Page images
PDF
EPUB

(женско и мушко) на какво брдо, или на завозицА, f. н. п. пут на завојицу, ёфnetenдруго лијепо мјесто у селу : ту изведу сво- weg, Schneckengang, via tortuosa. је пријатеље који им дођу из другијех се- завіштити, завојштим, v. pf. Wries beginnen, ла, и дозову попове и калуђере те чате bellum infero: завојштнли Турци на Намолитву, свјештају масла и свете водицу, јемце. па се онда дигну сви крстовима нс ико-ЗАВдњАти, њам, v. pf. (у Дубр.) einen Beru) нама по пољу (по житима и по ливадама) pon jih geben, olere, cf. замирисати. а гдјешто и од куће до куће ; по том до-завӦРАњ, pња, m. Ser 23olgen аn bеr plugbеіф: фу опет на оно мјесто, па ондје ручају и fel (an der 6 - 8 Ochsen vorgespannt sind), reчитав се дaн часте, играју и пјевају. Та- pagulum aratri. ково се весеље по Браничеву зове заве-ЗАВОРНИЦА, f. шина (ајдемо на заветину; сутра је заве-ЗАВРАЊйвањЕ, П. Бав Зибрилдеп, тə obtuгаrе. тина у том селу), ау Јадру говоре: но-зАВРАЊйвати, врањујем, v. impf. 8ujpüпреп, сиши крсша (крсте ?), или крсаоноше obturo. (они што иду с крстовима ис иконама по ЗАВРАњити, заврањйн, v. pf. (ein Sap) gujpün= пољу и по селу). У Тршићу, гдје сам се den, obturo. ја родно, носе крста други дан Тројичина заВРАТ, m. (у Боци) vidе повратак: дне :

На путу ви добра срећа била, Колико се ја заклиња и завјешова На заврашу боље повраћење да не пијем рујна вина прије ракије, ЗАВРАТАТи, там, v. pf. (у Боци) опити се или Да не љубим удовице прије ћевојке, полудјети, као кад се наједе враша, fіф mit

Да не јашем врана коња врије нејана Polch berauschen, lolio inebriari. завЈЕТРИНА, f. (јуж.) ein Ort, bеr gegen Sen |ЗАВРітити, завратим, v. pf. 5) зurutieben, reWind gesichert ist, locus a vento tutus.

traho: завЈЕТРНо, (у Добротн) гдје је завјетрина, Црногорци заврашише овце — уіdе завјетрина.

2) н. п. рукаве, auffФlagen, auffфuren, reЗАВладати, завладам, v. pf. erobern, in ѕuаm tоrqueo, succingo. 3) н. п. сјекиру, т. ј. potestatem redigere.

угриjану чекићем у отрице ударати да ЗАВладичити, чим, v. pf. gum gifфоf weiben, оштрице постане дебело; пошто се сјекиconsecro episcopum.

pa зaврати онда се угријана на ново исклепЗАВладичити се, чём се, v. r. pf. gun ifфоf ље и послије наоштри, abitumpfen, retundo.

geweiht werden, consecror episcopus. 3ÀBPA KÂBE, n. 1) das Zurückziehen, retractio. ЗАВААЧЕЊЕ, n. Bаѕ рinеіgieben, pineinfteten, 2) das Aufschlagen, Aufschürzen, retorsio, sucimmissio.

cinctio 3) da$ 26tumpfen, retusio. завлічити, завлачим, v. impf. bіnеіntеden, im-| ЗАВРАТАТи ћам, v. impf. 1) 3urütbieben, retramito.

сtо. 2) н. п. рукаве, auffФlagen, auffфurgen, ЗАвлічити св, завлачим се, v. г. impf. fi retorqueo, recingo: hineinziehen, immitto me.

он аавраћа скуте и рукаве — ЗАвддити, заводим, v. impf. 1) Біntеr etwas faь- 3) сјекиру, abitumpfen, retundo, cf. завратитн.

ren, duco post -. 2) perführer, seduco. 3) ко-ЗАВРГнути, нём, vidе заврћн. No, wenden, dreben, torqueo.

ЗАВРГнути ск, нём се, vidе заврћи се. заводницА, f. :

| ЗАВРЁти, заврём, (завръо, заврла, ло) (ст.) Одведи га у ту заводницу

vidе завријетн. ЗАВдъЁње, п. Бав іntеrfubren, Bas Berführen, ЗАВРЁти ск, заврём се, (нст.) vidе завријети се. seductio.

ЗАВРЗАЛo, m, vidе заврзан: ЗАвджЁње, п, дав Renter (bes Офіff6) ftronauf- Какву сте нам снау дали ! wärts, rectio navis flumine adverso.

Свекра вове заврзалом завозити, завозим, у. impf. Bag Офіff еtmas | ЗАВРЗАН, m. ein ефimpfwort für einen gropen

stromaufwärts lenken, rego navem adverso ungeschickten Menschen, convicium in homi. flumine.

nem, cf. заврзало. завдJ, завоjа m. ) на рани, Ser Berbano, alli-| ЗАВРЗАЧА, f. Офimpfwort gegen ein grорев ип

gatura, fascia. 2) (у Сријему) у сврдла, бie geschickte$ Frauenzimmer, convicium in muli. Schneckenlinie, spira.

erem : завоЈАК, завојка, m. vіdе увојак :

Свекра зове заврзалом, Како расте трава на завојке,

А свекрву аавраачом Како дојке у добре девојка

ЗАВРэйвањЕ, n. See Bormano, pгaetextus. завозводити, дим, v. impf. gum војвода тафеn, ЗАВРЗИВАТИ, врзујќи, v.impf. заврзује којешта, со војвода ereo.

стао којешта заврзивати, Bormänke mафеп, завоJнт, а, о, fфnedenfürmis, intоrtus, н. п. praetexo.

сврдао, беr Офnectenboyeer; дрво, verbreket, ЗАВРИЈЕти, заврём, (завръо, заврла, ло) v. pf. gewunden.

(yx.) verbergen, abdere :

[ocr errors]

ти се.

сите :

Једне стране дома понијесмо,

коза, оваца, марве. 3) н. п. бој, кавгу, аn= А у гору друге завријесмо

ftiften, moveo. cf. завргнути. ЗАВРИЈЕти се, заврём се, (завръо се, заврла | ЗАВРТИ СЕ, вргнём се, v. P. pf. 1) entiteben,

се, мo сe) v. P. pf. (јуж.) ji, mobin einzie- existo, exorior : завргла се кавга. 2) auf= ben, abdere se aliquo.

Laben, sibi imponere: Type иде гредицом, ЗАВРИти, заврем, (завръо, заврла, ло) (зап.) завргло се седмицом (т. ј. пуж); vidе завријети.

Заврг'о се дреновом батином ЗАВРЙти се, заврём се, (зал.) vidе заврије-ЗАВРЪйвањЕ, П. Бав ріnеіnbоbrеn, teгebrae

adactio. ЗАВРИштАти, штим, v. pf. auffфreien, exclamo : ЗАВРЅйВАти, врћујем, v. impf. Біnеіnbоbrеn, teУ једној је коњиц завришшао

rebram adigo. ЗАВРљивањЕ, n. Sa8 Semäfeln, exquisitio vіtі- ЗАВРЋкола, f. Die perfon Sіе бав 8 otо fФliept, orum nimia.

im Gegentheil der KonBoha, die es anführt, ЗАВРЉИВАТи, врљујем, v. impf. Бетiteln, ex- postremus aut postrema chori serbici. quirere vitia;

ЗАВРШАК, шка, Im. Set ©Фlup, finis: дошао ЗАВРНУти, заврнём, v. pf. 3) н. п. славину, зи: | ЗАВРШЁТАК, тка, на завршешак.

dreben, claudo. 2) furückschicken, remitto, cf. BABPILLÚBÂBE, n. das Vollenden, perfectio. повратити :

ЗАВРШвBATи, вршујем, v. impf. 5) bolenben, perА четири грдна заврнуо

ficio. 2) сијено, Вав реи аuffфоbern, accumu3) vidе обрнути:

lo foenum. Наопако барјак заврнуше

ЗАВРШити, завршим, v. pf. 1) bolensen, Фlieper, 4) auffФlagen, retorqueo, cf. узгрнути: perficio. 2) cujeno, aufschobern, accumulo Када зачу лијепа ћевојка,

foenum. Пак заврну од злата мараму

ЗАВРШЊЕ покЛАДЕ, f. р. (у Дубр.) уторник у и угледа свога господара

очи пепељаве сриједе. 3) у пјесми, реrmіrren, conturbo, cf. помр- ЗАВӰти, вучём, v. pf. 1) Біnеіngieben, bineine

stecken, immitto. 2) hinterziehen, duco post : • Ко је твоју косу помрсно ?

Кад човјек пса убије ваља да га и за плот Вјетар мн је косу заврнуо

завуче. 6) (у ц. г.) megjubren, abigo, cf. зајинтн, ЗАВӰти CE, вучём се, v. г. pf. jih mobin einотјерати :

ziehen, abdere se. и удрише на бијеле овце,

3ÁTAKA, f. ein Fischerneß, das zwei watende и бијеле овце заврнуше

Fischer gespannt halten, retis genus. ЗАВРСти, врзём, v. pf. binsen (mit per palfter | ЗАГАзити, зим, v. pf. у што, Fineinvaten, vaden Ochsen), obligo.

dum ingrеdior:аагазио сам већ у трошак, ЗАВРСтн ск, врзём се, y, r. pf. fi permiteln,

морам трошити. impedio me : заврзао се коњ, wenn es at бет | ЗАГАЛАмити, загаламим, v. pf. vіdе закрчити. ©eile weiset, uno ft, sarin па ипд паф pera ЗАГАЛАТИти, ћим, v. pf. vide загалитн. widelt.

ЗАГАЛити, лим, v. pf. entblpen, nudo: ЗАВРТАЪКА, f. (у Бачкој).

Загали руке, засучи брке ЗАВРТАЊЕ, n. Pa8 Зubreben, obtоrѕiо. ЗАГАЛити ск, лим се, v. impf. fіt еntblöpen, 3ÀBPTATH, Bphêm, v. impf. 1) zudrehen, torquen- nudor.

do claudo. 2) колом у игри, mentеn, torqueo. | ЗАГАЛИЦА, f. ef. цицибан (само у оној заго3) auffФlagen, retorqueo, cf. узгртати: неци). и заврће руке до лаката

| ЗАГАР, m, vide oгap : cf. заврнути.

Поведите рте и загаре ЗАВРТЕти, тим, (ист.) vidе завртјети.

Загари те Удбински познају ЗАВРТЕТи ск, тим се, (нст.) vidе завртрети се. ЗАГАРИЈА, f. 2rt Зейд 8ч гуњ, panni genus. ЗАВРтити, тим, (зап.) vidе завртрети. ЗАГАРИти ск, рим се, v. г. pf. (у пјесми) бie ЗАВРтити CE, тим се, (зап.) vidе завртрети се. oberen Lippen vom Schnurrbart schwarz bekomЗАВРТЈЕти, вртим, v. pf. југоз.) Біnеіnbоbrеп, men, den Schnurrbart bekommen, pubescere: terebram adigo.

Загарио с мрком наусницом ЗАВРТЈЕти CE, тим се, v. P. pf. (југоз.) завр- ЗАГАСНт, а, о, vidе угасит.

тно ми се мозак, деn Офwinvel bеfоттеп, загасити, загасим, v. pf. н. п. креч, жеђ, tw: vertigine corripi.

schen, exstinguo, macero calcem. ЗАВРТЕти, вртим, (јуж.) vidе завртрети. | ЗАГАтити, загатим, v. pf. vіdе зајазитн. ЗАВРТЕти CE, вртим се, (јуж.) vidе завртје- ЗАГАТИВАЊЕ, n. Sав Дзерттеп, objectio molis.

| ЗАГАТИВAТи, гаћујем, v. impf. perviттеп, тоЗАВРти, вргнём, (завргох, завргао, гла) v. pf. les objicio. 1) aufladen (auf die Schulter), tollo. 2) nach BATAMÁBAHE, n. das föschen, exstinetio, maund nach erzielen, sensim accipio: Baepeaol ceratio.

ти се.

.

ЗАГАШИВАТИ, гашујем, у. impf. н. п. креч, жеђ, ЗАГЛУШАЊЕ, n. Bas 23etäuben (0ur SeräufФ), löschen, exstinguo.

strepitus. загвозд, m. село и око њега планина са исто- ЗАГЛУШIATи, заглушам, v. impf. betäuben, ob

чне стране Биокове. Близу ондашње црк- tando: иди, не заглушај (ин). ве али изван порте, има неколико вели- |ЗАГАЎшити, заглушим, v. pf. коме, betauben, кијех стећака, за које мн ондашњи сеља- obtundo. ци, који су сви кршћанн, на моје питање зігНАти, нам (заженём и. зажденём), v. pf. какво је оно камење ? одговорише , да је 1) hineintreiben (den Keil), adigo. 2) hinter сшаровирско.

etmas treiben, ago post-, н. п, говеда за брдо. ЗАГИЦАТИ СЕ, цам се, v. r. pf. auffpringen, ex- загНАТИ СЕ, нам (заженём) се, т. г. pf. Io8silio, cf. заскакати се :

stürzen auf etwas, ruo in aliquem, h. п, зЗагица се доње низ планину

гнао се у (или међу) Турке; загнао се ЗАГЛАВАК, заглавка, m. Ser Зmitel (opmit Sie кобац да ухвати кокош. Art verkeilt wird), cuneus.

ЗАГЊУРИВАЊЕ, т. баѕ untеrtаuden, mеrѕiо. ЗАГАвити, заглавим, v. pf. 1) н. п. сјекнру, ЗАГњУРИВАТН CE, гњурујем се, у. е. impf. un:

MOTAKY, verkeilen, cuneis firmo. 2) verkommen, tertauchen, mergi. pereo: заглавио негдје. 3) топ, бie Sanone ЗАГЊУРИти CE, загњӯрим се, v. г. pf. untervernageln, tormenta clavis adactis inutilia taифеп, mergi, cf. заронити. reddere.

3ATOBÁPABE, n. das Aufhalten durch Reden, deЗАГЛАВљивањЕ, p. 1) Bas Berteilen, cuneаtiо. tentio per allocutionem.

2) das Verkommen, interitus. 3) bas Verna-3ATOBÁPATH, roBâpâm, v. impf. kora, einen durch geln (von Kanonen).

Gespräche aufhalten, alloquio detineo. ЗАГЛАВљивАти, глављујем, v. impf. 3) betteilen, ЗАГбвнити, заговним, v. pf. perfäuen, male rem

cuneo. 2) verkommen, periturus sum, non me gero. expediаm, 3) реrnаgеln (bie Sanoпen), tor-ЗАговорити, говорим, v. pf. кога, aufbalten menta clavis adactis inutilia reddere.

durch Gespräche, alloquio detineo. ЗАГЛАВРЊАти, њам, v. impf.fіф verirrеn, deerrare. ЗАГоворити CE, говорим се, v. г. pf. ji, sure ЗАГАдити, дим, v. pf, perglätten, laevitatem Gespräche verweilen, alloquio distineor. reddo (eig. und fig.).

| загоЋЕ, . in Ser Repensart: нз загођа, bei ber ЗАГлЁдіње, n. Bas Deben auf etwas, intuitus. Gelegenheit, data occasione. ЗАГлЁДАТИ, загледам, v. impf. што, у што, је: ЗАголітити, гдјатим, у. pf, н, п, собу, т.ј. заhen auf etwas, intueor. .

кртожити, ботир ипр . Иnоtоnung maфen ЗАГЛЕДАТИ, дам, v. pf. 1) einen 23lіf thun, in- im Zimmer, sordes spargere per cubiculum.

trospicio. 2) AjeBojky, erblicken und sich in fie 3AVOJAKÚBAHE, n. das Schmuß- und Unordnungverlieben, adamo:

machen im Zimmer, rò spargere sordes per Ја усади вишњу на игришту,

cubiculum.

. и загледа у селу ћевојку

ЗАГОЈАТИВАТИ, јаћујем, v. impf. Офтир инд загЛЕДАТИ СЕ, дам се, v. r. pf. 3) fіф perfфаиen Unordnung machen im Zimmer, sordes sparin еtmas, attente intueor: загледао се као

gere per cubiculum. теле у-шарена врата 2) fib berlieben, adamo. загон, т. (у Ц. г.) ) 2Ingriff, impetus: ЗАГЛЁдач, загледача, m. (у Лици) онај који Па на Турке загон учиннше

нде да гледа дјевојку, па послије да је 2) за краву која се не да мусти, Beruft проси (ако му буде по вољи), беr Befфанер, eine Kuh ju bändigen. qui oculis collustrat.

загоНАЧКЕ, 1(у ц. г.) н. п. скочити, т. б. из заЗАГЛЕДАчина, f. (у Хрв.) кад загледач иде да загонячки, ўтрке, mit anlauf, inеurѕim.

гледа дјевојку, Вав зејфанеn, conspectus. ЗАГОНЁНУти, гонёнём, v. pf. ein xatbjel aufgeЗАгайвити ск, заглибим се, v. г. pf. perfinten ben, aenigma propono. (in Roth), immergor.

BATOHÉTÂHE, n. das Räthfel-aufgeben, aenigmaЗАГливљиваЊЕ, п. баѕ Bеrjinfen (in Rott), im- tum propositio. mersio. 1551

BATOHÉTATH, rohêhêm, v. impf. Räthsel aufgeben, ЗАГЛИББИВАТИ СЕ, глибљујем се, у. е. impf. aenigmata propono. versinken (in Koth), immergor.

ЗАгонЁТАТИ СЕ, гонећём се, v. impf. einancer ЗаглуНУти, нём, vide заглухнути.

Räthsel aufgeben, aenigmata invicem pro3Àr.Ayx, m. die Betäubung, obtansio:

ponere. Хвала вама браћо на послуху!

BATÒHÊTKA, f. das Rätsel, aenigma. Опростите мене на заглуху

ЗАГденти, загоним, v. impf. ) Fineintreiben к (рекне пјевајући кашто пјевач на свршет- (den Reil), adigo. 2) hinter etwas treiben, ago 9 ку пјесме).

post загаухнути, нём, v. pf, заглухнуше ми уши загонити CE, загоним се, y, r. impf. jid, ftür=

(н. п. кад на близу пукне топ), bеtаuѕt wer- jen (f. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo, den, obtundi.

impetum facio.

ти се.

ЗАгдњЁЊЕ, т. ) даѕ рinеintreiben, adactio. Заграђаше момчад Црногорска —

2) das Treiben hinter etwas, rò agere post. AFPÁJATH, CÂm, v. pf. h. 1. sarpajame syAH, 3) der Anfan, Anlauf, impetus.

т. б. стадоше говорити, іn Renge rufen, ЗАГОРАЦ, загорца, m. Ber Rann pon jenjeit conclamo. der Berge, transmontanus.

ЗАГРАкТАти, загракћем, v. pf. auftrафдеп, сгоЗАГОРЁВАЊЕ, п. (нст.) vide загоријевање. cito. ЗАГОРЁВАти, горевам, (нст.) vide загоријевати. ЗАГРАНАк, загранка, m. (у Дубр.) каулин од загорёл, f. (ист.) vide загоријел.

загранака, т.ј. који нема глава, него се разЗАГОРЕЛица, f. (нст. и. јуж.) н. п. ракија, апа грана, Зweig, folium.

gebrannter Branntwein, adustus : Aająe one 3ATPÝTATH, rørýhêm, v. pf. anfangen ju girзагорелице.

ren, ingemo. ЗАгOPвтн, рим, v. pf. (нст. и. јуж.) аnbrennen, ЗАГРДити, загрдни, v. pf. bеrbеrbеn, Bфадеп aduror.

machen, corrumpo. ЗАГОРИВАЊЕ, n. (зап.) vide загоријевање. 3Árpes, m. Agram, Zagrabia. ЗАГОРИВАти, горивам, (зап.) vide загоријевати. | ЗАГРЕЈАти CE, jём се, (ист.) vidе загријаЗАГОРИЈЕВАЊЕ, n. Sas Inbrennen, adustiо. ЗАГОРИЈЌвати, горијевам, v. impf, anbrennen, ЗАГРЁпсти, гребём, v. pf. 1) einen Griff thun aduror. .

(mit dem Löffel), capio. 2) Reißaus nebmen, зігОРИЈел, f. (јуж.) баѕ nbrennen, adustio : fugio. .

удара на загоријем (н. п. ракија, млијеко). ЗАГРИвити, загрибим, v. pf. (у ц. г.) грибон загOPйл, f. (зап.) vide загорнјел.

захватити по води, беn гриб in8 28affer ЗАгӘРHлица, f. (зап.) vide загорелнца.

senken, rò rpu6 in aquam mergere. ЗАГОРИти, рим, (зап.) vide загорети. ЗАГРИзлк, загриска, m, vidе угрнзак. ЗАгӧPJE, n. Bаѕ gant Finter Ben Bergen, 3. 3. ЗАГРИзіње, т. ) бав Дnbeigen, admorsus. 2) бав

als nomen propr. des Landes jenseits des Li- Qualen, Reifen, irritatio. mot; auin per peregovina, terra trans-| ЗАгейзати, загризам, v. impf. 3) што, аnbeiper, montana: :

admоrdео. 2) н. п. у дијете, reigen, irrito. Долећеше до равна Загора

| ЗАГРИJAТи ск, jём се, v. г. pf. (јуж. и зап.) Од Ченгиjћа паше са Загорја :

warm metben, calefio : не може соба да ЗАГОРЈЕлиЦА, f. (јуж.) vide загорелица. се загрије (кад се из почетка стане лоЗАГдРЈЕти, рим, (јуж.) vide загорјети.

житн). ЗАГОРКА, f. 1) бав 28eis (idoфen) von jenjeit | ЗАГРисти, загризён, v. pf. 1) аnbeipen, ad

ber Berge, transmontana, cf. загоркиња. mordeo. 2) y kora, reijen, irrito. 2) Frauenname, nomen feminae :

ЗАГРлити, лим, v. pf. итarmen (eig. umbalЦар Загорку проси за нећака :

fen), amplector. Поћ Загорка за нећака мога

ЗАГРлити ск, мӣм се, v. г. pf. einanber um: ЗАГОРКињА, f. vіdе загорка 1.

armen, amрlесti se invicem: ми смо се заЗАГРAБити, бим, v. pf. eine Pano vo nejmen, грлили, ја сам се с њим загрлио: manibus haurio, capio.

с Ружицом се загрмио Раде — ЗАГРАД, m, vide заграда:

ЗАГРМЕти, (ист.) Од заграда винов” лозе

| ЗАГРМнти, (зап.)

MÂ, v. pf. erbonnern intono. Од мирнса боснока

|ЗАГРМЈЕти, (југоз.) ЗАГРАДА, f. Der Заип, sepes, cf. ограда, заград, | ЗАГРМЉЕти, (јуж.) заграђа.

ЗАГРНУти, загрнём, v. pf. 5) н. п. виноград, ЗАГРАдити, заградим, v. pf. versäипеп, ѕеріо. бротњак, Береten, juѕеtеn, consterno. 2) н. ЗАГРАДницE, f. р. (у ц. г.) дрва што

П. кошуљу, г.... y, entЫІpen, nudo: се у град, бав poli, Sas in Sie Otast auf Па зағpще кафтанима скуте den Markt gebracht wird, ligna in urbe veno 3ATÓHYTH CE, sårphêm ce, v. r. pf. fich entblößen, ponenda.

nudo me. загРАТА, f. (у Ц. г.) vidе заграда :

ЗАГРокTAти, загрокћем, vide заграктати. Не мога ми ни коњ прећи

| ЗАГРТАЊЕ, п. 1) баѕ Зupeten, constratio. 2) pas Од загрafe боснока —

Entblößen, nudatio. од заграђе зелене наранче

BÀOPTATH, rphêm, v. impf. 1) judecken, conЗАГРАБЕ, n. (у Спљету) bie Boritast, suburbium. sterno. 2) entblößen, nudo. ЗАГРАЂИВАЊЕ, n. Sas injäипеп, septio. ЗАГРТАТИ СЕ, грћем се, т. г. impf. (іф ent: ЗАГРАБВВАТИ, грађујем, v.impf. Deräunen, sepio. blößen, nudo me. ЗАГРАЈАти, jём, v. pf. (у Ц. г.) 3) vidе заграк- ЗАГРЦНУТИ СЕ, нём се, v. r. pf. perfфіереп

(vom Getränke), ingurgitari; kay ce Anjere Како пале, упут заграјале

загрцне, обично му се рече: мнш ! миш ! Вран заграја у јелове гране

миш ! показујући прстом у висину да би 3) aufschreien, exclamo:

горе погледало.

[ocr errors]

се но

тати :

[ocr errors]

нити.

ЗАГРЧйвањЕ, n. Sas Serbittern, to amarare. 1 ЗАДАЈАти, задајам, v. impf. jäugen, mammam
ЗАГРЧйвАти, грчујем, v. impf. Derbittern, amaro. praebere. cf. задојнти.
ЗАГРЧити, загрчим, v. pf. Derbittern, bitter ma: задАЈАти, jём, v. impf. rіефеп паф etwas (@bel),
chen, amaro.

oleo : задаје месо дивином. ЗАГУвити, загубим, y, impf. што, berlieren, ЗАдАнити, заданим, v. pf. ppm Sage überfalen perdo. .

werden, und denselben über wo bleiben, luce ЗАГУБИти CE, загубӣ се, v. г. pf. реrfоrmеп, superveniente commorari alicubi, H. II. xajperdor.

дуци заданили у селу. ЗАГЎДЕти, (нст.) ЗАГӰдити, (зап.)

гўдём, v. p. 1) einen Ctrib ЗАДАНУти, заданем, vidе задахнути. ЗАГУДЈЕти, (југоз.) auf der Seigé machen, in 3AAAP, Apa, m. Zara, Jadera.

| ЗАДАРКА, f. fine pon Задар. ЗАГУБЕти, (јуж.) cipio fidibus canere:

:

задАРСкӣ, кa, кo, Sara, Jadertinus. Загудио слијепи Гргуре

ЗАДАТң дам, v. pf. beibringen, infero, do : задао 2) ertönen, intono: кад загуде топови. му рану; ЗАГЎзити, загӯзим, v. pf. заклонити што као Ниједна му рaнe не зададе — гузнцом: загузила ова кућа, vidе закло-1 Задах, т. }ein über Beru ф, maluѕ odor.

| задАХА, f. ЗАГЎлити, загулян, v. pf. ein menis fфülen, задахнути, задахнём, v. pf. кога, апқаифеп, excortico lеvіter, н. п. дрво, нокат.

adspiro. ЗАгуљивањЕ, n. Дьfфdlen, excortiсаtiо. ЗАдвAPJE, n. више Омиша на свршетку плаЗАГУњйвАти, гуљујем, v. impf. fфdlen, ex- нине Биокова зидине од старога градића cortico.

и око њега двије куле. Од Задварја се ЗАГУІШИВАти, гушујем, v. impf. ertiten, suf- силази к Цетини низ велику каменнту foco.

врлет и стрмен, и може зе рећи да је оно ЗАГУшивати се, гушујем се, v. r. impf. ) er- за владања Млетачкога било као кључ

stiden, soffocor. 2) im Fortfließen gehemmt или врата (ef. дверцу мјесто двари) од

werden (von einer Menge Waffer), praecludi. свега онога краја низ Цетину до Омиша. ЗАГУшити, загӯшим, у. pf. ertiden, sufoco. задкВА, Е. (ист.) vidе задјева. ЗАГУшити се, загӯшим се, v. г. pf. 3) ertisten, ЗАДЁвањЕ, n. (ист.) vidе задијевање.

suffocor. 2) загушила се вода, кад не зАДЁВАТн, задевам, (нст.) vidе задијевати: може да отрече колико би требало, im Немој више мене да задеваш Xertfluepen sebemmt wersen (pon einer Renge | ЗАДЁВАти ск, задевам се, (ист.) vide зaдије

Wasser), praecludi. зігУПШљив, а, о, ensbruftiy, teimeno, asth- задвиќтити, деветим, v. pf. у загонеци, cf. maticus.

закукуљити. зад, m, (у ц. г.) vidе знд :

ЗАДЕВИЦА, f. (ист.) vidе задјевица. њу удрио камену од зада

ЗАДЁвојчити ск, чим се, (ист.) vidе задјеЗАдавањЕ, n. Bas Berufaфen, 23eibringen, effe- војчити се. ctio, illatio.

ЗАДЕЈАТи ск, јам се, vidе задијати се. ЗАДАВАТИ, задајем, v, impf. beibringen, bеrurfa | ЗАДЕНУти, нём, vidе задестн. chen, infero:

ЗАДЕНУТИ СЕ, нём се, vide зaдeсти се. Па се ђешто из пушака туку,

ЗАдЁРАти, задерём, vidе задријети. Један другом ране не задаје

ЗАДЕСЁтити, задесетим, v. pf. у загонецн, cf. Како дође помама га нађе:

закукуљити. Вјерној љуби јаде задаваше

ЗАДЁситн, задесим, у. pf. treffen (unglud), ЗАДАВАЧА, f. (у Херц.) као оје у плуга од кола attіngo, ferio: јади гa задеснли! до првијех крпела, cf. гредељ.

ЗАДЕсти, денёи (дедём), (нст.) vidе задјести. ЗАдавити, задавим, v. pf. erwürgen, stran- ЗАдасти CE, денём (дедем) се, (нст.) vide galo.

задјести се. ЗАДАждJЕти, дӣ, v. pf. (југоз.) аnfаngеn su ЗАДЁтињити, њйм, (нст.) vidе задјетнњнти. regnen, pluere.

задивА, f. (зап.) vidе задјева. ЗАдаждJEти ск, ди се, у. г. pf. (југоз.) задаж-| злдйвањЕ, n. (зап.) vidе задијевање.

дјело се отуда, т. і. нде дажд, Серпеп, | ЗАдивАти, задӣ вам, (зап.) vide заднјевати, pluere.

ЗАдивати ск, задӣвам се, (зап.) vide заднјеЗАДАЖБЕти, даждӣ, јуж.) vide зaдaждјетн. ЗАДАЖБЕти CE, даждӣ се, (јуж.) vidе задаж- ЗАдивити CE, задивём се, v. г. pf. (ријетко дјети се.

се говори) vidе зачудити се, удивити се. задал, m, vidе задах.

задивица, f. (зап.) vidе задјевица. задАЈА, f. vіdе задаха.

ЗАдивӧЈчити се, чём се, (зап.) vidе задјеЗАДАЈАЊЕ, n. бав бидеn, nutritio.

војчити се. BÀAAJAHE, n. das Riechen nach etwas, odor. | злдидти ск, задијам се, vidе задихати се.

вати се,

вати се.

« PreviousContinue »