Ж ЖАБА, f. (pl. gen. жаба) 1) ber Grofd, rana. код] мале дјеце не ваља жабу спомињати; ако ли би је ко нехотице споменуо, онда дијете потегну за ухо цвокнувши уснама (које се не може исписати), а ономе који је споменуо рекне се: „Одгризла ти уши!” cf. жабнце. 2) жаба губавица, или крастава жаба, vide губавица. 3) ватрена жаба, по барама мала жаба, која има по трбуху шаре врло жуте. Говори се да ове жабе не ваља убијати, јер веле да би кућа изгорјела ономе који би је убио. жабац, жапца, m. Männden von Grofd, rana mas. ЖАБЕТИНА, f. augm. v. жаба. Марка жали и отац и мајка, 2) bebauern, miseror: жалим га што је тако несрећан. 3) кога, што, fdonen, parсеге: удри га, што га жалиш? не жали труда; не жали новаца. 4) на кога, wem gram fein, succenseo : Човјек не жали толико на непријатеља колико на пријатеља (кад му се што неправо учини). 5) на кога, erbadt baben, suspicor: нестало ин је сјекире, и жалим на тога и тога. жалити се, лим се, v. r. impf. на кога, fid bellagen über jemanb, accuso aliquem. Жалица, f. (у Ц. г.) vide рит. И ја да ти жаловање кажем жабиЋ, m. ber junge &rofd (&rofdwurm), га- жіловање, n. vide жалба: nula. ЖАБИЦА, f. 1) dim. Gröfdlein, ranula. 2) eine | Жаловито, jammervoll, miserandum in modum : Verzierung am obern Theile des Pistolen- Жаловимо, како и робиње . fdafteš, pars ornatus pistolae. 3) (у Срије-|жалосан, сна, сно, vide жалостан. му) vide зевалица. 4) она ракетла што жалост, жалости, f. (loc. жалости) bie Erau= скачући пуца, 5) на капији оно гвожђе, rigkeit, Schmerz, dolor, luctus. гдје се осовина од капије окреће. Жалостан, сна, сно, betrübt, tristis. . ЖАБИЦЕ, f. pl. жлијезде око врата, и за то жалостив, а, о, mitleibig, miserens. мало дијете повуку за ухо, кад се пред| жалФИЈА, f. bie Šalbei, salvia officinalis. њим спомене жаба, Urt alsbrüfen, glan-|жамор, m. (у Будви) bas Selifpel, susurrus, dulae cervicis. Жабљак, m. 1) град у Зети више утока Баш у твога поносита града cf. жубор. Мо-|жао, 1) Іеіò: жао ми je, doleo, es ift mir leib, es thut mir leib. 2) на кога, id bin ibm gram, succenseo illi: 2) bie Ramille, matricaria camomilla Linn. cf. прстенак. --- Равно поље, жао ми је на те: ЖАБЉА ТРАВА, f. Sunbšamille, anthemis cotula. ЖАБОКРЕЧИНА, f. као (зелен) кајмак, који се ЖАВКА, f. (у Ц. г.) vide чапра, ЖАПАЊЕ, п. баз Seniren, sui coërcitio. жÁПАТИ СЕ, жапам се, v. r. impf. као стидјети се или устручавати се, fid geniren, se coërcere. ЖАПНУТИ СЕ, нём се, V. r. pf. као застндјети се, fid geniren, se coërcere. жавољ, m. (у Барањн) Urt Pflanze, herbae genus. ЖАР, m. 1) glubenbe Roblen (bie Sluth), pruЖАГРЕЊЕ, n. bas engen, ambustio. ЖАГРИТИ, рим, v. impf. н. п. зелен кукуруз, ЖАЖАЛИЦА, f. (tomifd) vide копље. ЖАЛБА, f. bie ej werbe, querimonia, cf. тужба: na. 2) (cт.) Name eines Pferdes, nomen equi: Два коњица жара и жерава 3) (у Ц. г.) некака трава као оштрика, cf. тршљака. ЖАРА, f. vide коприва. Жарач, жарача, m. bie Dfenftange, pertica fornacalis, cf. жарило. ЖАРЕЊЕ, П. 1) bas Glübend-maden, candefactio. жалије, comp. v. жао (aud) superl. најжалије). 2) baš 2rennen ber Brennneffein, ustio urжалити, лим, v. impf. 1) кога, betrauern, lugeo: Жали не жива, а немој мртва; Тешко ономе кога жале; ticae. жарило, n. vide жарач; жарилом га извијали; Девете пећке жари.о. жарити, жарим, v. impf. 1) н. п. пећ, güђепò| Жвалити, лӥм, v. impf. (у Славон.) zäumen, maden, candefacio. 2) погачу, посути је врућијем пепелом, па одмах по том врућијем ожегом потрљати. 3) коприве жаре, brennen, uro: Трње боде, а коприве жаре ЖАРКАСТ, а, о, glübenb roth, flammeolus: увијек је румена и жаркаста. Жарко, m. Mannšname, nomen viri. eigentl. das Gebiß (dem Pferde) anlegen, frenare, propr. oream ori (equi) inserere, cf. зауздавати: хајде жвали (коње). ЖВАЛИЦЕ, f. pl. (у Ц. г.) vide уста. cf. жвале. жвало, п. (у Ц. г.) 1) н. п. вучје жвало, ber Rachen, fauces. 2) der Engpaß, fauces, cf. ждријело, кланац. ЖВАЉЕЊЕ, n. baš Räumen, frenatio. ЖАРКО СЎНЦЕ, П. (ст.) beiße Šonne, sol calidus : | ЖвлоЦЕ, n. dim. v. жвало. ЖАРКОВИТО СУНЦЕ, п. (ст.) vide жарко сунце: Као с неба жарқовишо сунце ЖВАТАЊЕ, n. baš Rauen, manđucatio. жВАТАТИ, жваћем, v. impf. fauen, mando. жвокно, n. vide жвркно. ЖАЦАЊЕ, n. 1) bas teden, punctio. 2) ба3] жВрк, m. 1) bas Räbфen an ben Špornen, roluZurückschaudern, horror. жӑцати, цӑм, v. impf. ftedjen, pungo. ЖАЦАТИ СЕ, Цӑм се, v. r. impf. zurüd[daubern, horrere: Он би дошао, али се жаца од ЖіЦНУТИ CE, нêм се, v. r. impf. zurüdu=| bern, exhorrescere, cf. препасти се. ЖБАН, m. eine böljerne Ranne, vas aquarium ligneum. Жбан је од малијех дуга и стоји| усправо; одозго има двије јаме : једну на дну, на коју се вода сипа уњ, а другу на маломе носцу, на коју се вода пије из њега. У жбана су дна дугуљаста, и за то је сваки жбан мало плосан, С једне стране неколике су дуге горе дуже, гдје су пробушене двије јаме, у које се намјести узица за коју се жбан носи. cf. жбањ, ибан. жБањ, m. (у Рисну) vide жбан. ЖБАЊИЦ, жбањица, m. (у горњ. примор.) dim. v. жбањ: Направно мали жбањиц од тимовине ЖБИР, m. (у примор.) vide ухода. ЖБИЦА, f. bie peide (am Rabe), radius. cf. спица. ЖБУГАРА, f. (у Боци) ein Eleines Cod, moburd la calcarium. 2) cf. радиш. жвркно, п. (im der;e) podicis fissura. жглоб, жглоба, m. (у Ц. г.) vide зглоб. ждЁРА, m. (ист.) vide ждеро. жДЁРАЛИЦА, m. (у Боци) eine gefräßige Perfon, vorax homo aut feminae. ждЁРАЊЕ, п. 1) baš dlucen, glutitio (?). 2) bas reffen, voratio. жДЁРАТИ, ждёрём, v impf. 1) lingen, glutio, cf. гутати. 2) freffen, voro. ждеро, m. ber ielfraß, vorax homo. ЖДЕРОЊА, ЖдлЁБ, m. vide жлеб. ЖдЛИБ, m. vide жлиб. ЖДАЙЈЕБ, m. vide Жлијеб, ЖДРАК, m. vide зрак: од ждрака до мрака. ЖДРАКА, f. vide зрака : Од њег' ждрака по авлији бије – Твоја се срећа родила, Сунчаном ждраком повила ЖДРАКНУТИ, нем, v. pf. bervoritrablen, effulgeo, cf. гранути. Сунце ждракну од истока ЖДРАКУЛЕ, у загонеци, cf. шајко. ждрал, ждрала, m. (pl. ждрӑлови, ждралова) 1) ber Rranid, grus, cf. ждрао. 2) приповиједа се да се тако звао коњ Милоша Обилића, Ждралињак, m. Wrt flanze, herbae genus. ЖДРАЛИЦА, f. поток у нахији Крагујевачкој, који више Крагујевца утјече у Јасеницу. ЖДРАЉ, Ждраљ, m. (pl. ждраљеви) (у Ц. г. и у Бачк.) vide ждрао. жДРАЉИКА, f. ber Steinflee, trifolium molilotus. жДРАО, ждрала, m. vide ждрал. ждреб, m. (ист.) vide ждријеб. жвале, жвала, f. pl. 1) baš Gebig am Заиме, ждРЁБАД, f. (coll.) (ист. и јуж.) біe Güllen, orea, cf. ђем. 2) (у Боци) vide уста, чељусти: pulli equini. те пуну ожицу врућега варива у жвале. ЖДРЁБАН, бна, бно, (у Сријему) vide cyЖВАЛЁНЦЕ, n. (у Црмн.) vide жваоце. ждребан. чаник. ЖДРЕБАНИК, банйка, m. поље у Црној гори к] ЖДРИПЧАНИК, чаника, m. (зап.) vide ждреп- sortiri. ЖДРЕБАЦ, ждрепца, m. (ист.) vide ждријебац. ЖДРЕБЕЋАК, бећака, т. т. j. зуб, (ист. и јуж.) Ждёкља, m. што се у један пут прождере ЖДРЕБЕЋИ, ћа, hê, Gülen, pullorum equino-|ЖДРОНЦАТИ, цам, v. impf. (у Сријему) vide ЖЕВКАРЕЊЕ, ( ЖДРЕПЧАНИК, Чаника, m. (ист. и јуж.) baš Drt=|ЖЕВКА́РИТИ, Жёвкарим, v. impf. vide жевкати. fdheit, cf. јармак. Жёвкати, кам, v. impf. befzen, latro leniter. ЖДРЕПЧИЋ, m. dim. v. ждријебац инь ждребац. | ЖЕГА, f. vide припека. ЖДРИБ, m. (зап.) vide ждријеб. ЖДРИБЕЋАК, бећака, т. (зап.) vide ждребећак. ЖДРИБИЦА, f. (зап.) vide ждребица. ЖДРИЈЕБЕ, Ждребета, п. (јуж.) bas güllen, pul- ЖДРИЈЕБИТИ, ждријебим, v. impf. (јуж.) ein ждријело, n. (у Херц.) ber Engpaß, fauces: ЖЁГАРА, f. некако мјесто на Тромеђи: жÉдан, дна, дно, (жедни, на, нô) burftig, si- жеднети, (ист.)) den, sitio. ЖЁБ, f. ber Durft, sitis, cf. жеђа. Ни јуначка жеђа додијала Боса ћу га каменом водити, Него пити жежену ракију ЖЕЖЕЊЕ, n. baš Drennen, ustio. ЖЕЛЕТИ, лим, (ист.) vide жељети. жЁЛИЈА, f. (у Ц. г.) женски надимак. желити, лим, (зап.) vide жељети. жёлуд, m. (у Ц. г.) жир растов и церов, die Eichel, glans. ЖЕЛУДАРА, f. (у Ресави) некака трава, која се једе кад спадне желудац, Wrt Pflanze, herbae genus. ЖЕЛУДАЦ, желуца, m. 1) ber Magen, stoma chus. 2) спао му желудац, vide струнити се. Жеља, f. (асс. жељу, pl. жеље) ber Sunfd,|жеНСКО ВРИЈЕМЕ, П. vie Zeit ber Frauen, menstrua, cf. прање, праница. desiderium. ЖЁЉАВА, Е. планина у Хрватској, ein erg in женство, п. (у Рисну) bie Beibbeit, mulieKroatien, mons Croatiae. Жељан, љна, љно, begierig, cupidus. Жељезо, п. (око Тимока) баз Éifen, ferrum, жељети, желим, v. impf. (јуж.) münden, cupio, cf. жудјети. britas: Нема женсшва без чоества. жеЊЕЊЕ, n. baš Seiraten, cum quaeritur uxor. жељин, Жељина, m. планина у Србији, ein | ЖЁНБА, f. (по зап. кр.) vide женидба. ЖЕНИДБА, f. bie Seirath, matrimonium: жЕРА́ВИЊСКӣ, ка, ко, н. п. врело, von Жеравија. Svide жар. ЖЁРИЈА, f. (у Ц. г.) женски надимак. KECTA, f. tatarischer Ahorn, acer tataricum, има жестиков, а, о, von tatarifdem Whorn, aceris XÈHHдBEHÂN, HÂ, Hô, Che-, nuptialis. жени сина. ЖЁНИТИ СЕ, женим се, v. r. impf. beiraten, ЖЁНИЦА, f. dim. baš Meibфen, muliercula. ЖЁНСКА ЦРКВА, f. (у војв.) vide препрата. Чија рука има на пенџеру : Ил' је женска ил' је ђевојачка Није женска, већ је ђевојачка — ЖЕНСКИЊЕ, n. (coll.) Beibšperfonen, feminae. женскиЋ, женскића, m. (у Лици) женско Дијете, baš äbфen (ein Rinð), puella. женско, ога, п. adj. ein Frauenzimmer, mulier, cf. женска, женскиње. tatarici. ЖЁСТИКОВИНА, f. Solj von tatarifdem Whorn, lignum aceris tatarici. ЖЕСТИНА, f. baŠ Žeuer (Rebbaftigteit), Jeftigteit, ЖЕСТИТИ СЕ, жестим се, v. r. impf. entiren= Оно су ти под каменом гује Који жешки у приморју нема — жЕТЕЛАЧКИ, ка, ко, Odnitter-, messorum. adv. dnitterin, messor: Те одводи наше жешелице жёти, жањем (у Далм. жењем), v. impf. ern= ten, meto. жёти, жмём, (part. pass. жет, а, о,) v. impf. жёЋи, жежем, v. impf. 1) brennen, uro. 2) (y ЖЕШЋЕЊЕ, n. bas Entbrennen vor Born, excan- жив, жива, во, (живи, ва, во, comp. живљи живити, вим, (зап.) vide живљети. живица, f. 1) у куђељи некаки од онијех стру- ЖИВИЧАВ, а, о, н. п. куђеља, живица 1. ent= rhaltend. 2) жива жељо! lieber, ermünfcter, exoptate! гдје си (камо те) жива жељо? Жива же1љо кукурузна пројо (или подгријана чорбо)! 3) жива мука (т. j. велика), groß, ingens. 4) жива згода, trefflid), egregius. 5) свашта жива, allerlei, omnimodo; не зна ништа |ЖИВЈЕТИ, вим, (југоз.) vide живљети. жива, gar niš, plane nihil; нема жива ми-|ЖИВЈЕТИ СЕ, ВИм се, (југоз.) vide живљети се. pa, gar keine Ruhe. |ЖИВКА, f. Grauenname, nomen feminae. живко, m. Жаппšname, nomen viri. Многи ово име дјеци за то надијевају, да би дјеца живљела. Гдјекоје жене кад питају кога за здравље мушкога дјетета, макар му како име било, кажу: „како ти је Живко ?" живљење, n. baš Reben, vita. живичење, n. bas Sieben eines lebenbigen 3au= ЖИВА, f. 1) баš uedfilber, hydrargyrum; као жива каже се за оштро немирно дијете. cf. живо сребро. 3) некаква бара ниже Осијека. жива, f. baš Geflügel, alites domesticae, ef. живина. живадин, m. Mann$name, nomen viri. ЖИВАР, m. који на Живи рибу хвата или суши. conium. ЖИВЉЕТИ, вим, v. impf. (јуж.) Ieben, vivo, cf. живети. ЖИВЉЕТИ СЕ, ВИм се, v. r. impf. (јуж.) Ieben, vivo: како се живи он? wie gelt es ibm ? онн се између себе зло живе; добро се они живе. |живнути, нём, v. pf. aufleben, ju Rräften fom= ЖИВАХАН, хна, хно, (у Дубр.) Lebbaft, vividus | ЖИВОВАТИ, живујем, v. impf. vide живљети: alacer, cf. жив. Живац, вца, m. 1) bas lebenbige Fleifd (Serv), - Ја ћу с драгим живоваши И после су време живовали Колико си живовала Ниси раја достајала живОДЕРАЦ, дёрца, m. ber lebenbig gefdunben mirb, qui excoriatur vivus :,, ја сам јарац живодерац, жив дрт не одрт, жив печен не испечен" и т. д. (у приповијеци). |живдин, m. Mannšname, nomen viri cinoma: живина га расточила! 2) мнош-|живоначЁлнӣ, на, но, н. п. Богородица : и име тво људи, Menge Wolfs, multitudo. 3) (у војв.) кокоши, патке, гуске и ћурке, baš Geflügel, Geberviel, alites domesticae. 4) (у Дубр.) vide животиња. Живиница, f. dim. v. живина. живинче, n. ein Santhier, pecus. Бога и свете Тројице, живоначелне Богородице (у напнјању). живо СРЕБРО, п. (у Дубр.) gentum vivum, ef. жива. uedfilber, ar живот, живота, m. 1) ba leben, vita, cf. житак, жиће. 2) ударно га у живот, vide мошње. ЖИВИ ОГАЊ, m. 1) (у Грбљу) некакве красте | ЖИВОТА, m. Mannšname, nomen viri. по глави, 2rt usag am Ropfe, porrigo животан, тна, тно, wohlbeleibt, obesus, н. п. жиquaedam. 2) огањ који се вади тарући дво- вотно јагње, може се испећи. је липово дрвљади једно о друго докле се |ЖИВОТАРЕЊЕ, n. vide живарење. живота́рити, животарим, v. impf. vide жи варити. ЖИВОТИНА, f. (у Дубр.) vide животиња. |