Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

ЗАБИЋИ, бигнём, (зап.) vide забјећн. ЗАБЈЕЛОГЛАВИти СЕ, вим се, v. г. pf. (јуж.)

[blocks in formation]

ЗАБРАЈАТИ, забрајам, v. impf, verzäblen, labor in numerando.

ЗАБРÁЈАТИ СЕ, забрајам се, v. r. impf. fidj ver= zählen, fallor in numerando.

ЗАБРАН, m.lein gеbegter over and offener Balb, ЗАБРАНА, f. in bem ber Solzfdlag verboten ift, silva septa, cf. браник, дубрава, шума. ЗАБРÁнити, забраним, v. pf. verbieten, prohibeo. ЗАБРАЊИВАЊЕ, п. баз Serbieten, prohibitio. ЗАБРАЊИВАТИ, брањујем, v. impf. verbieten, prohibeo.

ben Ropf weiß bebeđen (verädtlid für beira=|ЗАБРБЛАТИ Лам,

then, weil in Sirmien, wo dieses Wort ge: 34BPBH Ja, v. pf. daherplappern, obblatero. |ЗАБРБЉАТИ, Љам, fproden mirb, bie Mäòden feine Ropfbebeđung ЗАБРАЊАЧА (забрдњача), f. на разбоју као baben), caput tegere, i. e. nubere: удала се само да се забјелоглави. ЗАБЈЕЋИ, бјегнем, v. pf. binter etmas flieben, fugio post -:

Препаде се од мјесеца, И забјеже за горицу

заблажити, заблажим, v. pf. ftillen, lenire:
Док Милошу ране заблажила
ЗАБЛЕЈАТИ СЕ, јим се, vide заблехнути се.
ЗАБЛЕНУТ, а, о, vide заблехнут.

ЗÀБЛЕНУТИ CE, нêм се, vide заблехнути се. ЗАБЛЕХНУТ, a, o, (eigentl. part. v. заблехнути ce) vergafft, oculis intentis.

ЗАБЛЕХНУТИ СЕ, нём се, т. г. pf. (у Ц. г.) fid vergaffen, stupide aspicio, cf. заблешити се. ЗАБЛЁШИТИ СЕ, заблёшим се, v. r. pf. (у Боци) vide заблеснути се.

заболЕТИ, (ист. (болӣ, v. pf. кога што, [фmer= ЗАБОЛИТИ, (зап.) (зеп, завољкти, (јуж.) зе

indolesco:

Пјевала би, ал' не могу сама, Драгог ми је заболела глава — ЗАБОРАВ, m. bie Sergeffenbeit, oblivio. ЗАБОРАВАК, заборавка, m. баз Sergeffene, res neglecta per oblivionem.

ЗАБОРАВАН, вна, вно, vergeflid, obliviosus. ЗАБОРАВИТИ, Вим, v. pf. vergeffen, obliviscor. ЗАБОРАВЉАЊЕ, П. bas Sergeffen, oblivio crebra. ЗАБОРАВЉАТИ, борављам, v. impf. vergeffen,

obliviscor.

забости, бодем, v. pf. bineinftedjen, immitto. ЗАБРАБОЊЧИТИ, чим, v. pf. пиће.

ЗАБРАВАТИ, V. pf. fid verirren (wie ein daf),

мала гредица што стоји одозго преко стативица, те о њој висе шипила и брдила. ЗАБРЂЕ, n. Gegent binter bem Merge, transmontana regio.

[ЗАБРЕЂАТИ, Ђам, v. pf. (у Боцн) fdmanger

werben, praegnantem fieri, cf. затрудњетн. ЗАБРЕЖЈЕ, n. Dorf unb danze an ber Gave unweit Палеж:

Вино пију Српски капетани На Забрежју украј воде Саве ЗАБРЕКНУТИ, ( забрекнем, (забрекох, забрекао, ЗАБРЕЋИ, (забрекла) v. pf. anzieben (vom

ausgetrokneten Gefäße, das man ins Wasser ftellt), irrigari : кад се кабао расахне на сунцу, па не може да држи воду, онда се метне у воду да забрекне. ЗАБРИНУТИ, нём, v. pf. кога, in Gorge ver= feger, curam injicio.

ЗАБРИНУТИ СЕ, нём се, v. Г. pf. die Besorgniß befommen, in curam incido: Забринуо се као јемин о Марту.

ЗАБРКАГИ, забркам, v. pf. 1) н. п. како житко јело од брашна, т. j. рђаво га зготовити, vermengen, misceo. 2) какав посао, vermirren,

misceo.

ЗАБРОЈИТИ, Забројим, v. pf. verzählen, fallo (aut fallor) in numerando. ЗАБРОЈИТИ СЕ, забројим се, v. r. pf. fid verzály= len, fallor in numerando.

|ЗАБРУЈАТИ, јим, v. pf. н. п. забрујаше челе, fummen, susurro.

ЗАБЎЛАТИ, лам, v. pf. (у Паштр.) запечатити булом, verfiegeln, obsignare: Црном бјеше булом забулана — ЗАБРАВИТИ, "им, v. pf. verfdließen, sera claudo. 1завун, m. vide жубор:

aberro.

--

Они забун чине планинама
ЗАБУН, adj. indecl. verblüfft, perturbatus:
Забун аста, ма ослади уста
ЗАБУНА, f. bie erwirrung, perturbatio.
ЗАБӳНити, забунам, v. pf. verwirten,
fen, perturbo.

umberwalzen, volutor. Има говеда и кљусади која се заваљују кад омршаве и ослабе, т.ј. кад легну не могу да устану докле их људи не дигну.

verblüf=|ЗАВАРÁВАЊЕ, n. bie Æäufdung, delusio. МИНИАН | ЗАВАРÁВАТИ, вӑравам, v. impf. täufden, deludo. ЗАБУЊИВАЊЕ, П. bas Merblüffen, perturbatio. ЗАВАРАТИ, Рам, v. p. кога, или коме очи, ЗАБУЊИВАТИ, буњујем, v. impf. verblüffen, perturbo.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Eines Augen täuschen, fallo oculos alicujus. ЗАВАРИВАЊЕ, П. (у Дубр.) bas Beijen, maceratio liquore.

ЗАВАРИВАТИ, Варујем, v. impf. (у Дубр.) bei-
jen, liquore macero.

ЗАВАРИТИ, заварим, v. pf. (у Дубр.) н. п.
сирћетом дивљач, beizen, liquore macero.
ЗАВАРКИВАЊЕ, n. dim. v. заваравање.
ЗАВАРКИВАТИ, Варкујем, v. impf. dim. v. за-
Варавати.

B.

allicio:|ЗАВАРЧИТИ, чим, v. pf. ben Fortgang (}. 2. einer Wunde) verwehren, cohibeo progressum, н. п. заварчити (травама или бајањем) какву бољетицу да не иде у напредак, него да удари натраг. Крадљивца у почетку заварче батином или из пушке да не краде више.

Бјежи шњима преко Зете равне
ЗА́ВАДА, f. ber Sant, Broll, discordia : ми смо
у завади; он је са мном у завади.
ЗАВАДИТИ, ДИМ, v. pf. jertragen, in 3wietradt
bringen, amicitiam turbo.

ЗАВАДИТИ СЕ, ДИМ се, v. г. pf. fid zertragen, rumpo
amicitiam cum aliquo : ја сам се завадио с
њим; ми смо се завадили.
ЗАВАЂАЊЕ, n. bas Sertragen, Berfeinben, ini-
micitiarum motio aut susceptio.
зÄВАБАТИ, ђâм, v. impf. н. п. људе, verfeinben,
inimicitias moveo.

ЗАВАЂАТИ СЕ, ђâм се, v. r. impf. fid verfeinben,
inimicitias suscipio.

ЗӑВАЛА, f. манастир у Херцеговини, ein Kloster in der Herzegowina, monasterium Hercegovinae.

ЗАВАТА, f. vide захвата.

ЗАВАТАЊЕ, n. vide захватање.
|зАВАТАТИ, там, vide захватати.
ЗАВАТИТИ, тим, vide захватити.
ЗАВЕВАЊЕ, П. (ист.) vide завијевање.
ЗАВÉВАТИ, завевам, v. impf. (ист.) vide за-
вијевати.? 191

ЗАВЕЖЉАЈ, m. 1) etwas Eingebundenes, z.
зABEзAK, Bеска, B. Geld im Tüchel. 2) der
Merkknoten im Tüchel selbst, nota, cf. yзao.
ЗАВЕЗАТИ, завежем, v. pf. 1) verbinben, col-
ligo. 2) даћу ти те ћеш завезаши, т. j.
не ћу ти дати (новце да их завежеш у
што).

завалити, завӑлим, v. pf. 1) zu Doben mäljen,|ЗАВЕЗИВАЊЕ, П. bas Verbinben, colligatio. humi volvo. 2) burd etmas Hingemålztes ver= |ЗАВЕЗИВАТИ, везујем, v. impf. verbinben, colligo. zäunen, consepio: завали градину. 3) vide |зÀвезицЕ, завезица, f. pl. Urt Sanbfeffel, manicae genus :

захвалити.

завалити се, завалим се, v. г. pf. 1) fid barnie= И на руке троје завезицеberwaljen, convolvere se: завалио се у заВЕЈАТИ, јем, (ист.) vide завијати.

.

дуг; завалио се коњ у блато. 2) vide | ЗАВЕРА́ВАЊЕ, п. (ист.) vide завјеравање.

захвалнти се:

ЗАВЕРА́ВАТИ СЕ, вёравам се, (ист.) vide завјеравати се.

ЗАВЕРАК, заверка, m. (ист.) vide завјерак. ЗАВЕРИТИ СЕ, Рим се, (ист) vide завјерити се. зÁВЕС, m. (ист.) vide завјес.

Завали се жути лимун на мору: Данас нема ништа љепше од мене ЗаваЉАТИ, завӑљам, v. pf. vide завалити 2. ЗАВАЉЕНИК, заваљеника, m. који се већ готово завалио (тако у Црној гори зову | ЗАВЕСИТИ, сим, (ист.) vide завјесити. Турке који живе даље од границе, јер |ЗАВЕСТи, ведём, v. pf. 1) binter etmas fübren, нијесу јунаци, као н. п. Никшнћанн), ber duco post. 2) verführen, irreführen, seduKeige, imbecillus timidusque. со : завео га у шуму. 3) коло, wenben, Ste= ЗАВАЉИВАЊЕ, П. 1) bas Bälzen, volutatio. hen, torqueo. 2) bas Servaljen, conseptio. 3) vide за

хваљивање.

ЗАВАЉИВАТИ, ваљујем, v. impf. 1) nieberwalzen, voluto. 2) verzäunen, consepio. 3) vide за

хваљивати.

ЗАВАЉИВАТИ СЕ, ваљујем се, v. r. impf. fid

завести, везём, v. pf, лађу, basodiff bei der Ueberfahrt stromaufwärts lenken, adverso flumine dirigo navem.

ЗАВЕСТИ се, везем се, v. г. pf. 1) у mope, in bie Gee fteden, solvo. 2) у мисли, у сан, fid vertiefen, se defigere.

ЗА́ВЕТ, m. (ист.) vide завјет.

3ÁBETAH, тна, тно, (ист.) vide завјетан.

ЗА́ВЕТИНА, f, (ист.) vide завјетина.

заветни, на, но, (ист.) vide завјетни.

ЗАВИРНУТИ, завирнём, v. pf. dim. v. завирити:
Пак на врата завирнуо Иво

завис, m. (зап.) vide завјес

ЗАВИСИТИ, СИМ, (зап.) vide завјесити..

3ÁBETOBATH CE, тујем се, (ист.) vide за- завист, f. ber Seib, invidia.

вјетовати се.

ЗА́ВЕТРИНА, f. (ист.) vide завјетрина. заветно, (ист.) vide завјетрно. завидети, (ист.) (дим, v. impf. коме, еіnen дим, v. impf. коме, einen завидити, (зап.) (beneiben, invideo. ЗАВИДЈЕТИ, (југоз.) завидљив, а, о, neióifd, invidus. зÁвиЂЕТИ, видим, (јуж.) vide завидјети. ЗАВИЈА, f. некако мјесто:

И довести на Завију Турке — ЗАВИЈАЊЕ, П. 1) баз Verbinben, obligatio. 2) н. п. у трбуху, на срцу, a rimmen, cor-| rasio, tormina. 3) das Heulen, ululatus : По гракању, и по завијању — ЗАВИЈАТИ, завијам, v. impf. 1) verbinben, obligo. 2) завија ме у трбуху, на срцу, eз grimmt mid im Baude, torminibus afficior, cf. завијевати.

ЗавиЈати, јêм, v. pf. 1) beulen, exululo, cf.

завити:

Завијала три зелена вука. 2) завијао снијег пут, verweђen, obruere. ЗАВИЈАЧ, завијача, m. 1) vide завој. 2) (у Ц. r.) vide назубак.

ЗАВИЈАЧА, f. 1) (у Славонији) на глави, 2rt Ropfbebeđung ber Frauen, vittae genus. 2) (у Сријему) Poffefen, cibi genus.

ЗАВИЈЕВАЊЕ, n. (јуж.) bas Brimmen, tormina. ЗАВИЈÈВАТИ, Завијевам, v. impf. (јуж.) н. п. завијева ме на срцу, т. j. завија, es grimmt mich im Bauche, torminibus afficior. ЗАВИКАТИ, зӑвичем, v. pf. auffcreien, exclamo: Завикаше по гори ајкачизӑвиличити, чим, v. pf. н. п. коња, balftern, ben Halfterftric ftatt bes Sebiffes anlegen, capistro.

зӑвин, а, о, (војв.) vide заовин. ЗАВИРАВАЊЕ, П. (зап.) vide завјеравање. ЗАВИРА́ВАТИ СЕ, виравам се, (зап.) vide завјеравати се.

ЗАВИРАК, завирка, m. (зап.) vide завјерак. ЗАВИРАЊЕ, n. bas Derbergen, errieden, abditio.

ЗАВИРАТИ, рêм, v. impf, н. п. главу у што, verbergen, abdere.

ЗАВИРАТИ CE, Pêм се, v. r. impf. fid wobin ein= zieben, abdere se aliquo.

ЗАВИРИВАЊЕ, П. bas ineinfeђen, introspectio. ЗАВИРИВАТИ, Вùрујем, v. impf. bineinfeђen, introspecto.

ЗАВИРИТИ, Рим, v. pf. Lineinbliđen, introspicio.

ЗАВИРИТИ СЕ, рим се, (зап.) vide завјерити се. ЗАВИРКИВАЊЕ, n. dim. v. завиривање. ЗАВИРКИВАТИ, виркујем, v. impf. dim. v. завиривати.

|

завит, m. (зап.) vide завјет.

ЗАВИТАК, тка, m. etwas eingewiceltes, res involuta.

завитан, тна, тно, (зап.) vide завјетан. завити, завијем, v. pf. 1) verbinben, obligo, ein= wiceln, obvolvo. 2) (у Ц. г.) beulen, exululo, cf. завијати :

Зави Томо како горски вуче ЗА́ВИТИНА, f. (зап.) vide завјетина. ЗАВИТЛАТИ, Лӑм, v. pf. {dwingen (um ju fdleu= bern), vibro.

завитлити, лам, v. pf. (у Бачк.) vide завитлати. завитни, на, нô, (зап.) vide завјетни. завитовати се, тујем се, (зап.) vide завјето

вати се.

зÁВИТРИНА, f. (зап.) vide завјетрина. завитРНО, (зап.) vide завјетрно. ЗАВИЦА, f. dim. v. зава.

завичаЈ, m. мјесто гдје се ко родно и навиKao, Ort wo man geboren worden, und woran man sich gewöhnt hat, die Heimath, solum natale: И кљусе и говече тежи на свој завичај;

С Богом земљо, с Богом завичају Већ сам жељан завичаја свога заВИША, m. Mannšname, nomen viri. ЗАВЈЕРАВАЊЕ, п. (јуж.) bie Jelobung, sponsio. ЗАВЈЕРАВАТИ СЕ, Вјеравам се, v. r. impf. (јуж.) geloben, spondeo.

ЗАВЈЕРАК, завјерка, m. (јуж.) in bem Žифе: триста му завјерака!

ЗАВЈЕРИТИ СЕ, рам се, т. г. pf. (јуж.) коме, geloben, spondeo.

ЗАВJEC, m. (јуж.) ber orhang, velum. ЗАВЈЕСИТИ, Сӥм, v. pf. (јуж.) н. п. дјевојку (кад се удаје), verbängen, velo.

3ÁBJET, m. (јуж.) baš Selübbe, votum: завјеш учинити, или завјетовати се. 3ÁВJЕТАН, тна, тно, (јуж.) burd ein Gelübbe gebunden, voto obstrictus.

ЗА́ВЈЕТИНА, f. (јуж.) baš Gelûbbemal, convivium voto soluto. cf. завјетовати се. заветни, на, но, н. п. пост, elöbniß-, spon

sionis.

ЗА́ВЈЕТОВАТИ СЕ, тујем се, v. r. pf. (јуж.) fid

verloben, voto se obstringere. Неки се завјетују (у болести или у другој какој невољи) да не једу рибе никад у петак и у сриједу, неки да посте понедјељник, или читаву недјељу дана каком свецу (као н. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. Петки Параскевији, Богородичину покрову) или да светкују какав дан. У Србији свако село има по један дан који слави и светкује (и то обично бива љети: од васкрсенија до Петрова поста): скупе се сви сељаци

(женско и мушко) на какво брдо, или на завоЈИЦА, f. н. п. пут на завојицу, Офneđen= друго лијепо мјесто у селу : ту изведу сво- weg, Schneckengang, via tortuosa.

је пријатеље који им дођу из другијех се- | ЗАВÓJШТИТИ, завојштим, v. pf. Krieg beginnen, ла, и дозову попове и калуђере те чате bellum infero: завојштили Турци на Нимолитву, свјештају масла и свете водицу, јемце. па се онда дигну сви с крстовима и с ИКО-| ЗАВОЊАТИ, њам, v. pf. (у Дубр.) einen Berudy нама по пољу (по житима и по ливадама) von fid geben, olere, cf. замирисати. а гдјешто и од куће до куће; по том до- ЗАВОРАЊ, рња, m. ber Doljen an ber Pflugbeid= ђу опет на оно мјесто, па ондје ручају и fel (an der 6-8 Ochsen vorgespannt sind), reчитав се дан часте, играју и пјевају. Та- pagulum aratri. ково се весеље по Браничеву зове заве-| зÀВОРНИЦА, f. шина (ајдемо на заветину ; сутра је заве- ЗАВРАЊИВАЊЕ, n. bas Bufpúnben, zd obturare. тина у том селу), а у Јадру говоре: н0-|ЗАВРАЊИВАТИ, врањујем, v. impf. }ufpúnben, сими крста (крсте?), или крстоноше obturo. (они што иду с крстовима и с иконама по пољу и по селу). У Тршићу, гдје сам се ја родно, носе крста други дан Тројичина|

дне :

[ocr errors]

Колико се ја заклиња и завјетова
Да не пијем рујна вина прије ракије,
Да не љубим удовице прије ђевојке,
Да не јашем врана коња прије нејана
ЗА́ВЈЕТРИНА, f. (јуж.) ein Drt, ber gegen ben|
Wind gesichert ist, locus a vento tutus.
ЗА́ВЈЕТРНО, (У Доброти) гдје је завјетрина,
vide завјетрина.

завладати, завладам, v. pf. erobern, in suam
potestatem redigere.

завладичити, чим, v. pf. zum Difcof meifen, consecro episcopum.

ЗАВЛАДИЧИТИ СЕ, чим се, v. r. pf. zum Difcof geweiht werden, consecror episcopus. зABJÁчÊœE, n. das Hineiziehen, Hineinstecken,

immissio.

завлачити, зӑвлачим, v. impf. Linein(teđen, im

mito.

ЗАВЛА́ЧИТИ СЕ, завлачим се, v. r. impf. fid
hineinziehen, immitto me.

заводити, заводим, v. impf. 1) binter etmas fab=
ren, duco post-. 2) verfubren, seduco. 3) ко-
ло, menten, breben, torqueo.
ЗА́ВОДНИЦА, f. :

Одведи га у ту заводницу ЗАВОЂЕЊЕ, n. bas interführen, bas Derfûbren, seductio.

ЗАВОЖЕЊЕ, n. bas Renfen (bes diffs) ftromauf=

wärts, rectio navis flumine adverso. завозити, завозим, v. impf. bas diff etmas stromaufwärts lenken, rego navem adverso flumine.

3ÁBôJ, завоја m. 1) на рани, ber Berbanb, alligatura, fascia. 2) (у Сријему) у сврдла, bie Schneckenlinie, spira.

3ÁBOJAK, завојка, m. vide увојак :

Како расте трава на завојке,
Како дојке у добре девојка —
завојводити, дим, v. impf. zum војвода maden,|
Tov војвода сгео.

завозит, а, о, fdneđenförmig, intortus, н. п.
сврдао, ber neđenbohrer; дрво, verbrebet,
gewunden.

ЗАВРАЊИТИ, заврӑњим, v. pf. (ein aß) jufpún=
ben, obturo.

ЗА́ВРАТ, m. (у Боци) vide повратак:
На путу ви добра срећа била,
На завраму боље повраћење
ЗАВРАТАТИ, там, v. pf. (у Боци) опити се или
полудјетн, као кад се наједе враша, fid mit
Lolch berauschen, lolio inebriari.
ЗАВРАТИТИ, завратим, v. pf. 1) zurudzieben, re-

traho:

Црногорци заврашише овце —

2) н. п. рукаве, auffdlagen, auffdûrzen, retorqueo, succingo. 3) н. п. сјекиру, т.ј. угријану чекићем у оштрице ударати да оштрице постане дебело; пошто се сјекира заврати онда се угријана на ново исклепље и послије наоштри, abftumpfen, retundo. ЗАВРАЋАЊЕ, П. 1) bas Surudzieben, retractio. 2) das Aufschlagen, Aufschürzen, retorsio, succinctio 3) das Abstumpfen, retusio.

ЗАВРАЋАТИ ћам, v. impf. 1) zurüdzieben, retracto. 2) н. п. рукаве, auffdlagen, auffdürzen, retorqueo, recingo:

Он завраћа скуте и рукаве —

3) сјекиру, abftumpfen, retundo, cf. завратити. ЗАВРГНути, нём, vide заврћи.

[ocr errors]

ЗАВРГНУТИ СЕ, нём се, vide заврћи се.
ЗАВРЁТИ, заврём, (завръо, заврла, ло) (ист.)
vide завријети.

ЗАВРЁТИ CE, заврём се, (ист.) vide завријети се.
ЗАВРЗАЛО, m. vide заврзан:

Какву сте нам снау дали!
Свекра зове заврзалом

ЗАВРЗАН, m. ein dimpfwort für einen großen
ungeschickten Menschen, convicium in homi-
nem, cf. заврзало.

ЗАВРЗАЧА, f. dimpfwort gegen ein großes ungeschicktes Frauenzimmer, convicium in muli

[blocks in formation]

Једне стране дома понијесмо, А у гору друге завријесмо — ЗАВРИЈЕТИ СЕ, зӑврём се, (завръо се, заврла| се, ло се) v. r. pf. (јуж.) fid mobin einzie= ben, abdere se aliquo.

ЗАВРИТИ, заврём, (завръо, заврла, ло) (зап.) vide завријети.

ЗАВРИТИ СЕ, заврём се, (зап.) vide заврије

ти ce.

коза, оваца, марве. 3) н. п. бој, кавгу, an=
ftiften, moveo. cf. завргнути.

ЗАВРЋИ СЕ, вргнём се, v. r. pf. 1) entfteђen,
existo, exorioг: завргла се кавга. 2) auf=
laber, sibi imponere: Туре иде гредицом,
заврело се седлицом (т. ј. пуж);
Заврг'о се Дреновом батином —
ЗАВРЋИВАЊЕ, n. baš Sineinbobren, terebrae
adactio.

ЗАВРИШТАТИ, Штам, v. pf. auffdreien, exclamo : | ЗАВРЋИВАТИ, врћујем, v. impf. bineinbobren, te

У једној је коњиц завришшао ЗАВРЉИВАЊЕ, n. bas Zemafeln, exquisitio vitiorum nimia.

rebram adigo.

ЗАВРЋКОЛА, f. bie Perfon bie baš Rolo id lieft, im Gegentheil ber коловођа, bie es anführt, ЗАВРЉИВАТИ, врљујем, v. impf. bemäfeln, ex- postremus aut postrema chori serbici. quirere vitia. ЗАВРШАК, шка, (m. ber duf, finis: дошао зави́нути, заврнем, v. pf. 1) н. п. славину, }u=| ЗАВРШЕТАК, тка, на завршетак. drehen, claudo. 2) zurückschicken, remitto, cf. 3ABPIиBAHE, n. das Vollenden, perfectio.

[blocks in formation]

1) auffdlagen, retorqueo, cf. узгрнути:

Када зачу лијепа ђевојка,

Пак заврну од злата мараму

И угледа свога господара

ЗАВРШИВАТИ, Вршујем, v. impf. 1) vollenben, perficio. 2) сијено, čaš peu aufidobern, accumu

lo foenum.

ЗАВРШИТИ, завршим, v. pf. 1) bollenben, fdließen, perficio. 2) сијено, auffdobern, accumulo

foenum.

ЗАВРШЊЕ ПОКЛАДЕ, f. pl. (у Дубр.) уторник у очн пепељаве сриједе.

5) у пјесми, vermirren, conturbo, cf. помр- ЗАВУЋи, вучем, v. pf. 1) bineinzieben, binein=

сити :

Ко је твоју косу помрсно ?

Вјетар ми је косу заврнуо

fteđen, immitto. 2) binterzieben, duco post - : Кад човјек пса убије ваља да га и за плот завуче.

6) (у Ц. г.) megführen, abigo, cf. зајмити, | ЗАВУЋИ се, вучём сe, v. r. pf. fid) mobin ein=

отјерати :

И удрише на бијеле овце,

И бијеле овце заврнуше заврсти, врзём, v. pf. binben (mit ber Salfter den Ochsen), obligo.

ziehen, abdere se.

ЗАГАЖЊА, f. ein Gifdernen, baš zwei watenbe
Fischer gespannt halten, retis genus.
|ЗАГАЗИТИ, зим, v. pf. у што, Fineinwaten, va-
dum ingredior: загазио сам већ у трошак,
морам трошити.

ЗАВРСТИ СЕ, врзём се, v. г. pf. fid vermiceln,
impedio me: заврзао се коњ, wenn ез ап бет
Geile weibet, unb fid barin nad uno nad ver=|ЗАГАЛАЋИТИ, Ћим, v. pf. vide загалити.
wickelt.
ЗАГАЛИТИ, ЛИМ, v. pf. entblößen, nudo:
Загали руке, засучи брке

|ЗАГАЛА́МИТИ, загаламим, v. pf. vide закрчити.

ЗАВРТАЉКА, f. (у Бачкој).
ЗАВРТАЊЕ, n. bas Rubreben, obtorsio.
ЗАВРТАТИ, врћем, v. impf. 1) zubreben, torquen-
do claudo. 2) колом у игри, wenben, torqueo.
3) auff lagen, retorqueo, cf. узгртати:
И заврће руке до лаката

cf. заврнути.

ЗАВРТЕТИ, тим, (ист.) vide завртјети.
ЗАВРТЕТИ СЕ, Тӥм се, (ист.) vide завртјети се. |
ЗАВРТИТИ, тим, (зап.) vide завртјети.
ЗАВРТИТИ СЕ, Тим се, (зап.) vide завртјети се.
ЗАВРТЈЕТИ, вртим, v. pf. (југоз.) bineinbofren,
terebram adigo.

ЗАВРТЈЕТИ СЕ, тим се, v. г. pf. (југоз.) завр-
тио ми се мозак, ben dwinbel befommen,
vertigine corripi.

ЗАВРЋЕТИ, вртим, (јуж.) vide завртјети.

[blocks in formation]

ЗАВРЋЕТИ СЕ, вртим се, (јуж.) vide завртје- | ЗАГАЋИВАЊЕ, П. baš Verbammen, objectio molis.

TH ce.

ЗАВРЋи, вргнём, (завргох, завргао, гла) v. pf.

| ЗАГАЋИВАТИ, гаћујем, v. impf. verbämmen, moles objicio.

1) auflaben (auf bie dulter), tollo. 2) nad | ЗАГАШИВАЊЕ, П. Дas löfden, exstinctio, mauno nad erzielen, sensim accipio: завргао 1 ceratio.

« PreviousContinue »