen 'aprojebah): БУЛАшик, m. brennenje Siebe, lychnis chalПоред мога Бонлије принципа

БУЛАпшин, Гcedonia. БОРДА, f. (ст.) vide сабља, cf. ћорда: Бўл-БАКЛАВА, Г. Дrt Ruben, placentae genus: обедри му она оштра борда

Туа-баклаву у златној тепсији — ТӘРТЕ, m. vіdе форђије.

БУЛВЁЗИЈА“,

f. vіdе ђувезлија. БОРБИЈА,

БулвёзлиЈА“, ТОРБИЈЕ, ) m. Georg, Georgius.

БЎЛЕ, лета, п. Жапоnеntugel, globulus tormenТӘРТОРИць, (у Бачкој) vide jeдвa.

tarius. вогнути се, нём се, у г. р. орнуо се на: тў.c, m: hаѕ оfеnѕаffеr, aqua гoвarum:

ло, т. ј. БЎЛСАf7 crapulam potare.

Златом везен у қулсу уб'јељен – Бдтлук“, т. беr fіntеrе 3 beil per pojen, bеr pen | БЎмвЙР,ђумбира, m. Snger, amomum zingiber. Hintern deckt, pars bracarum nates tegens. SyMÀI.AN, adj. indecl. vide cpeóph:

Они мећу бумишли пиштоље БУБРЕ*, peтa, n. Ber Dunger, stercus, cf. гној. ъЎМРУк“, т. vіdе царина.

Кола бубреша (каже се за крупна, а ли- БУМРУКАНА*, f. Зошқаuѕ, telonium, cf. царина. јена човјека).

ТУМРУКЧИЈА, m. vіdе царинск. ЉУБРЁВнт, а, о, ѕut gедüngt, bene stercoratus. | БУМРУКчински, БУБРЕЊЕ, n. bas Oungen, stercoratio, cf. гно- БУМРУкчилски, "ка, кӧ, vidе царинички. Таа јење.

БЎ МРУчки, кa, кo, Зо-, vectigalium. БУБРИти, рим, v. impf. н. п. њиву, виноград, БУНИЈА”, f. Ваз 2Binfeleifen, norma: дотјерати бüngen, stercoro, cf. гнојнти.

(што) на своју бунију, т. ј. по својој воън. БУБРИш, ђубриша, m. Ber Rift, stercus. "БУН.ТЕ, лета, n. vіdе ђуле. БУВЕГИЈА“, т. vіdе младожења.

БУР, Бура, Die
БУВЕгизин, а, о, бев 23räutigame, sponsi. БЎРА, т. (нст.) vide Typo. bitta

:) Stadt Raab, Jaurinum.

cf. тур.

[ocr errors]

ТЎРАБ, Бурђа, m. Georg, Georgins. 13%, учня : спава, а он треба на Марков дан (25.Априла) БЎРАЦ, Бӯрца, т. (у Ц. г.) vide Бураў. Т. тда одспава на ономе истом мјесту. Колико ТУРАшин, т. ЭЛаппвпате, поmеn viri. 107 недјеља прије Ђурђева дне загрми, по БУРБА, f. Krauennaтe, nomen feminae. Чт 1 онолико гроша кажу да ће бити товар. БЎРБЕВ дан, m. Ber Georgi-ka, festus diеѕ ѕ. жита оне године, cf. грмљети:

Georgii. На Бурђев дан у јутру, прије Бурђев данак ајдучки састанак сунца, почињу се први пут купати. Муш-БУРТЕВАЦ, ђурђевца, т. vіdе ђурђевштак. карци се понајвише купају у потоку, а БЎPTEBння, f. (ст.) оно што је Ђурђево (бнжене и дјевојке донесу у вече кући ома- ло, т. б. Бурђа Смедеревца), даѕ Sebiet bеѕ је (да се од њих свако зло и неваљал- Ђурађ Смедеревац, imperium той Турађ штина отресе и отпадне, као омаја од Смедеревац: кола), и метну у њу свакојақа биља, а Који ми је све моје узео: особито селена, те преноћи, па се у ју- Ђурђевину и Смедеревину тру њом купају у градини код семена и тӯР'БЕВи cТУвови (ступови), т. pl. 1) намакод осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне стир у Васојевићима на лијевој страннЛима: не ваља селена брати нити мирисати, а на Да видите Бурђеве сауйове Ђурђевдан свако узме по један стручак 2) зидине од намастира близу Новога те омирише и задјене за појас, нли (дје- Пазара:

војке и младе) за ђердан. Гдјекоји се на Да видите Лавру Студеничку . Бурђев дан љуљају о дријену, да би били Не далеко од Новог Пазара;

здрави као дријен. А гдјекоји се ваљају Да видите Бурђеве Супове 1 по зеленој шeници. Многи Срби, особнто Код Дежеве старијех дворова, к истоку, прије Ђурђева дне не једу јаг. Задужбине цара Симеуна њећеrа меса, а на Турђев дан сваки гле- |ъЎРБЕво, р. 1) tаѕt аn bеr Donau in Ser 23ala. да да закоље јагње. Приповиједа се да lachei, urbs Vallachiae ad Danubium sita. овај обичај и Турци држе. Око Тимока 2) у пјесми на овоме мјесту као Ђурђевина : сваки домаћин дотјера на Ђурђев дан Све јој млада у првнју дала: к цркви по мушко јагње, и оније му на Све Ђурђево и све Смедерево — сваки рог прилијепн по воштану свје-ТЎРТЕво цвйJETE, n, vide ђурђица : ћнцу, па поп послије летурђије изнђе Набрала је смиља и босн.ља међу јагањце, којима се онда свијеће на А највише бурђева цвијећа розима запале, те им чати молитву и бла-БУРТЕВскӣ, кa, кo, н, п. мјесец, кнша, Georgie,

нх (да се кољу и једу); други S. Georgii. гдан зађе поп с ђаком од куће до куће, те БЎРБЕBштік, т. беr bеn b. Beorg feiert, cliens купн коже од онијex jаrањаца, које њему S. Georgii.

. припадају као плата за молитву и за бла-ТЎРТИЈА, f. 8rauennaтe, nomen feminae. гослов. Тако онамо и кад је завјетина у ТЎРТЙц, ђурђица, т, ) Slein:Georgi (ben з. коме селу, сваки испече по јагње, и до- Пор.). 2) vide ђурђица. несе га на оно мјесто гдје ће ручати, по ТУРБйця, f. Snaiblume, convallaria majalis Linn. том зађе поп те од свакога јагњета од- БЎРин пЁТАК, m. o Бурину петку, т.ј. никад, сијече плећку, и метне је у врећу, која се den 30. Februar, ad calendas graecas. за њим носи; што од онијех плећака он |ъУРИСАВ, m. Лапngname, nomen viri. код куће са женом и с дјецом не може ЂУРИСАВА, f. Хrauennaтe, nomen feminae. појести, оно продаје. Гдјекојн на Турђев |ъЎРИЦА, m. Rann$name, nomen viri. дан нзбаце пушку преко стоке, да би им ТЎРКО, m. ЭЛаппӧпате, поmеn viri. стока напредовала. У Боци се састану по $УРКОВАЦ чарак, ковца чарка, m. Trt ©фор три дјевојке које су већ за удају, па на Бур- an Feuergewehren, igniarium quoddam, cf. ђев дан рано отнду на воду, носећи једна у вуковац : руци проса, а друга у њедрима грабову На њима су два чарка fурковца гранчицу, па једна од ове двије запита |ъУРОВАЧА, f. велика чаша дрвена, groper ону трећу: „куда ћеш ?" А она одговори: hölzerner Becher, poculum ligneum majus „Идем на воду, да воде н мене тебе и (Пјан Ђуро ка и сјекира). ту што гледа про тебе." Онда она запита |ъЎСКАЊЕ, n. fфwere arbeit, labor. ону што носи просо: „Шта ти је у руци ?” | ТЎСКАТи, ђускам, v. impf. радити што са свом А она јој одговори: Просо, да аросе и снагом, н. в. копати, сјећн, were Arbeit мене и тебе и ту што гледа про тебе.” По verrichten, laborare.

. том упита ону што има грабову гранчнцу | БУТУРЕ, једно на друго, с једнога на друго,, шта јој је у њедрима, а она јој одговори: ocjekom, in Bausch und Bogen, per averГраб, да грабен менен тебе и ту што sionem.

. гледа про тебе.” На Турђев дан не ваља ТЎТУРИЦА, f. Bie Baufфbatteit, opeгa реr aver. спавати (да не боли глава); ако

[ocr errors]

гослови

sionem.

ми

ко

« PreviousContinue »