Page images
PDF
EPUB

BÀCT CATH

[ocr errors]

nieten

,

[ocr errors]

BÀXOPHOA

[ocr errors]

vidе мангуљица.

vide

ее пушка,
(perdo, cf. погазити, покварити :
тисАти", ишём, v. pf. jertetert,

chlagen, recellere: bautura

т. б. тргла се. Аавк би му ҷадор басписали

\Батит, m. (у Барањн) ) vide палацка. 2) одm, vide срећа.

сјечен прст, пребијен қључ, ein etimel, бахат: За добрим се коњен паш | BATли*, adj. indecl, vide срећан.

BATAHJA, m. der Glückliche, felix, cf. cpehan:

Јер је Лазо у боју башлија
АТА. f (xen. pl. бата) (у ц.г., ital.batto) 1) vide | Бато, m. (јуж.) :) hyp. .
триста база по туђим леђима не

so viel als 6a60 (Water), pater.
Коли ништа. 2) оно дрво којим се скоруп Баток, m. (око Дунава доље од Пореча) ge:
ctany 6nje, der Butterstempel, pistillum

БАТОЧИНА, f. мала варошица између Бакрдана
EÀTĀK, m. die Şüfte nebst dem Fuße beim Geflùs bien, nomen urbis.
Ти не пијеши млаћеницу, башом бнвену.

Асан-пашине паланке, etact@en in aer:

truncus.

АТ

,

[ocr errors]

m, (иск.) vidе бато.
butyro faciendo:

m
gel, femur (volatilium).

tratio.
БАТА", покварено, разваљено, запуштено,

2. брат. 2) тапфтар

dörrtes Fischfleisch

Piscis arefactus.

БАТАгањЕ., п. bas us

gii

schlagen mit Füßen, calci.

y, impf. уходу, т. ј. ба

БАТРЁЊЕ,

n. das Er БАТРИти, батрим,

muntern, animar
ВАтланти, баталйм, v. pf. н. п. пушку, сахат,

БАТӰН, батуна, m.
Bihorpaa, verlassen, verwahrlofen, desero.

на једном мјесту
ВАТАБАК, љка, m. vіdе батаљнца.

thuntern, animatio.

[ocr errors]

cf бадар.

овој ог у

brachium mutilum manu, cf. батаљак.

2) vidе бак.

баи,

omen

0s08.

Qubauen, terrificatio,

pulver,

== БАЎКАТн, баучём БАУЉАТИ, љам,

, ny*y, kriechen, ohne Hörner, o загонеци :

ause

Ariechen, reptatio.

Pulvers ulveris

ein Schaf

лика

т. б.

beutel) ,

Н. П. путика, сахат, виноград и т. д., perbor: БАТРГАТИ СЕ, гам се,
ВАТАЛИЈА, f. Штогод покварено, н. п. пушка,

caxat, perdorbenes Zeug, res corrupta.
БАТАЛИЈА, f. vіdе битка.

цати се, аивflagen, calcitгаrе: Башрга се

v. impf. (у Славонији) er=
BATALBATи, батаљујем, v. impf. berlaffen, ne- БАӯК, m. 1) беr за
БАТАЉИВАЊЕ, П. даѕ Зеrwaprofen, nеglесtiо. БАТА, m. hyp. р. брау.
gligo, desero.

(у Бощи) вода која стоји
БАТАЉИЦА, f. Der Xumpf Beg 2Гrms obre pano, БАЎКАЊЕ, п. 48

мања од језера, vidе бара.

Wauwvau, terriculum.
БатаљКА, f. in per Repenwart: Хаљку на БАУкнути, баукне.

башањку, беr Otodt, baculus. cf. бата, ба- БАЎЉАЊЕ, П. Таб
тина.

v. impf. baubauen, terrifico.

v. pf. baubauen, terrefacio.

impf. (у Шумад.) ићи поБАУРА f. (у Банк

кад још не оту управо да Иду, него тако баучке, највише се говори за малу дјецу,

j) у шута овца, сврака на крачи.

Ovis absque cornibus. 2) y oboj рио уба.

(Y AY6P.) 1) das Leugnen, infitiae: yaaхом, т. д. По плашити, кога особито виком

Удари габас.

| БАХАТ, m. Ба
2) Ctodjtrеіф, verbега: ударили му двадесет БАХНУти, бахна
pes. 4) хоћеш батину! би friegft (thut) е БАХОРЕЊЕ,

Зачу Раде
BATHHAIDE, n. das Vorbringen von dummem Zeug, BÀXOPHTH,

gewiß nicht, nequaquam auferes (facies).
БАТИНАти, нам, v. impf. говорити којешта,

бахаш од јунака

adesse.
dummes Zeug daherschwägen, nugari.
вітиниЦА, f. ) dim. р. батина. 2) оно на врху

рога у говечета, док се рог не очисти.
Батити CE, тим се, v. г. pf, (у ц. г.) guruf:)

me je
| БахоРИЦА, Ғ. Су Боци) се заuberin, incanta trix

(
morbum, dolorem), cf. bajarh: : 18Prid

младу бахорима
бајалица :

на бауру ?

БАТАЉУШЕ, батаљўша, f.pl. у Тршићкој планн

ни једно брдо по коме су негда били вино-
гради па башањени, те сад гдјешто стоји

само сухо чокоће.
БАТАР, тра, m. у Мачви поток који на неко-
мјеста извире више Банова

поља,
а заљева кашто и нз Дрине и утјече у За-
савицу:
Иза Башра са села Салаша —

Тврде страже покрај Башра баща
вітати, батам, v. imрt. (ст.) (cf. ital. battere?)
- fФlagen, topfen, pulso :
Божић баща на

обоја врата,
Да унесе три товара злата

пјева се у
очи Божића.
БАТАчит, m. dim. p. батак.
BÀTHHA, f. (gen. pl. 6àtÂna)) der Stock, fustis.
башина. з) сулудаст човјек, bеr Otot, sti-

tepere.

тута

БАЎЧАК, чка, mm.
БАх, na.

сҒ.

[blocks in formation]

ide

ућн куда,

н пријетном,

бажо

Не би

[ocr errors]

cf.

of, бат, бакат

бак. хаша. 2) ударити кога ба. erschrecken, terrefacio:

ом и ршумом Setrappe, incessus cum sonita

,

јалнца для quberiore

insperato

[blocks in formation]

doloris).

1 ne bacma

JYKAHTH (VON

canto

рам.

M, v. pf. unverhofft kommen, ex

Zaubern, incantatio (morbi, impf. (у Боцн) gaubern, in

[ocr errors]

у.

Да би

Нешто
Her' MB зови

Mere
cf. врачара,

забољела глава, бахорнцу, мајко,

[ocr errors]

2

[ocr errors]

Нешто ме је забољела глава,

| вЌчванчицА, dim. b. Бачванка. Нег' ми зовн бахорицу, мајко,

БАЧВАР, m. који бачве гради, vidе качар. Да би мене младу бахорила

БАЧИВАТИ, бачивам, v. impf. (у ц. г.) vidе баДозвала је другу бахорицу

цати : Her' ми зови трећу бахорицу

Немојте ме у јаму бачиваш? вахтањк, п. 1) bаѕ Хrappen, incessus cum во-вічнЈА, f. Die Oеппеrеi, locus et саѕа mulgennitu. 2) das Streiten, contentio.

dis aestate ovibus. cf. стан, катун. BÀXTATH, 6àmhêm, v. impf. trappen, sonitum BÀYHHA, f. 1) vide 6aynja. 2) augm. d. bak: Ba edo incedens.

чина ка” н бaчина. ВАХТАТИ СЕ, башћем се, v. г. impf. око чега, вачити, бачим, (у Ц.г.) vidе бацити :

као препирати се, гонити се, ftreiten, con- и бачи их небу у висине tеndеге: ми смо се бахшали, ја сам се с Бачи котле преко куће њим бахшао.

БАчиЦА, f. vіdе станарица.
BAUAKAHE, n. das Umherwerfen der Füße, f. B. BÂYKÂ, f. adj. die Batschka, regio baciensis.
von Kindern, jactatio pedum.

БАчки, кa, кo, Batfфеr, bаciensis.
БАЦАКАТи ск, кам се, v. г. impf. н. п. ногама, БАЦА“, f. рупа на кући, куда излази дим, беr

mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes. Rauchfang, das Rauchloch, fumarium, cf. Komuu, ВАЦАљКА, f.

димњак.
ВАЦАЊ, цња, т. кошар (као качица без н віЈАк", т. 5) (слабо се говори) Bas 23ein, ber

једнога дна) што се по води баца те се Schenfel, crus. 2) vide homa.
у њему риба хвата, eine 2Гrt Sibreufe, nas-| БАЦАклиЈА, f. Der Polänker Outaten (wegen per
sae genus. .

gebarnischten Beine), aureus hollandicus. BÂLÂBE, n. das leise Stechen, punctio lenis. BALLÒMET, m. (y XpB.) der Rauchfangkebrer, purВАЦАЊЕ, n. Das 243erfen, jactatio.

gator caminorum. cf. оџачар.
ВАЦAТи, цам, v. impf. dim, b, бости, Leife fteфen, ваш", баша, т. предњи крај од лафе, беr
leniter pungo.

Worbertheil des Schiffes, prora.
ВАЦАти, цам, v. impf. 3) werfen, jacio. 2) пуш-| БАш, деrабе, биофаuѕ, ipsum, plane: баш не

ке, [ofфiepen, emitto iсtum, cf. метати. ћу ; нема баш ништа; баш сад дође. БАЦAТи ск, цам се, v. r. impf. 1) werfen, jacere: БАША“, т. 3) у Србији и у Босни зову свакога

бацају се дјеца камењем. 2) бацати се но- Турчина (који није бег или какав ага) баrama, ausschlagen, calcitrare.

шом (као у војводству што зову свакога Віцити, бацим, v. pf. 3) werfen, jacio. 2) пушку, варошанина господором), н. п. Усеин ба

[овјфiepen, emitto iсtum (највише се говори ша, Смаил баша и т. д. 2) башe, pl. (тако
избациши пушку, и за то кад ко рече: су се у Србији звали јањичари послије
баци неко пушку, други му одговори у пошљедњега Њемачкога рата), eine 2rt
шали: а ти иди те је узми). 3) око на што, Adeliger, nobilium genus:
seine Augen werfen auf etwas, es merken, ocu- Оснлише баше Биоградске
los conjicio, cf. oкoмити.

БАША, m. тако снахе у Сријему зову свекра.
Віцити CE, бацим се, v.r. pf. 5)чим, wеrfеn, jacio: cf. бача.
Прости Боже и бијела цркво,

BAIIIÀAYK*, m. die Würde eines 6ama, dignitas
Да се бацим једном преко тебе -

хой баша. 2) sich auf etwas hinwerfen, se conjicere: BÀ VIỆBE,n.1) das Baschen (bama zu einem fagen), Па се баци на рамена Парцу

appellatio toŨ 6ama nomine. 2) das fich-zumБАЦКАЊЕ, n. dim. р. бацање.

hama-machen, rò facere se ipsum tov bama. БАЦКАТи, кам, dim, p. бацати.

3) das Leugnen, infitiatio. БАЦНУти, нём, v. pf. fteфen, pango.

BÁLIÊHE, n. das Betragen wie ein Bascha, affectaБАч, бача, m, vide станар.

tio dignilаtіѕ tої баша.
ВАЧА, m, (у војв.) тако жене зову свекра: Оти- БАшин, а, о, Beg 23afфа, той баша.
ћи ће бача, остаће снаша.

БАШИНА, f. (у Ц. г.) cf. шарило.
БАЧВА, f. (gen. pl. бачава) 1) велика каца за- БАшинскӣ, "ка, ко, зајфаг, той баша, тобу

динвена као буре, ein gropeg Sap, dolium: баше.
Попише ми нз бачава пиво,

Бішити, шим, v. impf. 1) кога, 8u еіnет баша ! Поједоше из наћава мливо

fаѕеп, тоо баша appello aliquem. 2) што, 2) (у Барањи) стабло у прорасла црнога leugnen, infitiari, cf. bax.

лука, на којему је горе сјеме, cf, цволика. | Бішити CE, шём се, v. г. impl. fib gum Safфа BÁTBAHHH, m. Einer aus der Bayka, Serbus e

тафеn, faceгe se ipsum ziv баша. Бачка.

БАШити се, башём се, . r. impf. 1) is als KÁYBAHKA, f. die Batscherin, femina baciensis.

Bascha betragen, stolz thun, affecto tom 6ama БачBAHски, ка, кӧ, 2Batjer, bаciensis.

dignitatem et jus: шта се башиш туда ? БачванчE, чета, п. ein junger Batfфеr, puer

немојде се ти туда башиши! 2) vidе окаbaciensis.

нити се.

ВАШИЦА

ustum

[ocr errors]

primum. cf. ртница.
особито, н. оң живи

[ocr errors]

отишли на

П.

башка

ДЖАдучње,

abgefondert

нз беглука, узели

praestаtiо. .

PARK

.

ица, Е. (у Сријему) беr роrlаuf,

vinum BÈrayk, m. ) die Frohne, angaria, opera serva :

БЕЗАзлен
свога оца, т. і. не живи с оцем,
Башка ће нам дворе поградите

rium, die Kammer, der fürstliche S daß, fiscus:
војницима дају барут і

беглук. 2) беr fіѕсив, даѕ aera

му све убеглук (fonfiв;irt). Лучити, чим, v. impf. abfonbern, ѕераго, БЕГ ЛУЧити, чим, у.

SEHE, n. das Absondern, separatio.
-қНЕЗ,

. Сf. кнез.
3) у варошке преслице оно горе

| БЕГ ЛУЧкӣ, кa, кo, н, п. чардак, амбар, berr=
на што се повјесмо навија (а сеоска је | БЕГНУти, нём, (нст.) vidе бјегнути.
Преслица самотвора, па је мјесто бащ-| БЕго, m. hyp. p. 6ёг.

лука горе као лопатица), деr Xoten, colus. | БЕГов, а, о, беg Beg,
БАШОВА ГРАДИНА, f, vide Балшова градина.
БАштина, г. 1) очевина, или оно мјесто гдје
2) оглавар коњски, беr palfter, capistrum. БЕГОВАЦ, беговца, р. einer von Оes Begs Reu=

miles, puer: Беговац је
ce ko pogno, der Grund und Boden wo einer
geboren, solum natale, 2) das Grundstück, fun-
dus: :

дијелнти.

impf. frobnen, angariam

[ocr errors]

m.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

ten, homo toŨ 6èr, беговац, ако не гарац је магарац.

покровац.

БЁговица, f. bie Best башшина твоја

БЁГовски, кa, кo, be

БЕГУНАЦ, нца, m. Си
Нико нема куће ни башшине :

БЕГУНИЦА, f. (нст.
Кућа му је камена пећина,

БЕГУНЧЕ, чета, п.
А башшина зелена планина
БАШЧА“, f. ) градина, Barten, hоrtus. 2) шљн-| БЁДА, f. (ист.) (voc

Иди бедо, арас
вик, нли оно мјесто куд су посађене ја-

БЁДАН, дна, дно, с буке и крушке, ОБtgarten, hоrtus.

БЕДЁвиЈА, f. Irabife

киња.
БЕДЕвӣЈЧЕ, чета,

equula arabs:

Још је даље аче

БЁДвм, і,
tulаnus. cf. вртар.

БЕДЕН,
БАШчовАНКА, f. Die Bärtnerin, hоrtulаnа:

БЁдин ГРАД, m.
Да су момци к'о румена ружа,

БЁдити, бёдим,
Све бн Фрајле башчованке биле
БАШчовінцИЈА“, m. vіdе башчован.
БАЁНИЈЕ, П. vide дeније.

Сломно му
БЁ, interj. geb! abi:

беде
Бе не лудуј моја снао драга
BÉBA, f. Kinderwort für ein kleines Kind, infans BÈAPHKA, f. eine

БЁДРиницА, f. У
sermone infantium.

стојн:
БЁБИЦА, f. dim. р. беба.

Повадише сас
Бѣвут, бевўта, т. (у Земуну) дошао у бевут,
т. б. обезнанно се, vidе незнан.

| БЁДРИЦА, f. (c

Па потрње
BĖS", m.1) Art Adel, dem Fürsten entsprechend, no-
Херцеговинн. 2) у Дубровнику реку свакоме | БЁТЕЊЕ, п.
Бiles quidam Turcarum: Живи као бег на БЁДРО, п. (р. бедра, gen. бёдара) Офеntеl, crus.
човјеку кад хоће да покажу да га поштују, БЕЖАН, f. (исс -
bet err, dominus, cf. бан, господар. 3) (у | БЕЖАН, m. CHсс.

Хрв.) vidе младожења.
БЁГ, m. (нст.) vidе бијег.

m. vide BHA.

бедевијче

| БЕдник, m. (ис -
| БЁДРА, f. vіdе бедро:
БЕДРЕНӣ ПРАГ, оп- .

нот.) vidе биједитн. нос.) vide Биједин град.

экра.

бедру

gnitas

vidе биједник.

обедвије

Боцн) vidе довратник. attung Zepfel, mali species.

Tagen), b-zumбаша.

affecta

мача (

(нс.

ые бедринице
Vidе бедро:

од бедрице
vidе бијеђење.

[blocks in formation]

vidе бјежан.

vidе бјежање.

| БЁЖАЊЕ, П. Сис-
БЁГАЊЕ, П. (ист.) vidе бјегање.
БЁГАти, гам, (ист.) vidе бјегати.

БЕЗ, оқne,
БЁГАЦ, бекца, пn. (нст.) vidе бјегац.
БЕгінИЦА, Г. (у Уж. н.) art 23irnen, piri genus. | БЕЖУНАР, безжу нара, т. (нст.) vidе бјежунар.

bÈ3*, m. vide

ВЁЗАДњй,
BÈTEJ, Bèreja, m. ein Fluß in Banat, fluvii nomen. дна), Бреноб,
какво, чoxy, Gefalen fine, probo: Ко кога

v. pf. н. п. дјевојку, јело вӣзадњица
БЁгиња, І. (у Дубр.) vidе госпођа. cf. бег.

Ob ne Arg, arglos, unschuldig,

sine

um Balaba

ња,

БЕГЕНИСАти", ишем,

cf. глање,

[ocr errors]

іф «13 о гоё баша иш туда 2) vide ora

бегениие, сом и jегленише.

Cјама.
Тако се не
БЕЗазлЕН, а,

1. (у Ц. г.) н. п.јама (која нем fundo carens.

f. ц. г.) vidе бездан: нсао, као ја ма безадњиц

nocens.

амб

1

sensus.

зазлен.

cura, securus,

[ocr errors]

BE3A3AE HÔCT, f. die Unschuld, innocentia.

БиздинАЦ, нца, m. Siner von Бездни. БЕЗаконик, m, ein Renf obne Religion, carens (вёздинскй, кa, кo, von Бездин. religione (понајвише калуђери говоре).

БЁЗДРВАН, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. земља, т. ). БЕЗаконицА, f. Srauengimmer оқne Religion, raje nema apsa, bolzlos, carens lignis. mulier carens religione.

БЁЗДУНІАН, шна, шно, berglo8, fublog, expers БЕЗАКОЊАК, m. (у Ц. г.) vidе безаконик.

cordis, sensus. БЕЗАкоЊЕ, n. (ст.) бie Зrreligion, impietas: вздушник, т. човјек, који не мари за душу УИнђији тешко безакоње:

(као да је и нема), беr реrѕlоfe, Sublofe, Не поштује млађи старијега

expers cordis, sensus: БЁЗАР, m. vіdе платнар.

Хајт? отоле Божи бездушници! БЕЗвоЖАН, жна, жно, gottlos, atheus.

Баволи вам понијели душу ! БЕЗБожник, m. ein Sottlofer, atheus.

БЕЗДУШІниЦА, f. женско, које немари за душу, БЕЗвожницА, f. Die Bottlofe, athea.

die Herzlose, Fühllose, mulier expers cordis, БЁзвожнички, кa, кo, Ser Giottlofen, atheorum. 5È360xHỎCT, f. die Gottlosigkeit, impietas. БЕЗЙЛАН, лна, лно, aufrimtig, ѕinсеruѕ, cf. беБЕЗвожњак, т. (у Ц. г.) vidе безбожник. BÈ36PATHUVA, f. die Bruderlose, quae caret fratre: BÈ3HMEHA HÈAJEDA, f. heißt die dritte Woche der

Па што те ти сестре безбрашнице - großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. БЁЗБРИЖАН, жна, жно, forglos, forgenfrei, solutus Прва се недјеља зове чисша, друга аа

чисша, трећа безимена, четврта среБЕЗВЕРНйк, m. (нст.) vidе безвјерник.

докосна, пета глува, шеста чејешна, БЁзвиPHйк, m. (зап.) vidе безвјерник.

седма велика. ВќзвJEPHйк, т. (у ц. г.) који нема вјере, беr | БЕЗимени, на, но, патеn[ов, оқne tamen, anoTreulose, der Ungetreue, infidelis :

nymus. од Турчина стара без вјерника

БЕзистен“, т.: БЁзвоДАН, дна, дно, н. п. земља, мјесто, waffer- Асан гради нове безиcшене los, carens aquis.

Да идемо нову безисщену ВЕзвоник, m. (у Грбљу) човјек који нема вола, | БЕЗJAR, m. Sülpel, stolidus : нан безјаче један,

der keinen Ochsen hat, bobus carens. Ja obe sagt z. B. der Vater zum Sohne, der etwas ријечи у Србији нијесам чуо, али се опо- dummes gethan oder gesagt hat (cf. Sesjar in мињем да су они који имају своје волове den Truberischen Vorreden um A. 1560). орали од своје воље без н каке плате вӣзМАТАК, тка, т. кошница у којој нема онима који их немају; а тако кажу да се Tane, weiserloser Bienenstock, apes sine regina. отприје иу Грбљу чинило, али већ готово БЁзмитнй BP Ачи, м. р. који нијесу примали да је престао тај обичај.

Muta, unbestechliche Verzte, incorrupti medici БЁзглАВАН, вна, вно, 1) н. п. кућа, оқne Ober- (беr beit. Rosmas uno Damian). cf. врачи.

baupt, s. 25. eine Samilie, Seren старјешина вёзмливницА, f. у приповнјеци како је нека gestorben, carens principe, patre familias, ca- најмљена жена жалећи туђега мужа говоpite. 2) жена безглавна, која нема мужа, рила: „Ја сам јадна безмливница, ја сам gattenlos, carens marito.

јадна бесолница” (т. ј. која нема млива БЕЗГЛАСАН, сна, сно, іtіmmlo8, voce саrеnѕ. conu), die Mehllose, die kein Mehl bat, quae ВЁЗГРЕШАН, ина, шно, (нст.) vidе безгрјешан. caret farina. БЕЗГРЕШност, f. (ист.) vidе безгрјешност. БЕЗовзЙРКЕ, т. б. без обзира, ohne umufeben, БЕЗГРИШАН, шна, шно, (зап.) vidе безгрјешан. sine respectu: оде безобзирке, т. ј. тако БЕЗГРИшност, f. (зап.) vidе безгрјешност. брзо да се није имао кад обазрети. БЕЗГРЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) junolo8, sine | вызовзЙРЦЁ, vidе безобзирке. noxa, sine peccato.

БЕздвРАЗАН, зна, зно, fфаmlo, impudens, cf. БЕЗГРЈЕШност, f. (јуж.) бie Onlojigteit, une безочан. schuld, innocentia.

БЕЗОБРАЗЛУК, m, vidе безобраштина. БЕЗДАН, m. (у Ц. г.) vidе бездана.

БЕздБРАЗник, т. деr ефamtоje, impudens, cf. БЁЗДАНА, f. 3) беr bgrunt, abyssus, cf. безад- безочник. њица, бездан, безданица:

БЕЗОБРАЗНИЦА, f. Sie Obamlofe, impudenѕ fеЦар намаче два целата млада,

mina, cf. безочница. Откида их једног по једнога,

БЕЗдБРАштинА, f. (у Ц. г.) бie unverfфdmtbeit, Те их баца доле у бездану

Офamloji gteit, impudentia, cf. безочанство. 2) код града Голупца јама с водом, пот. pr. ТвёздPJE, п. некако мјесто (?): БЁЗДАНИЦА (јама), f. (у Ц. г.) vidе бездана : Са безорја Турцн кенгаше А то није ледена тавница,

БЁЗочАН, чна, чно, (у Дубр.) vidе безобразан. Но некака јама безданица

БЕзочАнcтвo, n. (у Дубр.) vidе безобраштина. БЕЗдйн, Бездина, т. намастир у Банату, За: вёзочник, т. (у Дубр.) vidе безобразник. me eines Klosters, monasterii nomen.

|БЁЗочница, f. (у Дубр.) vidе безобразница.

ма

візочњака

hjecans

ки,

Всето

безродница

Anis cogna

Cognatis :

[ocr errors]

ти си безрошкиња: І., что и ниђе нико нема

[ocr errors]

рода

. і.

lift führen, decipeгe, cf. варати, завара-БЕЛЕтн се, ийм се.

БЕЛило, п. (нст.) у
Unvernuft, dementia: 193. THISÈ ABA, f. (ucr.)

осун

и плэв. БЕлЙНА, f. (нст.)
Немој дати умње за безумље ТАчі |БЕлити, белим, (н
BÈ3YMHÂK, m. der Unsinnige, demens. To Бќлица, f. (нст.
ВЕКАовци, фајвпате, по- БЕлйчаст, а, о, он

[ocr errors]

ачЊік, m. vіdе безочник, онда тіру
Ривица, f. Der Zeitling, Shelter cyprinus al-\БЕЛА НЕДЕЉА, f. (нст.) vidе бијела Дедјеља, а
burnus minor.
одли, дна, дно, иnfrutbat, infecundus.

Но да видиш ала и белаја -
Радиица, f. vіdе безроткиња: ir Pro

\БЕЛАИЦА, f. (ист.) vidе бјелаица, ) . Чинг.яа

- пайд
S. БЕЛАНЦЕ, П. (ист.) vidе бјеланце. Сите.
das keine Unverwandtschaft hat,
f. која нема рода, еіn frauength: БЕЛАЦ, лица, m, (ист.) vidе бијелац. р., за

СЕ, са се, (нст.) vidе бјеласати се.
Lube moja
Как ми чедо честитује младо, детона |БЕЛЕГА, f. (нст.) vidе биљега. Но вино

- 9 (90)
ЦРКВА, f. (нст.) vide Бијела црква.

яз.

|
Sty MAH, мнa, мно, ипреrnünftig, demeps:рба |БЕЛЕЖЕЊЕ, П. (нст.) yidе биљежење.нет
Све Брђане безумне јунакея ( 14 |БЕЛЕЖити, жим, (ист.) vidе биљежитн. ян

БЕЛЕГИЈА*, f. vіdе гладилнца. А )

Daria
БЕУмити, мим, v. impf. Betbüren, Бinter Bas | БЕЛЕти, белим, (ис) vidе бијељети. -

Дробњаци су безумни јунаци на Poa БЕЛЕНЧУКЕ, зўка, f, oyidе наруквице. э.
вата: :
да отиде у село Млетичак, 11 ST9Р APEraБЕЛИЈА, f. т.ј. погача

22 11 1Ana | БЕЛиДБА, f. (ист.) videбјелидба. ло)
да безуми Ченгић-Смаил-агу, Ачаа. Арами нм погазу белију - вонаат

Док окупим младе Морачане -
БЁзумЊЕ, п.

bujena, die Weiße, alba
Мој ујаче од Сибиња Јанко!

dебјелило. рано БЁЗУМЉЕЊЕ, п. ба$ Bethören, deceptio.н.зі за | БЁлити CE, белйм

ide 6јелиља. Те не ни.

ст.) vidе бијелити. отоод, men ovi indi solitum.

Midе бјелица.9) - Няа

се, (ист.) vidе бијелитн се.
БЁКАВИЦА, f. 3) срицање у буквару, ба8 25u-sa2fermeln, tunicae

1 9іпті
stabiren, syllabarum prolatio : yun bekaeuyy; Oj hebojko AHA

ст.) vidе бјенчаст. окто

Ages weibliches Unterkleid mit
Офaf), balatrix:нађох село манитнјех људи, -s Ко ти среза с б

muliebris genus.
БЕКАРИЦА, f. (у Грбљу) име кози, Зіеgеnnаmе, БЁлоБРК, m. (

Ис.

берчићу! флор

jeлбeлнук, л яваадна. БЁки, f. (у Д. г.) надимак женски. а на і | БЕЛов, а, о, он үide бјелов. Одиод от

pomen caргae іndі ѕоlitum. 111 Авгчаа | БЕлов, белова - Пр, (ист.) vidе бјелов. Чан
БЕКЁљити ск, бекељим се, v. г. impf. на кога, - mit аlen 2Ceitungen.5 и 9999.02

све у беглук — silina oid
| БЕНУчит, m. dim. р. бeлнук.) 0 ТАТА

vidе бјелобрк. 90 онд
БЕКНА, f. (у Ц. г.) надимак женски. Казвае Белогрли, ла

| БЕлдвАР, Беловара, т. (ист.) vide, Бјеловар,

(ист.) vidе бјеловљев. Тен
БЁКУТА, f. Офimpfwort für ein fwletes Safфеn: БЕлдJУР, - на
зна нн бекнуши, т.ј. не зна ништа, ни про-БЕлдГУЗА, Ғ. Сис) vidе бјелогуза. Тячі
0,нтазала: БЕлддАно, (ис-

Сяст.) vidе бјелограб.т.нан
messer, convicium in cultrum plicatilem obtu- BEAOKOPAL

~б, (ист.) vidе бјелогрли.

2 vide 6јелогуз. «К
Nацаа |БЕлдлик, а

деяляма Белоног аж. с.
белу зове: дај ми бемо бела лебанспод БЕЛТИм- ва
бела скута (т. ј. овца и јагње). infС 190
SÈAA, f. Frauenname, nomen feminae:

рца, т. (ист.) vide брелокорац. Бѣла, f. adj. (ист.) vidе бијела. А знание

| БЕЛУГ, ПП- нос. БЕЛАИСАти, аншём, v. pf. ударите на белај, БЕЛУТАК. Ная

| БЕЛУТова - оБBAJ", белаја, т. беr іnfап, баѕ lungluсt, mа-БЕЛУИ А. Е. Jum, cf. Зло, биједа: белар! ударно сам на ввљ, m.

Г.НТАполян | БЕЛУДІ Асс

| БЕЛУГА, Ғ. Сист.) videбјелуга. 7. 2iin err

[graphic]

: in

взучно бекавицу. 2) bie &ferin (G. 3.

[ocr errors]

Magina. алн edici

и напроснх сто векавица и триста бека-
вица (у приповијеци). abaiv) '103991

[ocr errors][merged small]

БЕКЁЉЕЊЕ, n. bas naulfletfфеп, rictio, nio

ово

асам

[ocr errors]
[ocr errors]

das Maul Aletschen, ringor.

SOS infantium.

1 чайная | ВЕлдгРАВ, .. БЁкнути, бекнем, v. pf. 5) ы&fen, ballare. 2) не вѣлоГУЗ,

[blocks in formation]

говорити.

ens, cf.

adens, cf.

sum, pravom.
Бұл, бела, т. (ист.) vidе бјел.
вѣля, г. (нст.) само у овој загонеци: Бела БєлоњА,

и он

[ocr errors]
[merged small][ocr errors]

И пред њима Беау Станишића

[ocr errors]

гзочанство,

[blocks in formation]

1) vidе бјелодано. од 29 30
ст.). vіdе бјелојуг. зачі
ист.) vidе бјелолнк. на
ст.) vide 6јелонога. от

т.) vidе бијелоња, по ч. ља да, може бити : белбим

sprolet ) vide 6јелуг. 65д ни (нст.) vidе бјелугов. Там т. (нст.) vidе бјелутак. o, (ист.) vidе бјелушаст. ту (ист.) vide 6јелушнна... а.н звонијв) vidе бјелика. .они за vidе бијељ. .

LONSO

белај ;

[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »