Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

mas.

ЖАБА, f. (pl. gen. жаба) ) беr rofф, гара. Код Марка жали и отац и мајка,

мале дјеце не ваља жабу спомињати; ако ли A Андрију ни отац ни мајка, би је ко нехотице споменуо, онда дијете по- Него једна из села ћевојка тегну за ухо цвокнувши уснама (које се 2) Берацern, miseror: жалим га што је не може исписати), а ономе који је спо- тако несрећан. 3) кога, што, fфоnеn, parменуо рекне се: „Одгризла тн уши !» cf. cere: удри га, што га жалиш? не жами жабице. 2) жаба губавица, или крастава труда; не жали новаца. 4) на кога, фет жаба, vidе губавица. 3) ватрена жаба, по gram fein, succenseo : Човјек не жали тобарама мала жаба, која има по трбуху ша- лико на непријатеља колико на пријаре врло жуте. Говори се да ове жабе не теља (кад му се што неправо учини). вања убијати, јер веле да би кућа изго- 3) на кога, Serbamt baben, suspicor: неpјела ономе који би је убно.

стало ми је сјекире, и жалим на тога и тога. ЖАБАЦ, жапца, т. Элännen von rof, rana |жалити ск, лём се, у. г. impf. на кога, fіф

beklagen über jemand, accuso aliquem. ЖАБЁТИНА, f. augm, p. жаба.

жалиЦА, f. (у Ц. г.) vidе рит. ЖАвит, . беr junge Srоf ($rofфист), rа-жаловаЊЕ, n, vidе жалба: nula.

и ја да ти жаловање кажем *AGHLA, f. 1) dim. Fröschlein, ranula. 2) eine MAJÒBATO, jammervoll, miserandum in modum :

Verzierung am obern Theile des Pistolen: Жаловишо, како и робиње fфаftев, раrѕ оrnatus pistolae. 3) (у Срије-жалосАН, сна, сно, vidе жалостан. му) vidе зевалица. 4) она ракетла што жалост, жалости, f. (loc. жалости) Sie krauскачући пуца. 5) на капији оно гвожђе, rigkeit, Schmerz, dolor, luctus.

гдје се осовина од капије окреће. жалосТАН, сна, сно, betrust, tristis. . ЖАвицE, f. р. жмијезде око врата, и за то жалостив, а, о, mitleiбis, miѕеrеnѕ.

мало дијете повуку за ухо, кад се пред жалФИЈА, f. Sie Datsei, salvia officinalis. њим спомене жаба, аrt аlѕоrüfen, glan- ЖАМОР, т. (у Будви) Јав Selifpel, ѕuѕurrus, dulae cervicis.

cf, жубор. ЖАвљак, т. 1) град у Зети више утока Мо- жіо, 2) leib: жао ми је, doleo, es ift mit leis, раче у Скадарско блато:

e8 thut mit leis. 2) на кога, i, bin ikm Гром удари тебе у Жабаљака

gram, succenseo illi: Баш у твога поносита града

Равно поље, жао ми је на те: 2) die Kamille, matricaria camomilla Linn. Јер мој драги отиде низа те cf. прстенак.

На Марка је врло жао краљу – KAB.ÚÂ TPÁBA, f. Hundskamille, anthemis cotula. 3) жао ми је на њега, і баве Зеrѕаt жівљӣ, ља, љё, Хrofф-, ranae et ranarum. auf ibn, suspicоr dе illo, cf. жалитн. ЖАБЊАК, т. жабља јаја, што се у прољеће жioKA, f. vіdе жалац.

налазе по води око камења, дав ХrofФlei) жіпA, f. 2Гrt géne, sui соёrcitio. (die Froscheier), ova ranarum.

KÁLÂHE, n. das Geniren, sui coërcitio. ЖАвдкРЕЧинА, f. као (зелен) кајмак, који се жАПАТИ СЕ, жапам се, v. r. impf. као стидјеухвати по водама које не отјечу, бie Cumpf=

нли устручaвaти се, fi, geniren, se запnibeli, zannichellia palustris, ef. окрнјек. coërcere. ЖАБЎРИНА, f. vіdе жабетина,

ЖАПНУТИ СЕ, нём се, у. г. pf. као застнЖАвKA, f. (у Ц. г.) vidе чапра,

дјети се, јi geniten, ѕе соёrcere. KABO.1, m. (y bapaka) Art Pflanze, herbae genus. KÂP, m. 1) glühende Koblen (die Gluth), pruЖАГРЕЊЕ, п. баѕ еngеn, ambustio.

na. 2) (cr.) Name eines Pferdes, nomen equi: ЖАГРити, рим, v. impf. н. п. зелен кукуруз, Два коњнца жара и жерава sengen, amburere.

3) (у ц. г.) некака трава као оштрика, жiЖАЛИЦА, f. (tomifФ) vidе копље.

cf. тршљака. жалАЦ, жалца, m. per Otaфel (ber 23iene), ЖАРА, f. vіdе коприва. aculeus, cf. жаока.

ЖАРАч, жарача, т. бie Ojenftange, pertica ЖАЛБА, f. Sіе Зејфwerbe, querimonia, cf. тужба: fornacalis, cf. жарнло.

Те пред пашом жалбу учнінше ЖАРЁњк, п. 3) сав бlüben-maфen, candеfасtiо. ЖАиЈї, comp. р. жао (aud ѕuреrl, најжалије). 2) das Brennen der Brennnesseln, ustio ur. жалити, лим, v.impf. 1) кога, bеtrauern, lugeo : ticae.

жали ме жива, а немој мртва ; Тешко ЖАРИло, п. vіdе жарач: жарилом та взвијаономе кога жале;

ли; Девете пећке жари.о.

ти се

[ocr errors]

њега.

наломе

ЖАРИти, жарим, v. impf. 1) н. п. пећ, slübeno квалити, мим, v. impf.: (у Славон.) зäитеп,

тафеn, candеfасio. 2) погачу, посута је eigentl. das Gebiß (dem Pferde) anlegen, врућијем пепелом, па одмах по том вру- frenare, propr. oream ori (equi) inserere, ћијем ожегом потрљати, 3) коприве жаре, cf. зауздавати: хајде жвали (коње). brennen, uro:

Жвалиць, f. р. (у Ц. г.) vide уста. cf. Жвале. Трње боде, а коприне жаре

Жвало, п.. (у ц. г.) 1) н. п. вучје жвало, бес ЖАРКАСТ, а, о, slübens roth, flammeolus: увијек Rachen, fauces. ) der Engpaß, fauces, cf. је румена и жаркасаа.

Ждријело, кланац.
KÁPKO, m. Mannsname, nomen viri.

ЖвањЁЊЕ, П. Вав Заитеп, frеnаtіо,
ЖАРКО СУНЦЕ, n. (ст.) beiре боппе, ѕоl calidus : жваоцE, n. dim. р. жвало.
Жарко га је огријало сунце

ЖвітАЊЕ, n. Sag Raven, manhucatio.
ЖАРКӧвито СЎНЦЕ, n. (ст.) vidе жарко сунце: жBATATи, жваћем, v. impf. fauen, mando.
Као с неба жарқовишо сунце

жвокно, п. vіdе жвукно. ЖАЦАЊЕ, т. ) баs Cteфen, punctio. 2) bas) жBPK, m. 1) бав Хофеn аn Sеn @porner, rotuZurückschaudern, horror.

la calcarium. 2) cf. радиш. ЖАЦАти, цам, v. impf. fteфen, pango.

жBPKно, п. (im eфerje) podieis fissura. ЖАЦАТИ СЕ, цам се, v. r. impf. surütfфайбеrn, жГАниЦА, f. (у Славонијн) vide препеченнца. horrere: Он би дошао, али се жаца од жганци, жганаца, m. pl. (@fterr. Bеr Oters)

eine Art Polenta, polentae genus. жацнути, нём, v. pf. fteфen, pango, wie pie жГАРИЦА, f. (у Лици) vide jeзгарица, н. п. Biene.

од ораxа, љешника, ш.љива и т. д. Жацнути СЕ, нём се, т. г. impf. gurutfau: жглов, жглоба, т. (у ц. г.) vidе зглоб.

беrn, exhorresceгe, cf. препасти се. ждаљ, m, планина у Далмацији између ВрKAH, m. eine hölzerne Kanne, vas aquarium љике и Дрниша, ein Bers in Dalmatien, ligneum. Жбан је од малијех дуга и стоји

mons Dalmatiae. усправо; одозго има двије јаме : једну на ждёPA, m. (нст.) vidе ждеро. дну, на коју се воде сипа ую, а другу на кДЕРАЛИЦА, m. (у Боцн) eine gefräpige Perfon,

носцу, на коју се вода пије из vorax homo 'aut feminae. њега. У жбана су дна дугуљаста, и за то ждЁРАЊЕ, p. 1) a8 ОФluten, glutіtіо (?). је сваки жбан мало плосан. С једне стране 2) das Freffen, voratio. неколике су дуге горе дуже, гдје су про- жДЕРАТи, ждёрём, v. impf. ) fфungen, glutio, бушене двије јаме, у које се намјести cf. гутати, 2) freffen, voro.

узица за коју се жбан носи. cf. жбањ, цбан. ЖДЁРО, ЖБАЊ, т. (у Рисну) vidе жбан.

m. der Vielfraß, vorax homo.

ЖдёРОЊА, Жвањйц, жбањйца, т. (у горњ. примор.) ждлёв, m, vidе жлеб. dim. р. жбањ:

|ждлив, m, vidе жлно. Направно мали жбањиц од тисовине ЖдийJEь, m. vіdе жлијеб. ЖБИР, т. (у примор.) vide ухода.

ЖДРАК, m, vidе зрак: од ждрака до мрака. ЖБИЦА, f. Die Opeiфе (ам харе), radius. cf. ЖДРАКА, f. vіdе зрака : спица.

Од њег? ждрака по авлиjи бије ЖБЎГАРА, f. (у Боци) еіn tеіnеѕ gоф, wодие) Твоја се срећа родила, man kaum sehen kann, foramen.

Сунчаном ждраком повила ЖБУН, m. bie Otause, frutex, cf. џбун, ЖДРАКНУти, нём, v. pf. Беrvоrіtrаblеn, effulgeo, жBAKAЛИЦА, f. приповиједа се да су некаки cf. гранути.

Турци зликовци пошто их људи почасте Сунце ж дракну од истока искали још да нм плате и жвакалицу, жДРАКУЛЕ, у загонеци, cf. шајко. т. б. што су се трудили и жватaлн. И сад жДРАЛ, ждрала, m. (рі, ждралови, ждралова) қад ко којешта иште много, рече му се : 1) bеr #rani,grus, cf. ждрао. 2) приповнједа још да ти платим н жвакалицу. cf. озубина, се да се тако звао коњ Милоша Обилића.. одрина,

ЖДРАлињак, т. 2rt Pflange, herbae genus. ЖВАКАЊЕ, p. vіdе жватање.

ЖДРАЛИЦА, f. поток у нахији Крагујевачкој, ЖBAKATи, жваћем, (особито у Сријему) vide који више Крагујевца утјече у Јасеницу. Жватати.

ЖДРА, m. (pl. Ждраљеви) (у ц. г. ну Бачк.) ЖВАЛАВ, а, о, кад се у кога у угловима накрај

усана као оjеде. Гдјекоји говоре да та- жДРАљИКА, f. Der Steintlee, trifolium molilotus. кове људе ђаволн у сну уздају нян за- ЖДРАо, ждрала, т. vіdе ждрал. чеваљују.

жДРЕБ, m. (нст.) vidе ждријеб. Жвік, жвала, г. р. ) Sas Gebig am Заите, жДРЁБАД, f. (coll.) (нст. и јуж.) Sie Sulеп,

orea, cf. ћем. 2) (у Боцн) vidе уста, чељусти : pulli equini.

те пуну ожицу врућега варива ужвале. ЖДРЁВАН, бна, бно, (у Сријему) vide eyжвалЁнцE, т. (у Црмн.) vidе жваоце.

ждребан.

уіdе ждрао.

чаник.

rum.

сти.

KEBKAPELE
, > n. das Befzen

, latratus lenis.

ждеввіник, банйка, m. поље у Црној Гори к жДРИТЧАник, чанйка, т. (зап.) vidе ждреп

Брдима. ждРЕВАЊЕ, n. (нст. и јуж.) баѕ оfen, sortitio. | ЖДРИпчип, m. dim. р. дрибац. ЖДРЁВАти, бам, у. impf. (нст. и јуж.) lofen, ЖДРЕЂАЈ, m, што се у један пут прождере sortiri.

і 13. А

(с дркне), беr ОФlud, haustus. ЖДРЁБАЦ, ждрепца, т. (нет.) vidе ждријебац. | ждёкнути, нём, v. pf. gemein für прождријетн. ЖДРЕБЕ, дрёбета, п. (ист.) vidе ждријебе. жДРло, т. (у Далм.) vidе ждријело. ЖДРЕБЁНЦЕ (ждребенце), цета, т. dim. v. | ждёмњи, ждрмaњa, m. pf. (у Ц. т.) vidе жpвaњ : ждребе по ждријебе.

Кад се кучка научи на ждржње, или ЖДРЕБќтак, бећака, т. т. ј. зуб, (нст. и јуж.) кучку убиј, или ждрмње сломи. der Füllenzahn, dens pulli equini.

жДРОНЦАЊЕ, n. vіdе дреждање. ЖДРЕБЁҡй, ћа, ће, Sulen, pullorum equino-|ждеднЦАти, цам, v. impf. (у Сријему) vide

дреждатн. ЖДРЁввицв, цета, п. vіdе ждребенце. жъЁЛА, f. (јуж.) vidе здјела. ЖДРЁБити, ждребим, (нст.) vidе ждријебити. | ЖБЁлицо, f. dim. Воп жђела: Тисова жfелиЖДРЁвити свждребим се, (ист.) vidе ждри- ца, у њу дванаест јабука, у сваку јабуку јебнти се.

по четири шапице? (година). ЖДРЕвица, f. (нст. и јуж.) еіr wеiblies Sulen, жъЁсти, жђенём (жђёдём), (јуж.) vidе здје

ein Stutenfüllen, equula. ДРВвичиЦА, f. dim. р. ждребнца.

ЖЪЁТАН, тна, тно, бiуж.) vidе здјетан. ЖДРЕБЉЕЊЕ, n. (ист.) vidе ждријебљење.

, ДРЁло, т. (ист.) vidе ждријело.

. ЖДРЕпчаник, чанйка, m. (нет, и јуж.) ба8 Ort: ЖЕвкАРНтн, жёвкарим, v. impf. vide жeвкати. fфеit, cf. јармак.

жЁвKATи, кам, v. impf. Defen, latro leniter. ЖДРЁпчик, т. dim. р. ждријебац ипо ждребац. | жЁГА, f. vіdе припека. ЖДРИБ, т. (зап.) vidе ждријеб.

ЖЁГАРА, f. некако мјесто на Тромећи: ЖДРИвід, f. (зап.) vidе ждребад.

Поклонише кулу на Жегари ЖДРИБАН, бна, бно, (зап.) vidе ждребан. ЖЁДАН, дна, дно, (жёдни, на, но) биеftig, siЖАРИВАЊв, п. (зап.) vidе ждребање.

utibundus. ЖДРИВАти, бам, (зап.) vidе ждребати. . . .

1

| ЖЁднкти, (нст.) ждейвлц, ждрица, т. (зап.) vidе ждријебац. ЖЕднити, зап: жедним, v. impr. burtig wer:

| (.) ЖДРИБЕ, ждрибета, п. (зап.) vidе ждријебе. ЖЕдњЕти, (јуж.))

den, sitio.
*ДРИБЁнцE (жарибенце), цета, т. dim. v. ЖЁТ, f. Der Ourit, ѕitis, ef. жеђа.
ждрибе.

ЖЁБА, f. vіdе жеђ:
ЖДРИвётік, бећака, m. (зап.) vidе ждребетак. Ни јуначка жеfa доднјала —
ЖДРИвётӣ, ћа, ће, (зап.) vidе ждребећи. ЖЁБАН, а, о, dim. р. жедан:
ЖдейБЕШЦЕ, цета, р. vіdе ждребенце.

Боса ћу га каменом водити, жДРИвити, ждрибам, (зап.) vidе ждријебнти. А глађана преко земље сите, жДРИвити ск, ждрибим се, (зап.) vidе ждри- А жеђана преко воде ладне јебити се.

ЖЁъЦА, f. dim. B, жеђ, cf. жеца. ЖДРИБИЦА, f. (зап.) vidе ждребица.

IKÉRKE., m. ein Anbindstock für die Schafhunde, ЖДРЙБИЧИЦА, f. dim. E. ждребнца.

baculus alligando molosso. Wiежељ је као ЖАРИБЬЁнк, п. (зап.) vidе ждријебљење.

Інодугачак и подебео штап; један се жДРИЈЕБ, m. Bаѕ gов, ѕоrѕ, cf. шорак.

крај од њега свеже псетету за огрљак, а жДРИЈЁБАЦ, ждријепца, т. (јуж.) ein junger други за колац (да не би

сето прегриHengst, admissarius juvenis.

зло узицу кад нема ланца). Бутит жДРИЈЕБЕ, ждрёбета, п. (іуж.) a8 Sülen, pul- као пас ужежеу. lus equi.

жЁЖЕн, жежена, но, (жёжени, на, но) (part. жДРИЈЁБити, ждријебім, v. impf. (јуж.) ein pass. V. Kehn) gebrannt, ustus: Füllen werfen (gebären), pario: oba Kobana Него пити жежену ракију ждријеби све мушку ждребад.

жЁЖЕЊЕ, n. Sa8 2Brennen, uѕtіо. *ДРИЈЁвити CE, ждријебим се, v. r. impf. (јуж.)| жЁЛЁти, лим, (ист.) vidе жељети. ein Sülen werfen (sebären), pario: ова се жЁЛИЈА, f. (у ц. г.) женски надимак. кобила ждријеби сваке године.

і:

ЖЕлити, лим, (зап.) vidе жељетн. ЖДРИЈЌвЉЕЊЕ, т. (јуж.) pas &quenwerfen, par- ЖЁЛӰД, m. (у ц. г.) жир растов и церов, tus equae.

die Eichel, glans. ЖДРИЈЌло, п. (у Херц.) Беr &ngpap, fauces: ЖЕЛУДАРА, f. (у Ресави) нен::ка трава, која се

ко је внтез, потеци на ждријело (кад једе кад спадне желудац, 2Гrt рlаnje, herbae се зове у помоћ или у потјеру). cf. ждрло,

genus. богаз, кланац, жвало, гротло.

ЖЁЛУДАЦ, желуца, т. 1) беr оrаgеn, stomaЖДРИло, п. (зап.) vidе ждријело.

chus. 2) спао му желудац, vide струнити се.

3 vіdе жар.

ЖЕЉА, f. (асс. жељу, рі, жёље) Оer 2Bunfф, кЁнско ВРНовмы, п, фіе зеіt bеr Staнen, mendesiderium.

strua, cf. прање, праница. ЖЕЉАВА, f. планина у Хрватској, ein Bers in ЖЁнство, р. (у Рисну) дie 23eibbeit, mulieKroatien, mons Croatiae,

britas: Нема женсшва без чоества. ЖЕЊАН, љна, љно, bеgіеris, cupidus.

ЖЕНТУРИНА, f. augm. . жена. ЖЕЊЕзник, м. село близу Биограда. Туда жёЊЕЊЕ, п. Зав реіrаtеd, cum quaeritur uxor.

сад слабо ко зна што је жељево, него жЁРАВ, m, 1) vidе ждрао. 2) ein grореr grauer Офя, сви говоре гвожfe.

auch ein Schimmelpferd, bos aut equus canus. ЖЕЊЕ30, п. (око Тимока) Bas &ifen, ferrum, жЁРАВА, f. (у Грбљу) pie slübense &oble, prucf. гвожђе.

na, cf. жеравица: Тако ми ове жераве ЖЕЊЕти, желим, v. impf. (јуж.) münjфеn, cu- и тако је манит не зобао! pio, cf. жудјети.

Испећ' ће вас оба на жерави ЖЁњйн, Жељйна, т. планина у Србији, ein ЖЕРАВИЈА, f. Suр іn bеr Зворничка нахија Berg in Serbien, mons Serbiae.

ЖЕР АвињА, f(у Јадру). Жеравија извире у ЖЁљковАЊЕ, п. За@ehnen, dеѕіdеrіum. Тршићкој планини и тече кроз Тршић жѣљкоВАТИ, кујем, у. impf. (al dim. р. жеље- (у којему се једна махала зове Жератн) кога, jih febnen, dеѕidего:

вија, или Жеравнњска махала), па онда Тазбина ме та жељкује моја

између Руњана и клубаца, и утјече у Којега сам много жељковала

Дрину између Лознице и Липнице (а кад ЖЁЉУД, m. (око Имоскoгa) vidе желуд. је љетн велика суша, онда испод КлубаЖЕНА, f. (voc. жёно, pl. gen. жёна) баs Beib, ца и Руњана стане у вирове и доље пре

femina. У Дубровнику рече се свакој не- суши са свијем). познатој: жёно! 2) бie stau, uxor: He ЖЕР Авињски, кa, кo, н. п. врело, роn hіерастоји кућа на земљи, него на жени.

вија. ЖЁНАР, женaрa, m, човјек који жене врло ЖЕРАВИЦА, f.

милује и с њима радо говоря, беr Seauen: ЖЕРАТАК, тка, т. freund, amicus feminis.

жЁРИЈА, f. (у ц. г.) женски наднмак. ЖЁНБА, f. (по зап. кр.) vide женидба. RÉCTA, {f. tatarischer Ahorn, acer tataricum, ЖЕНќтиНА, f. vide жeнтурина.

ЖЕстикА, Linn. ЖЁнидвА, f. bie eirath, matrimonium : има жЁСтиков, а, о, роn tatarifфет лhorn, aceris сина на жени,дбу.

tatarici. ЖЁнидВЕнӣ, нa, нo, Cher, nuрtіаlіѕ.

жЁСтиковина, f. Pot; pоn tatarifфеm born, жЁНидвинА, . у пјесми мјесто женидба: lignum aceris tatarici. Али удa моја женидбана

ЖЕСтЙНА, f. Sas Seuer (8ebbaftigteit), eftigteit, жёник, m. Sеr iqutigam, sponsas.

ardor, ignis. жЁников, а, о, беѕ bräutіgаmѕ, ѕроnѕі. ЖЁстити CE, жёстям се, у. r. impf. entbrenЖЁНин, а, о, 1) бев 2Beibes, feminae. 2) деr nen f. B. vor Zorn, excandesco ira.

Seau, uxoris: Зар ми је он экенин брат жёсток, а, о, (comp. жёшћй) feurіg, ardens, (да му дам то) ?

н. п. коњ, човјек, ракија : ЖЁHйнство, п. реіrаtsyut, dos.

Оно су ти под каменом гује ЖЁнити, жёним, v. impf. реrbеіrаtеп, соllосо: Који жешки у приморју нема жени сина.

ЖЁТВА, f. Vie Ernte, mеѕѕiѕ. ЖЕнити ск, жёним се, V. г. impf. Беіrаtеп, жЁТВЕнй, на, но, н. п. доба, Шrnter, mеѕѕiѕ. duco uxorem,

жЁТЕЛАЦ, теоца, m. (рі. gen. жетелаца) Ber ЖЁНИЦА, f. dim. Bag 2Reisфеn, muliercula. Офnitter, messor, ef. Жњетвар. ЖЕНКА, f. Ba8 28eiben (pon gbieren), femina. жЁТЕЛАчки, кa, кo, ёфnitter, messorum, adv. ЖЁНСКА, f. adj. (у војв.) да# rauengimmer, жетелачки: сједн жетелачки (кад не могу femina, cf, женско, женскиње.

сјести сви око софре лијепо, него сваки ЖЕНСКАРА, f, vide женка.

сједне косо). ЖЕНСКА ЦРКВА, f. (у војв.) vide препрата. ЖЕТЕЛИЦА, . Die Офnitterin, messor: ЖЁнски, кa, кo, ) wеiblіф, muliebris. 2) од Те одводи наше жеше лице

удате жене, wеibli (im Gegеnjаgе pоn жЁти, жањём (у Далм. жёњем), v. impf. etn? Mädchen), muliebris:

ten, meto. Чија рука нма на пенџеру:

ЖЁтн, жмём, (part. pass. жёт, а, о,) v. impf. Ил' је женска ил' је ћевојачка

(y Ayop.) drücken, zusammendrücken, costrinНије женска, већ је ћевојачка

go, cf. цвједнти. ЖЕНСКИЊЕ, п. (coll.) 2Beibperfonen, feminae. ЖЕти, жәжем, v. impf. 1) brennen, uro. 2) (у ЖЁнскит, женскића, m. (у Лвци) женско Ц. г.) пушку, аbfeuern, incendo, cf, палити: Aujete, das Mädchen (ein Kind), puella.

Како који Турке сустизаше, ЖЁнско, ога, п. adj. ein Brauenzimmer, mulier, од образа пушку жежијаше cf. женска, женскиње.

жЁЦА, f. vіdе жеђца.

у

вљела.

Живина.

живсти.

ЖЁшыЁЊЕ, n. Bas &ntbrennen por Sorn, excan- живити, вим, (зап.) vidе жив.љетн. descentia.

живити ск, вим се, (зап.) vidе живљети се. жёв, жива, во, (жёвӣ, ва, вo, comp. живљй) живин, т. няданак од млада дрвета, Беr рrор

1) Lebeno, vivus: Живи Бога хвале. Жив био aus den Wurzeln eines jungen Baumes, sur(кад ко пољуби кога у руку). Кад се коме culus, cf. младица, (особито дјеци) честита нова кошуља или живиЦА, f. ) у куђељи некаки од онијех струдруга кака хаљина, рече се: Жив и здрав кова на којима расте сјеме, и који се подерао ! на бољу промијенно ! под њом слије не даду добро набити, него се урете глава не забољела! колико у њој жичи- ђењу ваде и бацају напоље. 2) vidе ледина. ца, толико ти годиннца! У овоме је смислу 3) жива обала (cf. наживнчити), lеbеnѕiger

н Јован бећар казао Хајки Атлагића: Zaun, viva sepes. Жива била, хајко Атлагића,

живиЧАВ, а, о, н. п. куђеља, живица 1. entЖива била, и гаће дерала!

baltend. 2) жива жељо! lieber, erwunfФter, exoptate! живиЧЕЊЕ, n. Ba® Sieben eines lеbеntigen Заи: гдје си (камо те) жива жељо? Жива же- nes, rò viva sepe munire. љо кукурузна пројо (или подгријана чор- жйвичити, чим, v. impf. (у Сријему) н. п. обабо)! 3) жива мука (т. ј. велика), grop, in- ny, einen lebendigen Zaun ziehen, viva sepe gens. 4) жива згода, treffli), egregius. 5) сва- munire. шта жива, alertei, omnimodo; не зна ништа живЈЕти, вим, (југоз.) vidе живљетн. живa, sar niФt8, plane nihil; нема жива ми- живЈЕти cЕ, вим се, (југоз.) vidе живљети се. pa, gar keine Rube.

жЙВКА, f. Хrauenname, потеn feminae. жЙВА, f. 1) баѕ рuetfilber, hуdrаrgyrum; као жёвко, т. Rann$name, nomen viri. Многи ово

жива каже се за оштро немирно дијете. ef. име дјеци за то наднјевају, да би дјеца жиживо сребро. 3) некаква бара ниже Оснјека.

Гдјекоје жене кад питају кога за KHBAA, f. das Geflügel, alites domesticae, cf.

здравље мушкога дјетета, макар му како

име било, кажу: „како ти је Живко ?” Живадин, т. ЭЛаппӧпате, nomen viri. живЉЕЊЕ, n. Sas Reben, vita. KŪBÂH, m. Mannsname, nomen viri.

живљЕТи, вим, v. impf. (јуж.) Teben, vivo, cf. жЙВАНА, f. Хrauenname, nomen feminae. ЖИВАНИЦА, f. dim. p. Живана.

живљети ск, вим се, v. . impf. (јуж.) Leben, живанчић, m. dim, p. Живан.

vivo: како се живи он ? wie geht es ihm ? они ЖИВАР, т. који на живи рибу хвата или суши. се између себе зло живе ; добро се они KABÁPÊbE, n. das Pfuscherleben, vila misera. живе. живАРИти, живарим, v. impf. піt fo ret le= (живнути, нём, v. pf. aufleben, gu Sräften tom

nicht zu ben, vivo mіѕеre, cf. животаритн, живуцати. men, revivisco : сад је мало живнуо. KÁBA TPÁBA, f. der Reiherschnabel, erodium ci-ikÂBO, adv. schnell, velociter. conium.

живоВАЊЕ, n. vіdе живљење. АЙВАХАН, xна, хно, (у Дубр.) Lebbaft, vividus живовАти, живујем, v. impf. vіdе живљети : alacer, cf. жив.

Ја ћу с драгим живо ваши жиВАЦ, вца, т. 1) рав lеbеnjige $leif(Oterv), И после су време живовали

vivum (nervus): осјекао ноктe до живца; Колико си живовала дарнуо му је у живац. 2) живац камен т.ј. Ниси раја достајала — који је нз земље као нзникао, па се не живоДЕРАЦ, дёрца, m. Sеr lеbenbig gefunken може номаћи, cf. станац.

wird, qui excoriatur vivus :,, ja cam japan живЕти, вим, (ист.) vidе живљети.

живодерац, жив дрт не одрт, жив печен ЖИВЕТи ск, вим се, (ист.) vidе живљети се, не испечен” и т. д. (у приповијеци). KHBẢHA, f. 1) der Krebs (Krankheit), cancer, car- KABÒHH, m. Mannsname, nomen viri

cinoma : живина га расточила ! 2) мнош- живоНАЧЕлни, на, но, н. п. Богородица : и име тво људи, эRenge Bolfs, multitudo. 3) (у Бога в свете Тројице, живоначелне Бовојв.) кокошн, патке, гуске н ћурке, да8 городице (у напијању). Gerlügel, Seberries, alites domesticae. 4) (у живо СРЕБРО, п. (у Дубр.) баs Ouetfilber, arДубр.) vidе животиња.

gentum vivum, cf. жива. ЖивиниЦА, f. dim. р. живина.

живот, живота, т. 5) Sag geben, vita, cf. ЖнживинчE, n. ein pan&tbiet, pecus.

так, жиће. 2) ударио га у живот, vidе мошње. живи огањ, m. 3) (у Грбљу) некакве красте живота, т. ЭЛаппвпате, nomen viri.

по глави, 2Гrt ausfфTag am #opfe, porrigo aйвoТАН, тна, тнo, mobtbeleibt, obesus, н. п. Жнquaedaт. 2) огањ који се вади тарући дво- вотно јагње, може се испећн. је липово дрвљади једно о друго докле се животАРЁЊЕ, т. vіdе живарење. не упале, па кажу да пепелом од овога животАРИти, животарим, y, impf. vіdе жиогња ваља посути оне красте, н проћи ће, варитн. cf. Hзвити огањ.

І животинА, f. (у Дубр.) vidе животнња.

« PreviousContinue »