Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

ЗАГАшивАти, гашујем, у. impf. н. п. креч, жеђ, ІзАГАЎШАЊЕ, n. Sas Betäuben (bur Seräuf%), löfchen, exstinguo.

strepitus. загвозд, m. село н око њега планина са исто- ЗАГЛУШАТи, заглушам, у. impf. Detäuben, ob

чне стране Биокове. Блнзу ондашње црк- tando: идн, не заглушај (ми). ве али изван порте, има неколико вели- заглушити, заглушим, v. pf. коме, bеtäивен, кијех стећака, за које мн ондашњи сеља- obtundo. ци, који су сви кршћанн, на моје питање | ЗАГНАТИ, нам (заженём и зажденём), v. pf. какво је оно камење ? одговорише , да је 1) hineintreiben (den Keil), adigo. 2) hinter „сшаровирско.

etmas treiben, ago post-,н. п, говеда за брдо. ЗАГИЦАти ск, цам се, v. P. pf. auffpringen, ex- загНАТИ СЕ, нам (заженём) се, т. г. pf. Io8silio, cf, заскакати се :

stürzen auf etwas, ruo in aliquem, H. 1. 3a

п, заЗагица се доље низ планину

гнао се у (нли међу) Турке; загнао се ЗАГЛАВАК, заглавка, m. per Зwidtel (momit Sie кобаң да ухвати кокош. Art verkeilt wird), cuneus.

ЗАГЊУРИВАЊЕ, n. Sas untеrtаuden, mеrѕiо. ЗАГ.Авити, заглавим, v. pf. 1) н. п. сјекиру, | ЗАГњУРИВАТИ СЕ, гњурујем се, v. r. impf. un:

MOTAKY, verkeilen, cuneis firmo. 2) verkommen, tertauchen, mergi. pereo : заглавно негдје. 3) топ, bie Ranone |ЗАГњЎРити cЕ, загњӯрим се, v. г. pf. unterdernageln, tormenta clavis adactis inutilia tauфеn, mergi, cf. заронити. reddere.

3ATOBÁPÂube, n. das Aufhalten durch Reden, deЗАГЛАВљивањЕ, п. 1) баs Berteilen, cuneаtiо. tentio per allocutionem.

2) das Verkommen, interitus. 3) bas Verna- BATOBÁPATH, ròbâpâm, v. impf. kora, einen durch geln (von Kanonen).

Gespräche aufhalten, alloquio detineo. ЗАГЛАВЉйВАТИ, глављујем, v. impf. 1) betteilen, заговнити, заговним, v. pf. perfäven, male

le rem cuneo. 2) verkommen, periturus sum, non me gero... expediаm. 3) реrnаgеln (bie Sanonen), tor- Jзаговорити, говорим, v. pf. кога, aufbalten menta clavis adactis inutilia reddere.

durch Gespräche, alloquio detineo. ЗАГЛАВРЊАти, њам, v. impf.fіф verirrеn, deerrare. ЗАГоворити CE, говорим се, v. г. pf. ji, бие ЗАГЛАдити, дим, v. pf, perglätten, laevitatem Gespräche verweilen, alloquio distineor. reddo (eig. und fig.).

загоБЕ, n. in Ser Херепваrt: нз загођа, bei ber ЗАГЛЕДАЊЕ, n. Bas Ceben auf etwas, intuitus. Gelegenheit, data occasione. ЗАглЁДАТи, загледам, v. impf. што, у што, fe: ЗАГОЈітити, гоjатим, v. pf. н. п. собу, т.ј. заhen auf etwas, intueor.

кртожити, Офти инъ . Иnоtоnung maфen ЗАГЛЕДАТи, дам, v. pf. 1) einen Slid tbun, in

Blick , im Zimmer, sordes spargere per cubiculum. trospicio. 2) дјевојку, егіlіtеn une jih in fie | ЗАГОЈАТИВАЊЕ, n. дав ёфтиве ипо Иnoronungverlieben, adamo:

machen im Zimmer, tò sparger e sordes per Ја усади вишњу на игришту,

cubiculum. и загледа у селу ћевојку —

| ЗАГОЈАТИВАТИ, јаћујем, v. impf. Офтир ипо заглЕДАТИ СЕ, дам се, v. r. pf. 1) ft, perfфацеп Unordnung machen im Zimmer, sordes sparin etwas, attente intueor: Balnegao ce kao

gere per cubiculum. теле у-шарена врата 2) fit реrlieben, adamo. загон, м. (у Ц. г.) 1) 2Ingriff, impetus: ЗАГЛЁДАч, загледача, т. (у Лици) онај који Па на Турке загон учинише

нде да гледа дјевојку, па послије да је 2) за краву која се не да мустн, Beruft проси (ако му буде по вољи), беr Befфацет, eine Kub zu bändigen. qui oculis collustrat.

зігоНАЧКЕ, (у ц. г.) н. п. скочити, т. б. из заЗАГЛЕДАчина, f. (у Хрв.) кад загледач иде да загонячки, трке, mit anlauf, inеurѕim.

гледа дјевојку, бав Зејфайеп, соnѕресtus. ІзАгонЁНУти, гонёнём, v. pf. ein xatbfel aufgeЗАГливити ск, заглибим се, y, r. pf. perfinten ben, aenigma propono. (in Roth), immergor.

TABATOHÉTÂKE, n. das Räthsel-aufgeben, aenigmaЗАГливљивАЊЕ, n. Sas Berinter (in Roth), im- tum propositio. mersio.

BATOHÉTATH, ròHêkêm, v. impf. Räthsel aufgeben, ЗАГливЊИВАТИ СЕ, глибљујем се, у. r. impf. aenigmata propono. versinken (in Koth), immergor.

ЗАГОНЁТАТИ СЕ, гонёһём се, v. impf. einanber ЗаглуНУти, нём, vide заглухнути.

Räthsel aufgeben, aenigmata invicem proBÀrAỹx, m. die Betäubung, obtansio:

ponere. Хвала вама браћо на послуху!

3ATÒHÊTKA, f. das Rätsel, aenigma. Опростите мене на заглуху

| ЗАГднити, загонём, v. impf. 1) Біnеintreiben (рекне пјевајућн кашто пјевач на свршет- (den Keil), adigo. 2) hinter etwas treiben, ago ку пјесме).

post ЗАГЛУХНУти, нём, v. pf. заглухнуше ми уши загонити ск, загоним се, y, r. impf. ji, tur

(я. п. кад на близу пукне топ), bеtаuѕt wer- jen (3. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo, den, obtundi.

impetum facio.

ти се.

ЗАгдЊЕЊЕ, п. ) баѕ fіnеintreiben, adactio. Заграђаше момчад Црногорска —

2) бав $reiben binter еtmаѕ, tо agere post. |ЗАГРАЈАти, jйм, v. pf. н. п. заграјаше људи, 3) der Unfall, Anlauf, impetus.

т. б. стадоше говорити, іn mеngе rufen, ЗАГОРАЦ, загорца, m. Ser Rain pon jenjeit conclamo. der Berge, transmontanus.

ЗАГРАкТАТи, заграктём, v. pf. auftraфen, croЗАГОРЁВАЊЕ, n. (нст.) vide загоријевање. cito. ЗАГОРЁВАти, горёвам, (нст.) vide загоријевати. | ЗАГРАНАК, загранка, m. (у Дубр.) каулин од зігOPЁл, f. (нст.) vide загоријел.

загранака, т.ј. који нема глава, него се разЗАГОРЕ.лица, f. (нст. и. јуж.) н. п. ракија, ап:

трана, Зweig, folium. gebrannter Branntwein, adustus: AajÆe one 3ArPrÝTATH, rprýħêm, v. pf. anfangen ju girзагорелице.

ren, ingemo. Загоевти, рим, v. pf. (ист. и. јуж.) аnbrennen, ЗАГРДити, загрдни, v. pf. Derberben, Bфарет .

, , Schaden aduror.

machen, corrumpo. ЗАГОРИВАЊЕ, n. (зап.) vide загоријевање. | ЗАГРЕБ, m. Igram, Zagrabia. ЗАГОРИВАти, горивам, (зап.) vide загоријевати. | ЗАГРЕЈАти се, јем се, (ист.) vidе загријаЗАГОРИЈЁВАЊЕ, n. Sas Inbrennen, adustiо. ЗАГОРИЈЕВАти, горијевам, v. impf. аnbrennen, ЗАГРЁпсти, гребём, v. pf. 1) einen Griff thun aduror.

(mit dem Löffel), capio. 2) Reißaus nehmen, загОРИЈЕл, f. (јуж.) баѕ аnbrennen, adustio : fugio.

удара на загоријел (н. п. ракија, млијеко). ЗАГРИвити, загрябём, v. pf. (у Ц. г.) грибом загOPЙ, f. (зап.) vide загорнјел.

захватити по води, деп гриб in8 23affer ЗАгдPHлица, f. (зап.) vide загорелнца. senken, rò rph6 in aquam mergere. ЗАгорити, рим, (зап.) vide загорети. | ЗАГРИЗлк, загриска, m, vidе угрнзак. загӧPJE, n. bas #ani binter Sen Sergen, i. 8. |ЗАГРИЗАЊЕ, п. ) бав аnbeigen, admorsus. 2) бав

als nomen propr. des Landes jenseits des Ti- Qualen, Reizen, irritatio. mot; au, in per peregovina, terra trans- ЗАГРИЗАТи, загризам, v. impf. 3) што, аnbeigen, montana:

admоrdео. 2) н. п. у дијете, reisen, irrito. Долећеше до равна Загорја

ЗАГРИJAТи ск, jём се, v. г. pf. (јуж, и зап.) Од Ченгиjћа паше са Загорја

mart wеrbеn, calefio : не може соба да ЗАГОРЈЕЛИЦА, f. (јуж.) vide загорелица. се загрије (кад се из почетка стане лоЗАГОРЈЕти, рим, (јуж.) vide загорјети.

жити). BÀTÔPKA, f. i) das Weib (Mädchen) von jenseit 3ÀTPHCTH, zarpásem, v. pf. 1) anbeißen, ad

Ser Berge, transmontana, cf. загоркиња. mordeo. 2) y kora, reizen, irrito. 2) Frauenname, nomen feminae:

| ЗАГРлити, лём, v. pf. итаmen (eig. umbalЦар Загорку проси за нећака:

fen), amplector. Пођ Загорка за нећака мога - ЗАГРлити CE, лём се, v. г. pf. einancer има ЗАГОРКињА, f. vіdе загорка 3.

armen, amplecti se invicem : mu cho ce saЗАГРAБити, бям, v. pf. eine pano pol nефтеп, грлили, ја сам се с њим загряно: manibus haurio, capio.

с Ружицом се загрмио Раде — ЗАГРАД, m. vіdе заграда:

ЗАГРМЕти, (ист.) од ваграда винов” лозе

ЗАГРМнти, (зап.)

MÂ, v. pf. erdonnern intono. Од мириса боснока

| ЗАГРМЈЕти, (југоз.) зГРАДА, f. Der Заип, зереѕ, cf. ограда, заград, | ЗАРМЉЕти, (јуж.) заграђа.

| ЗАГРНУти, загрнём, v. pf. 3) н. п. виноград, ЗАГРАдити, заградим, v. pf. bergüипеn, sepio. 6poThak, bedecken, judecken, consterno. 2) H. ЗАГРАДницE, f. р. (у ц. г.) дрва што се но- п, кошуљу, г.... y, entbpen, nudo:

ce y rpaq, das Holj, das in die Stadt auf Па загрще кафтанима скуте деп элаrtt gеbrафt miro, ligna in urbe veno | ЗАГРНУти ск, загрнём се, v, г. pf. ji, entЫөреп, ponenda.

nudo me. зАГРАТА, f. (у Ц. г.) vidе заграда :

ЗАГРоктAти, загрокћем, vide заграктати. Не мога ми ни коњ прећи

3ÀTPTÂHE, n. 1) das Zudecken, constratio. 2) das Од заграђе боснока

Entblößen, nudatio. од заграђе зелене наранче

ЗАГРTATи, грћем, v. impf. 1) зидеtеn, conЗАГРАБЕ, n. (у Спљету) bie Boritast, suburbium. sterno. 2) entblößen, nudo. ЗАГРАФйвањЕ, n. дав їin, dunen, septio. ЗАГРТАТИ СЕ, грћем се, v. r. impf. rich entЗАГРАЂИВАти, грађујем, y, inpf. Versäипеп, ѕеріо. blößen, nudo me. ЗАГРАЈАти, jём, v. pf. (у д. г.) 1) vidе заграк - ЗАГРЦНУти се, нём се, v. г. pf. perfфiepen

(vom Getränke), ingurgitari; kay ce Anjere Како пале, упут вағрај але

загрине, обично му се рече: миш! миш ! Вран ваграја у јелове гране

инші показујући прстом у висину да би 2) aufschreien, exclamo:

горе погледало.

тати :

3APPYÚBABE, n. das Verbittern, rò amarare. | 3A,4ÁJATH, sà xâjâm, v. impf. fäugen, mammam ЗАГРЧйвАти, грчујем, v. impf. Derbitter, amaro. praebere. cf. задојнтн. ЗАГРчити, загрчим, v. pf. Derbittern, bitter ma: задАЈАТИ, jём, v. impf. rіефеп паф etwas (@bel), chen, amaro.

oleo : задаје месо дивином. ЗАГўвити, загубим, у. impf. што, реrlieren, ЗАДінити, заданим, v. pf. ppm Sage überfalen perdo.

werden, und denselben über wo bleiben, luce ЗАГўвити CE, загубӣ се, т. г. pf. реrtортеп,

verkommen, superveniente commorari alicubi, H. 1. xajperdor.

дуци заданили у селу. алгудети, (аст. ) гудам, , )

v. pf. 3) einen Ctrib ЗАДАНУти, заданём, vidе задахнути.

у. ЗАГӰдити, (зап.)

. 1Strich

auf der Geige machen, in- AAAP, Apa, m. Zara, Jadera. ЗАГЎДЈЕти, (југоз.) cipio fidibus canere:

ЗАДАРКА, f. Sine pon Задар. ЗАГУБЕти, (јуж.)

| ЗАДАРСкӣ, кa, кӧ, Зara, Jadertinus. Загудио слијейн Гргуре

ЗАДАТудам, v. pf, beibringen, infero, do: задао 2) ertönen, intono: кад загуде топови. му рану; ЗАГЎзити, загӯзим, v. pf. заклонити што као Ниједна му рaнe не зададе — гуянцон: загузила ова кућа, vidе закло залах, ein üsler Seru ), maluѕ odor.

m. .

ЗАДАХА f. ЗАгӯлити, загӯлим, v. pf. ein menig fфalen, ЗАДАХНУти, задахнём, v. pf. кога, апқаифеп excortico lеvіter, н. п.. дрво, нокат.

adspiro. ЗАГУљивањЕ, n. Льјф&len, excortiсаtiо.

ЗАдвAPJE, n. више омиша на свршетку плаЗАГУњйВАТИ, гуљујем, v. impf. fфdlen, ex- нине Биокова зидине од старога градића cortico.

и око њега двије куле. Од Задварја се ЗАГУШИВАти, гушујем, v. impf. ertiten, suf- силази к Цетини низ велику камениту foco.

врлет и стрмен, и може зе рећи да је оно ЗАГУНЦйвати CE, гушујем се, v. г. impf. 1) er- за владања Млетачкога било као кључ

stiden, suffocor. 2) im Fortfließen gehemmt или врата (cf. дверц мјесто двари) од

werden (von einer Menge Wasser), praecludi. свега онога краја низ Цетину до Омиша. ЗАГУшити, загӯшим, v. pf. ertiten, suffoco. задевА, f. (ист.) vidе задјева. ЗАГУшити CE, загӯшим се, v. г. pf. 1) ertiden, ЗАДЁВАЊЕ, n. (нст.) vidе задијевање.

suffocor. 2) загушила се вода, кад не зАДЁВАти, задевам, (нст.) vidе задијевати: може да отјече колико би требало, im Немој више мене да задеваш Sortfluepen gebemmt metben (von einer Renge | ЗАДЁВАТИ СЕ, задевам се, (ист.) vide заднје

Wasser), praecludi. загушљив, а, о, еngbruftig, teibens, asth- ЗАДЕвётити, девётим, v. pf. у загонеци, cf. maticus.

закукуљити. зад, т. (у Ц. г.) vide зид :

ЗАДЕВИЦА, f. (ист.) vidе задјевица. Њу удрио камену од зада:

ЗАдвојчити ск, чим се, (нст.) vidе задјеЗАДАВАЊЕ, n. Bas Berujaфen, Beibringen, effe- војчити се. ·ctio, illatio.

ЗАДЕЈАти ск, јам се, vidе задијати се. ЗАДАВАти, задајем, y, impf. Beibringen, bеrurfаг | ЗАДЕНУти, нём, vidе задестн. chen, infero:

ЗАДЕНУти ск, нём се, vide зaдeсти се. Па се ћешто из пушака туку»

задЁРАТи, задерём, vidе задријети. Један другом ране не задаје

ЗАДЕСЁтити, задесетим, v. pf. у загонецн, cf. Како дође помама га нађе:

закукуљити. Вјерној љубн јаде задаваше

ЗАДЁсити, задесім, v. pf. treffen (unglud), ЗАДАВАЧА, f. (у Херц.) као оје у плуга од кола attіngo, ferio: јади гa задесилн! до првнјех крпела, cf. гредељ.

ЗАдести, денём (дедем), (нст.) vidе задјестн. ЗАДівити, задавим, v. pf. erwürgen, stran-| ЗАдасти CE, денём (дедем) се, (нст.) vide galo.

задјести се. ЗАдаждJЕти, дӣ, v. pf. (југоз.) аnfаngеn su ЗАДЁтињити, њим, (нст.) vidе задјетнњнти. regnen, pluere.

задивА, f. (зап.) vidе задјева. ЗАДАждJEти се, дӣ се, у. r. pf. (југоз.) задаж- задивањЕ, n. (зап.) vide заднјевање. .

дјело се отуда, т. і. нде дажд, rеgnen, задивАти, задӣ вам, (зап.) vide заднјевати. pluere.

ЗАдйвати ск, задивам се, (зап.) vide заднјеЗАДАЖБЕти, даждӣ, Gјуж.) vide зaдaждјети. ЗАДАЖ БЕТи с, дажди се, (јуж.) vidе задаж- задивити CE, задивих се, v. г. pf. (ријетко дјети се.

се говори) vidе зачудити се, удивити се. задал, m, vidе задах.

ЗАдивица, г. (зап.) vidе задјевица. задАЈА, f. vіdе задаха.

ЗАдивојчити CE, чим се, (зап.) vidе задјеЗАДАЈАЊЕ, n. Sав бäugen, nutritio.

војчити се. BAAJABE, n. das Riechen nach etwas, odor. | ЗАдидти ск, задијам се, vidе задихати се.

[ocr errors]

вати се,

вати се.

кивати.

ЗАдиЈАти CE, јам се, v. r. pf. задијало се И у томе вјеру ухватише

дијете, т. б. заметнуло се, entiteben, oriri, 3) vidе завадити се: concipi. cf. задејати се.

Заfешће се за бијеле овце — ЗАдилЁВАЊЕ, п. (јуж.) ) bаѕ рineinfteten, задлќтињити, њйм, бiугоз.) vidе затрудњети. immissio. 2) vidе дирање.

заднивањк, п. Зав зёomen, fundi adjectio. ЗАдилЁВАти, задијевам, v. impf. (јуж.) 1) Біn: заднивати, заднявам, v. impf. Domen, fando

einftefen, immitto, н. п. нож за појас, цви- instruo. јеће за капу. 2) кога или у кога, vide ди- заднити, задним (заднијем), (part. pass. 'зарати, cf. задевати.

днявен) v. pf. bѕоmеn, fundo instruo. задиќВАти ск, задијевам се, v. г. impf. (јуж.)| задно, n. Ser 25ppen (з. 3, ат жаре), fundus kleben, stecken bleiben, adhaeresco.

dolii, cf. дно. задимити, мӣм, v. p. ЭХаиф тафе, famam задњй, ња, њё, Ser, ie, Sas bintere, posterior. facio, infumo.

задњица, f. Der pintere, podex, ef. стражњица. задимити ск, ми се, v. r. pf. канфеnt, fumo.

задовЙЈАЊЕ, (задобивање ?) п. бав себеuten, ЗАДИРАЊЕ, n. Ba® Otreifen, ѕtrісtiо.

captura. 3ÀAHPATH, pêm, v. impf. streifen, stringo. задовиЈАти, (задобивати ?) добијам, v. impf. ЗАДИРИВАЊЕ, п. vіdе задиркивање.

erbeuten, capto. задиРИВАти, задирујем, v. impf. vіdе задир- задовити, задобијен, v. pf. geminnen (eute),

erbeuten, capio : задиркивало, т. бer Reder, petulans.

Вољео 6' се с њиме удесити ЗАДИРKйвањЕ, n. Bаѕ mеden, cavillatio. .

Her” царево благо задовиши задиркивАти, диркујем, v. impf. кога, пестеп, АЧупића стоји без динара: cavillor.

Јера га је Чупић задобио задислЊЕ, П. Бав 2nbaumen, adѕріrаtiо.

Од Турчина Пејзе Мемед-аге ЗАдиСАти, дишём, v. impf. 1) апқаифеп, аdѕрі- задовољАН, љна, љно, зufrieven, contentus.

го. 2) заднше месо, т. б. смрди, übel rieфen, ЗАддвољити, љйм, v. pf. befrіеѕіgеn, satis

male oleo, cf. ударати, заударати, пашити. facio. ЗАдисти, динём (дидём), (зап.) vidе задјестн. задовољити ск, њйм се, v. г. pf. genus baben, ЗАдисти CE, динём (дидём) се, (зап.) vide зa- habeo satis, sum contentus. дјести се.

ЗАДовољност, задовољности, f. vіdе задовољЗАдитињити, њим, (зап.) vidе задјетињитн. задихати ск, задишём се, v. г. pf. in® Seu: задовољство, т. бie Sufriepenheit, animi tran

у r. . -, n. , chen kommen, f. B. von Laufen, anhelo, cf. quillitas. задухати се.

ЗАддити, задојим, v. pf. du fauger geben, mamзадJЕВА, f. (југоз.) Sag іntеrnів, іmреdimen- mam praebere: задојити јагње (н. п. кад tum, cf. сметња.

нема мајке или кад му не да сисати, него задJЕВИЦА, f. (југоз.) vidе зађевица.

је ваља држати), дијете. ЗАдJЁвојчити се, чём се, v. г. pf. (југоз.) zuml задоРИЦА, f. (по југоз, кр.) Der Swift, rixa, cf.

Mädchen heranwachsen, in puellam adolesco. зађевица, свађа, кавга. задJксти, дјенём (дједем), v. pf. (југоз.) ) н. п. | ЗАддцнити, задоцним, v. pf. perfpütet, retardo, нож за појас, цвијет за капу, ftеden, pono.

moror, fu spät kommen. 2) кавгу, говор, бој, т. б. започети, аnfаn | задоцнити ск, задоцним се, v. . pf. fib bergen, moveo. 3) kora sa nojac, übertreffen, späten, tardius venio. supero. 4) дирнути, аnrübren, angreifen, ЗАДРАжити CE, задражём се, v. г. pf. (у Далм.) attіngo : ти си најприје њега задио. 5) Бе: fit реrlieben, amore capior, cf. загледати се. rühren, attіngo: прошло му тане кроз | ЗАДРАнин, м. (рі. Задрани) €iner von Зака, хаљине, али му меса није вадјело, cf. за- Jadertinus :

У тавници бана Задранина Погоди му пуце од доламе,

ЗАДРЁМАТн, задремам (мљём), (нст.) vide Тере Раду не заједе меса —

задријемати. 6) treffen, attіngo, ferio, cf. задесити: Тако зАДРЁти, задрём, (задръо, задрла, ло) (ист.)

ме ненадно чудо не забело! cf. задјенути, vidе задријети. ЗАдJксти ск, дјенем (дједем) се, v. г. pf. ЗА ДРЖАВАЊЕ, n. bas aufbalten, retеntiо.

(југоз.) 1) за што, Eleben, jangen beiben, ЗАДРЖАВАТи, државам, v. impf. aufbalten, readhaeresco:

tardo. Заfе јој се купина

ЗАДРЖАВАти ск, државам се, v. г. impf. fіф За свилену кошуљу:

aufhalten, moror. 2) збора, збором (понајвише у пјесмама), ЗАДРЖАти, жин, v. pf. aufbalten, moгor. berühren, attingo:

ЗАДРЖАТИ СЕ, жим се, v. г. pf. fіф aufbatter, Свакога се збора заfедоше Свакијем се зборои заfедоше,

ЗАДРИГАО, гла, гло, каже се пуну и здраву

ство.

хватити :

[ocr errors]

moror.

чељадету (ау осталоме ваља да би било: накаламити воћку близу пута, гладног аадригнуши или задрићи, вадригнем), нахранитн, жедног напојити, голог одје

ftarf, Fernfet, robustus. cf. задризгаши. сти (и ово се каже чиниши н учиниши ЗАДРИЗГАTи, гам, v. pf. in Ser Xebengart: за- задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан

дрязгао, задризгала, fernfet, tart gemor: граде и чине све таке задужбине. Док су den, robustum esse.

Турци у Србији владали, многи су бегови 3ÀAPHJAKA, m. ein gesunder, starker Mann, ho- Босански по њој надгледали и оправљали mo robustus.

чесме и ћуприје, које су њихови стари ЗАДРИЈЕМАТи, задријемам (мљём), v. pf. (јуж.) прије стотине година градили, као н. п. einsblummern, obdormisco.

Рустамбеговић из Зворника Дугу чесму у ЗАДРИЈЕти, задрём, (задръо, задрла, ло,) v. pf. Тршићком пољу, и други некакав (Босан(јуж.) ftreifen, stringo.

ски бег) Јадранску ћуприју између БешЗАДРИМАТИ, задримам (мљём), (зап.) vide зa- нице и Липнице. Такове задужбине други дријемати.

не смије ни по што оправљати, него онај ЗАДРЙти, задрём, (задръо, задрла, ло) (зап.) чије су од старине: vidе задријети.

Да ви знате наше намастире ЗАДРKTAти, задркћем, vidе задрхтати.

Славни наши цара задужбине ЗАДРКТАТИ СЕ, задркћем се, vidе задрҳта- Да видите дивну Студеницу, ти се:

Не далеко од Новог пазара, Бијеле се задркаше куле —

Задужбину цара Симеуна 34PMATH, Mâm, v. pf. erschüttern, concutio. Прву бабо саградно цркву, ЗАДРМАТИ СЕ, мам се, т. г. pf. erbeben, con- Красну славну себи задужбину tremisco,

|ЗАДУЖИВАЊЕ, n. Bas Berfфulpen, obaeratio. ЗАДРдвити, задробим, v. pf. einbröteln, intего. ЗАДУЖИВАти, дужујем, v. impf. perfфulsen, ЗАДРОМБУЉАТИ, љам, v. pf. Das Зrummeifen (bie obaero.

Raultrommel) ertönen Lafen, impello crem- ЗАДУживати ск, дужујем се, v. г. impf. Піф perbalum.

dulden, obaeror. ЗАДРУГА, f. Pausgenoffenfфaft (in Segenfage ЗАДУЖити, задужим, v. pf. кога, bеrfфиреп,

der einzelnen Familie), plures familiae in obaero. eadem domo (more Serbico). По триесте- ЗАДУЖити ск, задӱжім се, v. г. pf. fіф perро чељади слушао сам у Србији да се fфulben, obaeror. налази у једној кући; али су мн у Далма-ЗАДУНУти, задунём, v. pf. anbauen, afflare. цији у Косову показнвалн човјека из села ЗАДУпсти ск, задубём се, v. г. pf. fіф eingraРиђана, по презимену Трифуновића, који ben, vertiefen, defodior. има шездесет и двоје чељади, међу којом је задЎx, m. (у Боцн) беr 2Inқаиф, Serum, odor, тринаест жена с мужевима и двије удови- cf. задах, мирис : це. Обожићу и о крсном имену и кад кога Не могу ти пута наћи, ни двору доћи жене састану се сви у кући, а онако живе Од висине вите јеле, од задуха мнпо планини и по пољу, а старјешина по- лодуха највише у млину. Ова кућа има око хиљаду и задУХА, f. Боци) vide сипња. четири стотине коза и оваца, до педест го-ЗАДУХАти ск, задухам (задушем) се, v. r. pf. веда и четрнаест коња, я плаћа на годину feфen, anhelo, cf. задихати се. двадесет и један талијер траварнне и ЗАДУшити, задушим, . pf. (у Дубр.) ertiten,

око тридесет талијера у име десетка. suffoco, cf. загушити, удавитн, угушити. задРУЖАН, жна, жно, hiФt einzeln im pauje, задушни, на, но, н. п. недјеља, понедјељmagna suorum societate pollens.

HAK, die armen Seelen angehend, defunctoалдЙХТАТИ, задршћём, v. pf. fфаиern, cohor- rum, cf. задушнице. resco.

задушници, задушница, f. pl. Ser 2Гrment@eelen ЗАДРХТАТИ СЕ, задршћем се, v. г. pf. ersittern, Xag, commemoratio defunсtоrum. Задушнице contremisco. cf. задрктати се.

имају двоје: уочи меснијех поклада, и у неЗАДУВАТИ СЕ, задувам се, vidе задухати се. дјељу по Тројицама (на Петрове поклаЗАдуго (за дуго), lange, diu.

де); али су праве задушнице оне прве ЗАДУЖБИНА, f. Die frоmme @tiftung, monimen- (и она се сва недјеља, између бијеле и

tum (?). Највећа је задужбина начинити себичне, зове задушна недјеља). Онда намастир или цркву, као што су Српски обично сваки човјек свима мртвима своцареви и краљеви градили; по том је јијем, које он памти, или има записане у задужбина начинити ћуприју на какој во- читули, начини по свијећу воштану, па ди или преко баре, калдрму по рђаву пу- све те свијеће састави у једну руковет и ту, воду довести и начинити близу пу- запали те изгоре мртвима за душу (али та (и то се каже градини и начини- најприје ваља свакоме да намнјени: ова ши- себи - задужбину), усадити или оцу, ова матери, ова дједу, ова баби и т.д.).

C

« PreviousContinue »