Page images
PDF
EPUB

ТЎТУРНЦЁ, vide футуре.

ТУТУРИЧАРЕв, а, о, футурнчаров. bịTYPHYẬP, m. der Bauschpächter, redemtor per KỹTYPHÂPKA, f. die Bauschpächterint, redemtoris

аvеrѕіоnет. Многи Карловчани имају љу- uxor, redemtrix, турнчаре, који им у виноградима сједе и тӯТУРИЧАРөв, а, о, бев Заијфрафtеrѕ, rеdemвинограде футурице раде.

toris per aversionem.

E

?

1

ÉKuyru, eruên,} v. impf. eb ! sagen, dico he!

Ё, be, he: e! брате мој шта ћемо сад? е! ЕДРЕНЕ, нета, п. Дrianopel, Adrianopolis :

то је што друго! ё да ! fo? sic? ё да, Пуче пушка, пуче друга, у Едренешу warum nicht gar? .

ЕЈ! ei, hei, heus: ej ти, љубавниче! еј староЁ, (по југоист. кр.) :) vidе јер :

сти! cf. хеј. Петро проси, Ана се поноси,

ЁЈА, f. vіdе cова (cf. jенна). E је Петра влахиња родила

ЁЈА, (у Јадру), ja, ita. ef. да. Е се сердар добро осветно

ЁЈА, (у ц. г.) vidе еда. Е су њему двори опанули

Eја би ни хајтер учинно 2) бар, quod, cf. да: Не бих те трпљео да Eја знадеш ће л'jепе ћевојке бих знао е ћу сокола извести из тебе; ЁЈВАЛА, seborfaтer Tiener! salvе ѕеrvo tuo ! Зборн млада е их дома нема

Свакој шуші ејвала, оста глава ћелава ; ЕВАНЂЕЛИЈЕ, п. vіdе јеванђелије

Ејвама ти мени (говоре дјеца као у шали ЕВАНЂЕЉЕ,

кад се послије свађе мире мјесто: ејвала ёвӣ, (у Ресави и у Лијевчу) vidе ево.

ја теби). ЁВЕДРА, f. (у војв.) ограда од трске, беr Xopr: ЁКАЊЕ, П. Бав ! fagen, responsio voce E! faun, sepimentum arundineum :

ЁКАТИ, ёчём, До поноћн под еве дром преду ЁВЁЖКА, f. ein @troup pon 23einreifern, mit grаи: ќКСЕР“, т.гвозден клин, аgеl, clavus. cf.чавао. ben, fasciculus sarmentorum.

Ёксик“, мање, meniger, minus : двије оке пеЁвлад*, евлада, т. (у Босни) vidе пород: десет драма ексик (т. ј. мање); овај је дукоји веле: нељупка је рода,

кат ексик (піфt politig). Не љубили од срца евлада !

Ексик.ЛУК*, м. 1) беr Xь даng, 3. 25. an SemiФte: Ёво, јїeb Sa, en: ево ме, ево га, ево новаца; да одбијемо ексклук. 2) fblemte 2genoung

eso me o! Antwort auf's Rufen, responsum unsrer Sachen (als Strafe des Himmels wegen vocati, cf. eно.

einer ©ünce): убио га ексиклук. cf. назадак. ЁГАВ, а, о, frumm, feblerbaft, pravus, cf. крив: ЁксиЧАН, чна, чно, н. п. дукат, мјера, пibt poli, Нат'че калпак на ћелаву главу,

deminutus. Мор доламу на грбава леђа,

Ел, (по јуж. кр.) vide jep, cf. е: уте чизме на егаве ноге

Ел од друcта ништа вајде нема ЁғБЕ“, f. р. у пјесми мјесто егбеша:

Ел погуби стара Кејван-агу Донесоше егбе са ђората,

Ел он знаде Вуковић Анђелка Пуне пусте жутнје дуката

Ел те чуо доброга јунака ЁгБЕТА“, т. pl. vіdе бнcare.

ЁЛА, (р). ёлате, ёламо) videдeлa : ела Бога тн ; ЁГЕДЕ, ёгёда, f. р. бie Deutfфе Geige, fides ger- Ела пођи драги господару manicae. .

Сви рекоше: ела капетане ЁГЕДӯш, m. (у војв.) Xiolinypieler, fіdicen: Кад ЕЛБЕТЕНА*, vidе да ако. cf. хелбетена. егедуш правду свира, гудило га по носу | ЕЛЕ, 1) balt einmal, quid multa? ја не знам куд

је отишао, еле га изх:cijу нас нестаде ; ЁгнЈЕ, ёгија, pl. ребра у лађе, Оeitenano Еле Турци Мачву прегазине des Schiffes, transtrum.

2) ei, ei? fchau, chau? interjectio increduli: ErÝqano, m. der langsam und träge geht, qui len- en hominem ! н. п. te incedit.

А. Јеен ли био данас код њега? ЕГУЦАЊЕ, n. Bаѕ fаnѕfаmе, träge Geben, inces- Б. Нијесам. sus lentus.

А. Ёле, ёле ? ЕГУЦАти, егӯцам, v. impf. Tangfam, träge geben, ЕлЁФАНТ, m. (у војв.) Set Elefant, elefаѕ : Од lento pede incedo. .

мухе прави елеФанта. BAA, 1) fragende (mit Wünschen verbundene) Par- EAH, vide en: titel: eда га нађе ? Баt bu ibn gefunken ? Ели су мн ране одолеле invеniѕti eum ? еда што? 2) wünjeno : еда ЕлъЕН”, m. Bas Begel, velumi, cf. једро. Бог да те не дође ; еда Бога и среће ; еда ЕлчиЈА“, т. бer Gefanote, legatus, оrаtоr, ef. Бог да вода га однијела !

поклисар.

[ocr errors]

бије.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ЁљА, f. hyp. b. ељда, н. п. у приповнјеци: ЕРЛУДАТн, ерлӱдам, v. impf. vіdе врлудати, Херо: Што велиш емо?

ЁРО, m, vide Херо.
Eљда: Плети кош Херо

ЁРСкӣ, кa, кo, vide Херски.
ЁљДА, f. Der Зифweigen, polygonum fagopyrum | ЕРТЕлиЈЕ, f. pl.:
Linn. cf. хељда.

Врх дoлaме токе еркелије Ё.љдован, вна, вно, н. п. xљеб, Зифweigen, ЕРЦЕГ стовпін, m, vide Херцег Стјепан. polygoni fagopyri:

А

ВРЦЕГОВАЦ, говца, m. vide Херцеговац. Понијећен принос капетану : " і "Т-11 ЕРЦЕГОВАчки, кі, кo, vide Херцеговачки.

Црно бравче ељдовне колаче - , ТЕРЦЕговина, f. vide Херцеговина.
ÈM, sowohl als auch, ic. et → et: vide хем: ЕРЦЕГовKA, f. vide Херцеговка. н ... (1)

ем је скупо, ем неваљало. cf. буд, туд. ЕРЦЕГовчи, чета; п. vide Херцеговче." ЁМА, (по југоз. кр.) vidе ама:

всквити, ёсабим, vidе есапити :

н: Ема плијен отети не могу

Ја се млада преварила, Ёман", емана, m, vide хеман.

Есабила, њего је ЁМШЕРИЈА“, m, vide хемшерија. ,

всАвљЁЊЕ, n. vіdе ecaiљење. ЁмшEРизин, а, о, vide хемшеријин.

ÈCÂN*, ecánia, m. vide xecan. ,'6HÒ? fordi Ёмшо, m, vide хемшо.

Есіпити, есапим, vide хесапитн. ЁНГЕЧА*, f. (pl. gen. ёнгёча) (у војв.) vide скоба. Есіпити CE, ёсапйм се, vide хесапити се. ÈHT.LÊ3, Ehrnésa, m. der Engländer, Anglus. ЕСАПЉЕЊЕ, п. vide xecaпљење. ЁнглЁСКА, f. adj. vide Англија 1.

ЕСЕР, (у Ц. г.) in per Xeben&art: на есер, н. ін. Ёнг лЁскӣ, кa, кo, vide Англијски.

све паре што си ми дао, на әсер су, т. і. ЁндЕЛЕ, БЁНДЕЛЕ, н. п. иде, т. ј. хоће ли не нијесу потрошене ни пропале, него стоје he an, zaudernd, cunctans. 11,113 114*, готове.

51 11 2017, 11:15 1 : , ЁНЁ, (у Рeсaви ну Лијевчу) vidе ено, т. 3) Еспати, еспana, m, vide xeспап. , . ЕндєзE“, зета, т. vіdе аршин: я? Кі. А акть, (у Ресави и су Лијевчу) vide ёто(і

У дубину: триста ендезеша — 1. 1 11xt. | Ето, fieb pa, en ! ef. eнo. 6,25 0,5 196 biz ft. Ендек, т. vide xeндeк.

115 114, 1: Етоти (ето тн), i fie) ба, еn tibi va ti e "ка Ёни, (у Ц.ғ.) vidе ено: ёни га! 1 11E120. в Етим*, m: vide хећии: 1) 1. Ня 12 13 ' 24 ЁНо, fieb sa ! en! ево мени, ето теби, а ено да тражимо лагахне елиме ян: . њему. :

1.1 1 1 1 1 1-т, | Енимлук*, m, vide хећимлук. п Pains, th ЕНЦИЈЕ“, (екце Турски значи бисер, тако | Етимов, а, о, vide хећимов.

ваља да је пјевач мислно: енце и дукате): Етимскӣ, кa, кo, vide хећимски. iv799 эв! ti

Све на њима енције дукате —1: 1 г.) Ёъймштиня, f. vіdе љекарина: 18 ЕЊАти, њам, v. pf. (у Сријему) vide сустатн. Меднзима ећимашину плати - у ETIAPXHJA, f. die Eparchie, Diocese, dioecesis. ЕтдэИЈА, f. (ст.) Tetolien, Aetolia.60, е (3 г;

(у равноме Сријему) залистакна | ФЁндИЈА“, m. Sitel eines türtifфеn Selebrten дулцу, бie Rappe, valva.

(Kadi oder Chodscha), Dominus.is, ЁРА, m. (ист.) vide Epo.

ЕФЕндинн, а, о, беҙ ефендија, Domini. EPAi, m. vide Херак.

ок, К (і. | ЕФЁндЙJница, f. дie stаи бев ефендија, хог ЕРГЕлА”, f. vіdе хергела.

11+a di pup

Domini. 47 15.11 - 27, ЕРДЁлиЈЕ, f. pl.:

эbiz ? ? ? ? ? | ЕФЕндйонски; за заг.

кa, кo, Ser ефендије, Doctorum. Ев” обуче гаће әрдемије ЕФЕндијски, ЁРДЕль, Ердеља, т. бiebenburgen, Transilvania. ЕФЕнди-КАДИЈА, m. perr XiФter, Ottor Richter, ЁРДЕЊскӣ (Ердељскӣ), кa, кo, jiebenburgif), judex: Arri 11 н. transilvanus, .

Суди право" ефенди-кадија, 1 1/1 БЯ. EPÈ3A", f. der Hacken über den ein Hängeschloß

Суди право, тако бно з здраво - 31, 2011 angebracht wird, obex serae. .** TEMAK, mka, m. das Außerfidh fein, sei es vor Ent: ЕРЕндЕ“, дета, п. 1) баѕ Reibeifen, rаdula ser- fückung, oder Schmerz, exstasis :

viens tritui, cf. треница. 2) per pobel, runei- Кад то чуо Чупићу Стојане, na, cf. струг.

Од ешка му задрктала рука EPÈHAHCAKE, n. das Hobeln, tò runcinare. ut ЁшиковАЦ, ковца, м. извор код Карловацца ЕРЕндисАти, дишём, v. impf. н. п. даску, Бога (у Сријему), cf. Магарчево брдо. [1 beln, runсinare, cf. стругати.

г 19 ЁШІКЕРИЦА, f. (у Сријему) свака мала живоЁРИН, а, о, vide Херин.

Thá, der Zwerg, pumilio. ЁРИР*, ерира, т. платно од домаће свиле, Ёішкӣлв*, adv. (особнто се говори у Сентанweißes Seidenjeug, seriea :

дрији) tubtig, tatt, valde, cf. здраво, поПо rаћама од ерира кошуља

добро. ЕРКињА, f. vide Херкиња. 1t is as (ёшкут, т. (у војв.) See Dorffфulk, judex pagi. ЕРЛАВ, а, о, frumm, curvus, cf. крив, егав: 1 Ёіпкутов, а, о, бев ешкут, judieis pagani.

Жуте чизме на ерлаве ноге ы п 1.79і ЕКЎЦИЈА, f. (у војв.) бie Erеfution, executio ЕРАЎДАЊЕ, т. vіdе враудање.

7. : Нf. violenta.

[ocr errors]

"

[ocr errors]
[ocr errors]

mas.

ЖАБА, f. (pl. gen. жаба) ) Ser Srofф, rana. Код] Марка жал и отац и мајка,

мале дјеце не ваља жабу спомињати; ако ли A Андрију ни отац ни мајка, би је ко нехотице споменуо, онда дијете по- Него једна из села ћевојка тегну за ухо цвокнувши уснама (које се 2) bedauern, miseror: KAAUM ra nito je не може исписати), а ономе који је спо- тако несрећан. 3) кога, што, fфоnеn, parменуо рекне се: „Одгризла тн уши !» с. сеге: удри га, што га жалиш? не жами жабице. 2) жаба губавица, или крастава труда; не жали новаца. 4) на кога, рет жаба, vidе губавица. 3) ватрена жаба, по gram fein, succenseo : Човјек не жали тобарама мала жаба, која има по трбуху ша- лико на непријатеља колико на пријаре врло жуте. Говори се да ове жабе не теља (кад му се што неправо учини). ваља убијати, јер веле да би, кућа изго- 5) на кога, Зеrbаyt baben, suspicor: неpјела ономе који би је убно.

стало ми је сјекире, н жалим на тога и тога. ЖАБАЦ, жапца, m. Rännen von $rofф, rаnа жалити ск, мм се, v. r. impf. на кога, fіф

beklagen über jemand, accuso aliquem. ЖАБѣтина, f. augm, p. жаба.

жалицА, f. (у Ц. г.) vide pнт. Авит, т. беr junge Srоf ($rofфит), rа-жаловање, п, vidе жалба: nula.

и ја да ти жаловање кажем KABHUA, f. 1) dim. Fröschlein, ranula. 2) eine IKANÒBATO, jammervoll, miserandum in modum :

Verzierung am obern Theile des Pistolen: Жаловишо, како и робиње. fфаftев, раrѕ оrnatus pistolae. 3) (у Срије- жалоСАН, сна, сно, vidе жалостан. му) vidе зeвaлнца. 4) она ракетла што жалост, жалости, f. (loc. жалости) бie krаи: скачући пуца. 5) на капији оно гвожђе, rigkeit, Schmerz, dolor, luctus.

гдје се осовина од капије окреће. жалосТАН, сна, сно, betrust, tristis. . ЖАвицE, f. р. жинјезде око врата, и за то жалостив, а, о, тitleisis, miѕеrеnѕ.

мало дијете повуку за ухо, кад се пред жалФИЈА, f. Die @albei, salvia officinalis. њим спомене жаба, 2Гrt фаlѕоrüfen, glan- ЖАмор, т. (у Будви) бав Selijpet, ѕuѕurrus, dulae cervicis.

cf. жубор. ЖАвљак, m. 1) град у Зети више утока Мо- жko, 3) Іeil: жао ми је, doleo, es ift mіr leic, раче у Скадарско блато :

еѕ tbut mіr leit. 2) на кога, i bin işm Гром удари тебе у Жабљака

gram, succenseo illi: Баш у твога поносита града

Равно поље, жао ми је на те : 2) die Kamille, matricaria camomilla Linn. Јер мој драги отиде низа те cf. прстенак.

На Марка је врло жао краљу KAB.ÚA TPÁBA, f. Hundskamide, anthemis cotula. 3) жао ми је на њега, ф Бабе деrbat ЖАвљӣ, ља, ље, Хrofф-, ranae et ranarum. auf ibn, suspicоr dе illo, cf. жалитн. жавњак, т. жабља јаја, што се у прољеће жаокА, f. vіdе жалац.

налазе по води око камења, ба& SrofФlei) жапA, f. 2Гrt géne, sui соёrcitio. (die Froscheier), ova ranarum.

RÁTTAHE, n. das Geniren, sui coërcitio. ЖАБОКРЕчина, f. као (зелен) кајмак, који се жАПАТИ СЕ, жапам се, v. г. impf. као стидјеухвати по водама које не отречу, бie Dumpf

или устручaвaтн се, ji, seniren, se jannichelli, zannichellia palustris, cf. okpnjek.

coërcere. ЖАБЎРИНА, f. vіdе жабетина,

ЖАПНУТИ СЕ, нём се, у. г. pf. као застнЖАвKA, f. (у Ц. г.) vidе чапра,

Ajetu ce, sich geniren, se coërcere. KABO.b, m. (y Bapaka) Urt Pflanze, herbae genus. XÂP, m. 1) glühende Kohlen (die Gluth), pruЖАГРЕЊЕ, n. Bas Bengen, ambustio.

na. 2) (cr.) Name eines Pferdes, nomen equi : ЖАГРИти, рим, v. impf. н. п. зелен кукуруз, Два коњнца жара и жерава fengen, amburеrе.

3) (у ц. г.) некака трава као оштрика, ЖАЖАЛИЦА, f.. (tomifФ) vidе копље.

ef. тршњака. жалАЦ, жалца, m. per Otaфe (ber Biene), ЖАРА, f. vіdе коприва. aculeus, cf. жаока.

ЖАРАч, жарача, т. бie Ofenftange, pertica ЖАЛБА, f. Sіе Вејфwerbe, querimonia, cf. тужба:

fornacalis, cf. жарыло. Те пред пашом жалбу учинише ЖАРЕЊЕ, п. 1) баs Glübeno-maфen, candеfасtiо. KÀAHJE, comp. 0. ikao (auch superl. najmannje). 2) das Brennen der Brennnesseln, ustio ur. жалити, лим, v.impf. ) кога, betrayern, lugeo : ticae.

Жали ме жива, а немој мртва ; Тешко ЖАРИло, т. vіdе жарач: жаримом га извијаономе кога жале;

ли; Девете пећке жари.io.

ти се

њега.

маломе

ЖАРИти, жарим, v. impf. 1) н, п. пећ, slübeno | жвілити, мим, v. impf.: (у Славон.) зäитеп,

тафеn, candеfасio. 2) погачу, посута је eigentl. das Gebiß (dem Pferde) anlegen, врућијем пепелом, па одмах по том вру- frenare, propr. oream ori (equi) inserere, фијем ожегом потрљати, 3) коприве жаре, cf. зауздавати: хајде жвали (коње). brennen, uro:

Жвалиць, f. pl. (у Ц. г.) vidе уста. cf. жвале. Трње боде, а коприне жаре

Жвало, п., (у ц. г.) 3) н. п. вучје жвало, беr ЖАРКАСТ, а, о, slübeno roth, flammeolus : увијек Rachen, fauces. 2) der Engpaß, fauces, cf. је румена н жаркасаа.

ждријело, кланац. KÁPKO, m. Mannsname, nomen viri.

ЖВАЊЕЊЕ, П. Вав Зäumen, frеnаtiо.
ЖАРКо СЎНЦЕ, n. (ст.) beipe @оппе, ѕоl calidus : жваоцE, n. dim. р. жвало.
Жарко га је огријало сунце —

ЖВАТАЊЕ, n. Bas Rauen, manhucatio.
ЖАРКовито СЎНЦЕ, n. (ст.) vidе жарко сунце: жBATATи, жваћем, v. impf. fацеп, mando.
Као с неба жарқовишо сунце

Жвокно, п. vіdе жвукно. ЖАЦАЊЕ, п. 1) баѕ еteфen, punctio. 2) бав жBPK, m. 1) бав Хавфen an Sen Oporner, roluZurückschaudern, horror.

la calcarium. 2) cf. радиш. ЖАЦАти, цам, v. impf. ftефеп, рungo. жBPKно, п. (im eфerge) podicis fissura. ЖАЦАТИ СЕ, цам се, y, r. impf. gurutfaubern, ГАница, f. (у Славонијн) vide препеченнца. horrere: Он би дошао, али се жаца од жганци, жганаца, m. pl. (@fterr. Bеr Oter;)

eine Art Polenta, polentae genus, Жіцнути, нём, v. pf. ftефеп, рungo, wie bie жГАРИЦА, f. (у Лици) vide jeзгарнца, н. п.. Biene.

од ораxа, љешника, Ш.љива и т. д. Жацнути СЕ, нём се, т. г. impf. gurutјфаu: жглов, жглоба, т. (у Ц. г.) vidе зглоб.

Bern, exhorrescere, cf. препасти се. Ждаљ, m, планина у Далмацији између ВрKBAH, m. eine hölzerne Kanne, vas aquarium љике и Дрниша, ein Bers in Dalmatien, ligneum. Жбан је од малијех дуга и стоји mons Dalmatiae.

. усправо; одозго има двије јаме : једну на ждЁРА, m. (нст.) vidе ждеро. дну, на коју се водсипа ую, а другу на кДЕРАЛИЦА, m. (у Боци) еіnе gеfräpige Perfon,

носцу, на коју се вода пије из vorax homo aut feminae. њега. У жбана су дна дугуљаста, и за то ждЁРАЊЕ, т. 5) Sa8 ОФlute, glutіtіо (?). је сваки жбан мало плосан. Сједне стране 2) das Fressen, voratio. неколике су дуге горе дуже, гдје су про- жДЕРАти, ждёрём, v. impf. 1) јФlingen, glutio, бушене двије јаме, у које се намјести cf. гутати. 2) freffen, voro.

узица за коју се жбан носи. cf. жбањ, убан. ждёРО, ЖБАЊ, т. (у Рисну) vidе жбан.

m. der Vielfraß, vorax homo.

ЖДЁРОЊА, Жвањйц, жбањйца, т. (у горњ. примор.) жалвБ, m, vide җлеб. dim. р. жбањ:

ждлив, т. vіdе жлно. Направно мали жбањиц од тисовине ждайJЕБ, m. vіdе жлијеб. ЖвЙР, т. (у примор.) vide ухода.

ЖДРАК, т. vіdе зрак: од ждрака до мрака., ЖБИЦА, f. Die Opeiфе (am Rape), radius. cf. ЖДРАКА, f. vіdе зрака : спица.

Од њer” ждрака по авлиjи бије — ЖБУГАРА, f. (у Боци) ein kleines gоф, wодиф Твоја се срећа родила, man kaum sehen kann, foramen.

Сунчаном ждраком повила ЖБУН, m. Die Otause, frutex, cf. џбун, ЖДРАКНУти, нём, , pf. Беrvоrіtrаblеn, effulgeo, ЖВАҚАЛИЦА, f. приповнједа се да су некаки cf. гранути.

Турци зликовци пошто их људи почасте Сунце ждракну од истока — искали још да им плате и жвакалицу, ЖДРАКУЛЕ, у загонеци, cf. шајко. т. б. што су се трудили и жватaлн. И сад жДРАЛ, ждрала, m. (pl. ждралови, ждралова) кад ко којешта нште много, рече му се: 1) Ser #rani, grus, cf. ждрао, 2) приповиједа још да ти платим и жвакалицу. cf. озубина, се да се тако звао коњ Милоша Обилића.. одрина.

ЖДРАлињак, т. 2rt Planje, herbae genus. ЖВАКАЊЕ, n. vіdе жватање.

ЖДРАЛИЦА, f. поток у нахији Крагујевачкој, жвакАти, жваћем, (особито у Сријему) vide који више Крагујевца утјече у Јасеницу.

ЖДРА, m. (pl. ждраљеви) (у ц. г. ну Бачк.) ЖВАЛАВ, а, о, кад се у кога у угловима накрај

усана као оjеде. Гдјекоји говоре да та- жДРАљИКА, f. Ser ©teinFlee, trifolium molilotus. кове људе ђаволн у сну уздају нян за- ЖДРАо, ждрала, m, vidе ждрал. чевн.љују.

жДРЕБ, m. (ист.) vidе ждријеб. жвалы, жвала, f. р. ) bas Sebig am Заите, жДРЁБАД, г. (coll.) (нст. и јуж.) бie Yüller,

orea, cf. ћем. 2) (у Боцн) vidе уста, чељусти: pulli equini.

те пуну ожицу врућега варива ужвале. ЖДРЁБАН, бна, бно, (у Сријему) vide eyжвалЁнцE, n. (у Црмн.) vidе жваоце.

ждребан.

Жватати.

vidе ждрао.

[ocr errors]

чаник.

rum.

[ocr errors]

сти.

.

19

[ocr errors]

ЖДРЕванйк, банйка, m. поље у Црној гори к[ЖДРИПЧАнйк, чанйка, т." (зап.) vidе ждрепБрдима. 11. 12. * 12

51 от 1 ЖАРЕВАЊЕ, n. (нст. и јуж.) Sa8eofen, sortitio. ЖДРИпчик, m. dim. р. дрибац. 1 нчик! и тя жДРЁВАти, бам, v. impf. (нст. и јуж.) [ofen, ЖДРЕЂАЈ, m. што се у један пут прождере sortiri.

14 1.4i 1 Н!. На

(асдркне), беr ОФlut, haustus. Kritis ЖДРЁБАЦ, ждрепца, m. (нет.) vidе ждријебац. ждёкнути, нём, v. pf. gemein für прождријетн. ЖДРЕБЕ, дрёбета, п. (ист.) vidе ждријебе. | ЖДРЛО, п. (у Далм.) vidе ждријело. ЖДРЕБЁнцE (ждребенце), цета, п. dim. v. ЖДРМњн, жармања, m. pf. (у Ц.г.) vidе жpвaњ : ждребе по ждријебе.

Кад се кучка научи на ждрмње, или ЖДРЕБЁтак, бећака, т. т. б. зуб, (нст. и јуж.) кучку убиј, или ждржње сломи. der Füdenzahn, dens palli equini.

жДРОНЦАЊЕ, n. vіdе дреждање. ЖДРЕБЁТӣ, ћа, ће, Sulen, pullorum equino- ждебнЦАти, цам, v. impf. (у Сријему) vide

дреждатн. ЖДРЁввоцв, цета, п. vіdе ждребенце. | жъЁЛА, f. (јуж.) vidе здјела. ЖДРЁБити, ждребім, (нст.) vidе ждријебити. | ЖБЁлица, f. dim. pоп жела: Тисова жfелиЖАРЁБити св, ждребим се, (ист.) vidе жарн- ца, у њу дванаест јабука, у сваку јабуку јебнти се.

по четири шапице? (година). кДРЁвица, г. (нст. и јуж.) ein meibliyes Sulen, жъЁсти, жђенем (жћедем), (јуж.) vidе здје

ein Stutenfüllen, equula. 15:12 ЖДРЁвичиЦА, f. dim. р. ждребица.

ЖЕЁТАН, тна, тно, (јуж.) vidе здјетан. ЖДРЕБЉЕЊЕ, п. (ист.) vidе ждријебљење. ЖЕВКАЊЕ, жДРЁло, т. (ист.) vidе ждријело.

ЖЕВК АРЕЊЕ, Ј

n. das Befjen, latratus lenis. ЖДРЕПЧАник, чанйка, m. (нст. и јуж.) бas Ort: ЖЕвKAPHiн, жёвкарим, v. impf. vide жeвкати. fфеit, cf. јармак. 1.1.

ЖЁВКАТи, кам, v. impf. Bеfіеn, latro leniter. ЖДРЁПчин, т. dim. р. ждријебац и ждребац. | жЁГА, f. vіdе припека. ЖДРИБ, т. (зап.) vidе ждријеб.

жЁГАРА, f. некако мјесто на Тромеђи: ЖДРИвад, f. (зап.) vidе ждребад.

Поклонише кулу на Жегари ЖДРЙВАН, бна, бно, (зат.) vidе ждребан. | ЖЁДАН, дна, дно, (жедни, на, но) биеrtiѕ, ѕiЖАРИВАЊЕ, п. (зап.) vidе ждребање. 11:41 tibundus. ЖДРИВАТи, бам, (зап.) vidе ждребати, і з's

нада: на fiЯ"

жЁднути, (ист.) жДРИВАЦ, ждригіца, т. (зап.) vidе ждријебац. жѣднити, (зап.) беn, ѕitiо.

жёдним, v. impf. Surіtіg wer= ЖДРИБЕ, ждрибета, п. (зап.) vidе ждријебе. | ЖЕдЊЕти, (јуж.)) ЖДРИБЁнцE (ждрибенце), цета, п. dim. v. жЁъ, f. Der Turft, ѕitis, cf. жеђа. жирнбе.

ЖЁБА, f. vіdе жећ : ЖДРИвётік, бећака, m. (зап.) vidе ждребекак. Ни јуначка жеба додијала ЖДРИвётӣ, ћа, ће, (зап.) vidе ждребећи. ЖЁТАН, а, о, dim. р. жедан: ждРИБЕНЦЕ, цета, п. vіdе ждрнбенце. Боса ћу га каменой водити, ЖАРИвити, ждрибим, (зап.) vidе ждријебити. А глађана преко земље сите, ЖДейвити ск, ждрибим се, (зап.) vidе ждри- А жеђана преко воде ладне јебити се.

ЖЁТЦА, f. dim. ъ, жеt, cf. жеца. ЖДРИвицА, f. (зап.) vidе ждребица.

KÉRE., m. ein Unbindstock für die Schafhunde, ЖАРИБичиЦА, f. dim. V. ждрибица: 1:41:1 +2° 1. baculus alligando molosso. Жежељ је као ЖАРИБЬЁНЕ, n. (зап.) vidе ждријебљење. подугачак и подебео штап; један се жДРИЈЕБ, т. баѕ gps, ѕоrѕ, cf. шорак. и 29 крај од њега свеже псетету за огрљак, а жДРИЈЕВАЦ, ждријеца, m. (јуж.) ein junger други за колац (да не би псето прегриHengst, admissarius juvenis.

.

зло узицу

кад нема ланца). Бутит ЖДРИЈЕВЕ, ждребета, п. (јуж.) Bas Sulet, pul- као пас у жәжељу.

" lus equi.

жЁЖен, жежёна, но, (жёжени, на, но) (part. ЖДРИЈЁБити, ждријебім, v. impf. (јуж.) ein pass. V. Kehn) gebrannt, ustus :

Füllen werfen (gebären), pario: oba kobina него пяти жежену ракију ждријеби све мушку ждребад.

ЖЕЖЕЊЕ, n. Sag 23rennen, uѕtіо. жДРИЈЁвити се, ждријебни се, v. г. impf. (јуж.) жёлЕти, мим, (нст.) vidе жељети.

ein Sülen werfen (sebären), pario: ова се жЁЛИЈА, f. (у ц. г.) женски надимак.

кобила ждријеби сваке године. ЖЕлити, лим, (зап.) vidе жељети. жДРИЈЁВЉЕЊЕ, n. (јуж.) аѕ &ulenverfen, par. | ЖЁЛӰД, m. (у ц. г.) жир растов нцеров, tus equae. 1.

die Eichel, glans. ЖДРИЈЁло, п. (у Херц.) беr &ngpap, fances: ЖЕЛУДАРА, f. (у Ресави) нет: сіка трава, која се

ко је витез, потеци на ждријело (кад једе кад спадне желудац, 21rt Pflanje, herbae се зове у помоћ или у потјеру). cf. ждрло, genus.

. богаз, кланац, жвало, гротло.

ЖЕЛУДАЦ, желуца, т. 1) беr оrаgеn, stomaЖДРИло, п. (зап.) vidе ждријело.

chus. 2) стао му желудац, vide струнити се.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

:1

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »