Page images
PDF
EPUB

Ж

ЖАБА, f. (pl. gen. жаба) 1) ber Grofd, rana. код] мале дјеце не ваља жабу спомињати; ако ли би је ко нехотице споменуо, онда дијете потегну за ухо цвокнувши уснама (које се не може исписати), а ономе који је споменуо рекне се: „Одгризла ти уши!” cf. жабнце. 2) жаба губавица, или крастава жаба, vide губавица. 3) ватрена жаба, по барама мала жаба, која има по трбуху шаре врло жуте. Говори се да ове жабе не ваља убијати, јер веле да би кућа изгорјела ономе који би је убио.

жабац, жапца, m. Männden von Grofd, rana

mas.

ЖАБЕТИНА, f. augm. v. жаба.

Марка жали и отац и мајка,
А Андрију ни отац ни мајка,
Него једна из села ђевојка

2) bebauern, miseror: жалим га што је тако несрећан. 3) кога, што, fdonen, parсеге: удри га, што га жалиш? не жали труда; не жали новаца. 4) на кога, wem gram fein, succenseo : Човјек не жали толико на непријатеља колико на пријатеља (кад му се што неправо учини). 5) на кога, erbadt baben, suspicor: нестало ин је сјекире, и жалим на тога и тога. жалити се, лим се, v. r. impf. на кога, fid bellagen über jemanb, accuso aliquem. Жалица, f. (у Ц. г.) vide рит.

И ја да ти жаловање кажем

жабиЋ, m. ber junge &rofd (&rofdwurm), га- жіловање, n. vide жалба: nula. ЖАБИЦА, f. 1) dim. Gröfdlein, ranula. 2) eine | Жаловито, jammervoll, miserandum in modum : Verzierung am obern Theile des Pistolen- Жаловимо, како и робиње . fdafteš, pars ornatus pistolae. 3) (у Срије-|жалосан, сна, сно, vide жалостан.

му) vide зевалица. 4) она ракетла што жалост, жалости, f. (loc. жалости) bie Erau= скачући пуца, 5) на капији оно гвожђе, rigkeit, Schmerz, dolor, luctus. гдје се осовина од капије окреће.

Жалостан, сна, сно, betrübt, tristis. . ЖАБИЦЕ, f. pl. жлијезде око врата, и за то жалостив, а, о, mitleibig, miserens. мало дијете повуку за ухо, кад се пред| жалФИЈА, f. bie Šalbei, salvia officinalis. њим спомене жаба, Urt alsbrüfen, glan-|жамор, m. (у Будви) bas Selifpel, susurrus, dulae cervicis.

Жабљак, m. 1) град у Зети више утока
раче у Скадарско блато:
Гром удари тебе у Жабљака

Баш у твога поносита града

cf. жубор.

Мо-|жао, 1) Іеіò: жао ми je, doleo, es ift mir leib, es thut mir leib. 2) на кога, id bin ibm gram, succenseo illi:

2) bie Ramille, matricaria camomilla Linn. cf. прстенак.

---

[ocr errors]

Равно поље, жао ми је на те:
Јер мој драги отиде низа те
На Марка је врло жао краљу
3) жао ми је на њега, id babe Verbat
auf ibn, suspicor de illo, cf. жалити.

ЖАБЉА ТРАВА, f. Sunbšamille, anthemis cotula.
жабљи, ља, љё, Grofd-, ranae et ranarum.
жабњак, т. жабља јаја, што се у прољеће жаока, f. vide жалац.
налазе по води око камења, баs Grofdleid | ЖАПА, f. Urt gêne, sui coërcitio.
(die Froscheier), ova ranarum.

ЖАБОКРЕЧИНА, f. као (зелен) кајмак, који се
ухватн по водама које не отјечу, bie umpf-
jannideli, zannichellia palustris. cf. окријек.
ЖАБУРИНА, f. vide жабетина.

ЖАВКА, f. (у Ц. г.) vide чапра,

ЖАПАЊЕ, п. баз Seniren, sui coërcitio.

жÁПАТИ СЕ, жапам се, v. r. impf. као стидјети се или устручавати се, fid geniren, se

coërcere.

ЖАПНУТИ СЕ, нём се, V. r. pf. као застндјети се, fid geniren, se coërcere.

жавољ, m. (у Барањн) Urt Pflanze, herbae genus. ЖАР, m. 1) glubenbe Roblen (bie Sluth), pruЖАГРЕЊЕ, n. bas

engen, ambustio.

ЖАГРИТИ, рим, v. impf. н. п. зелен кукуруз,
fengen, amburere.

ЖАЖАЛИЦА, f. (tomifd) vide копље.
жалац, жалцӑ, m. bertadel (ber Diene),
aculeus, cf. жаока.

ЖАЛБА, f. bie ej werbe, querimonia, cf. тужба:
Те пред пашом жалбу учинише

na. 2) (cт.) Name eines Pferdes, nomen equi: Два коњица жара и жерава

3) (у Ц. г.) некака трава као оштрика, cf. тршљака.

ЖАРА, f. vide коприва.

Жарач, жарача, m. bie Dfenftange, pertica fornacalis, cf. жарило.

ЖАРЕЊЕ, П. 1) bas Glübend-maden, candefactio. жалије, comp. v. жао (aud) superl. најжалије). 2) baš 2rennen ber Brennneffein, ustio urжалити, лим, v. impf. 1) кога, betrauern, lugeo: Жали не жива, а немој мртва; Тешко

ономе кога жале;

ticae.

жарило, n. vide жарач; жарилом га извијали; Девете пећке жари.о.

жарити, жарим, v. impf. 1) н. п. пећ, güђепò| Жвалити, лӥм, v. impf. (у Славон.) zäumen, maden, candefacio. 2) погачу, посути је врућијем пепелом, па одмах по том врућијем ожегом потрљати. 3) коприве жаре, brennen, uro:

Трње боде, а коприве жаре ЖАРКАСТ, а, о, glübenb roth, flammeolus: увијек је румена и жаркаста. Жарко, m. Mannšname, nomen viri.

eigentl. das Gebiß (dem Pferde) anlegen, frenare, propr. oream ori (equi) inserere, cf. зауздавати: хајде жвали (коње). ЖВАЛИЦЕ, f. pl. (у Ц. г.) vide уста. cf. жвале. жвало, п. (у Ц. г.) 1) н. п. вучје жвало, ber Rachen, fauces. 2) der Engpaß, fauces, cf. ждријело, кланац.

ЖВАЉЕЊЕ, n. baš Räumen, frenatio.

ЖАРКО СЎНЦЕ, П. (ст.) beiße Šonne, sol calidus : | ЖвлоЦЕ, n. dim. v. жвало.

[blocks in formation]

ЖАРКОВИТО СУНЦЕ, п. (ст.) vide жарко сунце: Као с неба жарқовишо сунце

ЖВАТАЊЕ, n. baš Rauen, manđucatio. жВАТАТИ, жваћем, v. impf. fauen, mando. жвокно, n. vide жвркно.

ЖАЦАЊЕ, n. 1) bas teden, punctio. 2) ба3] жВрк, m. 1) bas Räbфen an ben Špornen, roluZurückschaudern, horror.

жӑцати, цӑм, v. impf. ftedjen, pungo. ЖАЦАТИ СЕ, Цӑм се, v. r. impf. zurüd[daubern, horrere: Он би дошао, али се жаца од

[blocks in formation]

ЖіЦНУТИ CE, нêм се, v. r. impf. zurüdu=| bern, exhorrescere, cf. препасти се. ЖБАН, m. eine böljerne Ranne, vas aquarium ligneum. Жбан је од малијех дуга и стоји| усправо; одозго има двије јаме : једну на дну, на коју се вода сипа уњ, а другу на маломе носцу, на коју се вода пије из њега. У жбана су дна дугуљаста, и за то је сваки жбан мало плосан, С једне стране неколике су дуге горе дуже, гдје су пробушене двије јаме, у које се намјести узица за коју се жбан носи. cf. жбањ, ибан. жБањ, m. (у Рисну) vide жбан. ЖБАЊИЦ, жбањица, m. (у горњ. примор.)

dim. v. жбањ:

Направно мали жбањиц од тимовине ЖБИР, m. (у примор.) vide ухода. ЖБИЦА, f. bie peide (am Rabe), radius. cf.

спица.

ЖБУГАРА, f. (у Боци) ein Eleines Cod, moburd

la calcarium. 2) cf. радиш.

жвркно, п. (im der;e) podicis fissura.
ЖГАНИЦА, f. (у Славонији) vide препеченица.
жганци, жганаца, m. pl. (öfterr. ber Gter3)
eine Zrt Polenta, polentae genus.
жГАРИЦА, f. (у Лици) vide језгарица, н. п.
од ораха, љешника, шљива и т. д.

жглоб, жглоба, m. (у Ц. г.) vide зглоб.
|ждаљ, m, планина у Далмацији између Вр-
љике и Дрниша, ein Berg in Dalmatien,
mons Dalmatiae.

[blocks in formation]

ждЁРА, m. (ист.) vide ждеро. жДЁРАЛИЦА, m. (у Боци) eine gefräßige Perfon, vorax homo aut feminae.

ждЁРАЊЕ, п. 1) baš dlucen, glutitio (?). 2) bas reffen, voratio.

жДЁРАТИ, ждёрём, v impf. 1) lingen, glutio, cf. гутати. 2) freffen, voro. ждеро, m. ber ielfraß, vorax homo. ЖДЕРОЊА, ЖдлЁБ, m. vide жлеб. ЖдЛИБ, m. vide жлиб. ЖДАЙЈЕБ, m. vide Жлијеб,

ЖДРАК, m. vide зрак: од ждрака до мрака. ЖДРАКА, f. vide зрака :

Од њег' ждрака по авлији бије – Твоја се срећа родила, Сунчаном ждраком повила ЖДРАКНУТИ, нем, v. pf. bervoritrablen, effulgeo, cf. гранути.

[ocr errors]

Сунце ждракну од истока ЖДРАКУЛЕ, у загонеци, cf. шајко. ждрал, ждрала, m. (pl. ждрӑлови, ждралова) 1) ber Rranid, grus, cf. ждрао. 2) приповиједа се да се тако звао коњ Милоша Обилића, Ждралињак, m. Wrt flanze, herbae genus. ЖДРАЛИЦА, f. поток у нахији Крагујевачкој, који више Крагујевца утјече у Јасеницу. ЖДРАЉ, Ждраљ, m. (pl. ждраљеви) (у Ц. г. и у Бачк.) vide ждрао.

жДРАЉИКА, f. ber Steinflee, trifolium molilotus. жДРАО, ждрала, m. vide ждрал. ждреб, m. (ист.) vide ждријеб.

жвале, жвала, f. pl. 1) baš Gebig am Заиме, ждРЁБАД, f. (coll.) (ист. и јуж.) біe Güllen, orea, cf. ђем. 2) (у Боци) vide уста, чељусти:

pulli equini.

те пуну ожицу врућега варива у жвале. ЖДРЁБАН, бна, бно, (у Сријему) vide cyЖВАЛЁНЦЕ, n. (у Црмн.) vide жваоце.

ждребан.

чаник.

ЖДРЕБАНИК, банйка, m. поље у Црној гори к] ЖДРИПЧАНИК, чаника, m. (зап.) vide ждреп-
Брдима.
ЖДРЁБАЊЕ, n. (ист. и јуж.) baš Rofen, sortitio. ЖДРИПЧИЋ, m. dim. v. Дрибац.
ЖДРЕБАТИ, бам, v. impf. (ист. и јуж.) Iofen,

sortiri.

ЖДРЕБАЦ, ждрепца, m. (ист.) vide ждријебац.
ЖДРЕБЕ, Дребета, п. (ист.) vide ждријебе.
ЖДРЕБЕНЦЕ (ждребенце), цета, n. dim. v.
ждребе инь ждријебе.

ЖДРЕБЕЋАК, бећака, т. т. j. зуб, (ист. и јуж.)
der Füllenzahn, dens pulli equini.

Ждёкља, m. што се у један пут прождере
(ждркне), der Schluck, haustus.
ждркнути, нêм, v. pf. gemein für прождријетн.
ждрло, п. (у Далм.) vide ждријело.
ждёмњи, ждрмања, m. pf. (у Ц. г.) vide' жрвањ :
Кад се кучка научи на ждрмње, или
кучку убиј, или ждрмње сломи.
ЖДРОНЦАЊЕ, П. vide дреждање.

ЖДРЕБЕЋИ, ћа, hê, Gülen, pullorum equino-|ЖДРОНЦАТИ, цам, v. impf. (у Сријему) vide

[blocks in formation]

ЖЕВКАРЕЊЕ, (

ЖДРЕПЧАНИК, Чаника, m. (ист. и јуж.) baš Drt=|ЖЕВКА́РИТИ, Жёвкарим, v. impf. vide жевкати.

fdheit, cf. јармак.

Жёвкати, кам, v. impf. befzen, latro leniter.

ЖДРЕПЧИЋ, m. dim. v. ждријебац инь ждребац. | ЖЕГА, f. vide припека.

ЖДРИБ, m. (зап.) vide ждријеб.
ЖДРИБАД, f. (зап.) vide ждребад.
ЖДРИБАН, бна, бно, (зап.) vide ждребан.
ЖДРИБАЊЕ, п. (зап.) vide ждребање.
ЖДРИБАТИ, бам, (зап.) vide ждребати.
ЖДРИБАЦ, ждрипца, m. (зап.) vide ждријебац.
ЖДРИБЕ, ждрибета, п. (зан.) vide ждријебе.
ЖДРИБЕНЦЕ (ждрибенце), цета, n. dim. v.
ждрибе.

ЖДРИБЕЋАК, бећака, т. (зап.) vide ждребећак.
ЖДРИБЕЋИ, ћа, ће, (зап.) vide ждребећи.
ЖДРИБЕШЦЕ, Цета, n. vide ждрибенце.
ЖДРИБИТИ, ждрибам, (зап.) vide ждријебити.
ЖАРИБИТИ СЕ, ждрибим се, (зап.) vide ждри-|
јебити се.

ЖДРИБИЦА, f. (зап.) vide ждребица.
ЖДРИБИЧИЦА, f. dim. v. ждрибица.
ЖДРИБЉЕНЕ, п. (зап.) vide ждријебљење.
ЖДРИЈЕБ, m. bas koš, sors, cf. шорак.
ЖДРИЈЕБАЦ, Ждријепца, m. (јуж.) ein junger
Hengst, admissarius juvenis.

ЖДРИЈЕБЕ, Ждребета, п. (јуж.) bas güllen, pul-
lus equi.

ЖДРИЈЕБИТИ, ждријебим, v. impf. (јуж.) ein
Gülen werfen (gebären), pario: ова кобила
ждријеби све мушку ждребад.
ЖДРИЈЕБИТИ СЕ, ждријебим се, v. r. impf. (јуж.)
ein Gülen werfen (gebären), pario: ова се
кобила ждријеби сваке године.
ЖДРИЈЕБЉЕЊЕ, п. (јуж.) baš Güllenwerfen, paг-
tus equae.

ждријело, n. (у Херц.) ber Engpaß, fauces:
ко је витез, потеци на ждријело (кад
се зове у помоћ или у потјеру). cf. ждрло,
богаз, кланац, жвало, гротло.
ждрило, п. (зап.) vide ждријело.

ЖЁГАРА, f. некако мјесто на Тромеђи:
Поклонише кулу на Жегари

жÉдан, дна, дно, (жедни, на, нô) burftig, si-
tibundus.

жеднети, (ист.))
жеднити, (зап. ( жедним, v. impf. burftig wer=
ЖЕДЊЕТИ, (јуж.))

den, sitio.

ЖЁБ, f. ber Durft, sitis, cf. жеђа.
ЖЁБА, f. vide жеђ :

Ни јуначка жеђа додијала
ЖЁБАН, а, о, dim. v. жедан :

Боса ћу га каменом водити,
А глађана преко земље сите,
А жеђана преко воде ладне
ЖЕБЦА, f. dim. v. жеђ, cf. жеца.
KÉKEь, m. ein Anbindstock für die Schafhunde,
baculus alligando molosso. Жежељ је као
подугачак и подебео штап; један се
крај од њега свеже псетету за огрљак, а
други за колац (да не би псето прегри-
зло узицу кад нема ланца). Бутит
као пас у Жежељу.
жёжен, жежена, но, (жежени, на, нô) (part.
pass. v. жећи) gebrannt, ustus :

Него пити жежену ракију ЖЕЖЕЊЕ, n. baš Drennen, ustio. ЖЕЛЕТИ, лим, (ист.) vide жељети. жЁЛИЈА, f. (у Ц. г.) женски надимак. желити, лим, (зап.) vide жељети. жёлуд, m. (у Ц. г.) жир растов и церов, die Eichel, glans.

ЖЕЛУДАРА, f. (у Ресави) некака трава, која се једе кад спадне желудац, Wrt Pflanze, herbae

genus.

ЖЕЛУДАЦ, желуца, m. 1) ber Magen, stoma

chus. 2) спао му желудац, vide струнити се.

Жеља, f. (асс. жељу, pl. жеље) ber Sunfd,|жеНСКО ВРИЈЕМЕ, П. vie Zeit ber Frauen, menstrua, cf. прање, праница.

desiderium.

ЖЁЉАВА, Е. планина у Хрватској, ein erg in женство, п. (у Рисну) bie Beibbeit, mulieKroatien, mons Croatiae.

Жељан, љна, љно, begierig, cupidus.
ЖељЕЗНИК, m. село близу Биограда. Туда
сад слабо ко зна што је железо, него
сви говоре гвожђе.

Жељезо, п. (око Тимока) баз Éifen, ferrum,
cf. гвожђе.

жељети, желим, v. impf. (јуж.) münden, cupio, cf. жудјети.

britas: Нема женсшва без чоества.
ЖЕНТУРИНА, f. augm. v. жена.

жеЊЕЊЕ, n. baš Seiraten, cum quaeritur uxor.
жёрав, m. 1) vide ждрао. 2) ein großer grauer Dds,
auch ein Schimmelpferd, bos aut equus canus.
ЖЁРАВА, f. (у Грбљу) bie glübenbe Roble, pru-
na, cf. жеравица: Тако ми ове жераве
и тако је манит не зобао!
Испећ ће вас оба на жерави
ЖЕРАВИЈА, ¿f. Kluß in ber Зворничка нахија
ЖЕРАВИЊА, (у Јадру). Жеравија извире у
Тршићкој планини и тече кроз Тршић
(у којему се једна махала зове Жера-
вија, или Жеравињска махала), па онда
између Руњана и Клубаца, и утјече у
Дрину између Лознице и Липнице (а кад
је љети велика суша, онда испод Клуба-
ца и Руњана стане у вирове и доље пре-
суши са свијем).

жељин, Жељина, m. планина у Србији, ein |
Berg in Serbien, mons Serbiae.
ЖЕЉКОВАЊЕ, П. baš elnen, desiderium.
Жељковати, кујем, v. impf. (als dim. v. жеље-
тн) кога, іф febnen, desidero:
Тазбина ме та жељкује моја
Којега сам млого жељковала
жёљуд, m. (око Имоскога) vide желуд.
ЖЕНА, f. (voc. жёно, pl. gen. жена) да$ Beib,
femina. У Дубровнику рече се свакој не-
познатој: жено! 2) біе Frau, ихог: Не
стоји кућа на земљи, него на жени.
ЖЁНАР, женара, m. човјек који жене врло| ЖЕРАВИЦА, f.
милује и с њима радо говори, ber Grauen=|ЖЕРАТАК, тка, m.,
freunb, amicus feminis.

ЖЁНБА, f. (по зап. кр.) vide женидба.
ЖЕНЁТИНА, f. vide жентурина.

ЖЕНИДБА, f. bie Seirath, matrimonium:
сина на женидбу.

жЕРА́ВИЊСКӣ, ка, ко, н. п. врело, von Жеравија.

Svide жар.

ЖЁРИЈА, f. (у Ц. г.) женски надимак.

KECTA, f. tatarischer Ahorn, acer tataricum,
ЖЕСТИКА, Linn.

има жестиков, а, о, von tatarifdem Whorn, aceris

XÈHHдBEHÂN, HÂ, Hô, Che-, nuptialis.
ЖЕНИДБИНА, f. У пјесми мјесто женидба:
Али уда моја женидбина -
ЖӗНИК, m. ber 2vuutigam, sponsus.
жёников, а, о, bes Wräutigams, sponsi.
ЖЁНИН, а, о, 1) bes Meibes, feminae. 2) ber
Grau, uxoris: Зар ми је он женин брат
(да му дам то)?
жӗнинство, п. Seirat gut, dos.
женити, женим, v. impf. verbeiraten, colloco:

жени сина.

ЖЁНИТИ СЕ, женим се, v. r. impf. beiraten,
duco uxorem.

ЖЁНИЦА, f. dim. baš Meibфen, muliercula.
Жёнка, f. bas 2Beibden (von hieren), femina.
ЖЕНСКА, f. adj. (у војв.) baš Frauenzimmer,
femina, cf. женско, женскиње.
ЖЕНСКАРА, f, vide женка.

ЖЁНСКА ЦРКВА, f. (у војв.) vide препрата.
женски, ка, ко, 1) meiblid, muliebris. 2) од
удате жене, weiblid (im Gegenfage von
Mädchen), muliebris:

Чија рука има на пенџеру : Ил' је женска ил' је ђевојачка Није женска, већ је ђевојачка — ЖЕНСКИЊЕ, n. (coll.) Beibšperfonen, feminae. женскиЋ, женскића, m. (у Лици) женско Дијете, baš äbфen (ein Rinð), puella. женско, ога, п. adj. ein Frauenzimmer, mulier, cf. женска, женскиње.

tatarici.

ЖЁСТИКОВИНА, f. Solj von tatarifdem Whorn,

lignum aceris tatarici.

ЖЕСТИНА, f. baŠ Žeuer (Rebbaftigteit), Jeftigteit,
ardor, ignis.

ЖЕСТИТИ СЕ, жестим се, v. r. impf. entiren=
nen z. B. vor Zorn, excandesco ira.
жесток, а, о, (comp. жешћи) feurig, ardens,
н. п. коњ, човјек, ракија :

Оно су ти под каменом гује

Који жешки у приморју нема —
KETBA, f. die Ernte, messis.
ЖЕТВЕНӣ, на, но, н. п. доба, Érnte-, messis.
ЖЁТЕЛАЦ, теоца, m. (pl. gen. жетелаца) ber
Odnitter, messor, cf. жњетвар.

жЕТЕЛАЧКИ, ка, ко, Odnitter-, messorum. adv.
жетелачки: сједи жетелачки (кад не могу
сјести сви око софре лијепо, него сваки
сједне косо).
ЖЕТЕЛИЦА, f. bie

dnitterin, messor:

[ocr errors]

Те одводи наше жешелице жёти, жањем (у Далм. жењем), v. impf. ern= ten, meto.

жёти, жмём, (part. pass. жет, а, о,) v. impf.
(у Дубр.) brüden, jufammenbrüden, costrin-
go, cf. циједити.

жёЋи, жежем, v. impf. 1) brennen, uro. 2) (y
Ц. г.) пушку, abfeuern, incendo, cf. палити:
Како који Турке сустизаше,
Од образа пушку жежијаше
ЖЕЦА, f. vide жеђца.

ЖЕШЋЕЊЕ, n. bas Entbrennen vor Born, excan-
descentia.

жив, жива, во, (живи, ва, во, comp. живљи
1) Lebenb, vivus: Живи Бога хвале. Жив био
(кад ко пољуби кога у руку). Кад се коме
(особито дјеци) честита нова кошуља или |
друга кака хаљина, рече се: Жив и здрав
дерао ! на бољу промијенио ! под њом
те глава не забољела! колико у њој жичи-
ца, толико ти годиница! У овоме је смислу
и Јован бећар казао Хајки Атлагића:
Жива била, хајко Атлагића,
Жива била, и гаће дерала! —

живити, вим, (зап.) vide живљети.
ЖИВИТИ СЕ, Вӥм се, (зап.) vide живљетн се.
живиЋ, m. изданак од млада дрвета, ber proß
aus den Wurzeln eines jungen Baumes, sur-
culus, cf. младица,

живица, f. 1) у куђељи некаки од онијех стру-
кова на којима расте сјеме, и који се по-
слије не даду добро набити, него се у ре-
ђењу ваде и бацају напоље. 2) vide ледина.
3) жива обала (cf. наживичити), lebenbiger
Zaun, viva sepes.

ЖИВИЧАВ, а, о, н. п. куђеља, живица 1. ent= rhaltend.

2) жива жељо! lieber, ermünfcter, exoptate! гдје си (камо те) жива жељо? Жива же1љо кукурузна пројо (или подгријана чорбо)! 3) жива мука (т. j. велика), groß, ingens. 4) жива згода, trefflid), egregius. 5) свашта жива, allerlei, omnimodo; не зна ништа |ЖИВЈЕТИ, вим, (југоз.) vide живљети. жива, gar niš, plane nihil; нема жива ми-|ЖИВЈЕТИ СЕ, ВИм се, (југоз.) vide живљети се. pa, gar keine Ruhe. |ЖИВКА, f. Grauenname, nomen feminae. живко, m. Жаппšname, nomen viri. Многи ово име дјеци за то надијевају, да би дјеца живљела. Гдјекоје жене кад питају кога за здравље мушкога дјетета, макар му како име било, кажу: „како ти је Живко ?" живљење, n. baš Reben, vita.

живичење, n. bas Sieben eines lebenbigen 3au=
nes, zò viva sepe munire.
|живичити, чим, v. impf. (у Сријему) н. п. оба-
ay, einen lebendigen Zaun ziehen, viva sepe
munire.

ЖИВА, f. 1) баš uedfilber, hydrargyrum; као жива каже се за оштро немирно дијете. cf. живо сребро. 3) некаква бара ниже Осијека. жива, f. baš Geflügel, alites domesticae, ef.

живина.

живадин, m. Mann$name, nomen viri.
живан, m. Mаnnšname, nomen viri.
ЖИВАНА, f. Frauenname, nomen feminae.
ЖИВАНИЦА, f. dim. v. Живана.
ЖиванчиЋ, m. dim. v. Живан.

ЖИВАР, m. који на Живи рибу хвата или суши.
ЖИВАРЕЊЕ, П. bas Pfufderleben, vita misera.
Живарити, живарим, v. impf. nidt fo redt le=
ben, vivo misere, cf. животарити, живущати.
ЖИВА ТРАВА, f. ber Meiberfdnabel, erodium ci-

conium.

ЖИВЉЕТИ, вим, v. impf. (јуж.) Ieben, vivo, cf.

живети.

ЖИВЉЕТИ СЕ, ВИм се, v. r. impf. (јуж.) Ieben,

vivo: како се живи он? wie gelt es ibm ? онн се између себе зло живе; добро се они

живе.

|живнути, нём, v. pf. aufleben, ju Rräften fom=
men, revivisco: сад је мало живнуо.
живо, adv. fdnell, velociter.
ЖИВОВАЊЕ, n. vide живљење.

ЖИВАХАН, хна, хно, (у Дубр.) Lebbaft, vividus | ЖИВОВАТИ, живујем, v. impf. vide живљети:

alacer, cf. жив.

Живац, вца, m. 1) bas lebenbige Fleifd (Serv),
vivum (nervus): осјекао нокте до живца;
дарнуо му је у живац. 2) живац камен т. j.
који је из земље као изникао, па се не
може помаћи, cf. станац.
ЖИВЕТИ, вим, (ист.) vide живљети.
ЖИВЕТИ СЕ, ВИм се, (ист.) vide живљети се.
ЖИВИНА, f. 1) ber Arebs (Rranheit), cancer, car-

-

Ја ћу с драгим живоваши И после су време живовали Колико си живовала Ниси раја достајала живОДЕРАЦ, дёрца, m. ber lebenbig gefdunben mirb, qui excoriatur vivus :,, ја сам јарац живодерац, жив дрт не одрт, жив печен не испечен" и т. д. (у приповијеци). |живдин, m. Mannšname, nomen viri

cinoma: живина га расточила! 2) мнош-|живоначЁлнӣ, на, но, н. п. Богородица : и име тво људи, Menge Wolfs, multitudo. 3) (у војв.) кокоши, патке, гуске и ћурке, baš Geflügel, Geberviel, alites domesticae. 4) (у Дубр.) vide животиња.

Живиница, f. dim. v. живина. живинче, n. ein Santhier, pecus.

Бога и свете Тројице, живоначелне Богородице (у напнјању). живо СРЕБРО, п. (у Дубр.)

gentum vivum, ef. жива.

uedfilber, ar

живот, живота, m. 1) ba leben, vita, cf. житак, жиће. 2) ударно га у живот, vide мошње.

ЖИВИ ОГАЊ, m. 1) (у Грбљу) некакве красте | ЖИВОТА, m. Mannšname, nomen viri. по глави, 2rt usag am Ropfe, porrigo животан, тна, тно, wohlbeleibt, obesus, н. п. жиquaedam. 2) огањ који се вади тарући дво- вотно јагње, може се испећи.

је липово дрвљади једно о друго докле се |ЖИВОТАРЕЊЕ, n. vide живарење.
не упале, па кажу да пепелом од овога
огња ваља посути оне красте, и проћиће,
cf. извити огањ.

живота́рити, животарим, v. impf. vide жи

варити.

ЖИВОТИНА, f. (у Дубр.) vide животиња.

« PreviousContinue »