Page images
PDF
EPUB

ЗАГАШИВАТИ, гӑшујем, v. impf. н. п. креч, жеђ, | ЗАГЛУШАЊЕ, n. bas Detauben (burd Geräufd), löschen, exstinguo. strepitus. загвозд, т. село и око њега планина са исто- |ЗАГЛУШАТИ, заглушам, v. impf. betauben, obчне стране Биокове. Близу ондашње црк- tundo: иди, не заглушај (ми).

ве али изван порте, има неколико вели-|ЗАГЛУшити, заглушим, v. pf. коме, betäuben, кијех стећака, за које ми ондашњи сеља- obtundo.

ци, који су сви кршћанн, на моје питање | ЗАГНАТИ, нам (заженём ц. зажденём), v. pf. какво је оно камење ? одговорише, да је

„старовирско".

1) bineintreiben (ven Reil), adigo. 2) binter . etmaßtreiben, ago post-, н. п. говеда за брдо.

ЗАГИЦАТИ СЕ, цам се, v. r. pf. auffpringen, ex- ЗАГНАТИ CE, нам (заженём) се, v. r. pf. Iošsilio, cf. заскакати се :

[blocks in formation]

ЗА́ГЛАВАК, заглавка, m. ber 3wicel (momit biе
Art verkeilt wird), cuneus.

reddere.

ftürzen auf etraš, ruo in aliquem, н. п. загнао се у (или међу) Турке; загнао се кобат да ухвати кокош.

tertauchen, mergi.

ЗАГЊУРИВАЊЕ, n. baš Untertauden, mersio. ЗАГЛА́вити, заглавим, v. pf. 1) н. п. сјекиру,| ЗАГЊУРИВАТИ СЕ, гњурујем се, v. r. impf. un: мотику, verfeilen, cuneis firmo. 2) verfommen, регео: заглавно негдје. 3) топ, bie Ranone | ЗАГЊУРИТИ СЕ, Зӑгњурим се, v. Г. pf. untervernageln, tormenta clavis adactis inutilia taumen, mergi, cf. заронити. ЗАГОВАРАЊЕ, П. bas Huffalten burd Reben, deЗАГЛАВЉИВАЊЕ, п. 1) bas Serfeilen, cuneatio. tentio per allocutionem. 2) baš Merfommen, interitus. 3) ba erna=|ЗАГОВАРАТИ, говарам, v. impf. кога, einen burd geln (von Kanonen). Gespräche aufhalten, alloquio detineo. ЗАГЛАВЉИВАТИ, глављујем, v. impf. 1) verfeilen, ЗАГОВНИТИ, заговним, v. pf. verfäuen, male rem cuneo. 2) verfommen, periturus sum, non me gero. expediam. 3) vernageln (bie Ranonen), tor-|ЗАГОВОРИТИ, говорим, v. pf. кога, auffalten menta clavis adactis inutilia reddere. ЗАГЛАВРЊАТИ, Њам, v. impf. fid verirren, deerrare. ЗАГЛАДИТИ, Дим, v. pf. verglätten, laevitatem reddo (eig. und fig.).

ЗАГЛЕДАЊЕ, n. baseben auf etmas, intuitus. ЗАГЛЕДАТИ, загледам, v. impf. што, у што, hen auf etwas, intueor.

durch Gespräche, alloquio detineo.

ЗАГОВОРИТИ СЕ, Говорим се, v. г. pf. fid burd
Gespräche verweilen, alloquio distineor.
ЗАГОЂЕ, n. in ber Rebenšart : из загођа, bei ber
Gelegenheit, data occasione.

fe=|ЗАГОЈА́ТИТИ, Гојатим, v. pf. н. п. собу, т. ј. за-
кртожити, Офmug unb. Unoroning maden
im Rimmer, sordes spargere per cubiculum.

ЗАГЛЕДАТИ, дӑм, v. pf. 1) einen lid thun, introspicio. 2) дјевојку, erbliđen unb fid in fie | ЗАГОЈАЋИВАЊЕ, n. amuunb Unoronung= verlieben, adamo :

Ја усади вишњу на игришту, И загледа у селу ђевојку загледати се, дам се, v. r. pf. 1) fid verfdauen

in etmas, attente intueor: загледао се као теле у шарена врата 2) fid verlieben, adamo. ЗАГЛЕДАЧ, загледача, m. (у Лици) онај који нде да гледа дјевојку, па послије да je проси (ако му буде по вољи), ber Defdauer, qui oculis collustrat. ЗАГЛЕДАЧИНА, f. (у Хрв.) кад загледач иде да гледа дјевојку, bas е фалеп, conspectus. ЗАГЛИБИТИ СЕ, заглибим се, v. г. pf. verfinfen (in Roth), immergor.

ЗАГЛИБЉИВАЊЕ, n. bas Serfinfen (in Roty), im-
mersio.

ЗАГЛИБЉИВАТИ се, глибљујем се, v. r. impf.
versinken (in Koth), immergor.
ЗАГЛУНУТИ, нём, vide заглухнути.
заглух, m. bie Detaubung, obtunsio:
Хвала вама браћо на послуху!
Опростите мене на заглуху
(рекне пјевајући кашто пјевач на свршет-
ку пјесме).

заглухнути, нём, v. pf. заглухнуше ми уШИ (н. п. кад на близу пукне топ), betaubt wer= ben, obtundi.

machen im Zimmer, zò spargere sordes per cubiculum.

ЗАГОЈАЋИВАТИ, јаћујем, v. impf.dmug unb Unordnung machen im Zimmer, sordes spargere per cubiculum.

загон, m. (у Ц. г.) 1) Иngriff, impetus:

[ocr errors]

Па на Турке загон учинише 2) за краву која се не да мусти, Gerüft eine Kuh zu bändigen. ЗАГОНАЧКЕ,((у Ц. г.) н. п. скочити, т. j. из зазаГОНАЧКИ, трке, mit Wnlauf, incursim. |ЗАГОНÉнути, гоненем, v. pf. ein Käthfel aufge= ben, aenigma propono.

ЗАГОНЕТАЊЕ, П. baš Räthfel-aufgeben, aenigmatum propositio.

ЗАГОНЕТАТИ, ГОНећем, v. impf. Mätbfel aufgeben, aenigmata propono.

ЗАГОНЕТАТИ СЕ, гонећем се, v. impf. einanber
Räthsel aufgeben, aenigmata invicem pro-
ponere.

ЗАГОНЕТКА, f. bas Käthfel, aenigma.
ЗАГОНИТИ, загоним, v. impf. 1) bineintreiben
(den Keil), adigo. 2) hinter etwas treiben, ago:
post
ЗАГОНИТИ СЕ, загоним се, v. r. impf. fid) ftür=
zen (z. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo,
impetum facio.

[ocr errors]

ЗАГОЊЕЊЕ, П. 1) bas Sineintreiben, adactio.
2) bas Ereiben binter etmas, zo agere post.
3) der Unfall, Anlauf, impetus.
ЗАГОРАЦ, загорца, m. ber Mann von jenfeit
der Berge, transmontanus.

ЗАГОРЕВАЊЕ, П. (ист.) vide загоријевање.

Заграјаше момчад Црногорска ЗАГРАЈАТИ, jИМ, v. pf. н. п. заграјаше људи, т.ј. стадоше говорити, in enge rufen, conclamo.

| ЗАГРАКТАТИ, загракаем, v. pf. aufrådzen, crocito.

загранака, т. ј. који нема глава, него се разграна, 3weig, folium.

ЗАГОРÉВАТИ, горевам, (ист.) vide загоријевати. | ЗАГРАНАК, загранка, m. (у Дубр.) каулин од ЗАГОРЕЛ, f. (ист.) vide загоријел. ЗАГОРЕЛИЦА, f. (ист. и. јуж.) н. п. ракија, an= gebrannter Dranntwein, adustus: дајде оне загорелице.

ЗАГОРЕТИ, Рим, v. pf. (ист. и. јуж.) anbrennen, aduror.

ЗАГРГУТАТИ, гргућем, v. pf. anfangen ju gir= ren, ingemo.

ЗАГРДИТИ, загрдим, v. pf. verberben, фaben machen, corrumpo.

ЗАГРЕБ, m. Igram, Zagrabia.

ЗАГРЕЈАТИ СЕ, јем се, (ист.) vide загрија

ЗАГОРИВАЊЕ, П. (зап.) vide загоријевање.
ЗАГОРИВАТИ, Гòривам, (зап.) vide загоријевати.
ЗАГОРИЈЕВАЊЕ, n. bas nbrennen, adustio.
ЗАГОРИЈЕВАТИ, горијевам, v. impf. anbrennen,| ЗАГРЕПСТИ, гребем, v. pf. 1) einen Briff thun

aduror.

ти ce.

(mit dem Löffel), capio. 2) Reißaus nehmen,
fugio.

ЗАГРИБИТИ, заграбим, v. pf. (у Ц. г.) грибом
захватити по водн, беп гриб ins Baffer
fenfen, то гриб in aquam mergere.
ЗАГРИЗАК, загриска, m. vide угризак.
ЗАГРИЗАЊЕ, П. ;) baš Unbeißen, admorsus. 2) bas
Quälen, Reizen, irritatio.

ЗАГОРИЈЕЛ, f. (јуж.) баз Unbrennen, adustio : удара на загоријел (н. п. ракија, млијеко). ЗАГОРИЛ, f. (зап.) vide загорнјел. ЗАГОРИЛИЦА, f. (зап.) vide загорелица. ЗАГОРИТИ, рӣм, (зап.) vide загорети. ЗАГОРЈЕ, n. bašan binter ben Bergen, 3. 3. als nomen propr. des Landes jenseits des Timof; audy in ber Gerzegovina, terra trans-|ЗАГРИЗАТИ, загризам, v. impf. 1) што, аnbeißen,

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

ЗАГРАБИТИ, бйм, v. pf. eine Sano voll nehmen,
manibus haurio, capio.
ЗА́ГРАД, m. vide заграда:

Од заграда винов’лозе
Од мириса боснока

ЗАГРАДА, f. ber 3aun, sepes, cf. ограда, заград,
заграђа.

Заградити, заградим, v. pf. verzäunen, sepio.
ЗАГРАДНИЦЕ, f. pl. (у Ц. г.) дрва што се но-
ce y гpaд, das Holz, das in die Stadt auf
ben art gebradt wirb, ligna in urbe veno|
ponenda.

ЗАГРАЂА, f. (у Ц. г.) vide заграда :
Не мога ми ни коњ прећи

Од заграђе босиока

Од заграђе зелене наранче
ЗАГРАЂЕ, п. (у Спљету) bie Sorftabt, suburbium.
ЗАГРАЂИВАЊЕ, Пn. bas Einjaunen, septio.
ЗАГРАЂИВАТИ, грађујем, v. impf.verzäunen, sepio.
ЗАГРАЈАТИ, jêm, v. pf. (у Ц. г.) 1) vide заграк-

[merged small][ocr errors][merged small]

admordeo. 2) н. п. у дијете, reizen, irrito. ЗАГРИЈАТИ СЕ, јем се, v. г. pf. (јуж, и зап.)

warm werben, calefio: не може соба да се загрије (кад се из почетка стане ложити).

загРИСТИ, загризем, v. pf. 1) anbeißen, admordeo. 2) у кога, reizen, irrito.

ЗАГРЛИТИ, ЛИМ, v. pf. umarmen (eig. umbal= fen), amplector.

ЗАГРЛИТИ СЕ, лим се, v. г. pf. einanber ums armen, amplecti se invicem : ми смо се загрлили, ја сам се с њим загряно:

С Ружицом се загрлио Раде — ЗАГРМЕТИ, (ист.) ЗАГРМИТИ, (зап.) ЗАГРМЈЕТИ, (југоз.) | ЗАГРМЉЕТИ, (јуж.) Загрнути, загрнём, v. pf. 1) н. п. виноград, бротњак, bebeđen, žubeđen, consterno. 2) н. п. кошуљу, г y, entblößen, nudo: Па загрме кафтанима скуте ЗАГРНути CE, загрнём се, v. r. pf. fid entblößen, nudo me.

›мâ, v. pf. erdonnern intono.

....

ЗАГРОКТАТИ, Загрокћем, vide заграктати.
ЗАГРТАЊЕ, П. 1) bas Juveđen, constratio. 2) baš
Entblößen, nudatio.

ЗАГРТАТИ, грћем, v. impf. 1) jubeđen, con-
sterno. 2) entblößen, nudo.

ЗАГРТАТИ СЕ, грћем се, v. r. impf. fid ent= blößen, nudo me.

ЗАГРЦНУТИ СЕ, нём се, v. r. pf. verfdießen (vom Setranfe), ingurgitari; кад се дијете загрцне, обично му се рече: миш! миш! миш! показујући прстом у висину да би горе погледало.

ЗАГРЧИВАЊЕ, n. bas Serbittern, zo amarare.

] ЗАДАЈАТИ, задајам, v. impf. fäugen, mammam ЗАГРЧИВАТИ, Грчујем, v. impf. verbittern, amaro. praebere. cf. задојити. ЗАГРЧИТИ, загрчим, v. pf. verbittern, bitter ma=|ЗАДАЈАТИ, jем, v. impf. rieden nad) etwas (ubel),

chen, amaro.

[blocks in formation]

ЗАГУЛИТИ, загулим, v. pf. ein wenig fdalen,

excortico leviter, н. п. дрво, нокат. ЗАГУЉИВАЊЕ, П. 2bfdälen, excorticatio. ЗАГУБИВАТИ, гуљујем, v. impf. fdalen, ex

cortico.

ЗАГУШИВАТИ, Гушујем, v. impf. erfticen, suffoco.

oleo: задаје месо дивином.

ЗАДАНИТИ, заданим, v. pf. vom Eage überfallen
werden, und denselben über wo bleiben, luce
superveniente commorari alicubi, н. п. хај-
Дуци заданили у селу.

ЗАДАНУТИ, заданём, vide задахнути.
Задар, дра, m. Žara, Jadera.
ЗАДАРКА, f. Eine von Задар.

ЗАДАРСКИ, ка, ко, Žata-, Jadertinus.
ЗАДАТИ/ дам, v. pf. beibringen, infero, do : задао
му рану;

Ниједна му ране не зададе -
задах, m. Gein ûbler Gerud, malus odor.
ЗАДАХА, f.
ЗАДАХНУТИ, задахнём, v. pf. кога, anlauder,
adspiro.

ЗÄДВАРJЕ, П. Ваше Омиша на свршетку планине Биокова зидине од старога градића н око њега двије куле. Од Задварја се силази к Цетини низ велику камениту врлет и стрмен, и може зе рећи да је оно ЗАГУШИВАТИ СЕ, гушујем се, v. r. impf. 1) er- за владања Млетачкога било као кључ sticken, suffocor. 2) im Fortfließen gehemmt или врата (cf. двери мјесто двари) од merben (von einer Menge Baffer), praecludi. свега онога краја низ Цетину до Омиша. ЗАГУШИТИ, загушим, v. pf. erftiđen, suffoco. ЗАДЕВА, Е. (ист.) vide задјева. ЗАГУШИТИ СЕ, загушим се, v. г. pf. 1) erftiden, ЗАДЕВАЊЕ, п. (ист.) vide задијевање. suffocor. 2) загушила се вода, кад не ЗАДÉВАТИ, задевам, (ист.) vide задијевати: може да отјече колико би требало, im Немој више мене да задеваш Ecrtfließen geђemmt werben (von einer Menge | ЗАДÉВАТИ СЕ, задевам се, (ист.) vide задијеWaffer), praecludi.

вати се.

загушљив, а, о, engbrüftig, Eeidenb, asth-|ЗАДЕВÉтити, деветим, v. pf. у загонеци, cf.

maticus.

зад, m. (у Ц. г.) vide зид :

Њу удрио камену од зада

ЗАДАВАЊЕ, n. ba Berufaden, Deibringen, effe

[ocr errors]

ctio, illatio.

закукуљити.

ЗА́ДЕВИЦА, f. (ист.) vide задјевица.

ЗАДЕВОЈЧИТИ се, чим се, (ист.) vide задјевојчити се.

ЗАДÈЈАТИ СЕ, јам се, vide задијати се.

ЗАДАВАТИ, задајем, v. impf. beibringen, verurfa=|ЗАДЕНУТИ, нём, vide задести.

chen, infero:

Па се ђешто из пушака туку,
Један другом ране не задаје —
Како дође помама га нађе:
Вјерној љуби јаде задаваше -

ЗАДЕНУТИ СЕ, нём се, vide задести се.
ЗАДЁРАТИ, задерём, vide задријети.
ЗАДЕСЕТИТИ, задесетим, v. pf. у загонецн, cf.
закукуљнти.

ЗАДЕСИТИ, задесим, v. pf. treffen (Unglüd),
attingo, ferio: јади га задесили!
ЗАДЕСТИ, Денем (дедем), (ист.) vide задјести.
stran-|ЗАДЕСТИ се, денем (дедем) се, (ист.) vide
задјести се.

ЗАДАВАЧА, f. (у Херц.) као оје у плуга од кола
до првијех крпела, cf. гредељ.
задавити, задавим, v. pf. ermürgen,
gulo.

ЗАДАЖДЈЕТИ, Дӣ, v. pf. (југоз.) anfangen zu ЗАДЁТИњити, њим, (ист.) vide задјетињити.
regnen, pluere.
зÁдива, f. (зап.) vide задјева.

ЗАДАЖДЈЕТИ СЕ, да се, v. r. pf. (југоз.) задаж - ЗАДИВАЊЕ, п. (зап.) vide задијевање.
дјело се отуда, т. ј. нде дажд, regnen,
pluere.

ЗАДАЖЂЕТИ, Дӑждӣ, (јуж.) vide задаждјети.
ЗАДАЖБЕТИ СЕ, дажди се, (јуж.) vide задаж-
дјети се.

задаJ, m. vide задах.
3ĂДАЈА, f. vide задаха.
зАдÁJÂнE, n. das Säugen, nutritio.

ЗАДАЈАЊЕ, n. baš Nieden nad etmas, odor.

ЗАДИВАТИ, задивам, (зап.) vide задијевати.
ЗАДИВАТИ СЕ, задавам се, (зап.) vide заднје-

вати се.

ЗАДИВИТИ СЕ, задивим се, v. r. pf. (ријетко ce говори) vide зачудити се, удивити се. ЗАДИВИЦА, f. (зап.) vide задјевица. ЗАДИВОЈЧИТИ се, чӥм се, (зап.) vide задјевојчити се.

ЗАДИЈАТИ СЕ, задијам се, vide задихати се.

ЗАДИЈАТИ CE, јам се, v. r. pf. задијало се дијете, т. ј. заметнуло се, entfteben, oriri, concipi. cf. задејати се.

И у томе вјеру ухватише

3) vide завадити се:

Закешће се за бијеле овце —

ЗАДИЈЕВАЊЕ, п. (јуж.) 1) бas Spineinfteđen, | ЗАДЈЕТИЊИТи, њим, (југоз.) vide затрудњети. immissio. 2) vide дирање. ЗАДНИВАЊЕ, n. bas öbmen, fundi adjectio. ЗАДИЈЕВАТИ, Задијевам, v. impf. (јуж.) 1) sin | ЗАДНИВАТИ, заднивам, v. impf. böòmen, fundo cin teđen, immitto, н. п. нож за појас, цви

instruo.

јеће за капу. 2) кога или у кога, vide ди- заднити, задним (заднијем), (part. раss. зарати, cf. задевати. Днивен) v. pf. böbmen, fundo instruo. ЗАДИЈЕВАТИ СЕ, Задијевам се, v. г. impf. (јуж.) задно, n. ber Doven (3. 2. am aße), fundus B. kleben, stecken bleiben, adhaeresco. зӑдимити, мим, v. pl. Каиф тафен, fumum| facio, infumo.

ЗАДИМИТИ СЕ, ми се, v. r. pf. rauden, fumo.
ЗАДИРАЊЕ, n. bas treifen, strictio.
ЗАДИРАТИ, рём, v. impf. ftreifen, stringo.
ЗАДИРИВАЊЕ, П. vide задиркивање.
ЗАДИРИВАТИ, задирујем, v. impf. vide задир-

кивати.

ЗАДИРКИВАЛО, m. ber Mecer, petulans.
ЗАДИРКИВАЊЕ, n. baš Međen, cavillatio.
ЗАДИРКИВАТИ, диркујем, v. impf. кога, neđen,
cavillor.

dolii, cf. дно.

задњи, ња, ње, bet, bie, bas bintere, posterior. Задњица, f. ber Sintere, podex, ef. стражњица. ЗАДОБИЈАЊЕ, (задобивање?) n. bas Erbeuten, captura.

ЗАДОБИЈАТИ, (задобивати ?) добијам, v. impf. erbeuten, capto.

ЗАДОвити, задобијем, v. pf. gewinnen (eute),
erbeuten, capio:

Вољео 6' се с њиме удесити
Her' царево благо задобиши
А Чупића стоји без динара:
Јера га је Чупић задобио

Од Турчина Пејзе Мемед-аге — задовољАН, љна, љно, }ufrieben, contentus. ЗАДОВОљити, љим, v. pf. befriebigen, satis

ЗАДИСАЊЕ, П. bas n аuden, adspiratio. зӑдисати, дишем, v. impf. 1) anђauden, adspi-| го. 2) задише месо, т. ј. смрди, úbel rieden, male oleo, cf. ударати, заударати, пашити. facio. зӑдисти, динём (дидём), (зап.) vide задјести. | ЗАДОВОЉИТИ СЕ, љим се, v. г. pf. genug baben, задисти се, динём (дидём) се, (зап.) vide за- habeo satis, sum contentus.

Дјести се.

ЗАДИТИЊИТИ, њим, (зап.) vide задјетињити.

Задовољност, задовољности, f. vide задовољ

ство.

ЗАДИХАТИ СЕ, задишем се, v. г. pf. in Reu=|задовољство, n. bie Sufriebenheit, animi tranchen kommen, z. B. von Laufen, anhelo, cf. задухати се.

ЗÁДЈЕВА, f. (југоз.) baš Sinberniß, impedimentum, cf. сметња.

quillitas.

ЗАДОЈИТИ, Задојим, v. pf. zu faugen geben, mam-
mam praebere: задојити јагње (н. п. кад
нема мајке или кад му не да сисати, него
је ваља држати), дијете.
зÁДОРИЦА, f. (по југоз. кр.) ber 3wift, rixa, cf.
зађевица, свађа, кавга.

ЗАДОЦНИТИ, задоцним, v. pf. verfpäten, retardo,
moror, zu fpät fommen.

ЗА́ДЈЕВИЦА, f. (југоз.) vide зађевица. ЗАДЈЕВОЈЧИТИ CE, чим се, v. r. pf. (југоз.) zum Mädchen heranwachsen, in puellam adolesco. задЈести, дјенем (дједем), v. pf. (југоз.) () н. п. нож за појас, цвијет за капу, fteđert, pono. 2) кавгу, говор, бој, т. ј. започети, anfan=|ЗАДОЦнити се, задоцним се, v. r. pf. fid ver= gen, moveo. 3) кога за појас, ûbertreffen, supero. 4) дирнути, anrübren, angreifen, attingo : ти си најприје њега задио. 5) бе= rübren, attingo: прошло му тане кроз | хаљине, али му меса није задјело, cf. за

хватити :

Погоди му пуце од доламе,
Тере Раду не зађеде меса —

6) treffen, attingo, ferio, cf. задесити: Тако|

fpäten, tardius venio.

ЗАДРА́Жити се, задражим се, v. r. pf. (у Далм.) fid verlieben, amore capior, cf. загледати се. ЗАДРАНИн, m. (pl. Задрани) Çiner von Sara,

Jadertinus:

У тавници бана Задранина ЗАДРЕМАТИ, задремам (мљем), (ист.) vide задријемати.

ЗАДРЁТИ, задрем, (зӑдръо, задрла, ло) (ист.)

ме ненадно чудо не забело! cf. задјенути. vide задријети.

ЗАДЈЕСТИ СЕ, дјенем (дједем) се, v. г. pf. | ЗАДРЖАВАЊЕ, n. baš Uuffalten, retentio.

(југоз.) 1) за што, Éleben, bangen beiben,| ЗАДРЖАВАТИ, државӑм, v. impf. auffalten, re

[blocks in formation]

чељадету (а у осталоме ваља да би било:| задригнути или задрићи, задригнем), ftarf, fernfeft, robustus. cf. задризгами. ЗАДРИЗГАТИ, Гӑм, v. pf. in ber Reben$art: задризгао, задризгала, fernfeft, ftari gemors ben, robustum esse.

ЗАДРИЈАКА, m. ein gefunber, ftarier Mann, homo robustus.

ЗАДРИЈЕМАТИ, задријемам (мљём), v. pf. (јуж.) einschlummern, obdormisco.

ЗАДРИЈЕТИ, задрем, (задръо, задрла, ло,) v. pf. (јуж.) ftreifen, stringo.

ЗАДРИМАТИ, задримам (мљём), (зап.) vide задријемати.

ЗАДРИТИ, задрêм, (задръо, задрла, ло) (зап.)
vide задријетн.

ЗАДӗКТАТИ, задркћем, vide задрхтати.
ЗАДРКТАТИ СЕ, задркћем се, vide задрхта-

TH ce:

Бијеле се задркшаше куле —
ЗАДРМАТИ, мам, v. pf. erfcüttern, concutio.
ЗАДРМАТИ СЕ, мам се, v. г. pf. erbeben, con-
tremisco.

накаламити воћку близу пута, гладног
нахранити, жедног напојити, голог одје-
сти (и ово се каже чиниши и учиниши
задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан
граде и чине све таке задужбине. Док су
Турци у Србији владали, многи су бегови
Босански по њој надгледали и оправљали
чесме и ћуприје, које су њихови стари
прије стотине година градили, као н. п.
Рустамбеговић из Зворника Дугу чесму у
Тршићком пољу, и други некакав (Босан-
ски бег) Јадранску ћуприју између Љеш-
нице и Липнице. Такове задужбине други
не смије ни по што оправљати, него онај
чије су од старине:

Да ви знате наше намастире
Славни наши цара задужбине
Да видите дивну Студеницу,
Не далеко од Новог пазара,
Задужбину цара Симеуна —
Прву бабо саградио цркву,

Красну славну себи задужбину -
ЗАДУЖИВАЊЕ, П. bas erfdulben, obaeratio.
ЗАДУЖИВАТИ, Дужујем, v. impf. verfdulben,
obaero.

задух, m. (у Боци) ber Wnaud, Gerud, odor, cf. задах, мирис :

ЗАДРОБИТИ, задробим, v. pf. einbröceln, intero. ЗАДРОМБУЉАТИ, љам, v. pf. baš Mrummeifen (bie Maultrommel) ertönen laffen, impello crem- |ЗАДУЖИВАТИ CE, дужујем се, v. г. impf. fid ver= balum. schulden, obaeror. ЗАДРУГА, f. aušgenoffenfdaft (im Begenfage | ЗАДУЖити, задужим, v. pf. кога, verfdulben, der einzelnen Familie), plures familiae in obaero. eadem domo (more Serbico). По триесте- ЗАДУжити се, задужим се, v. г. pf. fid ver= ро чељади слушао сам у Србији да се schulden, obaeror. налази у једној кући; али су ми у Далма- ЗАДУнути, задунём, v. pf. anbauden, afflare. цији у Косову показивали човјека из села |ЗАДУПСТи се, задубем се, v. r. pf. fid eingra= Риђана, по презимену Трифуновића, који ben, vertiefen, defodior. има шездесет и двоје чељади, међу којом је | тринаест жена с мужевима и двије удовице. Обожићу и о крсном имену и кад кога және састану се сви у кући, а онако живе по планини и по пољу, а старјешина понајвише у млину. Ова кућа има око хиљаду и четири стотине коза и оваца, до педест говеда и четрнаест коња, и плаћа на годину двадесет и један талијер траварнне и око тридесет талијера у име десетка. ЗАДРУЖАН, Жна, жно, nidt einzeln im Paufe, magna suorum societate pollens. ЗААРХТАТИ, задршћем, v. pf. {dauern, cohor

resco.

ЗАДРХТАТИ СЕ, задршћём се, v. г. pf. erjittern,
contremisco. cf. задрктати се.
ЗАДУВАТИ СЕ, задувам се, vide задухати се.
ЗАДУГО (за дуго), lange, diu.

ЗАДУЖБИНА, f. bie fromme Stiftung, monimen-
tum (?). Највећа је задужбина начинити
намастир или цркву, као што су Српски
цареви и краљеви градили; по том је
задужбина начинити ћуприју на какој во-
ди или преко баре, калдрму по рђаву пу-
ту, воду довести и начинити близу пу-
та (и то се каже градиши и начини-
себн
задужбину), усадити или

ши- ---

Не могу ти пута наћи, ни двору доћи
Од висине вите јеле, од задуха мн-
лодуха

ЗАДУХА, f. (у Боци) vide сипња.
ЗАДУХАТИ CE, задӯхам (задушем) се, v. г. pf.
feuden, anhelo, cf. задихати се.
ЗАДУШИти, задӯшим, v. pf. (у Дубр.) erfticen,

suffoco, cf. загушити, удавити, угушити. ЗАДУшнӣ, на, но, н. п. недјеља, понедјељHик, die armen Seelen angehend, defunctorum, cf. задушнице.

ЗАДУШНИЦЕ, задушница, f. pl. ber Urmen-eelen Xag, commemoratio defunctorum.Задушнице имају двоје : уочи меснијех поклада, и у недјељу по Тројицама (на Петрове покладе); али су праве задушнице оне прве (и она се сва недјеља, између бијеле и себичне, зове задушна недјеља). Онда обично сваки човјек свима мртвима својијем, које он памти, или има записане у читули, начини по свијећу воштану, па све те свијеће састави у једну руковет и запали те изгоре мртвима за душу (али најприје ваља свакоме да намијени: ова оцу, ова матери, ова дједу, ова баби и т. д.).

« PreviousContinue »