ЖИВОТИЊА, f. bas живсти, вём, v. живљети. hier, animal. |ЖЙЛИЦА, f. dim. 1) Xeberden, venula. 2) Efeine impf. (по зап. кр.) vide Burjel, radicula. |жило, m. ein agerer (bem man bie Wbern fieht), macer. ЖИВУЦАЊЕ, П. vide животарење. живўцати, живўцам, v. impf. vide животарити. | жиљ, m. оно што пукне на леду или на стажиг, m. (loc. жигу) 5) Berłzeug zum Einbren= лу као жица, ber Wiß, rima, cf. стријека. nen eines Brandmals, cauterium. 2) das BrandsйьÊжЕ, п. das Unterbinden, interligatio. ef. mal, stigma. 3) ein glühendes Stänglein (um жилити. 3. 2. bas bölgerne Munbftüd ber gemeinen Zabafpfeife zu bobren), virgula ferrea cande facta. ЖИГАВИЦА, f. (у Паштр.) као мали набој на табану, eine unve an ber Goble von Bar= fußgeben, solea vulnerata eundo. ЖИГАЊЕ, п. баз Šteden, dolor acutus. жигати, жига (ме), v. impf. fteden (in ber te, auf der Brust), pungo. ei= жигнути, жигне, v. pf. einen Štid) geben, pungo. ЖигдВАЊЕ, n. vide жигосање. жиговати, жигујем, v. impf. (у Барањи) vide жигосати. ЖИГОСАЊЕ, п. баз Branomaren, inustio notae. жигосати, гошем, v. impf. u. pf. н. п. вола, branomaren, notam inuro, cf. жиговати. жид, m. ber Žube, Judaeus, cf. Чивутин. ЖИДАК, житка, тко, (житки, ка, ко, comp. жиђа) 1) дипп (von Flüffgfeiten), rarus, dilutus. 2) прут, biegfam, flexilis. жидÙнА, f. die Dünne (z. B. der Suppe, Milch), raritas, cf. жичина. жидов, жидова, m. vide Жид. жидов, а, о, bes Žuben, Judaei. жидовски, ка, ко, jûbifd, judaicus. ЖИЖА, f. baš rennenbe, urens: жижа! жажа! (кажу дјетету кад хоће да прихвати руком за ватру, или за свијећу). ЖИЖАК, жишка, m. 1) bie einfadite Urt Campen, lampadis genus simplicissimum. 2) оно што се метне у кандило па се усред њега метне стијење. 3) ber Rornmurm, curculio. жижљив, а, о, н. п. шеница, voll Rornwümer, curculionibus corruptus. жижолк, f. pl. (у Боци) Urt fleine Gifolen, cf. ЖИЉЕР, m. (у Барањи) ber Häušler, inquilinus. жими, н. п. иди ти жими кући, не бој се ти жими ништа, т. 3. жив МИ. жиОКА, f. као мала гредица, што се њих више прибија по роговима у кућа и у другијех зграда, bie latte, asser, cf. паузница? |ЖНОЧЕЊЕ, n. bas Catten (be аdѕ), asserum affixio. жиочити, чим, v. impf. прибијати жиоке за рогове, latten, affigo asseres. жир, m. (loc. жиру) bie ideln, glandes: крупно брашно као жир (а ситно као пјена). ЖИРЕЊЕ, n. beš mäften mit ideln, Gebmen, sagina glandaria. |жирити, жирим, v. impf. mit eideln mäften, febmen, glandibus sagino. жИРКА, f. (pl. gen. жирака) bie idel, glans. ЖИРОВАН, ВНА, ВНО, 1) н. п. жировне свиње, mit Eicheln gemästet, glandibus saginatus. 2) година, ein Gideljabr (frudtbar an GideIn), annus glandibus felix. ЖИРОВНИЦА, f. плата за свиње што једу жир, das Eichelgeld, Fehmgeld, pecunia glandaria. Нешто су жировнице сељаци плаћали (у Србији) и својијем спахијама (гдје му осјеком нијесу плаћали у име свега), а који жире свиње у шумама другијех села, они и сад плаћају жировницу којијех су . житни, на, но, 1) Getreibe, frumentarius :|ЖЛИЈЕЗДА, f. (јуж.) sbie Drüfe, glandula. Жишни купац и ђевојачки отац не могу Жлица, f. (pl. gen. жлица) (у Херц.) ber Cöf= , срећна битн. 2) житни као, iderzhaft für fel, cochlear, cf. лажица, ожица. Menschenkoth, stercus. ЖЛЙЧИЦА, f. dim. v. жлица. ЖИТНИЦА, f. bie deune, horreum: жлоб, жлоба, m. (у Ц. г.) vide зглоб : Гони, брате, по жлобу! Стаде збијат жито у жишнице жито, m. 1) Getreibe, frumientum. 2) (у војв.)| Weizen, triticum. 3) (y Xpв.) vide пpoco. у Србији, у Босни и у Хрцеговини жито ce зове сваки усјев од којега се обично брашно меље и хљеб мијеси (н. п. шениица, јечам, кукуруз, овас, раж, ељда, просо, крупник и т. д.) ; а у војводству (особито по варошима) само шеницу зову житом, у Хрватској пак само просо (чим се онуда Дубр.) vide нишањење. људи највише хране). cf. стрни. 4) испод жита (т.ј.отишао) beimlid, auf einem dleid= wege, elam. жљё, (у Херцег.) arg, ûbel, male: Докле некоме не буде жље, не може некоме да буде добро; житдмишљиЋ, m. намастир у Херцеговини. Жље га сјели, три Српске војводе ! linzein, nictatio. 2) (y жМИРАТИ, рам, v. impf. 1) blinzeln, nictor, conniveo. 2) (у Дубр.) vide нишанити. ЖМИРЕ, жмира, f. pl. 1) чварци, vide чварак. 2) од масти и од брашна као житка цицBapa, eine Art Mehlspeise, cibi farinacei genus. ЖМИРЕЊЕ, n. baseben mit falb verfdloffenen Hugen, nictatio. ЖМИРИТИ, рим, v. impf. као жмурећи гледати, blinzen, mit halb verschlossenen Augen sehen, connivere. понајвише од гвожђа“. Fem. (по зап. кр.) vide жмуо. п. на дрнди, на егедама. TWIT жмӱо, жмула, m. (по зап. кр.) vide чаша. жицнути, нём, v. pf. einen treid verfeßen| ЖМУРА, f. bas linbefubfpiel, bas 23lingelmäus= (mit einem ruthenartigen Körper), virga percutio. den, myinda, cf. слијепи миш. ЖМУРЕЊЕ, n. bаs Bubalten ber Wugen, conclusio жичко поље, п. bene von Жнча (код Љеш- | ЖЊЕТВАРИЦА f. (у Ц. г.) vide жетелица. нице). Жишка, f. eine glübenbe Roble, pruna. ЖИШЧИЦА, f. dim. v. жишка. Жлебити, жлебим, (ист.) vide Жлијебити, ЖЊЁТВАРСКИ, ка, ко, vlde жетелачки.') ЖАНЈЕБИТИ, Жлијебим, v. impf. (јуж.) zu ЖРЕБАТИ, бам, v. impf. (у Сријему по варо einer Rinne aushöhlen, excavo..... ЖЛИЈЕБЉЕЊЕ, П. (јуж.) söen, excavatio. шима) vide ждребати. ЖРНОВНИЦА, f. ријека од Спљета к југу. ЖӰБЕР, m. vide жубор : Кад под мостом жубер стоји Од младијех ђевојака Ужућела како жуков цвијет — жӳлити, жўлим, v. impf. (у Ц. г.) vide гулити. Жуљ, m. bie dwiele, callus. ЖУБЕР-ВОДА, f. (ст.) [išpelnbes Baffer, aqua su- ЖУЉАВ, (а, о, (у Сријему) н. п. очи, као ма Жубори му брада Као жуборика — ЖУБОРИТИ (жуборити), рим, v. impf. wit{dern, lispeln, fäufeln, riefeln, susurro : жубори поток, жуборе тице. Без је тако опреден и откан да чисто жубори (жене веле). ЖУБОРКАЊЕ, П. baš Višpeln, susurrus. ЖУБОРКАТИ, кам, v. impf. lišpeln, susurro : Мила му је, па с° на њу обзире, Драга му је, па с њоме жуборка ЖУВАНЦЕ, ца (цета), n. ber Dotter (im Gi), vitellus (ovi), cf. жујце, жуманце, жуманац, жумањак, жутац. ЖУДАН, дна, дно, burftig, sitiens: жудан и гладан. ЖУДЕТИ, дӥм, (ист.) vide жудјети. жудио, Жуђела, m. (у Боци) vide Чивутин. Жудити, дим, (зап.) vide жудјети. ЖУДЈЕТИ, дим, (југоз.) verlangen, fid nad etmas febnen, desidero, cf. жељети. ЖУДЊА, f. vide жеља. KÝBÊœE, n. 1) das Verlangen, desideratio. 2) das, was man verlangt, wonach man sich sehnt, desiderium: Постави трга свакога, ЖУЂЕТИ, жӳдим, v. impf. (јуж.) vide жудјети. ЖУЈА, f. ) (у Сријему) bie Golbamfel, Bolboroffer, oriolus galbula. 2) (у Бачк.) vide жуња. 3) m. (ист.) vide жујо. ЖУЈА, f. cin gelbes dmein (Sau), porca flava. | жујо, m. hyp. v. жујан. . ce кисели неколике недјеље дана, по том се метне те преноћи у слаткој води да се ослачи, по том умачући је у слатку воду трља се о камен, те се оно што је као дрво изломи и поиспада, и остане само влакно као у лана. cf. брнистра, жуква. ЖУКВА, f. (у Дубр.) vide жука. жуков, а, о, Genfter, spartii juncei : ЖУБАИВ, Ло отекле, etmas ged wollen, turgidulus. ЖУЉАЊЕ, n. vide жуљење. ЖУЉАЊЕ, П. bas Debađen, sarritio. ЖУЉАТИ, љам, v. impf. (у Сријему) н. п. жуљити, жуљим, v. impf. 1) dwielen maden, ЖУМА́НАЦ, нца, m. (у горњ. прим.) vide жу ванце. жумӑНЦЕ (жуманце), ца (цета) n. vide жу ванце. ЖУМАЊАК, њка, m. vide жуванце. жУМБА, f. (у Боци) vide жбугара. жÝшА, f. 1) прна, der Schwarzfpecht, picus martius Linn. 2) зелена, ber Grünfpedt, picus viridis. журин, а, о, ber жуња gehörig, pici. ЖуњиЋ, m. ein Sungeš von жуња, pullus pici. ЖУПА, f. 1) ein fonniges Canb, no entweber fein Schnee fällt, oder der gefallene gleich wieder schmilzt, z. B. die Küste des adriatischen Meeres, terra aprica: отишао к мору у жупу; у питомој жупи. cf. присоје. 2) nom. propr. mehrerer Begenдеп, н. п. Жупа Никшићка, Жупа у Крушевачкој нахији; Нијемци и Талијани зову и Грбаљ Жупа. 3) (у Славонији) нурија (докле један поп држи), bie Pfarre, paroecia. 4) (у Далмацији) домаћа чељад, н. п. тај човјек има много жупе у кућн, bie Sausgenoffen, demestici, cf. војска. ЖУПА ГРАЧАНИЦА, f. тако се зове жупа Никшићка од воде Грачаница, која тече кроза њу. жўпін, жупана, m. (ст.) : Задужбину Вукана жупана Жупан, пна, ино, н. п. земља, fonnig, apricus. ЖУПАНИЈА, f. (у Слав.) bie Pfarre, paroecia, cf. жупа. жУПИНА, f. мјесто у Пиперима: Многа журба горе у конаку — Мујо пусти сивога сокола, А Алија питому журицу ЖЎСТАР, тра, тро, vide срчан, окретан. жут, жута, то, (жути, та, то, comp. жући) 1) gelb, flavus, gilvus. 2) жут посао, ([der}= haft) schlecht, vilis. ЖЎТАРИЦА, f. 1) (у Ц. г.) vide жутовољка. 2) (у Грбљу) име кози, Siegenname, nomen ЖУТЈЕТИ СЕ, Тӥм се, v. r. impf. (југоз.) gеlb aussehen, flavum esse aspectu. ЖУТОВОЉКА, f. bie Bolbammer, ber Selbling, emberiza critinella Linn. ЖУТОКА (жутоока?), f. име овци, фafšname, nomen ovi indi solitum. |жутокОРА, f. (у Ц. г.) дрво, које рађа гроздиће, којијех су зрна као шеница, црвена и кисела. У Кривошијама се дрветом које се овако зове боји као рујевином. caprae indi solitum. 3) (у Грбљу) име жу-жуТОЧАК, чка, m. (у Грбљу) име овну, іð= ЖУТАЦ, жўца, m. (у Ц. г.) vide жуванце. ЖЎТИЛОВА ТРАВА, f. vide зановијет. bername, nomen arieti indi solitum. жуЋак, жућака, m. 1) Dantes, lamina lusoria. ЖУЋАНИЦА, f. 1) дивља салата, која се зове ку, bei ber Hanb faffen, apprehendit manum illius: Десном га је руком уватио За десницу и за бритку сабљу, 5) (mit acc.) пошла за старца, bat einen Лепа Паво хоћеш поћи за ме? И изиђе једна чета мала 10) за два дана, duobus diebus; за годину ЗАБАВИТИ, ВИМ, v. impf. 1) кога, unterhalten, detineor. ЗАБАВЉАЊЕ, n. 1) baš Unterhalten, oblectatio. 2) ber Wufenthalt, mora. 3) baš Zabeln, reprehensio. Кућа бела, ал' забаша нема ЗАБАТАЉИВАЊЕ, n. baš Dermaßrlofen, neglectio. ЗАБАЦИВАЊЕ, П. 1) baš ineinz, bas Sinter= et= ЗАБАЦИВАТИ СЕ, бацујем се, v. r. impf. 1) fid ЗАБА́Цити се, забацим се, v. г. pf. 1) fid in etmas merfen, conjicere se aliquo : забацио се у свијет. 2) забацило се негдје, eš ift verlegt (verworfen), nescio ubi reliquerim. ЗАБАШИТИ, забашим, v. pf. (у Ц. г.) ударитн у бах, verneinen, nego. ЗАБАШУРИВАЊЕ, n. bas Bertufden, occultatio, dissimulatio. ЗАБАВЉАТИ, Љам, v. impf. 1) unterhalten, oble-|ЗАБАШУРИВАТИ, Шўрујем, v. impf. vertufden, cto. 2) aufhalten, detento. 3) auszustellen fin- occulto. ben, reprehenso. cf. забаљати. ЗАБАШУРИТИ, башӯрим, v. pf. vertufden, dissimulo. ЗАБАВЉАТИ СЕ, љам се, v. r. impf. 1) fid un= terhalten, oblector, occupor. 2) (id) auffal=|ЗАБЕЗЕКНУТИ CE, нём се, v. pf. in Gebanen ten, moror. vertieft stehen, immersus sto cogitationibus. ЗАБӑГЛАТИ, лам, v. pf. н. п. прст у уста, беп cf. безјак. (gangen) Singer in ben unb fteđen, insero | ЗАБЕЛЕЖИТИ, жим, (ист.) vide забиљежити. digitum ori. ЗАБЕЛЕТИ, ЛИМ, (ист.) vide забијељетн. ЗАБАДАВА (за бадава), 1) umfonit, unentgelt=|ЗАБЕЛЕТИ СЕ, ЛИМ се, (ист.) vide забијељети се. lid, gratis. 2) umfonft, vergebens, frustra, ЗАБÉлити, лим, (у Сријему) vide забелети. cf. залуду, заман. ЗАБЕЛИТИ, забелим, v. pf. (ист.) vide забије ЗАБАДАЊЕ, n. bas Pineinfteđen, insertio. баздим, v. pf. ftinfen, foeteo: лити. ЗАБЕЛИТИ СЕ, лим се, (у Сријему) vide забе лети се. ЗАБЕЛОГЛАВИТИ СЕ, ви́м се, у.г.р. (ист.) vide ЗАБЕСТИЈАТИ, jам, v. pf. (у Ц. г.) thöridt zu Да ти псином не забазде руке ЗАБАНТАТИ, Тӑм,( v. pf. fid verirren, itinere de- ЗАБАТ, m. (у војв.) ber iebel, fastigium : condio. ЗАБИЈАЊЕ, П. баз Sineinfdlagen, immissio. mitto. ЗАБИЈЕЛИТИ, забијелим, v. pf. weiß maden, Још зорица не забијељела, |