Page images
PDF
EPUB

cursus:

Књигу пише жура Вукашине,

| жӰтити, жутим, v. impf. gelben, davam reddo. Те је шаље на Херцеговину

ЖЎтити ск, тии се, (зап.) vidе жутјети се. 2) (у Сријему) некака коњска болест, Дrt | ЖЎтиЦА, f. 1) bie BeibuФt, iсtеruѕ, cf жуфаPferdekrankheit, morbi equini genus. Kad няца. 2) per Outaten, numus aureus. 3) н. коњ има журу, он је као биjеcан (као чо- п, жутица наранча, бie Bebe, tava : вјек кад се згране).

Моли Бога Новкиња ћевојка XỤPAB, a, o, klein und dürr, parvus et macer. Да јој роди жушица наранча KỲPBA, f. das Gedränge, das Richten (der Sol- У авлиjи жушица наранча daten, wenn der General kommt), turba, con- 4) (у Уж, н.) 2Гrt Birnen, piri genus. 5) (у

Котору) платно мало чађаво, пibt gut ge= Многа журба горе у конаку —

bleichte Leinwand, linteum non ut decet inТешка журба на воде студене

solatum, ЖУРЕЊЕ, . дав брutеn, festinatio.

MÝTJETH, TÂM, v. impf. (jyros.) gelb werden, fio ЖЎРИти ск, жӯрим се, у. г. impf. (у војв.) fi flavus.

fputen, eilen, accelero, cf. хитјети. ЖУТЈЕти ск, тим се, ч. г. impf. (југоз.) дець жЎРИЦА, f. ваља да је крагуј:

aussehen, flavum esse aspectu. Мујо пусти сивога сокола,

ЖутовољКА, f. Die Gofoammer, per Gelbling, emA Алија питому журицу :

beriza critinella Linn. жЎСТАР, тра, тро, vide срчан, окретан. ЖЎтӧКА (жўтоока ?), f. ние овци, ёфајвпате, ЖУТ, жута, то, (жӯтӣ, та, то, соmр. жући) nomen ovi indi solitum.

1) gelь, flavus, gilvus. 2) жут посао, (fфеrі: жЎтокОРА, f. (у ц. г.) дрво, које рађа грозbaft) schlecht, vilis.

диће, којијех су зрна као шеница, црвежЎТАРИЦА, f. 1) (у ц. г.) vidе жутовољка. на и кисела. У Кривошијама се дрветом

2) (у Грбљу) име кози, Зіеgеплате, nomen које се овако зове боји као рујевином. caprae іndі ѕоlitum. 3) (у Грбљу) име жу- жЎтоЧАК, чка, m. (у Грбљу) име овну, Відтој кокоши, реппеплате, поmеn gallinae dername, nomen arieti indi solitum. indi solitum.

ЖУВАк, жућака, m. ) Dantes, lamina Insoria. ЖУТАЦ, жўца, m. (у ц. г.) vidе жуванце. 2) Dukaten, aureus. ЖУтёљи, m. pl. (у Дубр.) vidе невен. ЖУЖАНИЦА, f. 1) дивља салата, која се зове ЖӰтети, тим, (ист.) vidе жутјети.

и змијина шрава, Сіфоrie, cichorium. ЖУТЕти CE, тим се, (ист.) vidе жутјети се. 2) vidе жутица (болест). ЖУтилиЦА, f. (у Шумадији) трава (налик на жЎТЁњЕ, п. ) дав @elben, zo flavum reddere.

зановијет) жутога цвијета, којом жене 2) das Gelbwerden, rò flavescere.

жуте плетиво и вуницу. cf. жутилова трава. жЎТЕти, жутим, (јуж.) vidе жутјети. ЖУтило, n. Die gelbe Sarbe, pigmentum flavum жЎТЕТи ск, жўтам се, (јуж.) vidе жутјети се. (luteum).

жЎКАРАСТ, а, о, (у Сријему) vidе жућкаст. ЖУтилоВА ТРАВА, f. vіdе зановијет.

жЎТКАСТ, а, о, gelЬlim, subflavus. жутЙНА, f. Bie Bebe, flavedo.

Жӯч, жучи, f. Die Sale, fel.
ЖӰтити, жўтім, (зап.) vidе жутјети. ЖУчиЦА, f. (у Дубр.) vide зановијет.

3

ЗА, 1) (mit acc.) für, ит, рrо: не брини се ти

ва њега; ко ће бити јемац за те? за
новце свашта доста;
Те ја нађем за мене ћевојку
Онђе нема за те пријатеља
2) (mit acc. u. instr.) hinter, nach, post : sa.
клони се за ме ; нде за мном; отиде за
кућу; сједи за кућом;
Сунце зађе за гору -
Јасно пјева за гором ћевојка
Хоћеш брате незван за ујаком
У сватове поћи назорице ?
3) (mit acc.) gu, ad: сијече грађу за кућу;
купно чохе за хаљину; није ни за што
(ни за каку потребу); ништа за то (Bas
tbut nimts); за што? warum ? cur ? за то,
дахит, іdео. 4) (mit acc.) ухватити за ру-

ky, bei der Hand fassen, apprehendit manum
illius :
Десном га је руком уватио
За десницу и за бритку сабљу,
Алијевом за грло бијело
5) (mit асс.) пошла за старца, Баt einen
alten Mann geheirathet, nupsit seni; yaao
кћер за тога и тога;
Лепа Паво хоћеш поћн за ме?
Пођи кћери за козара, добро ће ти битн;
Не ћу мајко за козара, не ће добро бити -
6) (mit acc.) von, über, dе: не казуј нико-
ме за новце; не казуј за ме гдје сам.
7) (mit acc.) не казуј никоме за главу, не
смије он то учинити за живот, ит teinen
Preis, nullo modo ? 8) (mit acc.) за триста,
an preibunsert, ad tеrсеntos, cf. до, око:

и изиђе једна чета мала

Кућа бела, ал' забаша нема За тридесет и четири друга

ЗАВАTАлити, баталём, v. pf. н. п. виноград, 9) (mit gen.) während, tempore: sa Masapa; kyhy, verwahrlosen, negligo. за Лазарева владања; за живота мога; ЗАБАТАљивањЕ, n. Бав Зеrmақrlofen, nеglесtiо. дошао ва вида (nod, bei Xage);

ЗАБАТАЉИВАТи, батаљујем, v. impf, bеrmаhr= Заш се синко не шће оженити

losen, negligo. За љепоте и младости твоје

ЗАБАЦйвање, п. 1) баѕ рinеin-, дав іntеr: et= За рана нам снаху доведите

was werfen, conjectio. 2) das Verlegen, zò 10) за два дана, duobus diebus ; за годину ponere in alieno loco. дана, ein Зафе, ein Sabr binsurф, uno anno : ЗАБАЦивАти, бацујем, v. impf. 1) Біntеr еtmas Тако стаде за годину дана

werfen, conjicio post - 2) verlegen, in ЗААЈКАТн (заајката), кам, v. pf. vіdе захајкати. alieno loco ponere. ЗАБАВА, Г. 1) bie unterbaltung, per Seitbertreib, ЗАБАЦйВАТИ СЕ, бацујем се, v. r. impf. 5) fіф

оblесtamentum. 2) није му забаве, баѕ ug- in etwas werfen, immitto me in aliquid. 2) verfeßen, vituperatio.

legt (verworfen) werden, nescio ubi reliquerim. ЗАБАВити, вим, v. impf. 1) кога, unterbalten, ЗАБАцити, забацим, v. pf. 5) binter еtmas wer:

оblеctо, н. п. дијете, да не плаче. 2) auf= fen, jacio, post-, *) verlegen, ponere in Баltеn, distineo : забави ме он, те не дођох

alieno loco. одмах. 3) коме или чему, аuѕftеden, Sabel |ЗАБАцити ск, забации се, v. г. pf. 3) fіф іn finden, ausschlagen, reprehendo, recuso: etwas werfen, conjicere se aliquo: Babayuo Тебе ће ми забавиш” ћевојка —

се у свијет. 2) забацило се негдје, еѕ іft ЗАБАВити ск, вим се, v. г. pf. jih perweilen, verlegt (verworfen), nescio ubi reliquerim. detineor.

ЗАВАшити, забашём, v. pf. (у Ц. г.) ударитн ЗАБАВЉАЊЕ, п. 1) ба8 Иnterbalten, oblесtаtiо. у бах, реrnеіnеn, nego.

2) der Aufenthalt, mora. 3) das Cadeln, re- ABATY PÁBAHE, n, das Bertuschen, occultatio, prehensio. .

dissimulatio. ЗАБАВЉАти, љам, v. impf. 1) unterhalten, oble- ЗАВАШУРИВАТи, шурујем, v. impf. pertufфеп,

cto. 2) aufhalten, detento. 3) auszustellen fin occulto. деп, reprehenso. cf. забаљати.

ЗАБАШЎРити, башӱрим, v. pf. pertufen, dissiЗАБАВЉАТИ СЕ, љам се, v. г. impf. 1) fiuna mulo.

terhalten, oblector, uccupor. 2) sich aufhal: 3ABÈSEKHYTH CE, nệm ce, v. pf. in Gedanken ten, moror. .

vertieft stehen, immersus sto cogitationibus. ЗАВАГЛАТИ, лам, v. pf. н. п. прст у уста, деп

cf. безјак. (gangen) Singer in sen ЭЛunt fteten, inѕего |ЗАБЕЛЕЖити, жим, (ист.) vidе забиљежити. digitum ori.

ЗАБЕЛЕти, лим, (ист.) vidе забнјељети. ЗАБАДАВА (за бадава), 3) umjont, unentgelt - [ЗАБЕЛЕТИ СЕ, ийм се, (нст.) vide зaбијељети се.

lіф, gratis. 2) umfont, betgebens, frustra, ЗАВЁлити, айм, (у Сријему) vidе забелети. cf, залуду, заман.

ЗАБЁлити, забелйм, v. pf. (нст.) vide зaбијеЗАБАдАЊЕ, п. ба8 Spineinfteten, insertio. ЗАВАДАти, забадам, v. impf. Fineinteten, inse- ЗАВЁлити CE, лям се, (у Сријему) vidе забе

го, immitto: Забада трн у здраву ногу,

prov. Verdruß und Schaden suchen. ЗАВЕлдгЛАВити ск, вим се, у.г. pf. (нст.) vide ЗАБАжБЕти, (уж.)

забјелоглавити се. ЗАБАЗДЕти, (нст.) баздим, v. pf. ftinten, ЗАБЕСтЙЈАти, јам, v. pf. (у ц. г.) tbütiФt gu ЗАБАздити, (зап.) foeteo:

sprechen oder zu thun anfangen, ineptio. ЗАВАздJЕти, (југоз.)

ЗАБЕти, бегнём, v. pf. (ист.) vide зaбјећи: Да ти псином не забавде руке

Ја забего у гору зелену ЗАВАЛити, айм, v. pl. ropen (Xog une 23afer ЗАБИБЕРИти, рим, v. pf. pfeffern, pipeгo, pipere

weinen), mucum emittere per nasum et ore. condio. ЗАБАЉАЊЕ, п. vіdе забављање.

ЗАБkЈАЊЕ, n. Sag іneinflagen, immissio. ЗАБАЊАти, љам, v. impf. vіdе забављати. ЗАБИJAТи, забијам, у. impf. БineinfФlagen, imЗАВАЊАТИ СЕ, љам се, vidе забављати се. mitto. . ЗАБАБКАЊЕ, n. dim, p. забављање.

ЗАБИЁлити, забијелим, v. pf. weiр тафеп, ЗАВАЊKAти, кам, v. impf. dim. р. забављати. dеаlbo: Саво, Саво, себе не забијели, а ЗAБAНAТи, забанам, v. pf. т. ј. штап (у Бач- мене зацрни. 2) н. п. дрво, т. ј. подгули

koj), den Stock so werfen daß er aufpraut, ja- ти му кору, pur20Ьrinsen einen aum becio ita ut repercutiatur: забанао штап па zeichnen, signo arborem demto cortice. . ме ударио.

ЗАВИЈќљкти, бијелим, v. pf. (јуж.) н, п, зора, BABÀHTATH, Tâm, v. pf. fich verirren, itinere de- erglänzen, affulgeo: ЗАВАСАти, сам, Serrare.

Још зорнца не забцјељела, зАВАТ, m. (у војв.) Sex Giebel, fastigium : Ни даннца лица помолила —

[ocr errors]

лети се.

[ocr errors]

логлавити се,

ЗАБИЈЕЉЕТи ск, бијелим се, т. г. pf. (јуж.) ЗАБРАВЉАЊЕ, n. Bas BerfФliepen, praeclusio.

erglängen, affulgeo: вабијељела се зора. ЗАБРАВЉАТИ, љан, v. impf. perfФliepen, ѕега ЗАБйлижити, жим, (зап.) vidе забиљежити. claudo. ЗАВйлити, лім, (зап.) забијељети.

[ЗАБРАЖъйваЊЕ, n. Bas (gu weite) ingreifen in ЗАБйлити, забилим, (зап.) vide зaбијелити. etwas, aratio quasi agri alieni. ЗАБйлити CE, лям се, (зап.) vide зaбијељети се. ЗАБРАЖъйВАти, бражђујем, v. impf. (su weit) ЗAБилдгЛАВити ск, вим се, (зап.) vide зaбје- um sich greifen, aro agrum alienum.

ЗАБРАздити, забраздим, v. pf. (3u weit) um (1) ЗАБИЉЕЖити, жим, v. pf. (јуж.) Безеіфnen, mer: greifen, agrum alienum aro: Aaneko ch saken, noto.

браздио. ЗAБидГРАДити ск, дим се, v. r. pf. (ст.) Зеl= |ЗАБРАЈАЊЕ, п. Зав Зеrgählen, lapsus in numegrad werden, fio Belgradum:

rando. Биограде, мој велики јаде!

3ABPÁJATH, såópâjâm, v. impf. verzählen, labor У з'о час се забиоградио

in numerando. Завити, забијен, v. pf. FineinfФlagen, immitto. ЗАБРАЈАТИ СЕ, забрајам се, v. г. impf. fіф verЗавити, забудём, v. pf. (у Боци) реrgеffen, güblen, fallor in numеrаndо.

oblіvіѕсоr, cf. заборавити: не забуди на ЗАБРАН, m.lein ѕеbеѕtеr обеr аиф oftener 2Bale, којој си (кад ко хоће ријеч коме да пре- ЗАБРАНА, f.jin бет беr polsfblag реrbоtеn іft, сијече).

silva septa, ef. браник, дубрава, шума. Завити ск, забијем се, v. P. pf. fіф verfФlagen, ЗАБРАнити, забраним, v. pf. Derbieten, prohibeo. se immittere.

ЗАБРАЊйвАЊЕ, n. Sag Xerbieten, prohibitio. Завини, бигнём, (зап.) vide зaбјећи. ЗАБРАЊйВАти, брањујем, v. impf. Derbieten, ЗАБЈЕлдгЛАВити CE, вим се, у. г. pf. (јуж.) prohibeo. den Kopf weiß bedecken (verächtlich für heira: 3ABOBAATH xâm; }v.pf

. daherplappern, obblatero. thеn, weil in Oirmien, we biefes Bort ge: ЗАБРБЉАти, љам, fproфen wiro, bie Эльфеn feine Sopfbeдeсtung ЗАБРДЊАЧА (забрдњача), f. на разбоју као baben), caput tegere, i. е. nubere: удала се мала гредица што стоји одозго преко само да се забјелоглави.

стативица, те о њој висе шипила и брдила. 3ÀBJETH, 6jerhêm, v. pf. hinter etwas fliehen, 3ÅBÊBE, n. Gegend hinter dem Berge, transmonfugio post –:

tana regio. Препаде се од мјесеца,

ЗАБРЕТАТИ, ђам, v. pf. (у Боци) fфwanger и забјеже за горицу

bеrkеn, praegnantеm fieri, cf. затрудњетн. ЗАБЛАжити, заблажим, v. pf. ftiden, lenire: ЗАБРЕЖЈЕ, n. Dorf uno фange аn bеr баре Док Мнлошу рaнe зaблaжила

unweit Палеж: ЗАБЛЁЈАТИ СЕ, јам се, vidе заблeхнути се. Внно пију Српски капетанн ЗАБЛЕНӰт, а, о, vidе заблeхнут.

На Забрежју украј воде Саве — ЗАБЛЕНУти ск, нём се, vidе заблeхнути се. ЗАБРЁкнути, забрёкнём, (забрекох, забрекао, ЗАБЛЕXнӯт, а, о, (eigentl. part. р. заблeхнути |ЗАБРЁки, забрекла) v. pf. angieben (opm ce) vergafft, oculis intentis.

ausgetrokneten Gefäße, das man ins Wasser ЗАБлвхнути ск, нём се, у. г. pf. (у ц. г.) [іф ftent), irrigari: кад се кабао расахне на bеrѕаffen, stupide aspicio, cf. заблешнти се. сунцу,

не може да држи воду, онда ЗАБлЁшити CE, заблёшим се, v.r. pf. (у Боци) се метне у воду да забрекне. vidе заблeхнути се.

ЗАВРИНутн, нём, v. pf. кога, іn Oorge perзАвдлети, (нст.) болӣ, v. pf. кога што, бmer: hарринути се, нем се, y, г. pf. Die Beforgnis

seßen, curam injicio. ЗАрдлити, (зап.); завдљкти, (јуж.)|3en, indolesco :

bekommen, in curam incido: 3abpunyo ce Пјевала би, ал' не могу сама,

као јемнн о Марту. Драгог ми је забољема глава — ЗАБРКАГи, забркам, v. pf. 1) н. п. како житко ЗАБОРАВ, m. pie ZergejTenheit, oblivio.

јело од брашна, т. ј. рђаво га зготовити, ЗАБОРАВАК, заборавка, т. дas Bergeffene, res vermengen, misceo. 2) Kakao gocao, verwirren, neglecta per oblivionem.

misceo. ЗАБОРАВАН, вна, вно, bergeplib, obliviosus. ЗАБРдити, забројни, v. pf. pers blen, fallo ЗАБОРАВити, вим, v. pf. per geffen, obliviscor. (aut fallor) in numerando. ЗАБОРАВЉАЊЕ, n. Bas Bergeffen, oblivio crebra. ЗАБРдити CE, забројим се, v. P. pf. (іф pet3db= ЗАБОРАВЉАТн, борављам, v. impf. DergefТеп, len, fallor in numerando. obliviscor. .

ЗАБРУЈАТИ, jйм, v. pf. н. п. забрујаше челе, ЗАБдсти, бодём, v. pf. Бineintechen, immitto. summen, susurro. ЗАБРАБоњчити, чим, у. pf. пиће.

ЗАБУЛАТи, лам, v. pf. (у Паштр.) запечатити 3ABPÀBATH, v. pf. sich verirren (wie ein Schaf), YAOM, versiegeln, obsignare: aberro.

Црном бјеше булом забулана ЗАБРАВити, зим, v. pf. perfФliepen, sera claudo. ЗАВУН, т. vіdе жубор:

па

[ocr errors]

Они забун чине планинама

umbеrwіlger, volotor. Има говеда и кљуса3ÁbyH, adj. indecl. verblüfft, perturbatus: ди која се заваљују кад омршаве и ослаЗабун аста, ма ослади уста

бе, т. ј. кад легну не могу да устану зівУНА, f. Die Germierung, perturbatio.

докле их људи не дигну. ЗАБЎНити, забӱнин, v. pf. permitten, bеrbuf= ЗАВАР АВАЊЕ, n. Sie Saufфung, delusio. fen, perturbo. .

BABAPÁBATH, bàpâbâm, v. impf. täuschen, deludo. ЗАБУњйвањЕ, п. бав Berliffen, perturbatio. | ЗАВАРАТИ, рам, v. pf. кога, или коме очи, ЗАБУњйвАти, буњујем, v. impf. perbluffen, Eines Augen täuschen, fallo oculos alicujus. perturbo.

ЗАВАРИВАЊЕ, п. (у Дубр.) Bas Beigen, maceЗАБУСАти, сам, v. pf, ударити у земљу (cf. ratio liquore. • бусен), einfФlagen, figo :

ЗАВАРИВАти, варујем, v. impf. (у Дубр.) beiПред дворе је копље забусала

jen, liquore macero. завушити, шнм, v. pf. 1) etwas untеrрrten, ЗАВАРИти, заварим, v. pf. (у Дубр.) н. п.

supprimere, cf. забашурити. 2) јад га за- сирћетом дивљач, beigen, liquore mасего. бушиo, trеffеt, ferio, cf. обушнца: ЗАВАРКИВАЊЕ, n. dim. B. заваравање. Бути су га јади забушили

ЗАВАРКИВАти, варкујем, v. impf. dim, p. зазавА, f. (војв.) vidе заова.

вaрaвати. ЗАВавити, завабин, v. pf. anlоtеn, allicio: ЗАВАРчити, чим, v. pf. Ben Sortgang 6. 3. ааваби те свиње куда тамо;

einer Wunde) verwehren, cohibeo progresСам је јунак тора отворно

sum, н. п. заварчити (травама или бајаи бијеле овце завабио,

њем) какву бољетицу да не иде у напреБјежи шњима преко Зете равне

дак, него да удари натраг. Крадљивца 3ÁBAAA, f. der Zant, Grou, discordia : MR CMO у почетку заварче батином или на пушке у завади; он је са мном у завади.

да не краде више. завадити, дим, v. pf. 3ertragen, in Зmietrat |завАТА, f. vіdе захвата. bringen, amicitiam turbo.

ЗАВАТАЊЕ, n. vіdе захватање. ЗАВАдити CE, дим се, у.г. pf. fіф зеrtragen, rumро |ЗАВAТAТи, там, vidе захватати.

amicitiam cum aliquo: ја сам се завадио с ЗAВAТити, тим, vidе захватити. њим; ми смо се завадили.

ЗАВЁВАЊЕ, т. (нст.) vidе завијевање. 3ÀBAGABE, n. das Zertragen, Verfeinden, ini- 3ABÉBATH, sàbêBâm, v. impf. (uct.) vide 3amicitiarum motio aut susceptio.

вијевати. ЗАВАЊАти, фам, v. impf. н. п. људе, perfeinten, завЕЖњАЈ, m. i) etwas Eingebundenes, f. inimicitias moveo. .

ЗАВЕЗАК, веска, 7 8. Get in sйфеl. 2) Der ЗАВАБАТИ СЕ, ђам се, v. г. impl. fіф perfeinten, Merkknoten im Lüchel selbst, nota, cf. yzao. inimicitias suscipio.

ЗАВЁЗАти, завёжён, v. pf. 1) verbinsen, colЗАВАЛА, f. манастир у Херцеговини, ein ligo. 2) даћу ти те ћеш завезаши, т. ј.

Kloster in der Herzegowina, monasterium Her- не ћу ти дати (новце да их завежеш у cegovinae.

што). ЗАВілити, завалим, v. pf. 1) и Зореn wälgen, ЗАВЕзивање, т. даѕ gerbinet, colligatio.

humi volvo. 2) durch etwas Hingewälztes vers 3ABEZÚBATH, Bèsyjêm, v. impf. verbinden, colligo.

заипеп, соnѕеріо: завали градину. 3) vide ЗАВЕзици, завезица, f. pl. It panofeffel, ma50 захвалити. Зі) ЗАВілити CE, завалим се, v.r. pf. ) fіф баrnie: и на руке троје завевице

derwälzen, convolvere se: Babanuo ce y BÀBEJATH, jêm, (uct.) vide zabujath.

дуг; завалио се коњ у блато. 2) vide |ЗАВЕРАВАЊЕ, n. (ист.) vidе завјеравање. і захвалити се:

ЗАВЕРАВАТИ СЕ, веравам се, (ист.) vide зaЗавали се жути лимун на мору:

вјеравати се. Данас нема ништа љепше од мене — ЗАВЕРАК, завёрка, m. (нст.) vidе завјерак. ЗАВАЊАТи, заваљам, v. pf. vіdе завалити 2. зівВРИти ск, рим се, (ист) vidе завјерити се. ЗАВАЊЕник, заваљеника, т. који се већ го- завес, т. (нст.) vidе завјес.

тово завалио (тако у Црној Гори зову зависити, сим, (нст.) vidе завјеситн. Турке који живе даље од границе, јер |ЗАВЕсти, ведём, v. pf. ) pinter etwas fübren, нијесу јунаци, као н. п. Никшнтанн), бес duco post, 2) verführen, irreführen, seduFeige, imbecillus timidusque.

со : завео га у шуму. 3) коло, metben, SteЗАВАЊйвањЕ, п. 1) Bas Bölgen, volutаtiо. hen, torqueo.

2) das Verwälzen, conseptio. 3) vide sa- BABÈCTH, Bèsêm, v. pf, wahy, das Schiff bei п, хваљивање.

der Ueberfabrt stromaufwärts lenken, adverso ЗАВАЊйВАти, ваљујем, v. impf. ) nieberilgen, flumine dirigó navem. в) voluto. 2) реrjаипеп, consepio. 3) vidе за- | ЗАВЁсти ск, везём се, v. г. pf. 1) у море, іn охваљивати, до

у фie бee fteфen, solvo. 2) у мисли, у сан, ЗАВАЊйВАТИ СЕ, ваљујем се, v. г. impf. fіф! jih pertiefen, se defigere.

[graphic]

nicae genus :

вати се.

завити :

завет, m. (нст.) vidе завјет.

| ЗАВИРНУти, завірнём, v. pf. dim. р. завярнти: ЗАВЕТАН, тна, тно, (нст.) vidе завјетан. Пак на врата завирнуо Иво — ЗАВЕТИНА, f, (нст.) vidе завјетина.

завис, m. (зап.) vidе завјес заветни, на, но, (ист.) vidе завјетни. Зависити, сни, (зап.) vidе завјеситн.. ЗАВЕТОВАТИ СЕ, тујем се, (ист.) vidе за-завист, f. Ser Reis, invidia. вјетовати се.

| завит, m. (зап.) vidе завјет. заветРИНА, f. (нст.) vidе завјетрина. ЗАВИТАК, тка, m. etwas eingewіdеltеѕ, rеѕ inзавKTPHo, (ист.) vidе завјетрно.

voluta. завидети, (нст.) дям,

(дим, v. impf. коме, einen | завитін, тна, тно, (зап.) vidе завјетан. завидити, (зап.) beneiden, invideo.

Завити, завијем, v. pf. :) verbinjen, obligo, einЗавидJЕти, (југоз.)

.

miteln, obvolvo. 2) (у ц. г.) феulen, exuluЗавидљив, а, о, неіsіfф, invidus.

lo, cf. завијати: завиЪЕти, видим, јуж.) vidе завидјетн. Зави Томо како горски вуче ЗАВИЈА, f. некако мјесто:

ЗавитинА, f. (зап.) vidе завјетина. и довести на Завију Турке —

ЗАВИТ ЛАТИ, лам, v. pf. (фwingen (ut #u fФleu= ЗАВИЈАЊЕ, п. 1) бав Зеrbinjen, obligatio. 2) н. dern), vibro.

п. у трбуху, на срцу, бав Зriттеп, сог-завит лити, лим, v. pf. (у Бачк.) vidе завитлати. rasio, tormina. 3) das Heulen, ululatus : завитнӣ, на, но, (зап.) vidе завјетни. По грaкaњу, и по завијању

завитоВАТи ск, тујем се, (зап.) vidе завјетоЗАВИJAТи, завијам, v. impf. 1) perkinsen, obligo.

2) завија ме у трбуху, на срцу, е8 grimmt завиТРИНА, f. (зап.) vidе завјетрина. mik in Baue, torminibus аffiсior, cf. за-завитРНо, (зап.) vidе завјетрно. вијевати.

| ЗАВИЦА, f. dim. р. зава. ЗавнЈАТИ, jём, v. pf. ) beuІen, exululo, cf. | завичај, m, мјесто гдје се ко родно и нави

kao, Ort wo man geboren worden, und woran Завијала три зелена вука

man sich gewöhnt hat, die Heimath, solum na2) завијао снијег пут, bеrwеbеn, obruеrе. tale: икљусе и говече тежи на свој заЗАВИЈАч, завијача, m. ) vidе завој. 2) (у ц. вичај ; ; г.) vidе назубак.

с Богом земљо, с Богом завичају ЗАВИЈАЧА, f. ) (у Славонија) на глави, Irt Већ сам жељан завичаја свога

Kopfbedeckung der Frauen, vittae genus. 2) (y 3ÀBANIA, m. Mannsname, nomen viri.
Cpujemy) Poffesen, cibi genus.

ЗАВЈЕРАВАЊЕ, п. (јуж.) бie Selobung, ѕроnѕiо. ЗАВИЈЁВАЊЕ, n. (јуж.) бав Grimmеn, tormina. | ЗАВЈЕРАВАТИ СЕ, вјеравам се, . г. impf. (јуж.) ЗАВИЈЁВАти, завијевам, v. impf. (јуж.) н. п. geloben, spondeo.

завијева ме на срцу, т. б. завија, еs grimmt | завЈЕРАК, завёрка, m. (јуж.) in Бет 8luфе: mich im Bauche, torminibus afficior.

трнста му завјерака! завйKATи, завӣчём, v. pf. auffфreien, exclamo: завЈВРИти ск, рӯи се, у. г. pf. (јуж.) коме, Завикаше по гори ајкачи

geloben, spondeo. Завиличити, чим, v. pf. н. п. коња, Баlftern, завJEc, m. (јуж.) бer 23orhang, velum.

pen alfterjtrit ftatt бев Sebiffеѕ anlegen, ЗАВЈЕсити, сим, v. pf. (јуж.) н. п. дјевојку capistro.

(кад се удаје), bеrbängen, velo. Завин, а, о, (војв.) vidе заовин.

BÁBJET, m. (jyx.) das Gelübde, votum: Baejeu ЗАВИР АВАЊЕ, п. (зап.) vidе завјеравање. учинити, или завјетовати се. ЗАВИРAВAТи си, виравам се, (зап.) vidе за-ЗАВЈЕТАН, тна, тво, (јуж.) pur ein Belübbe вјеравати се.

gebunden, voto obstrictus. завИРАК, завирка, m. (зап.) vidе завјерак. зАВЈЕТИНА, f. (јуж.) баs Selbemat, convivjiЗАВИРАЊЕ, n. Bas Berbergen, Bertrieфen, ab- um voto soluto. cf. завјетовати се. ditio.

завжтни, на, но, н. п. пост, Selbnip-, sponЗАВИРАТИ, pём, у. impf. н. п. главу у што,

sionis. verbergen, abdere.

| завЈвтоВАТИ СЕ, тујем се, т. г. pf. (јуж.) (іф 3ÀBHPATH CE, pêm ce, v. r. impf. rich wohin ein- verloben, voto se obstringere. Hekn ce zasjeziehen, abdere se aliquo.

тују (у болести или у другој какој невоЗАВИРИВАЊЕ, n. Bаѕ рineinfeken, intrоѕресtіо. љи) да не једу рибе никад у петак и у ЗАВИРИВАТИ, вирујем, v. impf. Бineinfeken, in- сриједу, неки да посте понедјељник, или trospecto.

читаву недјељу дана каком свецу (као н. ЗАВИРИти, рим, v. pf. Fineinbliten, intro- п, св. Сави, св. Аранђелу, св. Петки Паspicio.

раскевији, Богородичину покрову) или да ЗАВИРИти ск, рим се, (зап.) vidе завјерити се. светкују какав дан. у Србији свако село ЗАВАРКИВАЊЕ, n. dim. . завиривање.

има по један дан који слави и светкује (и ЗАВИРКИВАти, виркујен, v. impf. dim. р. зави

то обично бива љети: од васкрсенија до ривати.

Петрова поста): скупе се сви сељаци

« PreviousContinue »