Page images
PDF
EPUB

1

[ocr errors]

се њих

животињА, . баѕ gbier, animal.

| жилиЦА, f. dim. 1) Переефеп, venala. 2) Eleine живсти, вём, v. impf. (по зап. кр.) vide Wurzel, radicula. живљети.

kúxo, m. ein Magerer (dem man die Udern sieht), живЎЦАЊЕ, п. vіdе животарење.

macer. живЎЦАТА, живӯцам, v. impf. vіdе животаритн.) жЙь, m. оно што пукне на леду или на стажЙГ, m. (loc. жйгу) 2) 28erћзеця 8um finbren: лу као жица, беr Xip, rima, cf. стријека.

nen eines Brandmals, cauterium.2) bas Brands K.LÊBE, n. das Unterbinden, interligatio. cf. mal, stigma. 3) ein glühendes Stänglein (um

. B. das hölzerne Mundstück der gemeinen KALEP, m. (y bapaku) der Häusler, inquilinus. Забағpfeife su bobren), virgula ferrea cande-Iжими, н. п. нди ти жими кућн, не бој се ти facta.

жими нищта, т. б. жив мн. жЙГАВИЦА, f. (у Паштр.) као мали набој на жйоКА, f. као мала гредица, што

tabahy, eine Wunde an der Sohle von Bar- више прибија по роговима у кућа и у fußgeben, solea vulnerata eundo.

другнјех зграда, бie Watte, asser, ef. паузжигањЕ, n. Бав Фteфen, dolor acutas.

ница ? жЙГАти, жига (ме), v. impf. fteфen (in Ser Феі: жйочЁњЕ, n. Bas Batten (Veg Дафs), asserum te, auf der Brust), pungo.

affixio. жигнути, жигне, v. pf. einen Фti, geben, pungo. жйочити, чим, v. impf. прибирати жноке за жигдваЊЕ, п. vіdе жигосање.

porobe, latten, affigo asseres. жнговати, жигујем, v. impf. (у Барањи) vidе жЙР, т. (loc, жиру) bie &іфeIn, glandes: крупжигосата.

но брашно као жир (а снтно као пjена). xhroCÂbE, n. das Brandmarken, inustio notae. *ÚPÊbE, n. des mästen mit Eicheln, Fehmen, жигосАти, гошём, v. impf. и. pf. н. п. вола, sagina glandaria.

bransmаttеn, notam inuro, cf. жиговати. жЙРнти, жирим, v. impf. mit fibeln mäften, жйд, m. Ser Зube, Judaeus, cf. Чивутин. Fehmen, glandibus sagino. жЙДАК, житка, тко, (житки, кa, кo, comp. жићн) жЙРКА, f. (рі. gen. жирака) бie &іфеl, glans.

1) ойпn (pon Stuffіgteiten), rarus, dilutus. жЙРОВАН, вна, вно, 1) н. п. жнровне свиње, 2) прут, biegfam, flexilis.

mit Eicheln gemästet, glandibus saginatus. жидина, г. pie Düппе (4. В. Беr бирге, эRifф), 2) roquna, ein Eicheljahr (fruchtbar an Eicheln), raritas, cf. Жичина.

annus glandibus felix. Жидов, Жндова, m, vide Жид.

ЖИРівниЦА, f. плата за свиње што једу жир, жйдов, а, о, бев Supen, Judaei.

das Eichelgeld, Febmgeld, pecunia glandaria. Жидовски, кa, кo, jäsif, judaicus.

Нешто су жировнице сељаци плаћали жЙЖА, f. Bas Brennenbe, urens: жижа ! жажа! (у Србији) и својојем спахијама (гдје му

(кажу дјетету кад хоће да прихватн руком осјеком нијесу плаћали у име свега), а за ватру, или за свијећу).

који жаре свиње у шумама другијех села, жЙЖАК, жишка, m. ) pie einfamite rt gатреп, они и сад плаћају жировницу којијех су

lampadis genus simplicissimum. 2) оно што се метне у кандило па се усред њега мет- ЖИРдвњак, жировњака, т. крмак ухрањен

не стијење. 3) per Sornmurm, coreulio. kupom, ein mit Eicheln gemästetes Schwein, жижљив, а, о, н, п, шеница, році Яormümer, Fehmschwein, porcus glandibus saginatus. curculionibus corruptus.

жирдпATA, f. Die 3eit ba vie &іфeIn abfalen, жижолы, f. pl. (у Боци) 2rt fleine Sifolen, cf. cum decidunt glandes. кинкавица.

жЙРЧиц4, fdim. р. жирка. жик, m. (у Рисну) vidе шик :

жuTAK, тка, т. 1) vidе живот: Нека је нама Двори су му жиком пожикани

напитак, а њима какав нм драго жишак! жЙКА, ) f. hyp. p. Живана 2) т. (нст.) vide (кажу да говоре или мисле сватови);

Срећнце се наносилн, жйко, m. (јуж.) hyp. b. Живан. р

Лепа жишка наживи ли — жилл, Г. (рі. gen. жила)) pie bеr, vena. 2) бie 2) Lebensmittel, victualia. 3) vide croka, cf.

2Burgel, radix. 3) волујска или овнујска, ber благо.
(Офjen-) Siemer, nervus. 3) (у ц. г.) vidе житик, тка, ткo, vidе жидак.
жиока.

жЙТАН, тна, тнo, reih аn Sеtreise, 8. 3. дав жи.ЛАВ, а, о, 1) адеrіg, venosus. 2) н. п. ротква,

Jabr, annus frumento felix: pena, holzicht, lignosus.

На ти снахо жита, ди си жишна, жйлити, лим, v. impf. н. п. крме, т. ј. везати

На ти снахо меда, да си медна му стражњу ногу изнад кољена, да не мо- жЙТАР, m. Der Setreibebänoler, frumentarius. же бјежати, дав &niegelent untеrbinsen (8- житАРА, 2. н. п. лаћа, ein Setreisefфії, па

fGetreideschiffnaB. dem Schweine am Hintern Fuße, daß es XÀTAPHILA, vis frumentaria : nicht davon laufen könne), interligo pedem Украј Саве украј воде ладне (sui fugitivae).

Куд пролазе жишарице мађе

планине.

[ocr errors]

Жико.

се

[ocr errors]

жйтни, на, но, ) Setreibea, frumentarius:/жлиЈЕЗДА, f. (јуж.) бie Orüfe, glandala.

Жишни купаци ћевојачки отац не могу |жлица, f. (pl. gen. жлӣца) (у Херц.) деr güf= срећни бнти. 2) житни као, fфwerbaft für fel, cochlear, cf. лажица, ожица. Menschenkoth, stercus.

жәйчиЦА, f. dim. . Жлица. Житница, f. Sіе Офеите, horreum :

жлов, жлоба, т. (у ц. т.) vidе зглоб: Гони, Стаде збијат' жито у жианице

брате, но жлобу ! жито, т. )) Setreibe, framentum. 2) (у војв.) жЊЕ, (у Херцег.) arg, übel, male: Докле не

28eigen, triticum. 3) (у Хрв.) vidе просо. коме не буде же, не може некоме да у Србији, у Босни н у Хрцеговинн жито буде добро ;

зове сваки усјев од којега се обично Жње га сјели, три Српске војводе ! брашно меље и хљеб мијеси (н, п, шени- Жље га сјели и вино попили ! ца, јечам, кукуруз, овас, раж, ељда, просо, жЉЕУДно, fФlet, eleno, miѕеrе. крупник нт. д.); а у војводству (особито жмЙРАВ, а, о, blingelno, nietans. по варошнма) само шеницу зову житом, жмЙРАЊЕ, п. 1) бав - 23lingeln, nictatio. 2) (у у Хрватској пак само просо (чим се онуда Дубр.) vidе нишањење. људи највише хране). cf. стрин. 4) неподжмЙРАТи, рам, v. impf. 1) binjein, nictor, жита (т.ј.отишао) beimli, auf einem ©Фlei): conniveo. 2) (у Дубр.) vidе нишанитн. wege, elam.

жмЙРЕ, Жмнра, f. pl. 1) чварци, vidе чварак. житомишљнт, m. намастир у Херцеговини. 2) од масти и од брашна као житка цицжитдРод, т. н. п. код нас је ове године Bapa, eine Art Mehlspeise, cibi farinacei genus.

, добар житород, ба8 Setreibe ftеѕt fфön. ЖмЙРЕЊЕ, п. Зав @eben mit balЬ perfФlofferen жижE, u. (у І. г.) ба8 Reben, vita.

Augen, nietatio. жЙЦА, f. (рі..gen, жица) 1) беr аbеn, fіlum; жмЙРИти, ри, v. impf. као жмурећн гледати,

платно расјећи по жнци, faдengeraje, 2) Ser blinzen, mit halb verschlossenen Uugen sehen, Drat, filum metallicum (ferreum, aureum). connivere. 3) (у Дубр.) vide срдачка (која је ондје жмӯл,

т. (по зап, кр.) vidе жмуо. понајвище од гвожђа). 4) vidе тетива, н. жMӰь, II. на дрнди, на егедама.

жMӯО, жмула, т. (по зап, кр.) vidе чаша. яйцнути, нем, v. pf. einen @treih perfegen MЎРА, f. Das Blinbetubjpiel, ba8 23lingelmäив

(mit einem ruthenartigen Körper), virga per- феn, myinda, cf. слијепн инш. cutio.

жMӰРЕЊЕ, p. Bas Subalten bеr аusеn, conclusio жЙЧА, f. 1) ноток који тече од Јадранскога oculorum.

добрића и доље дијелећи нахију Шабач- ЖМУРЕТКЕ, . . mit реrkunbenen au деп, осulis ку од Зворничке (сад Подринске) утјече clausis. у Дрину више bешнице. 2) зидине од жMӰРити, рим, v. impf. Die Zugen subalten, старога манастира на десној страни Ибра clausos teneo oculos. близу Карановца, Приповиједа се да су жни.ЁВАТИ, жнијевам, v. impf. у пјесми мјесто се у Жнчи вјенчавали на краљевство краљеви Српски:

Жнијева је Копчића робиња Да видите Жичу на Морави

Десном руком, сребрнијем српом И на ибру више Карановца

жњќТВА, f. (у ц, г.) vidе жетва.. жичЙНА, f. vіdе жиднна.

ЖЊЕТВАР, m. vіdе жетелац: жЙчиЦА, f. dim. B. жица.

Жњещвари су наопака војска жичко пољк, n. Ebene pon Кнча (код Беш- жЊЕТВАРИЦА Ғ. (у ц. г.) vidе жетелица. нице).

жЊЕТВАРСкӣ, кa, кo, vidе жетелачки. 1 жишKA, f. eine glübense Soble, pruna. ЖЊЁти, њем (у ц. г. жнијевём), vide жишчицА, f. dim. р. жишка. жлЁБ, m. (нст.) vidе жлијеб.

Да жнијеву просо и шеницу жлЁБити, жлебим, (ист.) vidе жлијебитн, ЖP Ak, m. (по југоз. кр.) vidе зрак, cf.. ждрак: ЖЛЁБЉЕЊЕ, n. (ист.) vidе жлнјебљење. Лов ловно од крака до мрака Ж.ЛЁ3,4A, f. (нст.) vidе живјезда.

ЖРАКА, f. vіdе зрака, cf. ждрака. Жайы, т. (зап.) . vіdе жлвјеб.

ЖРВАЊ, вња, т. (р. жрвњи и жрвњевн) бie Жайвити, жлибнм, (зап.) vidе жлнјебити. Handmühle, mola trusatilis. жливЉЕЊЕ, n. (зап.) vidе жлнјебљење. ЖРВњАЊЕ, n. bas Rable аn bеr аnуmüble, Жайзда, f. (зап.) vidе жлнјезда.

molitio mola trusatili. КлЙ.JЕБ, т. (loe. жлнјебу) (јуж.) дрво иско- ЖРВЊАТн, њам, у. impf. аn bеr аnоmüble

пано, као корито, те вода иде њим, Sie mahlen, molo mola trusatili. Riinne, canalis. cf. *Anujeó.

ЖРЕБАЊЕ, ҹ.. vіdе ждребање. жлнЈЕБити, жайјебим, v. impf, . (јуж.) јu ЖРЁБАТи, бам, v. inpf. (у Сријему по вароeiner Rinne aushöhlen, excavo.....

шима) vidе ждребати... жәнЈЌвљЁњЕ, p. (јуж.) 21usb@blen, excavatio. ЖPHбвница, f. ријека од Смета к југу.

Жњети:

[ocr errors]
[ocr errors]

жети :

surrans:

ЖУВЕР, m. vіdе жубор :

Ужућела како жуков цвијет -Кад под мостом жубер стоји

е | ЖЎлити, жӯлим, v. impf. (у Ц. г.) vidе гумитн. Од младијех ћевојака —

C KÍ.b, m. die Schwiele, callus. ЖЎ БЕР-вода, f. (ст.) li&penpeg 28affet, aqua ѕu-| ЖЎЉАВ, а, о, (у Сријему) н. п. очи, као ма

Жуљљив, Сло отекле, etwas gefфорlеn, turgiА наврну жубер-воду

dulus. Од брзине жубер-воде

ЖУЉАЊЕ, n. vіdе жуљење. ЖЎБОР (жубор), m. Bas Gelispel, ѕuѕurrus : жЎљАЊк, п. бав 23ebafen, sаrrіtіо. На води је жубор отворила

ЖУЉАти, жуљам, vidе жуљнти. Стоји жубор жутнјех дуката – ЖУЉАТИ, љам, v. impf. (у Сријему) н. п. жувОРЕЊЕ, n. баѕ gispeIn, ѕuѕurrus.

гумно, т. б. мотиком кресати траву по њеЖУБОРИКА, f. (ст.):

му, behafen, sarrire, cf. жулити. Жубори му брада

ЖуљЁЊЕ, п. 1) Баѕ Drufen bes Oubes, pressio Као жуборика

calcei. 2) (у Ц. г.) vidе гуљење. ЖЎВОРИти (жуборити), рим, v. impf. 3witfdbern, жуљити, жуљим, v. impf. 5) офwielen mафеп,

LispeIn, fäufeln, riefeln, ѕuѕurrо: жубори по- callum facio : жуље ме чизме. 2) жуљи га ток, жуборе тице. Без је тако опреден да плати, т. ј ради како ће на њега пасти

и откан да чисто жубори (жене веле). да плати, ако и не би хтио (као да би га ЖУВОРКАЊЕ, n. Sas gigpeln, ѕuѕurrus.

новци жуљили, па гледа како ће их се ЖУБОРКАТи, кам, v. impf. Lispeln, ѕuѕurrо : опроститн). Мнла му је, па с' на њу обзире,

ЖУМАНАЦ, нца, т. (у горњ. прим.) vidе жуДрага му је, па с њоме жуборка

ванце. жуванцE, ца (цета), n. Sеr bоtter (im ti), ЖУМАНЦЕ (жуманце), ца (цета) п. vіdе жу

vitellus (ovi), ef. жујце, жуманце, жуманац, ванце. жумањак, жутац.

ЖУМАЊАК, њка, m. vіdе жуванце. ЖУДАН, дна, дно, духіtіѕ, ѕitiens: жудая и жЎМБА, f. (у Боцн) vidе жбугара. гладан.

жўњл, г. ) црна, беr Офwarfрефt, picus marЖУДЕти, дим, (нст.) vide жудјети.

tius Linn. 2) zeneha, der Grünspecht, picus ЖУдно, Жуђела, т. (у Боци) vidе Чивутин. viridis. жї дити, дім, (зап.) vide жудјети.

жўњин, а, о, Ser жуња gebrig, pісі. ЖУДЈЕти, дим, (југоз.) реrlаngеn, jiф na etmas | жўњит, m. ein Sungеs pоп жуња, pullus piei. febnen, desidero, cf. жељети.

ýna, f. 1) ein sonniges Land, wo entweder kein ЖӰдЊА, f. vіdе жеља.

Schnee fáut, oder dar gefallene gleich wieder ЖУБЕЊЕ, п. 3) Das Berlangen, desideratio. 2) тав, schmilzt, f. B. die Küste des adriatischen Mee

was man verlangt, wonach man sich sehnt, reg, terra aprica : отишао к мору у жупу; desiderium:

у питомої жупи, cf. присоје. 2) nom: propr. Постави трга свакога,

mehrerer Segenter, н. п. Жупа Никшићка, Највише свиле зелене,

Жупа у Крушевачкој нахији; Нијемци и Ту ће ти доћн жубење,

Талијанн зову н Грбаљ Жупа. 3) (у СлаВози је двору својему

вониjи) нурија (докле један поп држн), ЖУТЕти, жудим, v: impf. (јуж.) vide жудјети. Sie Pfarre, paroecia. 4) (у Далмацији) дожўЈА, f. 5) (у Сријему) bie Golbamfel, Boloroffel, маћа чељад, н. п. тај човјек има много

oriolus galbula. 2) (у Бачк.) vidе жуња. жуге у кућн, бie раив депоffеn, demestici, 3) т. (нст.) vidе жујо.

cf. војска. жуЈА, f. ein selbeg Офwein (баи), porea flava. жупA ГРАЧАНИЦА, f. тако се зове жупа Ник**ÝJÂH, m. ein falber Ochs, bos flavus.

шићка од воде Грачаница, која тече кроЖУЈино пољЕ, п. планина у Велебнту близу

за њу. Лике.

ЖУПАН, жупана, т. (ст.): жәJo, m. hyp. р. жујан.

Задужбину Вукана жупана
vide
жуванце.

ЖУПАН, пна, пно, н. п. земља, fonnis, apricus. жўКА, f. (у примор.) per Benter, spartium | ЖУПАНИЈА, f. (у Слав.) Vie Pfarre, paroleia,

junceum Linn. Онамо се од жуке преде и
пређа: она се најприје метне у море те жЎПИНА, f. мјесто у Пиперима :

кисели неколике недјеље дана, по и Жулину гору умннуше том се метне те преноћи у слаткој води жЎПЉАнин, т. човјек из Жуппе. да се ослачи, по том умачући је у слатку | ЖЎПЛАНКА, f. женско из Жупе. воду трља се окамен, те се оно што је ЖЎПник, m. (у Слав. у кршћана) Der Pfarrer, као дрво изломи и поиспада, и остане само parochus.

влакно као у лана. cf. брнистра, жуква. RÝPA, f. 1) ein kleiner und dürrer Mensd), homo Жуква, f. (у Дубр.) vidе жука.

parvus et macer : нриповиједа се да је ЖЎКов, а, о, Center, spartii junсei : , : краљ Вукашин такови био :

ЖУЩЕ, p.

cf. жупа.

се

[ocr errors]

cursus:

Књигу пише жура Вукашине,

| жЎтити, жӱтим, v. impf. gelben, davam reddo. Те је шаље на Херцеговину

жўтити ск, тщи се, (зап.) vidе жутјети се. 2) (у Сријему) некака коњска болест, art | жЎтицА, f. 3) дie Gelbjифt, iсtеruѕ, cf жуфаPferdekrankheit, morbi equini genus. Kan ница. 2) беr Outaten, numus aureus. 3) н. коњ има журу, он је као биjеcан (као чо- п, жутица наранча, бie Gelbe, flava : вјек кад се згране).

Моли Бога Новкиња ћевојка KỲPAB, a, o, klein und dürr, parvus et macer. Да јој роди жушица наранча XÒPBA, f. das Gedränge, das Richten (der Sol- У авлиjи жушица наранча daten, wenn der General kommt), turba, con- 4) (у Уж. н.) 2rt Birnen, piri genus. 5) (у

Котору) платно мало чађаво, пiФt gut geМнога журба горе у конаку

bleichte Leinwand, linteum non ut decet inТешка журба на воде студене

solatum. ЖУРЕЊЕ, n. pas Oputen, festinatio.

ЖУТЈЕти, тим, v. impf. (југоз.) selb merten, fio ЖЎРИти ск, жӯрим се, v. r. impf. (у војв.) fіф flavus.

fputen, eilen, accelero, cf. хитјетн. ЖУТЈЕти ск, тём се, v. г. impf. (југоз.) se[6 ЖЎРИЦА, f. ваља да је крагуј:

aussehen, flavum esse aspectu. Мујо пусти сивога сокола,

ЖутовољКА, f. Sie Bolsammer, Der Selbing, emA Алија питому журицу

beriza critinella Linn. жЎСТАР, тра, тро, vide срчан, окретан. ЖЎтӧКА (жутоока ?), f. нме овци, ёфајвпате, ЖУТ, жута, то, (жӯтӣ, та, то, соmр. жући) nomen ovi indi solitum.

5) дець, flavus, gilvus. 2) жут посао, (fфеrѕ: жутокОРА, f. (у Ц. г.) дрво, које рађа грозhaft) schlecht, vilis.

диће, којијех су зрна као шеница, црвеЖЎТАРИЦА, f. ) (у ц. г.) vidе жутовољка. на и кисела. У Кривошијама се дрветом

2) (у Грбљу) име кози, Зіеgеnname, nomen које се овако зове боји као рујевином. caprae іndі ѕоlitum. 3) (у Грбљу) нме жу- жЎтоЧАК, чка, m. (у Грбљу) нме овну, 2Bioтој кокоши, реппеппате, поmеn gallinae dername, nomen arieti indi solitum. indi solitum.

ЖУВАк, жућака, т. 1) Dantes, lamina lusoria. ЖУТАЦ, жўца, m. (у ц. г.) vidе жуванце. 2) Dukaten, aureus. ЖУТЁљи, m. pl. (у Дубр.) vidе невен. ЖУЖАНИЦА, f. 1) дивља салата, која се зове ЖУТЕти, тим, (нст.) vidе жутјети.

н змијина шрава, Сіфоrie, cichorium. ЖУТЕти CE, тим се, (ист.) vidе жутјети се. 2) vidе жутица (болест). жЎтилиЦА, f. (у Шумадији) трава (налик на жЎбѓњк, п. 1) баѕ Selben, to flavum reddere.

зановијет) жутога цвијета, којом жене 2) das Gelbwerden, rò flavescere.

жуте плетиво и вуницу. cf. жутнлова трава. ЖУТЕти, жутим, (јуж.) vidе жутјети. ЖУтило, n. Sie selbe arbe, pigmentum flavum ЖЎТЕТи ск, жўтім се, (јуж.) vidе жутјети се. (luteum).

ЖЎТКАРАСТ, а, о, (у Сријему) vidе жуткаст. ЖУтилоВА ТРАВА, f. vіdе зановијет.

жЎТКАСТ, а, о, geЬlіф, subflavus. ЖутинА, f. Sie Selbe, lavedo.

Жӯч, жучи, f. Die Sale, fel.
ЖӰтити, жутим, (зап.) vidе жутјети. ЖЎЧИЦА, f. (у Дубр.) vide зановијет.

3

ЗА, (mit acc.) für, ит, рrо: не брини се ти

за њега; ко ће бити јемац за те? за
новце свашта доста;
Те ја нађем за мене ћевојку
Онђе нема за те пријатеља -
2) (mit acc. u. instr.) hinter, nach, post : sa.
клони се за ме ; нде за мном; отиде за
кућу; сједи за кућом ;
Сунце зађе за гору -
Јасно пјева за гором ћевојка —
Хоћеш брате незван за ујаком
У сватове поћн назорице ?
3) (mit acc.) gu, ad: сијече грађу за кућу;
купно чохе за хаљину; није ни за што
(ни за каку потребу); ништа за то (bas
tbut nimts); за што? warum ? cur ? за то,
дахит, іdео. 4) (mit acc.) ухватити за ру-

ky, bei der Hand faffen, apprehendit manum
illius :
Десном га је руком увaтно
За десницу и за бритку сабљу,
Алијевом за грло бијело —
5) (mit асс.) пошла за старца, Баt einen
alten Mann geheirathet, nupsit seni; yaao
кћер за тога и тога;
Лепа Паво хоћеш поћн за ме?
Пођи кћери за козара, добро ће ти бити ;
Не ћу мајко за козара, не ће добро бити
6) (mit acc.) von, über, dе: не казуј нико-
ме за новце; не казуј за ме гдје сам.
7) (mit acc.) не казуј никоме за главу, не
смије он то учинити за живот, ит teinen
Preis, nullo modo ? 3) (mit acc.) за триста,
an dreihundert, a d tercentos, cf. A0, ORO:

и изиђе једна чета мала

Кућа бела, ал забаша нема — За тридесет и четири друга

ЗAБAТAлити, баталим, v. pf. н. п. виноград, 9) (mit gen.) während, tempore: sa Masapa; kyły, verwahrlosen, negligo. за Лазарева владања; за живота мога; ЗАБАТАљивањЕ, n. Sав зеrmақrlofen, nеglесtiо. дошао за вида (по bei Xage);

ЗАБАТАњйВАТИ, батаљујем, v. impf. Derwabr= Заш” се синко не шће оженити

losen, negligo. За љепоте и младости твоје

ЗАБАЦйвање, п. 1) баѕ рinеin-, даѕ pinter: et= За рана нам снаху доведите

was werfen, conjectio. 2) das Verlegen, tò 10) за два дана, duobus diebus ; за годину ponere in alieno loco. дана, ein Sabr, ein Sabr binsurф, uno anno : ЗАБАЦивАти, бацујем, v. impf. 1) Біntеr еtmas Тако стаде за годину дана

werfen, conjicio post - 2) verlegen, in ЗААЈКАТи (заајкати), кам, v.pf. vіdе захајкати.

alieno loco ponere. ЗАБАВА, Е. 1) bie Unterbaltung, Ser Зеіthеrtreib, ЗАБАЦйвати се, бацујем се, v. r. impf. 1) fi

оblесtamentum. 2) није му забаве, ба8 2u3- in etwas werfen, immitto me in aliquid. 2) verfереп, vitаpеrаtiо.

legt (verworfen werden, nescio ubi reliquerim. ЗАВАвити, вим, v. impf. 1) кога, unterhalten, ЗАБАцити, забацим, v. pf. 5) Бinter еtmas wer

оblеctо, н. п. дијете, да не плаче. 2) auf= fen, jacio. post —. >) verlegen, ponere in Баltеn, distineo: забави ме он, те не дођох alieno loco. одмах. 3) коме или чему, austеlеn, xavel |ЗАБАцити ск, забации се, v. г. pf. ) піф іn finden, ausschlagen, reprehendo, recuso: etwas werfen, conjicere se aliquo : Babayuo Тебе ће ми забавиш ћевојка

се у свијет. 2) забацило се негдје, еѕ іft BÀBABNTH CE, BÂM ce, v. r. pf. fich verweilen, , ,

verlegt (verworfen), nescio ubi reliquerim. delineor.

ЗАВАшити, забашём, v. pf. (у ц. г.) ударити ЗАБАВЉАЊЕ, п. 1) баѕ untеrbаttеn, oblесtаtiо. у бах, реrnеіnеn, nego.

2) bеr Xufentbalt, mora. 3) Das aeln, re- ЗАБАШУРИВАЊЕ, n, bas Bertufфеп, оссultatio, prehensio.

dissimulatio. ЗАБАВЉАти, љам, v. impf. 1) unterbalten, oble- ЗАБАШУРИВАТи, шурујем, v. impf, pertufфеп,

cto. 2) aufhalten, detento. 3) auszustellen fin- occulto. деп, герrеhеnѕо. cf. забаљати.

ЗАБАШЎРИти, башӱрим, . pf. pertufen, dissiЗАБАВЉАТИ СЕ, љам се, т. г. impf. 1) fi) ип- mulo.

terhalten, oblector, uccupor. 2) fich aufhal- 3ABÈ3EKHYTH CE, nệm ce, v. pf. in Gedanken ten, moror.

vertieft stehen, immersus sto cogitationibus. ЗАВАГЛАТн, лам, v. pf. н. п. прст у уста, реп cf. безјак.

(sanjen) Singer in pen Липь fteten, inseгo ЗАБЁлкжити, жим, (нст.) vidе забиљежити. digitum ori.

ЗАБЕЛЕти, лим, (ист.) vidе забнјељетн. ЗАВАДАВА (за бадава), 1) umjonit, unentgelt: ЗАБЕЛЕТИ СЕ, лим се, (ист.) vide зaбијељети се.

lіф, gratis. 2) umjonit, vergebens, frustra, ЗАБЁлити, айм, (у Сријему) vidе забелети. cf. залуду, заман.

ЗАВЁлити, забелём, v. pf. (ист.) vide зaбијеЗАБАдАЊЕ, п. Вав фіnеіntесtеn, insertio. ЗАВАДАти, забадам, v. impf. Біnеіnіtеden, inse- ЗАВЁлити CE, лӣм се, (у Сријему) vidе забе

го, immitto: Забада трн у здраву ногу,

prov. Verdruß und Schaden suchen. ЗАВЕлдгXABити ск, вим се, у.г. pf. (нст.) vide ЗАБАЖБЕти, буж.)

забјелоглавити се. ЗАБАЗДЕти, (ист.) баздим, v. pf. tinten, ЗАБЕстнЈАти, јам, v. pf. (у Ц. г.) tbérit gu

ц ЗАБАздити, (зап.) foeteo :

sprechen oder zu thun anfangen, ineptio. ЗАВАЗДЈЕти, (југоз.)) і на

ЗАБЕти, бегнём, v. pf. (нст.) vide зaбјећи:

. (.: Да ти псином не забавде руке

Ја забего у гору велену BÀBAAHTH, AÂM, V. pl. rogen (Rob und Wasser 3ABNBEPUTH, PÂM, v. pf. pfeffern, pipero, pipere

weinen), mucum emittere, per nasum et ore. condio. ЗАБАЉАЊЕ, n. vіdе забављање.

ЗАБИЈАЊЕ, p. Bag іneinfФlagen, immissio. ЗАВАЊАти, љам, v. impf. vіdе забављатн. ЗАБИJAТи, забијам, v. impf. bineinfФlagen, imЗАВАЊАТИ СЕ, љам

ce, vidе забављати се. mitto. ЗАБАЉКАЊЕ, n. dim, p. забављање.

ЗАБИәғлити, забијелим, v. pf. meiр тафеп, ЗАВАЊKAти, кам, v. impf. dim. р. забављати. dеаlbo: Саво, Саво, себе не забијели, а ЗАБАНАти, забанам, v. pf. т. б. штап (у Бач- мене зацрни. 2) н. п. дрво, т. ј. подгули

koj), den Stock so werfen daß er aufprallt, ja- ти му кору, pur, 2Гrinpen einen Baum pecio ita ut repercutiatur: забанао штап па zeichnen, signo arborem demto cortice. ме ударио.

ЗАБИЈЁљкти, бијелим, v. pf. (јуж.) н, п, зора, ЗАВАНТАТи, там, v. pf. (іф verirren, itinere de- erglänzen, affulgeo: 3ABÀCATH, câm, Serrare.

Још зорнца не забијељела, зАБАТ, m. (у војв.) Ser Biebel, Castigium : Ни даннца лица помолила —

лити.

лети се.

« PreviousContinue »