Page images
PDF
EPUB

rando.

ЗАБИЈЕЉкти ск, бијелим се, т. г. pf. (јуж.) [ЗАБРАВЉАЊЕ, n. Bas BerfФliepen, praeclusio.

erglängen, affulgeo: забијељела се зора. ЗАБРАВЉАти, љан, v. impf. perfФliepen, ѕега ЗАБйлижити, жим, (зап.) vidе забиљежити. claudo. ЗАВилити, айм, (зап.) забијељети.

ЗАБРАЖъйвАЊЕ, n. Bas (au weite) in greifen in ЗАВйлити, забилим, (зап.) vide зaбијелитн. etwas, aratio quasi agri alieni. ЗАБйлити CE, ийм се, (зап.) vide зaбијељети се. [ЗАБРАЖъЙВАти, бражђујем, v. impf. (3u weit) ЗAБилдгЛАВити ск, вим се, (зап.) vide зaбје- um sich greifen, aro agrum alienum. логлавити се.

ЗАБРАздити, забраздим, v. pf. (8u weit) и fi) ЗАБИЉЕЖити, жім, v. pf. (јуж.) Безеіфпен, тер: gteifen, agrum alienum aro: далеко си заken, noto.

бравдио. ЗАВидГРАдити ск, дим се, v. P. pf. (ст.) 3e\А ЗАБРАЈАЊЕ, n. Bas Berzählen, lapsus in nume

grad werden, fio Belgradum: Биограде, мој велики јаде!

3ABPÁJATH, sàbpâjâm, v. impf. verzählen, labor У з'о час се забиоградио

in numerando. Завити, забијќи, v. pf. bineinfФlagen, immitto. ЗАБРАЈАТИ СЕ, забрајам се, v. г. impf. fіф per: ЗАвити, забудём, v. pf. (у Боци) реrgеffеп, zählen, fallor in numerando.

oblіvіѕсоr, cf. заборавнен: не забуди на ЗАБРАН, m.lein ѕеbеѕtеr обеr аиф offener 23alo, којој си (кад ко хоће ријеч коме да пре- ЗАБРАНА, f.fin бет беr роlіfФlag реrbоtеn іft, сијече).

silva septa, cf. браник, дубрава, шума. Завити ск, забијем се, v. г. pf. (іф perfФlagen, ЗАБРАнити, забраням, v. pf. Derbieten, prohibeo. se immittere.

ЗАБРАЊйваЊЕ, n. Sag Xerbieten, prohibitio. Завити, бигнём, (зап.) vide зaбјећн. ЗАБРАЊйВАти, брањујем, v. impf. реrbieten,

у ЗАБЈЕлдгЛАВити CE, вим се, v. г. pf. (јуж.) prohibeo.

den Kopf weiß bedecken (verächtlich für beiras 3ABPBAATH AQM, thеn, weil in Oirmien, wo piefeg 28ort ge: ЗАБРБЉАти, љам, у

{v.pf.daherplappern, obblatero. fproфen wiro, Sie ЭЛäoфen Feine Sopfbеbеtung |ЗАБРДЊАЧА (забрдњача), f. на разбоју као haben), caput tegere, i. e. nubere: yaara ce мала гредица што стоји одозго преко само да се забјелоглави.

стативица, те о њој висе шипила и брдила. 3ÀBJETH, 6jerhêm, v. pf. hinter etwas fliehen, 3ÅBÊSE, n. Gegend hinter dem Berge, transmonfugio post — :

tana regio. Препаде се од мјесеца,

ЗАБРЕБАТИ, ђам, v. pf. (у Боци) fфwanger И аавјеже за горицу

wеrbеn, praegnantеm fieri, cf. затрудњетн. ЗАБЛАжити, заблажим, v. pf. ftilen, lenire: ЗАБРЕЖЈЕ, n. Dorf uno Oфаngе аn Sеr баре Док Милошу рaнe зaблaжила

ипweit Палеж: ЗАБлЁЈАТИ СЕ, jйм се, vidе заблeхнути се. Внно пију Српски капетани ЗАБРЕНУт, а, о, vidе заблeхнут.

На Забрежју украј воде Саве — ЗАБЛЕНУти се, нём се, vidе заблeхнути се. ЗАБРЁКНУти, забрёкнём, (забрекох, забрекао, ЗАБЛЕХНӰт, а, о, (eigentl. part. , заблeхнути |ЗАБРЁки, (забрёкла) у. pf. angieben (орт ce) vergafft, oculis intentis.

ausgetrokneten Gefäße, das man ins Wasser ЗАБлвхнути ск, нём се, т. г. pf. (у ц. г.) ji) fteut), irrigari: кад се кабао расахне на pergaffen, stupide aspicio, cf. заблешнти се.

сунцу, па

може да држи во ду, онда ЗАБлЁшити CE, заблёшим се, v.г. pf. (у Боци) се метне у воду да забрекне. vidе заблeхнути се.

ЗАБРИНУти, нём, v. pf. кога, іn боrgе pepзавдлети, (нст.) болй, v. pf. кога што, fфтer: hаринути се, нём се, y, г. pf. bie Beforgnip

regen, curam injicio. ЗАБдлити, (зап.) (3еп

bekommen, in curam incido: 3abpunyo ce Пјевала би, ал' не могу сама,

као јемин о Марту. Драгог ми је забољема глава — ЗАБРКАГи, забркам, v. pf. 1) н. п. како житко ЗАБОРАВ, m. pie Bergeffenbeit, oblivio.

јело од брашна, т. ј. рђаво га зготовити, ЗАБОРАВАК, заборавка, m. Bas Bergeffene, геѕ vermengen, misceo. 2) KaRaB nocao, verwirren, neglecta per oblivionem.

misceo. ЗАБОРАВАН, вна, вно, реrgeplib, obliviosus. ЗАБРдити, забројнм, v. pf. per; blen, fallo ЗАБОРАВити, вим, v. pf. реrgеffеr, obliviscor. , vergessen,

(aut fallor) in numerando. ЗАБОРАВЉАЊЕ, n. Sa8 23ergeffen, oblivio crebra. ЗАБРдити CE, забројим се, v. r. pf, fіф реrѕihЗАБОРАВЉАТң, борављам, v. impf. Dergefen, len, fallor in numerando. obliviscor.

ЗАВРЎЈАТИ, jйм, v. pf. н. п. забрујаше челе, ЗАБдсти, бодём, v. pf. Fineinfteben, immitto, summen, susurro. ЗАБРАБоњчити, чим, у. pf. пиће.

ЗАБУЛАТи, лам, v. pf. (у Паштр.) запечатити ЗАБРАВАтн, v. pf, jih verirren (wie ein Oфаf), булом, реrfiegeln, obsіgnare: , . . fich Schaf,

: aberro.

Црном бјеше булом забумана ЗАБРАВити, вим, v. pf. perfФliepen, sera claudo. Iзавун, т. vіdе жубор:

не

завдљкти, јуж.jsen, indolesco:

[ocr errors]

Они забув чине планинама

umbеrmаlger, volotог. Има говеда и кљуса3ÁbyH, adj. indecl. verblüfft, perturbatus: ди која се заваљују кад омршаве и ослаЗабун аста, ма ослади уста

бе, т. ј. кад легну не могу да устану 3ÁBYHA, f. die Verwirrung, perturbatio.

докле их људи не дигну. ЗАБУнити, забӱнии, . v. pf. Dеrmіrten, bеrbuf= ЗАВАР АВАЊЕ, n. Sie Saufфung, delusio. fen, perturbo.

3ABAPÁBATH, bàpâbâm, v. impf. täuschen, deludo. ЗАБУњивања, п, бав деtbluffen, perturbatio. ЗАВАРАТИ, рам, у. pf. кога, или коме очи, ЗАБУњивати, буњујем, v. impf. Derbuffen, Eines Augen täuschen, fallo oculos alicujus. perturbo.

ЗАВАРИВАЊЕ, п. (у Дубр.) Bas Beigen, maceзавЎСАти, сам, v. pf. ударити у земљу (cf. ratio liquore. бусен), einflagen, figo :

ЗАВАРИВАти, варујем, v. impf. (у Дубр.) beiПред дворе је копље забусала fen, liquore macero. завушити, шим, v. pf. 1) etwas unterbruten, ЗАВАРИти, заварим, v. pf. (у Дубр.) н. п.

supprimere, cf. забашурити. 2) јад га за- сирћетом дивљач, Беigen, liquore mасего, бушио,treffen, ferio, cf. обушица: ЗАВАРКИВАЊЕ, n. dim. б. заваравање. Бути су га јади забушили

ЗАВАРКИВАти, варкујём, v. impf. dim, v. заЗАВА, f. (војв.) vidе заова.

вaрaвaтн. ЗАВавити, завабии, v. pf. anlоtеn, allicio : ЗАВАРЧити, чим, v. pf. Ben Sortgang G. 3. ааваби те свиње куда тамо;

einer Wunde) verwehren, cohibeo progresСам је јунак тора отворно

sum, н. п. заварчити (травама или бајаи бијеле овце завабио,

њеи) какву бољетицу да не иде у напреБјежи шњима преко Зете равне

дак, него да удари натраг. Крадљивца 3ÁBAAA, f. der Zank, Grou, discordia : MA CMÒ у почетку заварче батином или из пушке у завади; он је са мном у завади.

да не краде више. злвадити, дим, v. pf. 3ertragen, in Зmietrat | ЗАВАТА, f. vіdе захвата. bringen, amicitiam turbo.

ЗАВАТАЊЕ, n. vіdе захватање. ЗАВАдити CE, дӯи се, v. г. pf. (іф зеrtragen, rumро |ЗАВAТAТи, там, vidе захватати.

amicitiam cum aliquo: ја сам се завадио с ЗАВAТити, тим, vidе захватити. њим; ми смо се завадили.

ЗАВЁВАЊЕ, п. (ист.) vidе завијевање. 3ÀBABAE, n. das Zertragen, Verfeinden, ini- BABÉBATH, sàbêBâm, v. imp. (uct.) vide samicitiarum motio aut susceptio.

вијевати. ЗАВАЖАти, фам, v. impf. н. п. људе, perfeinsen, ЗАВЕЖЂАЈ, m. 1) etwas Eingebundenes, jo inimicitias moveo.

ЗАВЕЗАК, веска, / В. Зерь im guеl. 2) Ber ЗAВAТAТи се, ђам се, v. г. impf. fіф perfeinsen, Merkknoten im Lüchel selbst, nota, cf. ysao. inimicitias suscipio.

ЗАВЁЗАти, завёжён, v. pf. 1) bеrbinbet, col

. verbinden зівАлл, f. манастир у Херцеговини, ein ligo. 2) даћу ти те ћеш завезаши, т. ј.

Kloster in der Herzegowina, monasterium Her- не ћу ти дати (новце да их завежеш у cegovinae.

што). злваити, завалим, v. pf. 1) 3u Зодеn wäljen, ЗАВЕзивање, п. Заѕ Зеrbinoet, colligatio.

humi volvo. 2) durch etwas Hingewälztes ders 3ABEZÚBATH, Bèzyjem, v. impf. verbinden, colligo. заипеп, соnѕеріо: завали градину. 3) vide |ЗАВЕзицE, завезица, f. pi. 2rt ansfeffel, maзахвалити.

nicae genus :
ЗАВілити CE, завалям се, у.г. pf. ) fіф баrnie- и на руке троје завевице-

derwälzen, convolvere se: 3a8anuo ce y BÀBEJATH, jêm, (uct.) vide zabujath.
дуг; завалио се коњ у блато. 2) vide (ЗАВЕРАВАЊЕ, п. (нст.) vidе завјеравање.
захвалити се:

ЗАВЕРАВАТИ СЕ, веравам се, (ист.) vide зaЗавали се жути лимун на мору:

вјеравати се. Данас нема ништа љепше од мене — ЗАВЕРАК, завёрка, т. (нст.) vidе завјерак. ЗАВАЊАти, заваљан, v. pf. vіdе завалити 2. ЗАВЕРИти Св, рим се, (нст) vidе завјерите се. ЗАВАЊвник, заваљеника, m. који се већ го- завес, m. (ист.) vidе завјес.

тово завалио (тако у Црној Гори зову зависити, сим, (нст.) vidе завјеситн. Турке која живе даље од границе, јер |ЗАВЁСти, ведём, v. pf. ) pinter еtmав führen, нијесу јунаци, као н. п. Никшнћанн), Ber duco post - 2) verführen, irreführen, sedu

) Feige, imbecillus timidusque.

t: co : завео га у шуму. 3) коло, тепбеп, бәeЗАВАЊйвањЕ, п. 1) ба ваlzen, volutаtiо. hen, torqueo.

2) das Verwälzen, conseptio. 3) vide sa- SABÈCTH, Bèsên, v. pf, yahy, das Schiff bei хваљивање.

der Ueberfahrt stromaufwärts lenken, adverso ЗАВАЊйвАти, ваљујем, v. impf. ) nieperwilgen, flumine dirigo navem.

voluto. 2) verzäunen, consepio. 3) vide 3a- BABÈCTH CE, bèsêu ce, v. r. pf. 1) y mope, in хваљивати.

bie бee fteфen, solvo. 2) у мисли, у сан, ЗАВАЊйвати , ваљујем . . SABABKBATH CE, Badbyjêm ce, v. r. impf. fich! sich vertiefen, se defigere.

вати се,

завити :

Завет, m. (нст.) vidе завјет.

ЗАВЯРНУти, завирнём, v. pf. dim. p., завирити: завЕТАН, тна, тно, (нст.) vidе завјетан. Пак на врата завирнуо Иво завЕТИНА, f, (нст.) vidе завјетина.

завис, т. (зап.) vidе завес ЗАВЕТни, на, но, (ист.) vidе завјетни. зависити, сим, (зап.) vidе завјесити.. ЗАВЕТовATн CE, тујем се, (нст.) vidе за-завист, f. See Teib, invidia. вјетовати се.

| завит, m. (зап.) vidе завјет. ЗАВЕТРИНА, f. (нст.) vidе завјетрина. | ЗАВйТАК, тка, m. etwas eingewіtеltев, геѕ inЗАВЕТРНо, (ист.) vidе завјетрно.

voluta.
завидети, (нст.) дім,
завидити, (зап.)

(дим, v. impf. коме, einen / завитін, тна, тно, (зап.) vidе завјетан.
.
| завити, завијем, v. pf. 1) реrbinsen, obligo, ein-

. 1) завидJЕти, (југоз.)(beneiben, invіdео.

invideo

wideln, obvolvo. 2) (у ц. г.) Беulen, exuluЗавидљив, а, о, neidifф, invidus.

lo, cf. завијати: ЗавиЪЕти, видим, (јуж.) vidе завидјети.

Зави Томо како горски вуче ЗАВИЈА, f. некако мјесто:

звитинА, f. (зап.) vidе завјетина. И довести на Завију Турке —

| ЗАВИТЛАТн, лам, v. pf. јфwingen (um zu fФleuЗАВИЈАЊк, п. 1) Bas Berbinsen, obligatio. 2) н. dern), vibro.

п, у трбуху, на срцу, дав Зriттеп, сог- Завит лити, лим, v. pf. (у Бачк.) vidе завитлати. rasio, tormina, 3) das Heulen, ululatus : завитни, на, но, (зап.) vidе завјетни. По грақању, и по завијању

завитоВАТИ СЕ, тујем се, (зап.) vidе завјетоЗАВИJAТи, завијам, v. impf. 1) реthіnken, obligo.

2) завија ме у трбуху, на срцу, е8 grimmt завиТРИНА, f. (зап.) vidе завјетрина. miim Заифе, torminibus аffiсior, cf. за- завитРНо, (зап.) vidе завјетрно. вијевати.

ЗАВИЦА, f. dim. р. зава. ЗавнЈАти, jём, v. pf. ) Reulen, exululo, cf. | завичАЈ, m. мјесто гдје се ко родно и нави

kao, Ort wo man geboren worden, und woran Завијала три зелена вука

man sich gewöhnt hat, die Heimath, solum na2) завијао снијег пут, реrwеbеn, obruеге. tale: икљусе н говече тежи на свој заЗАВИЈАч, завијача, т. 5) vidе завој. 2) (у Ц. вичај ; г.) vidе назубак.

с Богом земљо, с Богом завичају ЗАВИЈАЧА, f. 1) (у Славонија) на глави, 2rt Већ сам жељан завичаја свога

Kopfbedeckung der Frauen, vittae genus. 2) (y 3ÀBHNIA, m. Mannsname, nomen viri.
Cpujemy) Poffesen, cibi genus.

3ABJEPÁBABE, n. (jym.) die Gelobung, sponsio. ЗАВИЈЕВАЊЕ, n. (јуж.) бав Зrimmеn, tormina. | ЗАВЈЕРАВАТА СЕ, вјеравам се, v. г. impf. (јуж.) ЗАВИЈЁВАти, завијевам, y. impf. (јуж.) н. п. geloben, spondeo.

завијева ме на срцу, т. б. завија, еs grimmt | завЈЕРАК, завјерка, т. (јуж.) in Бет 8luфе: mich im Baude, torminibus afficior.

трнста му завјерака! ЗАВИКАТИ, завӣчем, v. pf, auffфreien, exclamo: | ЗАВЈЕРИти св, рим се, v. г. pf. (јуж.) коме, Завикаше по гори ајкачи —

geloben, spondeo. ЗАвиличити, чём, v. pf. н. п. коња, Баlftern, | ЗавЈвс, т. (јуж.) Ser Borbang, velum.

ben balftertrid ftatt bев Bebiffев anlegen, ЗАВЈЕсити, сим, v. pf. (јуж.) н. п. дјевојку capistro.

(кад се удаје), perbängen, velo. Завин, а, о, (војв.) vidе заовин.

3ÁBJET, m. (jyx.) das Gelübde, votum: 3aejem ЗАВИР АВАЊЕ, p. (зап.) vidе завјеравање. учинити, нли завјетовати се. ЗАВИРAВAТи си, виравам се, (зап.) vide зa-| завJETAн, тна, тно, (јуж.) дие) ein Gelübbe вјеравати се.

gebunden, voto obstrictus. ЗАБИРАК, завёрка, m. (зап.) vidе завјерак. | ЗАВЈЕтина, f. (јуж.) баs Selbemat, conviviЗАВИРАЊЕ, п. баѕ derbergen, Bertrieфen, ab- um voto soluto, cf. завјетовати се. ditio.

завжтни, на, но, н. п. пост, Selenip-, sponЗАВИРАТИ, pём, у. impf, н. п. главу у што, sionis. verbergen, abdere.

ЗавЈвтоВАТИ СЕ, тујем се, v. г. pf. (јуж.) (іф 3ÀBHPATH CE, pêm ce, v.r. impf. fich wohin ein- berloben, voto se obstringеrе. Неки се завјеziehen, abdere se aliquo.

тују (у болести или у другој какој невоЗАВИРИВАЊЕ, n. бав біnеinfeken, intrоѕресtіо.

das Hineinsehenintrospectio љи) да не једу рибе никад у петак и у ЗАВИРИВАТи, вирујем, v, impf. Fineinfeken, in- сриједу, неки да посте понедјељник, или trospecto.

читаву недјељу дана каком свецу (као н. ЗАВИРити, рим, v. pf. Бineinbliten, intro- п, св. Сави, св. Аранђелу, св. Петки Паspicio.

раскевији, Богородичину покрову) или да ЗАВИРИти се, рим се, (зап.) vidе завјерити се. светкују какав дан. У Србији свако село ЗАВАРКИВАЊЕ, n. dim. р. завиривање.

има по један дан који слави и светкује (и ЗАВИРКИВАти, виркујем, v. impf. dim. . зави- то обично бива љети: од васкрсенија до ривати.

Петрова поста): скупе се сви сељаци

(женско и мушко) на какво брдо, или на завозицА, Г. н. п. пут на завојицу, Офnetenдруго лијепо мјесто у селу : ту изведу сво- weg, Schneckengang, via tortuosa. је пријатеље који им дођу из другијех се-| злвбуштити, завојштим, v. pf. Wries beginnen, ла, и дозову попове и калуђере те чате bellum infero: завојштили Турци на Hнмолитву, свјештају масла и свете водицу, јемце. па се онда дигну сви крстовима ис нко- завдњАти, њам, v. pf. (у Дубр.) einen Beru) нама по пољу (по житима и по ливадама) pon jiseben, oleгe, cf. замирисати. а гдјешто и од куће до куће; по том до- завщPAњ, pња, m. Der Bolgen аn bеr plugbеіфђу опет на оно мјесто, па ондје ручају и fel (an der 6 - 8 Odsen vorgespannt sind), re

. читав се дaн часте, играју и пјевају. Та- pagulum aratri. ково се весеље по Браничеву зове заве-ЗАВОРНИЦА, f. шина (ајдемо на заветину; сутра је заве. ЗАВРАЊйВАЊЕ, п. бав Зубрипреп, тə obturаrе. тина у том селу), ау Јадру говоре : но-ЗАВРАњйвати, врањујем, v. impf. Bufpüпреп, сиши крсша (крсте ?), или крстоноше obturo. (они што иду с крстовима нс иконама по ЗАВРањити, заврањйм, v. pf. (ein Sat) ufpunпољу и по селу). У Тршићу, гдје сам се den, obturo. ја родно, носе крста други дан Тројичина зАВРАТ, m. (у Боци) vidе повратак: дне :

На путу ви добра срећа била, Колико се ја заклиња и завјешова На заврашу боље повраћење да не пијем рујна вина прије ракије, ЗАВРАТАТи, там, v. pf. (у Боцн) опити се нан Да не љубим удовице прије ћевојке, полудјети, као кад се наједе враша, fіф mit

Да не јашем врана коња прије нејана Colch berauschen, lolio inebriari. зівЈЕТРИНА, f. (јуж.) ein Ort, Ber gegen Sen | ЗАВРітити, завратим, v. pf. 5) urutieben, reWind gesichert ist, locus a vento tutus.

traho: завЈЕТРНо, (у Добротн) гдје је завјетрина, Црногорци заврашише овце — уіdе завјетрина.

2) н. п. рукаве, auffФlagen, auffфurget, reЗАВладати, завладам, v. pf. erobern, in ѕuаm tоrqueo, succingo. 3) н. п. сјекиру, т. ј. potestatem redigere.

угриjану чекићем у оштрице ударати да ЗАВладичити, чим, v. pf. 8um 3ifфоf wеіреп, оштрице постане дебело; пошто се сјекиconsecro episcopum.

pa зaврати онда се угријана на ново исклепЗАВладичити се, чим се, v. г. pf. gum Bifфоf ље и послије наоштри, abitumpfen, retando. geweiht werden, consecror episcopus.

BÀBPARABE, n. 1) das Zurückziehen, retractio. BABAÁYÊBE, n. das Hineiziehen, Hineinstecken, 2) das Aufschlagen, Aufschürzen, retorsio, sucimmissio,

cinctio 3) das Abstumpfen, retusio. ЗАвлічити, завлачём, v. impf. Біnеіntеden, im- ЗАВРАТАТи ћам, v. impf. 1) зurutieben, retraFineintečen

) zurückziehen mito.

сtо. 2) н. п. рукаве, auffФlagen, auffфurgen, ЗАвлічити CE, завлачӣ и се, v. г. impf. fi retorqueo, recingo: hineinziehen, immitto me.

он аавраћа скуте и рукаве — Заводити, заводим, v. impf. 3) Бinter etwas füь: 3) сјекиру, abitumpfen, retundo, cf. завратити.

1 ten, duco post -. 2) perführer, seduco. 3) ко- ЗАВРГНУти, нём, vidе заврћн. 10, wenden, drehen, torqueo.

ЗАВРГНУти ск, нём се, vidе заврћи се. зіводницА, f.:

ЗАВРЁти, заврём, (завръо, заврла, ло) (ст.) Одведи га у ту заводницу

vidе завријетн. ЗАВдъЁње, т. бав біntеrfubrеп, баѕ dеrfubren, ЗАВРЁти ск, заврём се, (нст.) vidе заврнјети се. seductio.

| ЗАВРЗАло, m.

іdе заврзан: 3ABÒIKEHE, n. das lenken (des Schiffs) stromauf- Какву сте нам снау дали !wärts, rectio navis flumine adverso.

Свекра зове заврвалом Завдзити, завозим, v. impf. Фав Офіff еtmав | ЗАВРЗАН, m. ein Chimpfwort für einen gropen

stromaufwärts lenken, rego navem adverso ungeschickten Menschen, convicium in homiflumine.

nem, cf. заврзало. завоз, завоја т. ) на рани, бer 23erbano, alli-| ЗАВРЗАЧА, f. Офipfwort gegen ein grорев ин

gatara, fascia. 2) (у Срнјему) у сврдла, bie gerdicktes Frauenzimmer, convicium in muli

Schneckenlinie, spira. завоЈАК, завојка, m. vіdе увојак :

Свекра зове заврзалом, Како расте трава на завојке,

А свекрву аавраачом — Како дојке у добре девојка

ЗАВРэйвање, п. беr Зоrmano, pгaetextus. здвозводити, дім, v. impf. sum војвода тафеn, ЗАВРЗйвАти, врзујен, v. impf. заврзује којешта, тот војвода ereo.

стао којешта заврзиватн, Зоrmänce тафеп, завозит, а, о, fфnetenfürmis, intоrtus, н. п. praetexo.

сврдао, беr Офnetenbobrer; дрво, verbreket, ЗАВРИЈЕти, заврём, (завръо, заврла, ло) v. pf. gewunden.

(ym.) verbergen, abdere :

1

erem :

ти се.

сати :

Једне стране дома понијесмо,

коза, оваца, марве. 3) н. п. бој, кавгу, аnА у гору друге завријесмо

ftiften, moveo. cf. завргнути. ЗАВРИЈЕти се, заврём се, (завръо се, заврла | ЗАВРЕН СЕ, вргнём се, v. P. pf. ) entiteben,

се, но се) v. P. pf. (јуж.) ji, mobin eingie- existo, exorior: завргла се кавга. 2) aufben, abdere se aliquo.

Laben, sibi imponere: Туре нде гредицом, ЗАВРЙти, заврём, (завръо, заврла, ло) (зап.) завргло се седмицом (т. ј. пуж); vidе завријети.

Заврг'о се дреновом батином ЗАВРЙти се, заврём се, (зап.) vidе заврије- ЗАВРЂИВАЊЕ, П. Ба8 pineinbobren, terebrae

adactio. 3ABPÁLTATH, WTÂM, V. pf. aufschreien, exclamo: 3ABPSÚBATH, Bpkyjên, v. impf. hineinbohren, teУ једној је коњиц завришшао

rebram adigo. ЗАВРљивањв, п. баѕ Semiteln, exquisitio vіtі- ЗАВРЋкола, f. Die Perfon Sie pas #olo fФliept, orum nimia.

im Gegentheil der Konoboha, die es anführt, ЗАВРљйВАТн, врљујем, v. impf. Бетiteln, ex

postremus aut postrema chori serbici. quirere vitia:

ЗАВРШАК, шка, Пm. Bеr Oblup, finis: дошао ЗАВРнути, заврнём, v. pf. 1) н. п., славину, gu: ЗАВРШЁТАК, тка, на завршешак.

drehen, claudo. 2) zurückschicken, remitto, cf. 3ABPILÁBAHE, n. das Vollenden, perfectio. повратити :

ЗАВРШвBATи, вршујем, v. impf. 3) роlепбеп, perА четири грдна заврнуо

ficio. 2) снјено, бав реи аuffфоbern, accumu3) vidе обрнути:

lo foenum. Наопако барјак заврнуше

| ЗАВРШитн, завршим, v. pf. 1) bolenben, jФlieper, 4) auffФlaget, retorqueo, cf. узгрнути: perficio. 2) сијено, аuffфоbern, accumulo Када зачу лијепа ћевојка,

foenum, Пак заврну од злата мараму

ЗАВРШЊЁ покЛАДЕ, f. р. (у Дубр.) уторник у и угледа свога господара

очи пепељаве сриједе. 5) у пјесми, реrmіrren, conturbo, cf. помр- ЗАВУти, вучём, v. pf. 1) Біnеіngieben, binеіn=

stecken, immitto. 2) hinterzieben, duco post : Ко је твоју косу помрсно ?

Кад човјек пса убије ваља да га и за плот вјетар ми је косу заврнуо

завуче. 6) (у ц. г.) megführen, abigo, cf. зајмнти, | ЗАВУки ск, вучём се, v, r. pf. fіф mobin einотјерати :

ziehen, abdere se. и удрише на бијеле овце,

3Áraikba, f. ein Fischernet, das zwei watende И бијеле овце заврнуше

Fischer gespannt halten, retis genus. ЗАВРСти, врзём, v. pf. binber (mit Set palfter | ЗАГАзити, зим, v. pf. у што, Бineinvaten, vaden Ochsen), obligo.

dum ingrеdior:аагазио сам већ у трошак, ЗАВРСти CE, врзём се, v. г. pf. fich verwickeln, морам трошити.

impedio me: заврзао се коњ, wenn eв ап бет | ЗАГАЛАмити, загаламим, v. pf. vіdе закрчити. Ceile weitet, uno ji, Sarin паф ипд паф bera | ЗАГАЛАБИти, ћим, v. pf. vide загалитн. wickelt.

ЗАГАЛити, лим, v. pf. entЫөреп, nudo: ЗАВРТАЪКА, f. (у Бачкој).

Загали руке, засучи брке ЗАВРТАЊЕ, n. бав Зusreben, obtоrѕiо.

|ЗАГАЛити CE, лим се, v. impf. fientЫІөреп, 3ÀBPTATH, Bphêm, v. impf. 1) zudrehen, torquen- nudor.

do claudo. 2) колом у игрн, wensen, torqueo. | ЗАГАЛИЦА, f. ef. цицибан (само у оној заго3) auffФlagen, retorqueo, cf. узгртати: неци). и заврће руке до лаката

3ÀTAP, m. vide orap: cf. заврнути.

Поведите рте и загаре ЗАВРТЕти, тим, (ист.) vidе завртрети.

Загари те Удбински познају – ЗАВРТЕти CE, тим се, (нст.) vidе завртјети се. ЗАГАРИЈА, f. Irt Зейд зи гуњ, panni genus. ЗАВРтити, тим, (зап.) vidе завртјети, ЗАГАРИти ск, рим се, v. . pf. (у пјесми) бie ЗАВРтити CE, тим се, (зап.) vidе завртрети се. oberen Lippen vom Schnurrbart schwarz bekom: ЗАВРТЈЕти, вртим, v. pf. (југоз.) Бineinbobren, men, den Schnurrbart bekommen, pubescere: terebram adigo.

Загарио с мрком на усницом ЗАВРТЈЕти ск, тим се, y, r. pf. (југоз.) завр-|ЗАГАСит, а, о, vidе угасит.

тно ми се мозак, беn Офwinvel bеfоттеп, загасити, загасим, v. pf. н. п. креч, жеђ, L: vertigine corripi.

(chen, exstinguo, macero calcem. ЗАВРТЕти, вртим, јуж.) vidе завртрети. ЗАГАтити, загатим, v. pf. vіdе зајазитн. ЗАВРТЕтн cЕ, вртим се, (јуж.) vidе завртје. | ЗАГАтЙВАЊЕ, n. Bas Berbäттеп, objectio molis.

| ЗАГАТИВAТи, гаћујем, v. impf. persäттеп, moЗАВРТн, вргнём, (завргох, завргао, гла) v. pf. les objicio.

1) aufladen (auf die Schulter), tollo. 2) nach BATALIÚBABE, n. das Löschen, exstinctio, maund nach erzielen, sensim accipio: Baepeao ceratio.

ти се.

« PreviousContinue »