Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

vide kap.

.

ЖЕЊА, f. (асс. жёљу, рі, жёље) per 2Bunfф, жЁнско ВРИЈюME, n. фіе Зеіt bеr Seauen, mendesiderium.

strua, cf. прање, праница. ЖЕЉАВА, f. планина у Хрватској, ein Bers in | жЁнство, р. (у Рисну) bie 23eibbeit, mulieKroatien, mons Croatiae,

britas: Нема женсшва без чоества. ЖЕЊАН, љна, љно, bеgіеrіg, cupidus.

ЖЕНТУРИНА, f. augm. р. жена. жЁБЕЗник, т. село близу Биограда. Туда жЁЊЕЊЕ, п. Зав реіrаtеn, cum quaeritur uxor.

сад слабо ко зна што је жељево, него ЖЁРАВ, m. 1) vidе ждрао. 2) ein grореr grauer Sфя, сви говоре гвожђе.

auch ein Schimmelpferd, bos aut equus canus. жЁљЕзо, п. (око Тимока) pas #ifen, ferrum, жЁРАВА, f. (у Грбљу) pie slübense Soble, prucf, гвожђе.

na, cf. жеравица: Тако ми

ове жераве ЖЕЉЕти, желим, v. impf. (јужж.) münfфеn, cu- и тако је манит не зобао!. pio, cf. жудјетн.

Испећ ће вас оба на жерави жЁњйн, Жељйна, т. планина у Србији, ein ЖЕРАВИЈА, f. Slup in Ser Зворничка нахија Berg in Serbien, mons Serbiae.

ЖЕР АвињА, (у Јадру). Жеравија извире у ЖЁљковАЊЕ, п. Зав @ehnen, dеѕіdеrіum.

Тршићкој планини и тече кроз Тршић жѣљковити, кујем, у. impf. (als dim. р. жеље- (у којему се једна махала зове Жерати) кога, јф febren, dеѕidего:

вија, нян Жеравињска махала), па онда Тазбина ме та жељкује моја

између Руњана и клубаца, и утјене у Којега сам много жељковала

Дрину између Лознице и Липнице (а кад ЖЁБЁД, m. (око Имоскoгa) vidе желуд. је љетн велика суша, онда испод КлубаЖЁНА, f. (voc. жёно, pl. gen. жёна) Ваз 2Beib, ца и Руњана стане у вирове и доље пре

femina. У Дубровнику рече се свакој не- суши са свијем). познатој: жено! 2) pie rau, uxor: Не жEPАвињски, кa, кo, н. п. врело, роп Жера

стоји кућа на земљи, него на жени. вија. ЖЁНАР, женара, т. човјек који жене врло жЁРАВИЦА, f.

{vi милује и с њима радо говоря, беr Srauen: ЖЕР АТАК, тка, т. freund, amicus feminis.

ЖЕРИЈА, f. (у ц. г.) женски надимак. ЖЁНБА, f. (по зап. кр.) vide женидба. RÉCTA, f. tatarischer Ahorn, acer tataricum, ЖЕНётинА, f. vide жeнтурина.

ЖЁСТИКА, (Linn. ЖЁнидБА, f. Die peirath, matrimonium : има жЁСтиков, а, о, роn tatarifфеm аbоrn, aceris сина на жени дбу.

tatarici. жёнидВЕнӣ, нa, нo, Cher, nuрtіаlіѕ.

ЖЁстиковинА, f. Pol; pon tatarifфет Боеп, ЖЕнидвинА, f. у пјесми мјесто женидба: lignum aceris tatarici. Али удa моја женидбина

ЖЕСтЙНА, f. Das Seuer (Rebbaftigteit), peftigteit, ЖЁник, m. Bеr iräutigam, sponsus.

ardor, ignis. ЖЁников, а, о, беѕ bräutigan, sponsi. жЁстити ск, жестам се, у. r. impf. entbrenЖЁНин, а, о, 3) беs Beibes, feminae.

2) der nen z. B. vor Zorn, excandesco ira. Seau, uxoris: Зар ми је он женин брат жЁсток, а, о, (comp. жёшћн) feuris, ardens, (да му дам то) ?

н. п. коњ, човјек, ракија: ЖЁнйнство, п. беiratsgut, dos.

Оно су ти под каменом гује ЖЁНити, жёним, y. impf. реrbеіrаtеп, соllосо: Који жешки у приморју нема — жени сина.

KÈTBA, f. die Ernte, messis. жённти CE, жёнӣм се, v. r. impf, bеiraten, ЖЁТВЕНӣ, на, но, н. п. доба, Erntee, mеѕѕiѕ. duco uxorem.

ЖЁТЕЛАЦ, теоца, m. (pl. gen. жетелаці) бер KÈHALA, f. dim. das Weibchen, muliercula. Офnitter, messor, cf. ањетвар. ЖЁНКА, f. Бав 28eibфеn (pon Sbieren), femina. | жЁтклички, кa, кӧ, ефnitter, messorum, adv. ЖЕНСКА, f. adj. (у војв.) да8 Seauengimmer, жетелачки: сједи жетелачки (кад не могу 9 femina, cf, женско, женскиње.

сјести сви око собре лијепо, него сваки ЖЕНСКАРА, f. vіdе женка. 11"!

сједне косо). ЖЕНСКА ЦРКВА, f. (у војв.) vide препрата. ЖЁТЕЛИЦА, f. Die Офnitterin, messor: ЖЕНСКй, кa, кo, ) meiblіф, muliebris. 2) од Те одводи наше жеше лице

удате жене, wеiblid (im Segеnjаgе pоn жЁти, жањём (у Далм. жёњём), v. impf. erna Mädchen), muliebris:

ten, meto. Чија рука нма на пенџеру:

ЖЁти, жмём, (part. pass. жет, а, о,) v. impf. Ил' је женска нл' је ћевојачка

(y Ay6p.) drücken, zusammendrücken, costrinНије женска, већ је ћевојачка

go, cf. циједнти. ЖЕНСКИЊЕ, n. (coll.) 23eib@perfonen, feminae. жёти, жёжём, v. impf. 1) brennen, uro. 2) (у ЖЁнскйт, женскића, m. (у Лици) женско Ц. г.) пушку, аbfeuern, incendo, cf. палити :

Aujete, das Mädchen (ein Kind), puella. Како који Турке сустизаше, ЖЁнско, ога, п. adj. ein Srauenzimmer, mulier, од образа пушку жежијаше cf. женска, женскиње.

жЁЦА, f. vіdе жеђца.

Живина.

животи.

ЖЁшлЁЊЕ, n. Tag &ntbrennen por Sorn, excan- живити, вим, (зап.) vidе живљетн. descentia.

живити ск, вим се, (зап.) vidе живљети се. жив, жива, во(живӣ, ва, вo, comp. живљӣ) живит, т. няданак од млада дрвета, беr @prop 1) Lebeno, vivus: Живи Бога хвале. Жив био aus den Wurzeln eines jungen Baumes, sur(кад ко пољуби кога у руку). Кад се коме culus, cf. младица, (особито дјеци) честита нова кошуља или живиЦА, ft.) у кућељи некаки од онијех струдруга кака хаљина, рече се: Жив и здрав кова на којима расте сјеме, и који се подерао ! на бољу промијенно ! под њом слије не даду добро набити, него се у рете глава не забољела! колико у њој жичи- ђењу ваде и бацају напоље. 2) vidе ледина. ца, толико ти годиница! У овоме је смислу 3) жива обала (cf. наживнчити), Tebеnѕiger и Јован бећар казао Хајки Атлагића:

Zaun, viva sepes.

. Жива била, хајко Атлагића,

живичАВ, а, о, н. п. куђеља, живица 1. ent: Жива била, и гаће дерала! —

haltend. 2) жива жељо! lieber, erwunfter, exoptate! живичЁЊЕ, n. Bаѕ Зieben eines lеbеntigen Заи: гдје си (камо те) жива жељо? Жива же- nes, tò viva sepe munire. љо кукурузна пројо (или подгријана чор- живичити, чим, v. impf. (у Сријему) н. п. обабо)! 3) жива мука (т. ј. велика), grop, in- ny, einen lebendigen Zaun zieben, viva sepe

gens. 4) жива згода, treffli, egregius. 5) сва- munire. ишта жива, alerlei, omnimodo; не зна ништа живЈЕти, вим, (југоз.) vidе живљети.

жива, дat niots, plane nihil; нема жива ми- живЈЕти ск, вим ее, (југоз.) vidе живљети се. pa, gar keine Rube.

живKA, f. Хrauenname, nomen feminae. живА, f. ) бав 2.uetfilber, hуdrаrgyrum; као Живко, т. 2Rann$name, nomen viri. Многи ово

жива каже се за оштро немирно дијете. ef. име дјеци за то наднјевају, да би дјеца жи

живо сребро, 3) некаква бара ниже Осијека. вљела. Гдјекоје жене кад питају кога за KHBAA, f. das Geflügel, alites domesticae, cf. здравље мушкога дјетета, макар му како

име било, кажу: „како ти је Живко ?” Живадин, т. ЭЛапngname, nomen viri.

живЉЕЊЕ, n. Bаѕ geben, vita. KŮBÂH, m. Mannsname, nomen viri.

живљЕТи, вим, v. impf. (јуж.) Teben, vivo, cf. KÀBAHA, f. Frauenname, nomen feminae. ЖИВАНИЦА, f. dim. p. Живана.

живљети CE, вим се, у. г. impf. (јуж.) Leben, живанчик, т. dim. p. Живан.

vivo: како се живи он? wie gept es ifm? они ЖИВАР, т. који на живи рибу хвата или суши. се између себе зло живе ; добро се они живАРЕЊЕ, п. Зав Рfufфеrleben, vila mіѕеrа. живе. живАРИти, живарим, v. impf. nimt fo ret [e: живнути, нем, v. pf. aufleben, 8u Sräften tom

ben, vivo mіѕеre, cf. животарити, живуцати. теп, revivisco : сад је мало живнуо. KÂBÂ TPÁBA, f. der Reiherschnabel, erodium ci- XÂBO, adv. schnell, velociter. conium.

живоВАЊЕ, n. vіdе живљење. ЖиВАХАН, xна, хно, (у Дубр.) Lebbaft, vividus IживовАти, живујем, v. impf. vіdе живљети : alacer, cf. жив.

Ја ћу с драгим живо ваши жЙВАЦ, вца, т. 1) бав Lebenjige Leif (ter), И после су време живовали vivum (nervus): осјекао ноктe до живца;

Колико си живовала дарнуо му је у живац. 2) живац камен т.ј. Hнси раја достајала који је нз земље као нзникао, па се не живоДЕРАЦ, дерца, m. See Lebenbig gefфилдеп може помаћи, cf. станац.

wird, qui excoriatur vivus :,, ja cam japan живути, вим, (ист.) vidе живљети.

живодерац, жив дрт не одрт, жив печен живети СЕ, вим се, (нст.) vidе живљети се. не испечен” и т. д. (у приповијеци). KABHA, f. 1) der Krebs (Krankheit), cancer, car- XUBÒHH, m. Mannsname, nomen viri

cinoma : живина га расточила ! 2) мнош- живоНАЧЁлнӣ, на, но, н. п. Богородица : и име TBO byah, Menge Volks, multitudo. 3) (y Бога в свете Тројице, живоначелне Бовојв.) кокошн, патке, гуске и ћурке, бав городице (у напнјању). Serlügel, xeberries, alites domesticae. 4) (у живо СРЕБРО, п. (у Дубр.) Vas Suetfilbet, arДубр.) vidе животиња.

gentum viyum, cf. жива. ЖивиницА, f. dim. р. живина.

живот, живота, т. 1) Sag Reben, vita, cf. жиживинчE, п. ein pan&tbier, pecus.

так, жиће. 2) ударио га у живот, vidе мошње. живӣ дҒАЊ, т. 3) (у Грбљу) некакве красте животА, m. ЭЛаппвпате, nomen viri.

по глави, Irt usfblag am #opfe, porrigo likйвоТАН, тна, тнo, mobbeleist, obesus, н. п. жиquaedam. 2) огањ који се вади тарући дво- вотно јагње, може се испећн. је липово дрвљади једно о друго докле се животАРЁЊв, т. vіdе живарење. не упале, на кажу да пепелом од овога животаРити, животарим, v. impf. vіdе жиогња ваља посути оне красте, н проћи ће, варити. cf. Hзвити огањ.

животинА, f. (у Дубр.) vidе животнња.

Жилити.

животињА, f. Bas bier, animal.

RÅNGLA, f. dim. 1) Leberden, venala. 2) kleine живсти, вём, v. impf. (по зап. кр.) vide Wurzel, radicula. живљетн.

újo, m. ein Magerer (dem man die Adern sieht), живЎЦАЊЕ, p. vіdе животарење.

macer. живЎЦАти, живӯцам, v. impf. vіdе животаритн. жЙь, m. оно што пукне на леду или на стажиг, m. (loc. жигу) 1) 23ertseng kum Cinbeen= лу као жица, Ser Rip, rima, cf. стријека.

nen eines Brandmals, cauterium. 2) das Brands LÊBE, n. das Unterbinden, interligatio. ef. mal, stigma. 3) ein glühendes Stänglein (um 3. B. das hölzerne Mundstück der gemeinen KULEP, m. (y bapaka) der Häusler, inquilinus. Хабағpfeife gu bobren), virgula ferrea cande-Iжими, н. п. иди ти жими кућн, не бој се ти facta.

жими нищта, т. б. жив мн. жЙГАвицА, f. (у Паштр.) као мали набој на жйокА, f. као мала гредница, што се њих

tabany, eine Wunde an der Sohle von Bar: више прибија по роговима у кућа ну fußgehen, solea vulnerata eundo.

другијех зграда, bie gatte, asser, cf. паузжиглЊЕ, П. Вав Фteфen, dolor acutus.

ница ? жЙГАти, жига (ме), v. impf. fteфen (in per Bei: жйоЧЕЊЕ, n. Bas Watten (Фев Дафs), asserum te, auf der Brust), pungo.

affixio. жигнути, жигне, v. pf. einen ti) seben, pungo. | жйочити, чим, v. impf. прибијати жноке за жигдваЊЕ, n. vіdе жигосање.

porobe, latten, affigo asseres. жигдвати, жигујем, v. impf. (у Барањи) vidе жЙР, т. (loc, жиру) бie іфeIn, glandes: крупжигосати.

но брашно као жир (а ситно као пjена). жигосаЊЕ, n. Bas Brancтarten, inаstio notae. жЙРЁЊЕ, п. бев . majten mit fіфеп, зертеп, жигoCATи, гошём, v. impf. ц. pf. н. п. вола, sagina glandaria.

bransmarten, notam inuro, cf. жиговати. жЙРити, жирим, v. impf. mit &іфeln maften, жйд, m. Ser Зube, Judaeus, cf. Чивутин. fehmen, glandibus sagino. жидАК, жйтка, тко, (житки, кa, кo, comp. жићн) жЙРКА, f. (pl. gen. яжнрака) бie &іфеl, glans.

) ünn (pon Stuffіgteiten), rarus, dilutus. жЙРОВАН, вна, вно, 1) н. п. жировне свиње, 2) прут, biegfam, flexilis.

mit Eicheln gemästet, glandibus saginatus.

. жидина, г. bie OÜппе (3. 3. Беr биppe, RilФ), 2) година, ein &іфeljabr (frumtbar an Фіфeln), raritas, cf. Жичина.

annus glandibus felix. жидов, Жидова, m. vide Жид.

жировницА, f. плата за свиње што једу жир, жйдов, а, о, беѕ uber, Judaei.

das Eichelgeld, Fehmgeld, pecunia glandaria. жидовскӣ, кa, кo, jäsif), judaicus.

Нешто су жировнице сељаци плаћали жиЖА, ғ. бав Brennenbe, urens : жижа ! жижа! (у Србији) и својијем спахијама (гдје му

(кажу дјетету кад хоће да прихватн руком осјеком нијесу плаћали у име свега), а за ватру, или за свијећу).

који жире свиње у шумама другијех села, жиЖАК, жишка, m. ) бie einfафіtе art gатреп, они и сад плаћају жировницу којијех су

lampadis genus simplicissimum, 2) оно што Планнне. се метне у кандило па се усред њега мет- ЖИРдвњак, жировњака, т. крмак ухрањен

не стијење. 3) per Rornmurm, cureulio. Kupom, ein mit Eicheln gemästetes Schwein, жижљив, а, о, н, п, шеница, році Жоспоümer, Febmschwein, porcus glandibus saginatus. curculionibus corruptus.

ЖИРОПАТА, f. Die Beit да бie &іфeln abfauen, жижола, f рl, (у Боци) 2Гrt fleine kifolen, cf. cum decidunt glandes. кникавица.

жЙРЧица, f dim. р. жирка. жик, m. (у Рисну) vidе шик :

жuTAK, тка, т. 5) vidе живот: Нека је нама Двори су му жиком пожикани

напитак, а њима какав нм драго жишак ! жЙКА, ) f. hyp. p. Жнвана 2) т. (нст.) vide (кажу да говоре или мисле сватови); Жнко.

Срећнце се наноснин, жйко, т. (јуж.) hyp. 6. Живан.

Лепа жишка наживи ли жЙЛА, f. (рі. gen. жила)) pie Xper, vena. 2) bie 2) Lebensmittel, victualia. 3) vide croka, cf.

2Burgel, radix. 3) волујска или овнујска, Ber благо.
(Офjen:) Зiemet, nervus. 3) (у ц. г.) vidе житак, тка, ткo, vidе жадак.
жиока.

жЙТАН, тна, тнo, reih аn Sеtreise, 3. 3. дав жЙЛАВ, а, о, 1) афеrіg, venosus. 2) н. п. ротква, Jahr, annus frumento felix: репа, БоlgiФt, lіgnosus.

На ти снахо жита, ди си жишна, жйлитн, лим, v. impf. н. п. крме, т. ј. везати

На ти снахо меда, да си медна му стражњу ногу изнад кољена, да не мо- жЙТАР, т. бer Getreibebänbler, frumentarius. же бјежати, бав Жniegelent untеrbinsen (8- жЙТАРА, 2f. н. п. лађа, ein Setreibefфіff, naB. dem Schweine am bintern Fuße, daß e$ KİTAPANIA, vis frumentaria: nicht davon laufen könne), interligo pedem Украј Саве украј воде ладне (sui fugitivae).

Куд пролазе жишарице лађе

се

wege, elam.

[ocr errors]

жйтни, на, но, 5) Getreiben frumentarius:] жлилЁЗДА, f. (јуж.) Sie Orüfe, glandula.

Жишни купаци ћевојачки отац не могу |жлица, f. (pl. gen. жлӣца) (у Херц.) беr güfерећна бити. 2) житни као, fфwerbaft für fel, cochlear, cf. лажица, ожица. Menschenkoth, stercus.

жлйчиЦА, f. dim. . Жлица. Житница, f. Die @феите, horreum :

жлӧь, жлоба, m. (у ц. т.) vidе зглоб: Гони, Стаде збијат” жито у жианице

брате, по жаобу! жито, m, ) Gereibe, fruiéntum. 2) (у војв.) жЊЕ, (у Херцег.) ar, übel, male : Докле не.

28eigen, triticum. 3) (у Хрв.) vidе просо. коме не буде же, не може некоме да у Србији, у Босни и у Хрцеговинн жито буде добро ;

зове сваки усјев од којега се обично Жње га сјели, три Српске војводе ! брашно меље и хљеб мијеси (н. п. шени- Жље га сјели и вино попили ! нца, јечам, кукуруз, овас, раж, ељда, просо, жЉЕУдно, fФlet, eleno, miѕеrе. крупник и т. д.); а у војводству (особито жмЙРАВ, а, о, blingelno, nietans. по варошима) само шеницу зову житом, жмЙРАЊЕ, p. 1) бав- 23lingen, nictatio. 2) (у

у Хрватској пак само просо (чим се онуда Дубр.) vidе нишањење. и људи највише хране). cf. стрни. 4) непод] жмЙРАТи, рам, v. impf. 1) Ыingen, nictor, жита (т.ј.отишао) beimli, auf einem ©Фlei): conniveo. 2) (у Дубр.) vidе нишанити.

жмЙРЕ, жмира, f. p. 1) чварци, vidе чварак. житомишљнт, m, намастир у Херцеговини. 2) од масти и од брашна као житка цицжитдРод, т. н. п. код нас је * ове године

Bapa, eine Art Meblspeise, cibi farinacei genus. добар житород, баs Setreibe ftebt fфn. RMÚPÊKE, n. das Sehen mit halb verschlossenen житв, u. (у І. г.) баs Reben, vita.

Augen, nictatio. жйця, f. (р... gen, жица) :) bеr Saben, fіlum; кмЙРити, рим, v. impf. као жмурећи гледати,

платно расјећи по жнци, favengerape, 2) Ber blingen, mit balb verschlossenen Augen seben, Drat, filum metallicum (ferreun, aureum). connivere. 3) (у Дубр.) vide срдачка (која је ондје | жMӯл,

} m. (по зап, кр.) vidе жмуо. понајвише од гвожђа).. 4) vidе тетива, н. ЖMӯ, п, на дрнди, на егедама.

ЖМУо, жмула, т. (по зап, кр.) vide ҷаша. яйцнути, нем, v. pf. einen treit perfegen җмЎРА, f. Bas Blinkefubjpiel, bas 23lingelmaus

(mit einem ruthenartigen Körper), virga per- феп, myinda, cf. слијепи миш. cutio.

ЖМУРЕЊЕ, p. Вав Зubalten ber 2Tugen, conclusio жӣЧА, f. 3) поток којн тече од Јадранскога oculorum.

Добрића и доље дијелећи нахију Шабач- ЖМУРЕТКЕ,.. mit Berkuntenen ugen, oculis ку од Зворничке (сад Подринске) утјече clausis. у Дрину више bешнице. 2) зидине од жMЎРИти, рим, v. impf. Die Zugen gubalten, старога манастира на десној страни Ибра clausos teneo oculos. близу Карановца, Приповиједа се да су жниЈЁВАТИ, жнијевам, y, impf. у пјесми мјесто се у Жнчи вјенчавали на краљевство краљеви Српски:

Жнијева је Копчића робиња Да видите Жичу на Морави

Десном руком, сребрнијем српом — И на Ибру, више. Карановца

жњќТВА, f. (у Ц. г.) vide, жетва.. Жичина, f. vіdе жиднна.

ЖњЁТВАР, m. vіdе жетелац: : жичнЦА, f. dim. р. жица.

Жњещвари су наопаѓа војска — жичко пољЕ, n. Cbene pon Жича (код Беш- жЊЕТВАРИЦА f. (у Ц. г.) vidе жетелица. Hнце).

жњЁТВАРСкӣ, кa, кo, vidе жетелачки, жйшKA, f. eine slübense Soble, pruna. жЊЁти, њем (у ц. г. жнијевем), vide жишчиЦА, f. dim. B. жишка. ЖлЁБ, m. (ист.) vidе жлијеб.

Да жнијеву просо и шеницу жлёвити, жлебим, (нст.) vide Жлијебити, ЖРАК, m. (по југоз. кр.) vidе зрак, cf.. ждрак: Ж.ЛЁБљЁње, п. (ист.) vidе жлнјебљење.

Лов ловио од крака до мрака К.AЁЗДА, f. (нст.) vidе жлијезда.

ЖРАКА, f. vіdе зрака, cf. ждрака. Жайы, т. (зап.).vidе живјеб.

КРВАЊ, вња, т. (pl. жрвњи и жрвњеви) дie Жайвити, хлябим, (зап.) vidе жлнјебити. Handmühle, mola trusatilis. кливЉЕЊЕ, n. (зап.) vidе жлијебљење. ЖРВњАЊЕ, п. баз олаblе аn bеr panymble, ЖайздА, f. (зап.) vidе жлнјезда.

molitio mola trusatili. КлЙЛЕБ, т. (loe. жәнјебу) (јуж.) дрво иско- ЖРВњАТИ, њам, у. impf. аn Sеr panomüble пано, као корито, те вода иде њим, sie mahlen, molo mola trusatili.

. Rinne, canalis. cf. Anujeó,

ЖРЕБАЊЕ, , v.: vіdе ждребање. ЖлнЈЕБити, жлйјебим, y, impf.. (јуж.) зи | ЖРЁБАТи, бам, v. inpf. (у Сријему по вароeiner Rinne aushöhlen, excavo.

шима) vidе ждребати." ЖАНЈЕВЉЕЊЕ, p. (јуж.) Xusböblen, excavatio. жPHовница, f. ријека од Сљета кі.. југу.

Жњети:

жети :

[ocr errors]

surrans :

жЎВЕР, m. vіdе жубор:

Ужућела како жуков цвијет Кад под мостои жубер стоји

і | Жўлити, жулём, v. impf. (у Ц. г.) vidе гумитн. Од младијех ћевојака

Gb, m. die Schwiele, callus. ЖЎБЕР-водА, f. (ст.) lispelnoeg 2Baffеr, aqua ѕu- жЎЉАВ, а, о, (у Сријему) н. п. очи, као ма

Жуљљив, Сло отекле, etwas gefфорlеn, turgiА наврну жубер-воду

dulus. Од брзине жубер-воде

ЖУЉАЊЕ, n. vіdе жуљење.
ЖЎБОР (жубор), m. Sag Gelispel, ѕuѕurrus : жуљАЊЕ, П. Ваз 25ebafen, sаrrіtіо.
На води је жубор отворила -

ЖУЉАТи, жуљам, vidе жуљнти. Стоји жубор жутнјех дуката - ЖУЉАТИ, љам, v. impf. (у Сријему) н. п. жЎБОРЕЊЕ, n. баѕ gigpeln, ѕuѕurrus.

гумно, т. б. мотиком кресати траву по њеЖУБОРИКА, f. (ст.):

му, behaten, sarriге, cf. жулитн. Жубори му брада

ЖЎљЁЊЕ, p. 1) Bas Orufen bes Офubes, pressio Као жуборика

calcei. 2) (у ц, г.) vidе гуљење. ЖЎБОРИти (жуборити), рим, v. impf. 3witfфеrn, ЖЎљити, жуљим, v. impf. 1) фwielen mафеп, LispeIn, fäufeln, riefeln, ѕuѕurrо: жубори по

callum facio: жуље ме чизме. 2) жуљи га ток, жуборе тице. Без је тако опреден да плати, т. ј. ради како ће на њега пасти

и откан да чисто жубори (жене веле). да плати, ако и не би хтио (као да би га ЖУВОРКАЊЕ, n. баѕ gipeIn, ѕuѕurrus.

новци жуљили, па гледа како ће их се ЖУБОРКАТн, кам, v. impf. Lispeln, ѕuѕurrо : опростити).. Мнла му је, на с' на њу обзире,

ЖУМАНАЦ, нца, m. (у горњ. прим.) vidе жуДрага му је, па с њоме жуборка

ванце. жуванцE, ца (цета), n. Ser Totter (im &і), ЖУМАНЦЕ (жуманце), ца (цета) п. vіdе жу

vitellus (ovi), ef. жујце, жуманце, жуманац, ванце. жумањак, жутац.

ЖУМАЊАК, њка, m. vіdе жуванце. ЖУДАН, дна, дно, диеtіѕ, ѕitiens: жудан н жЎМБА, f. (у Боци) vidе жбугара. гладан,

УњА, г. ) црна, деr Офwаrајрефt, picus marЖУДЕти, дим, (ист.) vide жудјети.

tius Linn. 2) 3emena, der Grünspecht, picus жЎдно, Жуђела, т. (у Боци) vidе Чивутин. viridis. ЖУдити, дим, (зап.) vide жудјети.

ЖЎњин, а, о, деr жуња ѕеbrіg, pісі. ЖУДЈЕти, дим, (југоз.) реrlаngеn, fіф па еtmав жЎњит, м. ein Sungеs pоп жуња, pulluѕ рiсi. febnen, desidero, cf. жељети.

ýna, f. 1) ein sonniges Land, wo entweder kein ЖУдЊА, f. vіdе жеља.

Schnee faut, oder der gefallene gleich wieder ЖУТЕЊЕ, П. 5) 543 Зеrlаngеn, desideratio. 2) бав, schmilzt, f. B. die Küste des adriatischen Mees

was man verlangt, wonach man sich sehnt, reg, terra aprica : отишао к мору у жупу; desiderium:

у питомој жупи, cf. присоје. 2) nom: propr. Постави трга свакога,

mehrerer Gegenдеп, нп. Жупа Никшићка, Највише свиле зелене,

Жупа у Крушевачкој нахији; Нијемци и Ту ће ти доћи жубење,

Талијанн зову н Грба» Жупа. 3) (у СлаВози је двору својему:

вониjи) нурија (докле један поп држн), ЖУТЕти, жудим, v: impf. (јуж.) vide жудјети. bie Pfarre, paroecia. 4) (у Далмацији) доЖЎЈА, f. 5) (у Сријему) бie Golsamjel, Boloroffel, маћа чељад, н. п. тај човјек нма много

oriolus galbula. 2) (у Бачк.) vidе жуња. kyrie y kyħu, die Hausgenossen, demestici, 3) m. (ист.) vidе жујо.

cf. војска. ЖЎЈА, f. ein selbeg Офwein (@au), porca flava. жәПА ГРАЧАНИЦА, f. тако се зове жупа НикRÝJAH, m. ein falber Ochs, bos flavus.

шићка од воде Грачаница, која тече кроЖУЈино пољЕ, п. планина у Велебиту близу за њу. Лике.

ЖУПАН, жупана, т. (ст.): ЖЎ0, m. hyp. р. жујан.

Задужбину Вукана жупана ЖӰәЦЕ, p. vіdе жуванце.

ЖУПАН, пна, пно, н. п. земља, fonnis, apricus. жЎКА, f. (у примор.) per Genftеr, ѕраrtium ЖУПАНИЈА, f. (у Слав.) pie Pfarre, paroecia,

junceum Linn. Онамо се од жуке преде и
пређа: она се најприје метне у море те жЎПинА, f, мјесто у Пиперима :

кисели неколике недјеље дана, по и Жуаину гору умннуше том се метне те преноћи у слаткој води жЎПЉАнин, т. човјек из Жуппе. да се ослачи, по том умачући је у слатку жЎПЛАНКА, f. женско из Жупе. воду трља се о камен, те се оно што је ЖУПник, m. (у Слав, у кршћана) беr Фfarrer, као дрво изломи и поиспада, и остане само parochus.

влакно као у лана. cf. брнистра, жуква. *ÝPA, f. 1) ein kleiner und dürrer Mensch, homo ажӯКВА, f. (у Дубр.) vidе жука.

parvus et macer : нриповиједа се да је Жуков, а, о, Center, spartii jаncеі :

краљ Вукашин таковы био :

cf. жупа.

се

« PreviousContinue »