Page images
PDF
EPUB

cкoмe.

полажајник.

која

пет

вијех се

[ocr errors]

Кисео

aquariae genus. гідњЕВА вддА, f. (у Ц. г.) vide paсo i. mensura plublice probata.

и честит вам бадњи дан.” А нз куће га қа ВАЖЪЁњЕ, т. дав Фtinfen, foetor. кав мушкарац поспе житом и одговорн важъЕти, баздём, v. impf. (у Бјелоп.) vide му: „Дао ти Бог добро сретњи и честити.” баздјети. Кад се бадњак меће на ватру, трипут се по-важљив, а, о, vide багљив. макне у напредак; а кад прегори, горњи | БАЗА, f. vіdе зова. крај ваља дочекати у руке с рукавицама, па | БАЗАГУР, m. Цеклинско око у језеру Скадарта обвијети око кошница и по том угасивши га оставити на какву младу шљиву или вазДЕти, (ист.)

(Aầu, v. impf. stinken, foeteo, на јабуку. У Рисну бадњаке наките ловори- Біздити, (зап.)

cf. смрдјети. ком; у 1рмници онај који их унесе у кућу | БіздJкти, (југоз.) наздрави им милојком вина, и пошто се БАЗДРК, m. (у Ризну) беr Surs, crepitus venсам напије, нашоји и њих (полнје их). По tris, cf. прдеж. Херцеговинн гдје су велике куће дову- БАЗДРКАЊк, п. бав Иmbergeben, vаgаtiо. ку бадњаке на шест или на осам волова, | БАЗДРКАТи, базирчём, у. impf. без посла ходана натјерају кроз кућу, те нcтјерају воло Ta, müßig umbergeben, vagari. ве на друга врата, а бадњаке скину у кућн. | БАЗДРљикА, f. (у Барањи) vide стабадљнка. По Далмацијин по осталијем онамо краје- БАЗЁРБАМБАША*, m. Bеr mit бет 2u32 uns Noin вима и кршћани ложе бадњаке, cf. Божић, fuhr-Bolle Belehnte, portitorio praefectus.

БАЗЕРБАМБАШин, а, о, беҙ базерђамбаша, porрадњАРА, С. (у Сријему) воденица поточара titorio praefecti. има бадањ, eine 21rt BaTermuble, molae БАЗЕРБАМБАШЛУК, m. Sав 2Imt be8 базерђам

баша, dignitas tой базерђамбаша. БадњАчица, г. (у Ц. г.) мали бадњак, како: БАЗЁРълн, базерђана, т. vіdе трговац.

наложи преко бадњака. cf. | БАзи, база, m. р. у пјесми: златан сахат с блажена палица.

базима ваља да је Xepetirubr (од ТурБадњЕв, а, о, (у ц. г.) vidе качин.

скога басма-сахат).

БізЈАш, т, мали намастириф на лијевом брикупус у глава јегу Дунава (у Банату), ein RIoftеr im janat,

monasterii nomen. Бадњй вёчв, бадњега вечера, m. (у Ц. г.) vide БАЙР”, m. bas ufеr, ripa, ef. бријег, обала. бадњи дан :

БАЈА, f. 1) һур. р. баук. 3) (у Далм.) vide aбajкоја ми је златоглава,

лија. је бадњи вече

BAJA, f. Stadt in der Batschka, nomen urbis. Бадњи дан, бадњега днё, m. Ber Chritaben, diеѕ БАЈАлица, f. Die Zauberin, incantatrix. Пјевају

аntе feslum Christi natale. На бадњи дан како се у сватовима (кад се женно бунгур ујутру (како домаћин отиде по бадњаке) челебија шараном ћевојком) разбољео сакрије се ватраљ и ступа с тучком и све купус на сланини, па му довели проју столице, и прва се столица нанесе на Бо бајалицу да му баје, жић ујутру под по лажајника, испод којега Проја баје, кукуса нестаје. је гдјекојн нзнакву те падне под губером, БАЈАло, m. vіdе бајач.

којвјем га домаћица хоће да огрнe.cf.Божић. БАЈАМ, т. (у Ц. т.) vidе бадем. відњия, т. dim. 2. бадањ.

BÀJĀBE, n. das Zaubern, incantatio. БАДРљнця, f. 1) онај струк у траве од земље | БАЈАТ, а, о,

ін. п. бајат хљеб, бајатно до цвијета, беr еtеngel, caulis. ef. стабљнка.БАЈАтан, тна, тно, месо, albaten, nipt frif, б) у ситнога перја оно што остане кад се vetus, non recens.

repje quja, der Federkiel, caulis pennae. BÀJATH, jên, v. impf. zaubern, incanto (morbum, БАЕР, m. (у Сријему) vidе банр.

dolorem). БАЖДАР, баждара, т. беt &іфеr, mensurarum БАЈАЦ, Бајца, m. Ciner роr Баја.

ponderumque examinator. БАЖДАРИНА, f. ) (ст.) Зоu gelo, portorium, cf.

BÀÂY, 6ajára, m, der Zauberer, incantator :

Носише га на бајаче, да га обају
На воднци вила баждарица,

BÁJKO, m. Mannsname, nomen viri.
Те узима тешку баждарину:

БАЈНА ЛУКА, f. град и варош у Босни на води од јунака оба црна ока,

Bpbacy, eine Stadt in Bosnien, nomen urbis. А од коња ноге све четири

БАЈНомӯЧАнин, m. Winer pon Бајна лука.

БАJндлӱЧКА, f. Cine pon Бајна лука. 2) bie &іфgebubr, quod solvitar pro mensu- BAJндлёчки, кa, кo, von Бајна лука.

rarum ponderumque examinatione. ВАЖДАРИц, г. (ст.) бie Зölnerin, portitrix (?). БАЈСкй, кa, кo, von Баја.

BÁJO, M. Mannsname, nomen .yiri. cf. баждарина. важдански, ка, ко, н. п. кантар, bas &іфтов, Бак, m. (понајвише се говори рі, баци) тако

BÂJqeta, m. Mannsname, nomen viri.

және тепајући зову зубе у мале дјеце, кад

Бадњево ЗЁЊЕ,

цама.

Оно ми

царина :

Вак

BАлшоВА ГРАДИНА
нарамак.
н*, м. ) назеба,

ВА.

Pв.) vidе бик.

баба.
А.*, бакала, т. трговац што продаје св.

fe

гле!

der

gal

кокоте балабане /
a, o, tоgіg, mucosus,
ц, балавца, m.

mucosus.
steus aculeatus.

Баланд
puer

риба, eine
mps :

2) риба,

1) der

Roßige, der Stich

коло воде, еде

lacuis

зеро. БАЛАтино

JÈZRPO,

cf. Гава

(cf. бакал)
Бакалаtе

Апаори г.
BÀRAAKA, f.

ria. .
БАКАРНИЦА,

gewölbe, tal BARÁNOB, a,

tarii. .

nomen propr .

ин почињу ницати (мјесто бак говори се вА.
и бау, баучак, а у Боци вучufau), $in:

f. (у ц. г) дрва, прува, жила, derwort Zahn, dens sermone infantium.

gravedo, pituita, y) in einem 4m gallinaceumtu i ,

mpfwort gegen den Habn, convic масло, мед и т. д., Оer Opezeteibänbet, con- вала в БАКАЛАЈ, бакалаја, m. (у Боци) некака морска

BÀAABAHA, f. das Rozmädchen, puella Свака риба вода абакалај војвода.

BAAÀ HT!B, m. der Klöppel, tudicula. БАКАЛАя, бакалаћа, m. (у Бачк.) vide фифта (БАМА:

Balaton in Ungaria.

Балатина, m. Plattenfee iie Spezereikråmerin, condimenta.

На двору му створите
Балашино језеро

n. vide banaTHA : бакалски дуќан, баt pejerei | ВАЛАчко возводи, m. (ст.) гаме еіE

Има један Балачко војвода
БАKАлски, ка , кo, Semriframera, condimen-БАЛВАН, m. велики дирек као
ВАКАР", кра, m. 1) Oas Supfer, cuprum, cf. мјед.]вала, бала, f. pІ. Оer Xop,
2) Мtaot Buccari im froatifфеп яйjtenlance. БАЛЕГА, f. н. п. говећа, коњска, овчE

BAAÈTÂbbe, n. das Miften, Kothmachen (v

БАЛЁГАти, гам, v.impf. miften,
BÀKBA, f. Ono Mjecto raje ce craje n020M KAA BÀAHJA, f. (verächtlich der Türke, Turca
Baffеrgefäp, modii genus, cf, жбан, чобања. Івалити, лим, v. impf. 1) ховен,

(БілотА, f. (по југо3, кр.) пушчано зрне

tenfugel, glans: Мање од Валоае, BÀACAM, m. der Balsam, balsamum. БАТА, f. vіdе cјекира (али серијетко BÀITÂHB, n. das Hacten, caesio.

БАТАти, там, v. impf. тућн (балтом), ребром, као бакром, еіn mіt/Білук,

BÀAY TKA, f. wilder Lauch, allium vineale,

њима од челика бамче
/, , бељ,
бјелика./БАЛЧАк“, т. у сабље или умача

f. Зндине од
Крвава му сабља до балчак
Apreta a upnje

fa
BÁK, m. (y
BÁKA, f. hyp
BÀKA*! vide

кахавица,
, ,
Art Meerfisd, piscis marini ge
:
perna condimentarii.
Бев бакал, condimentarii.

trabs.

гред

p a cus. с *, f. vide

. :
Бије њега оштром бакармијом
ВАКАРУША, f. (у Срнјему) бакрено звоно што
се веже

н. п. на вола, cf. клепка.
BÁKAT, Kra, m. das Getrappe, incessus cum so.
aj-

den Ko nitu, cf. бат, бахат. ају

statio jaculantium saxa. УР

,

E. (у Шум.) дрвен водени суд, 2rt/ валидётина, Г. angm. . балеја. ју

BAKETA, f. (y Puchy) der Stock, baculus :
Старом Јоку сребрну бакешу

БАло,
Бакин, а, о, беr бака, vetulae.

БА.лоЊА,
BAKABA*, f. eine Art nura, placentae genus.
BAковит, а, о, (у Хрв.) vidе биковит.

, :
BÁKOBA, m. ein großer Herr, magnus dominus: од стара соли (угљен).

он је велики бакоња.
ВАКРАч”, бакрача, m, vide котао.
ВАКРАчия, т. dim. р. бакрач.
ВАКРічлиЈА, Е "узенђија.

caedere.

m, рибља трава,
vidе бахтати, .

се,
ету (особно
од прилике с
,alburnum. of
од правога

cacatio pecorum.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

тити.

онај буде трља, а кад погоди царевим штаистоку на главици више блата, Ruine am Lago di Scutari, parietinae quaedam.

пом, онда цар буде трља, а трља цар, ако ли , ein

свима штаповима умашн, онда покупи све БА», т. планина у Босни близу Приједора, Berg in Bosnien, montis nomen.

штапове, па да свакоме које је чији, а свој БАЉАВ, а, о,црне главе, н. п, во, коза, fфwari:

метне пред цара као и најприје, па погађају БАЊАст, (töpfig, capite nigro.

опет на ново. Други пут (т.ј. друге године БАљЁЗГАЊЕ, n. vіdа блућење.

царовања) цар има три маше (т. ј. погађа у БА-ЁЗГАти, гам, v. impf. (у Рисну) vidе блу. трљин штап док трипут не умаши), трећи

пут четири итд., а трља други пут сједе на BABÈME3, m. die größte Art Kanonen, grobes Ges бадало (т.ј. оно мјесто гдје ударају штапоschüß, tormentum majus :

вима кад их бацају) кад погађа у свој штап; Све баљемеа баљемева виче,

трећи пут се примакне колико може скочиАлубарда лубарду дозива —

ти, а четврти пут колико је дуг кад пружи БАЉЕЊЕ, n. бав Хофеn, muсi emissio.

руке. Кад изиграју онолико пута (или кад јеВАЉЕШКА, f. (у Ц. г.) некака тица као мала дан цар онолико година царује), до колико natka, eine Art Vogel, avis genus.

су погодилн да жене трљу, онда га жене, т. БАљотА, m. (у Грбљу) Офjenname, nomen bo j.cтaну сви уред један за другијем, па се расvi indi solitum.

кораче те трља прође четворошке између BÀMÁAqÀBÂ, 1) ganz unentgeltlich, plane gratis. њиховнјех ногу, а онн га сваки ударн по јед

2) ganz umsonst, vergeblich, frustra, irrito, cf. ном шаком, или дрветом (како погоде нај. бадава.

прије) по задњици. він, бана (бана), m. 1) беr За, bаnus: Бе му Банатски, ка, кӧ, запаtеr, bаnаtuѕ. је бан, ту и стан. 2) у Дубр. ну ц. г.реку | BAHARAHин, m. Ser Запаtеr, Banatu. у говору свакоме човјеку кад хоће да по- БАНГАЙ, а, о, н. п. коњ, Тафт, bintens, clauкажу да га поштују, беr реre, dominus, ef. dus. господар :

БАНДА, f. (по југоз, кр.) Sie Deite, regio, cf. страКада књиге бани разумјеше

на : Да ни господини Бог поможе десну БАНАК, нка, m. (у војв.) бie Ofenbank, sedes бандун лијеву! (кад се напија, показују

fornacis: легао покрај пећи на банак. ћи пуном чашом обадвије стране софре); БАНАЊЕ, п. 1) vidе бенетање. 2) ба8 банатисе. Са банде нм Брда ударише spiel, ludi genus.

БАНДАР*, бандъра, т. (у Сријему) некака риба BÀHÂT, bahára, m. das (Temesvarer) Banat, Ba (која се у Бачкој зове буљеш), 2rtifф, natus. .

piscis genus. BAHATи, банам, v. impf. vіdе бенетати: бана вандижан, м. (у Боци) vidе банђен. којешта.

БандиЈЕРА, f. (у примор.) . Sie Sabne, vexillum, БАНAТи ск, банам се, v.r. impf. Кад хоће дјеца cf. застава :

да се банају, најприје се договоре до кон Једрн ли мн драго моје, ке ће године жениши шphy ; онда узме Внје ли му бандијера — свако свој штап по средини, па ударају око- БАНДУНАти, нам, v. pf. (у Паштр.) vide зaмице у земљу и тако редом бацају штапове боравити (ital. abbandonare): с једнога мјеста; које најдаље баци оно је Ти не немој банду наши цар, а које најближе, оно јешpња. По том | ванъЕН, а, о, (око Снња) човјек који је што трља покупн све штапове, иа да свакоме ко скривно па не ће суду да иде,него живи преје је чији, а свој метне попријеко пред цара ма власти као хајдук, само што не чинн ннтако близу, како га цар стојећн управо мо коме ништа. Банђен човјек живи у своме же дохватити својим штапом; онда цар ба селу и код своје куће ради своје домаће ци жмурећи свој штап те удари трљин (ако послове, него је једнако тако на опрезу ми умаши, онда он буде трља, а трља цар), да слабо кад смије и спавати у кући. Они па онда сједе; гдје се царев штап уставн, кашто долазе и у варош, али само с краја он дје мора трља свој штап да замјесши (т. и то једнако на опрезу. У прољеће године ј. да га измакне), па онда сви редом бацају 1835, кад сам се ја десно у Будви, овакијех (не жмурећи) и погађају у трљнн штап: сва је људи много дошло близу Будве на један ки треба дотле да бије у трљин штап (нтр мост, пак оданде поручили у Будву да им ља мора једнако свој штап да замјешша) се пошље тај и тај од чиновника на недо Кле не умаши; а кад умаши, онда му тр какав разговор, и то им је учињено. Онамо ља узме штап и баци у суво грожђе (т. ј. на људи сви живе једнако под оружјем, а

па онда остали сви бацају тако ре. банђени особито. У Далмацији ну Боци дом; а цар на пошљетку, и он бије док двапут има овакијех људи много, гдјекоји су још не умаши.Онда трља покупи све штaпoвe из

од Француза остали. cf. бандижан. сувога грожђа, па он погађа свим штапови- вінити ск, банйм се, v. г. impf. (у Ц. г.) иф ма редом у свој штап; чијим штапом погоди, als bau oder Wahnya betragen, affecto toở bau

страну),

tur), parallele.

На самом взвору ове воде нељу воденице

[ocr errors]

this babaga dignitatem:

веома

Фали

BÅPAT

2) (у

бан:

носи

cf.

na :

девет
Баницом цркву Јежевипу

Лици, која извире иза
* вода 5

(од

три сахата

Госпића к

из Бањана, incola году Бањани.

.

Невјеста се бани

БАЊАНАц, вца, m, vide Бањанин.
AHLIA, die Banin, bana, bani uxor.
. rocooha, die Frau, domina,

БАЊАни (горњи и доњи), м. р. 39e9ens in ber
чаница Васкова Даница,

Herzegowina an der Grenze von

regio Hercegovinae Monti nigro contermiпланина у нахији Пожешкој :

| БАЊАНИН, m. (р. Бањани) човјек

да отиде у Бањане равне

Ciner pon Бањани,

БАЊАЊв, р. vіdе купање.
ҚАничиНА, f. планина у Шумадији између на-

и код Грачца По-/БАЊЕЊЕ, т. (у Ц. г.) дав Betragen wie ein бан

БАЊАТИ СЕ, њам се, vide купати се.
BAHKA, f. (gen. pl. 6ànârâ der Bankozettel, syn- SAHCKA, f. adj. Bapotu y Kocoby, eine Stadt in

oder eine 6aanga, affectatio toő bah aut rñs

БАЊИЦА, f. (у Дубр.) Вадењаппе, bаlneum.
grapha mensae feneratoriae publicae.
БАНКРОТ, банкрота,
lirte, decoctor, impar solvendo, cf. пропа- БАОЩЕВА ГРАДИНА ,

Косово, pomen urbis :
BAнкротЙРАЊЕ, p. Oas Banterottire, decoc-ВАПКА,f. 5) (у Херв.)

Од малене Бањске крај Косова
БАНКРОТИРАти, банкротӣрам, v. pf. une іmрr. |

Баnterottiren, decoquo. cf. пропасти.
Банов (банов), а, о, бев бан, той бан.

2) (у Имоск.) старински новац, аltе SKünje,

бъбо :
BÀHOBHHA, f. Land wo ein bau herrscht, das Bans

- htivari. У нахији Барској,
бочиње од Паштровића н

само око четири сахата,
скога. Онамю
језик - Арнаутски:

Барске нахије настаје
вінстол, m. брдо у Сријему (између Карло-БАР, menigften-

вјек уово аж то могао удавити као у воду),
Irt irfen, no iii genus : Сијала је баба бар,

за увар.
ваца и Крушедола), ein Berg іn Oirmien, БАРА, f. ) бie eacње, Рfupe, lacus, lacuna. 2) (у
БАЊА, f. 1) бав Вас, balneum (cf. ital. bagno). БАРАБАР*, in

ѕаltеm. cf. барем.

Ивада уравни, бie Bieje ,
BÁPA, f. Biegenname, nomen caprae indi soli.
|БАРАБАРЁњВ, П.

|БАРАБАРИти с.
пећине у селу Петњици (у нахији Ваљев-БАРАК, m. etne 2 сі

fich in gleiche Pitie stellen, comparor, contendo.
указују, иза некаке хуке и црвенкасша БАРАТ, m.
віЊА ЛУКА, f. уide Бајна лука, mit аlеn аblеі-|

Крипову дне кад се бараци

je cMA nom. propr. einer Stadt,

дизару Барашу граду
ORO
лица.
tio.

хой бан. ту

бан : ); ба thum, banatus,

Тур

Смедеревске.

баница dignitatis. .

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

одозго) те се на

antiquus numus.
Бапко, m. hyp. б.

За банка је риј
BAHÒBÂHE, n. die Herrschaft des 6an, imperium

БАпски, кa, кo,

at : BAHÒBATH, bànyjêm, v. impf. 6au sein, sum BÄP, m. die Stadt

која се одовуд

држи поред мој да банујеш и да господујеш

највише се год

од три закона Бановић, m. Заnѕfођn, bаni filius. У пјесмама

и у приповијеткама о Бановићу Страхињи

чуо сам гдје се изговара Бановиќ.
Біновиця (бановнца), f. vіdе баница.

жуто Жито
BÂHCKÂ, kâ, Kộ, Banss, banalis.
Банство, т. діе 28ürkе бев бан, dignitas той
бан:

да је баби
А даћу ти бансиво и војводство

говорио tweibisd, anilis.

ф,

р

бри Српски, али људи та
грчкога, Римскога к

um,

Земље твоје 5
БАР, m. (по југоз

жаю

[ocr errors]

ара и Улфина

кр.) некакво врло снтно и просо (кажу да би се чо.

[blocks in formation]

Meifen, contex

б cf. поредиха

Ю

er Linie, simul(it, non sequi

cf. упоредо.
as Geben in gleicher Linie, das

[ocr errors]
[ocr errors]

по едва камена, али кашто у један пуш | БАРАНин

свијем, па по том опет, као

стригу.

пресушн што протече.

су јоші

са

се.

[ocr errors]

incola

арабарни се, v. г. impf. с ким, langhaariger Hunde, canis pili

из Бара, finer pon Бар,

[ocr errors]

o toi бан

[blocks in formation]

човјек

u-bis: Ја сам

ју вак Ја сам

[ocr errors]

од Бараша града, ЯА

[ocr errors]

ције:

стакло

[ocr errors]

BAPÀTÂIE, n. das gu-thun-haben mit Jemand, BAPJÀ KTÂPCKÊ, kâ, kô, Fähnrichs, signiferi

. negotia cum aliquo.

BÀPJAM", m. 1) das Bairamsfest, festum bairam

apud Tarcas. 2) хацијнски барјам, некакав LAPÀTATH, Tâm, v. impf. (vom ital, barattare) c

KHM, mit wem zu thun (Geschäfte) baben, ne. други светац осня правога барјама (пред gotium habere cum aliquo.

којим се пости), који особито празнују хаБАРБЕЖА, f. (у Рисну) женска капа (шамија,

Ево сада честит Петров данак, а под њом капа од црвене чохе, по том бијела махрама), eine 2Гrt Ropfbеbеtung ber Петров данак и барјам ацијнски, Frauen, viltae genus.

оће бити у граду грађани“ БАРБЎКАЊЕ, n. Sas persorbringen eines fpruceln: Да клањају и теверни дају den Tones.

BAPJAMOBÂHE, n. das Feiern des Bairams, celeБАРБЎ КАТи, барбучём, v. impf. (у Барањи) bratio diei bairam.

in eine ins Wasser gesteckte Röhre blasen und BÀPJAMOBATH, myjêm, v. impf. u. pf, das Bais dadurch einen sprudelnden Schau hervorbringen: ramsfest begeben, ago diem festum bairam: шта барбучеш по води.

Смиљанићу, дома дер се нађи, БАРБӯн, барбўa, m. (у Дубр.) некака риба, Нека Турци с миром барјамују ; 2lrt Beefifф, piscis marini genus, cf. брадо Јер ће тебе на зло Божић доћи

ВАРЈАчит, т. dim, p. барјак. ватица. БАРДагцИЈА, т. дer Sаnnеntöpfer, cantharorum БАРJкло, п. (по југоз. кр.) vide барило: figulus.

На неђељу лијепу ђевојку БАРДАК, бардака, m. 1) крчаг нян

и барјело вина из Bндина HOCųEM, (irdene oder gläserne) Kanne, cantha- BAPKA, f.1) (y npum.) 'ein Wasserfahrzeug, navigii rus fiеtіlіs аut vitreus. 2) (у Рисну) бијел н genus; шарен суд који се у Србији зове бокар и На могу ти крају доћи,

милојка (у Паштровићима мајулика). Јер ми барка весла нема БАРДАклнЈА, f. (у Фрушкој гори) Пrt flau 2) (у сјеверн. кр.) Sex sifфbebälter, Wifфbälmen, pruni genus.

ter, piscina lignea. БАРДАчина, f. ang. E. бардак.

БАРКАТи, кам, v. impf. нијесам чуо до у овој БАРДАчит, т. dim. . бардак.

загонеци: Пет браће све један другог у БАРЕло, р. (у ц. г.) vide барило 2.

задњицу барка. БАРЕМ, vidе бар.

BÁPha, m. (y Bojb.) der Gaul, caballus. БАРЕТА, f. (у примор. , ital. baretta) vidе ка- ВАРНУЉА, f. име крави, ein Subnaтe, nomen па : Било глава, биће бареша.

vaccae indi solitum. БАРЁтииА, f. augm. p. бара.

БАРӘвит, а, о, jumpfis, paludosus, uliginosus. БАРЕЧинА, f. (у ц. г.) штогод гамиже, н. п. | БАРСки, кa, кo, von Бар.

глиста, црв итд., Bag Sevurm, vermes, ser БАРУТ“, т. пушчани прах, дав Офieppulver, pentes.

pulvis pyrius. cf. прах. БАРЕш, барёша, m. Ser Фитрf, palus. BAPYTÀHA*, f. das Pulvermagazin, die Pulvers LÀP3H10, m. Bocksname, nomen capro indi so. fabrik, horreum pulveris pyrii, officina pulveris litum.

pyrii.
ВАРИло, п. 1) некака мјера за пиће (ital, bа- БАРУтни, на, но, н. п. кеса, Pulpera (3eutel),

rile, franz. baril), etwa eine Tonne, orca, pulveris pyrii.
amphora : колико је Дунаво, има у њему | БАРУштинА, f. vіdе баретина.
сто барила воде (у приповијеци). 2) (у | BACAMAK®, т. бie kreppentufe, gradus.
Ц. г.) дугуљаста Фучија (као у Лозници | БАСАЊЕ, p. bas PajerfФlenkern, incessus ipcon-
бременица) у којој се носи вода (у Лоз ѕultus. ,
ници се бремеңнца ноен на рамену а ба- БАСАТи, сам, v. impf. ићи не гледајући куда,
рило се у Црној Гори упрти на леђа по daherschlendern, incedo temere.
пријеко, као бреме дрва), ein bölgeenes Зај васкиәА, f. vіdе жнока.
fеrgеrав, vasis aquarii lіgnei genus, cf, барно, БАСКИЈАЊЕ, n. vіdе жночење.
барјело, барело.

БАСЕЙЈАТИ, јам, v. impf. vіdе жнoчити,
БАРИЛЧЕ, чета, п. суд од једнога барила. ВАсмА, f. оне ријечи скупа што бајалица или
Бірио, барјела, т. (јуж.) vide барило. бајач говори кад баје, bеr Заuberfpru,
БАРИоцE, n. dim. p. барило.

carmen. БАРИЦА, f. dim, p. бара.

BÀCMA, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. BAPJAK", m. (gen. pl. 6à pjâka) die Fabne, signum,

2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulveVexillum, cf. застава.

rem nitratum. БАРЈАКТАР, барјактара, m. tet Sahnenträger, si- БАСТА, in per Xebensart: то теби не басша

учиннтн, т.ј. то ти не можеш учинити (рол BAPJAKTÁPeb, a, 0, des Fahnenträgers, signi itat. basta ?), möglich, potes :

Не басша нм коња разиграти

gnifer. .

БАРJAKPAPов, 3 feri.

« PreviousContinue »