Page images
PDF
EPUB

кивати,

задЙЈАти ск, јам се, v. г. pf. задијало се и у томе вјеру ухватише

дијете, т. б. заметнуло се, ent/teben, oriri, 3) vidе завадити се: concipi. cf. задејати се.

Заfешће се за бијеле овце — ЗАднЈЕвање, п. (јуж.) 1) баѕ рineinftеden, задJќтињити, њим, (југоз.) vidе затрудњетн. immissio, 2) vidе дирање.

заднйвіњЕ, n. Bas Bbmen, fundi adjectio. ЗАдилЁВАти, задијевам, v. imрt. (јуж.) 1) бin-1 заднивати, заднявам, v. impf. bökmen, fando

einftefen, immitto, н. п. нож за појас, цви- instruo. јеће за капу. 2) кога или у кога, vide ди- заднити, задним (заднијем), (part. pass. зарати, cf. задевати.

днивен) v. pf. bösmen, fundo instruo. ЗАдилЁВАти се, задијевам се, v. г. impf. (јуж.)| задно, n. Ber 23рден (б. 23, am Sape), fundus kleben, stecken bleiben, adhaeresco.

dolii, cf. дно. задимити, мим, v. pl, Хаиф тафеn, fumum задњй, ња, ње, беr, bie, Sa® Wintere, posterior. facio, infumo.

задњица, f. Der pintere, podex, ef. стражњица. ЗАдимити ск, ми се, . r. pf. канфеn, fumo. задовийЊЕ, (задобивање ?) п. Зав €rceuten, ЗАДИРАЊЕ, n. бав Йtreifen, ѕtrісtiо.

captura. 3À AHPATH, pêm, v. impf. streifen, stringo. | задовиЈАти, (задобивати ?) добијам, v. impf. ЗАДИРЙВАЊЕ, n. vіdе задиркивање.

erbeuten, capto. злдиРИВАти, задирујем, v. impf. vіdе задир-1 ЗАддвити, задобијён, v. pf. gewinner (Beute),

erbeuten, capio : ЗАДИРЕйвало, m. Der Reфet, petulans.

Вољео 6' се с њиме удесяти ЗАДИРКивањЕ, n. Bаѕ nесtеn, cavillatio.

Her” царево благо задобити ЗАДИРКИВАти, диркујем, v. impf. кога, пеten, АЧупића стоји без динара: cavillor.

Јера га је Чупић задобио задислЊЕ, n. Вав Дnbauen, adѕріrаtiо.

Од Турчина Пејзе Мемед-аге ЗАдисАти, дишем, v. impf. 1) апқаифеп, аdѕрі- задовољАН, љна, љно, gufrieben, contentus.

го. 2) заднше месо, т. б. смрди, übel rіефеп, задовољити, љим, v. pf. befriepigen, satismale oleo, cf. ударати, заударати, пашити.

facio. задисти, динём (дидём), (зап.) vidе задјести. Задовољити ск, њим се, v. г. pf. genus baben, ЗАдисти CE, динём (днаём) се, (зап.) vide зa- habeo satis, sum contentus. дјести се.

ЗАДовољност, задовољности, f. vіdе задовољЗАдитињити, њим, (зап.) vidе задјетињити. ЗАдйхати ск, задишём се, v. г. pf. in Reu-| задовољство, т. бie Зufriepenheit, animi tran

chen kommen, f. B. von Laufen, anhelo, cf. quillitas. задухати се.

ЗАддити, задојим, v. pf. ju jausen geben, mamзадJЕВА, f. (југоз.) баѕ inсеrnip, impedimen- mam praebere: задојити јагње (н. п, кад tum, cf. сметња.

нема мајке или кад му не да сисати, него задэквиЦА, f. (југоз.) vidе зађевица.

је ваља држати), дијете. ЗАДЈЕвдучити CE, чим се, v. г. pf. (југоз.) zum задоРИЦА, f. (по југоз, кр.) беr Зwift, rixa, ef.

Mädchen heranwachsen, in puellam adolesco. зађевица, свађа, кавга. задJксти, дјенем (дједём), v. pf. (југоз.) 1) н, п. | ЗАддцнити, задоцним, v. pf, perfpätet, retardo,

нож за појас, цвијет за капу, ftеden, pono. moror, fu spät kommen. 2) кавгу, говор, бој, т. б. започети, аnfаn: задоцнити ск, задоцним се, v. . pf. fіф perдеп, moveo. 3) кога за појас, kbertreffen, späten, tardius venio. supeгo. 4) дирнути, апеübren, angreifen, ЗАДРАжити CE, задражим се, v. . pf. (у Далм.) attіngo : ти си најприје њега задио. 5) Без fib berlieben, amore capior, cf. загледати се. rühren, attіngo: прошло - му тане кроз | ЗАДРАНин, т. (рі. Задрани) liner von Заха, хаљине, али му меса није вадјело, cf. за- Jadertinus :

Утавници бана Задранина Погоди му пуце од доламе,

ЗАДРЁМАТи, задремам (мљём), (ист.) vide Тере Раду не заfеде меса

задријемати. 6) treffen, attіngo, ferio, cf. задесети: Тако зАДРЁти, задрён, (задръо, задрла, ло) (нст.)

ме ненадно чудо не забело! cf. задјенути. vidе задријети. задувати ск, дјенём (дједём) се, у. г. pf. | ЗАДРЖАВАЊЕ, n. Das aufbalten, retеntiо.

(југоз.) 1) за што, Eleben, bаngеn beiben, ЗАДРЖАВАти, државам, y. impf. aufbalten, readhaeresco:

tardo.

. Зађе јој се купина

ЗАДРЖАВАти ск, државам се, у. г. impf. ji) За свилену кошуљу –

aufhalten, moror. 2) збора, збором (понајвише у пјесмама), ЗАДРЖАти, жим, v. pf. aufbalten, moror. berühren, attingo:

сеr. pf. fіф , Свакога се збора заедоше

moror. Свакијем се збором заfедоше,

ЗАДРИГАО, гла, гло, каже се пуну и здраву

ство.

хватити :

чељадету (ау осталоме ваља да би било: накаламити воћку близу пута, гладног задригнуши или задрићи, вадригнем), нахранити, жедног напојити, голог одје

stark, kernfest, robustus. cf. Ba Apuasawu. сти (и ово се каже чиниши и учиниши ЗАДРИзГАти, гам, v. pf. in Ser Repen$art: за- задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан

дрязгао, задрызгала, fernfet, tart gewor: граде и чине све таке задужбине. Док су den, robustum esse.

Турци у Србији владали, многи су бегови 3ÀAPHJAKA, m. ein gesunder, starker Mann, ho. Босански по њој надгледали и оправљали mo robustus. .

чесне и ћуприје, које су њихови стари ЗАДРИЈЕМАТи, задријемам (мљём), v. pf. (јуж.) прије стотине година градили, као н. п. einschlummern, obdormisco.

Рустамбеговић из Зворника Дугу чесму у ЗАДРИЈЕти, задрём, (задръо, задрла, ло,) v. pf. Тршићком пољу, и други некакав (Босан(јуж.) treifen, stringo.

ски бег) Јадранску ћуприју између БешЗАДРИМАТИ, задраман (мљём), (зап.) vide зa- нице и Липнице. Такове задужбине други дријемати.

не смије ни по што оправљати, него онај ЗАДРИти, задрём, (задръо, задрла, ло) (зап.) чије су од старине: vidе задријетн.

Да ви знате наше намастире
ЗАДРKTATи, задркћем, vidе задрхтати.

Славни наши цара задужбине
ЗАДРКТАТИ СЕ, задркћем се, vidе задрхта- Да видите дивну Студеницу,
TH ce:

Не далеко од Новог пазара,
Бијеле се задркшаше куле —

Задужбину цара Симеуна 314PMATH, Mâm, v. pf. erschüttern, concutio. Прву бабо саградио цркву, ЗАДРМАТИ СЕ, мам се, т. г. pf. erbeben, con- Красну славну себи задужбину tremisco.

ЗАДУживањк, п. баs Berfulben, obaeratio. ЗАДРӘвити, задробим, v. pf. einbrüteln, intero. ЗАДУживати, дужујем, v. impf. perfфuloen, ЗАДРОМБЎЊАти, љам, v. pf. Das Зrummeifen (bie obaero.

Raultrommel) ertönen laTen, impello crem- ЗАДУживати CE, дужујем се, v. г. impf. jйф perbalum.

dulden, obaeror. ЗАДРУГА, f. Pausgenoffenfфaft (im Segеnjаgе зАДУжити, задужим, v. pf. кога, perfфиреп,

der einzelnen Familie), plures familiae in obaero. eadem domo (more Serbico). По триесте- задужити ск, задӱжём се, v. г. pf. jih perро чељади слушао сам у Србији да се schulden, obaeror. налази у једној кућн; али су ми у Далма-ЗАДУНУти, задунём, v. pf. апфаифеп, аfflare. цији у Косову показнвали човјека из села |ЗАДЎПсти ск, задубем се, v. r. pf. fi, eingraРиђана, по презимену Трифуновића, који ben, vertiefen, defodior. има шездесет и двоје чељади, међу којом је |ЗАдӯх, m. (у Боцн) деr аnbаиф, Serum, odor, тринаест жена с мужевима и двије удови- cf. задах, мирис : це. Обожићу но крсном имену и кад кога Не могу ти пута наћи, ни двору доћи және састану се сви у кући, а онако живе Од висине вите јеле, од задуха мнпо планини и по пољу, а старјешина по- лодуха највише у млину. Ова кућа има око хиљаду и заДУХА, f. (у Боци) vide сипња. четири стотние коза и оваца, до педест го-ЗАДУХАТИ СЕ, задухам (задӱшём) се, v. r. pf. веда и четрнаест коња, и плаћа на годину feфen, anhelo, cf. задихати се. двадесет и један талијер траварнне нзАДУшити, задушим, v. pf. (у Дубр.) ertiten, око тридесет талијера у име десетка. suffoco, cf. загущнти, удавитн, угушити. задРУЖАН, жна, жно, hiФt einzeln im paufe, задушни, на, но, н. п. недјеља, понедјељmagna suoram societate pollens.

HAK, die armen Seelen angebend, defunctoалдЙХТАТИ, задршћем, v. pf. fфаиern, cohor- rum, cf. задушнице. resco.

задушници, задушница, f. р. деr armen-Ceelen ЗАДРХТАТИ СЕ, задршћем се, v, г. pf. ersittern, Xag, commemoratio defunсtоrum. Задушнице contremisco. cf. задрктати се.

имају двоје: уочи меснијех поклада, ну неЗАДУВАТИ ск, задувам се, vidе задухати се. дјељу по Тројицама (на Петрове поклаЗАДУго (за дуго), Iange, diu.

де); али су праве задушнице оне прве ЗАДУЖБИНА, f. die frоmmе tiftung, monimen- (и она се сва недјеља, између бијеле и

tum (?). Највећа је задужбина начинити себичне, зове задушна недјеља). Онда намастир или цркву, као што су Српски обично сваки човјек свима мртвима своцареви и краљеви градили; по том је јијем, које он паитн, или има записане у задужбина начинити ћуприју на какој во- читули, начини по свијећу воштану, па ди или преко баре, калдрму по рђаву пу- све те свијеће састави у једну руковет и ту, воду довести и начинити близу пу- запали те изгоре мртвима за душу (алн та (и то се каже градини и начини- најприје ваља свакоме да намнјенн: ова ши- себи - задужбину), усадити или оцу, ова матери, ова дједу, ова баба и т.д.). Ако ли је близу намастнр или црква, он- ЗАждити, дим, v. pf. ) angunsen, accendo. да се те свијеће однесу онамо, и сваки 2) пушку, или из пушке, Sever geben, accenсвоју читулу да свештенику те све мртве do, cf. опалити: спомене на служби; и ту онда сваки сво- од образа вaжди цeвeрдана је свијеће запали кад свештеник стане зАЖЁЛЕТи, лим, (ист.) vidе зажељети. спомињати. По том, кад свештеник све |ЗАЖЁЛЕТи ск, лям се, (ист.) vidе зажељети се. мртве спомене, зађу ђаци с леђеном во-ЗАЖЁлити, лим, (зап.) vidе зажељети. де и с котарицама, те свијеће погасе и ЈЗАЖЁлити ск, лим се, (зап.) vidе зажељети се: покупе (послије калуђери или попови Веће сам се сестре зажелио граде од њих друге свијеће и пале у цр-ЗАЖЕЉЕти, желим, v. pf. (јуж.) што, реrlanкви). На некијем мјестима иду на задушнице gen, concupisco. и на гробље с попом, те и оније спомињу | ЗАЖЕЊЕТи ск, желим се, v. г. pf. (јуж.) 1) чемртве, чате им молитве, пале свијеће и ra, fich nach etwas fehnen, desiderium me дијеле за душу.

серіt. 2) зажељело ми се, іф babe guit befom= ЗАБЕВА, f. (јуж.) vidе задјева.

men dazu, concupisco. заъквИЦА, f. (у ц. г.) 1) узрок за који се зАЖЕти, зажмём, v. pf. (по југоз. кр.) subriten,

kabra safene, der Anstoß, offendiculum: costringo:
од мале зајевице мало се људи не по- Тада важех очи оба двије
клаше;

ЗАЖќън, жёжём, v. pf. anjunken, incendo. Јер је прва Турска заfевица - зажнзАЊЕ, п. ба$ 2Гnünben, inсеnѕiо. 2) свађа или кавга сама, беr Заnt, certa-зажиЗАти, жижём, v. impf. angünsen, intendo.

mеn: око тога је често бивала заfевица. | зажимАЊЕ, n. Sag Зuoruden, constrictio. ЗАБЕвдучити св, чим се, біуж.) vidе задје-зажимATи, мам (мљём), v. impf. Зubručеп, војчити се.

constringo: ЗАъкнути, нём, vide зађести,

Пак је оба ока зажимао, ЗАБЕНУТИ СЕ, нём се, vide зађести се :

Па се спушта низ пенџер од куле У вино се заfенули били,

ЗАЖмЙРИти, рим, v. pf. (у Дубр.) шта си ме који јунак бољи од којега

зажмирно? т. ј. шта си се загледао у ЗАБЕсти, фенём (федем), (јуж.) vidе задјести. mene? mit starren Uugen anschauen, rigidis заЪЕсти ск, ђенём (федем) се, (јуж.) vide зa- oculis intueri. дјести се. cf. зађенути се.

ЗАЖМӰРити, рим, v. pf. Die Augen supruten, ЗАБЕтињити, зађетнњим, v. pf. (у ц. г.) vide comprimere oculos: затрудњето.

Очима је зажмурио ЗAБиликTATи, зађйликћем, v. pf. у пјесми Док је бабу пољубно мјесто закликшаши :

ЗАЖМУРКЕ, (у Грбљу) vidе жмурећке. осоколе мој соколе !

|зАЖУБОРИти, рим, v. pf, fäufeln, riefeln, liвреп, Заfuлики кол'ко можеш, Пробуди мн младу мому

ЗАЖўтети, тим, (нст.) vidе зажутјети. ЗАЕРЁзити, ёрезим, v. pf. наметнути eрeзу, ІзАЖУТЕти CE, тим се, (ист.) vidе зажутје.

juhäkeln, den Thürhaken zuwerfen, obdo serae ти се. repagulum.

|ЗАЖӰтити, тим, (зап.) vidе зажутјети. ЗАВЧАР, m. eine Otast mit alten Ruinen am ЗАЖЎтити, зажӱтим, v. pf. н. п. воду, дець Zusammenfluß der beiden Timok.

machen, flavum reddo. ЗАЖАГРИти, рим, v. pf. т. б. очима, Xeцer брей-ЗАЖЎтити CE, тим се, (зап.) vidе зажутјети се.

hen aus den Augen, ignem jaculor ex oculis. 3AKÝTJETH, TÂM, V. pf. (jyro3.) gelb werden, flaЗАЖАЛити, лим, v. pt. Reis empfinben, aegre vesco : кукурузн су већ важущјели. fero:

ЗАЖУТЈЕти се, тим се, v. r. pf, (југоз.) sel, etПјевала бн, ал' не могу сама,

glänzen, adgilvesco (. B. von hingeschütteten Драгог ми је забољела глава,

Dukatent). Пак ће чути па ће важалиши

зАЖУТНУти, нём, v. pf. gelbliф wеrbеn, tavesco. зАЖАЊ, жња, т. граница докле жетеоци |ЗАЖУТЕтн, жутим, (јуж.) vidе зажутјети.

узму једну постат, Grenge Set постат beim (зАЖУКЕТи ск, жўтим се, (јуж.) vidе зажутјеErnten: која ће вас стати у зажаю ? како то гониш зажаю наеро?

393BATH, 3a3òbêm, v. pf. rufen, laden, auffordern, ЗАЖАРИти, зажарим, v. pf. пећ, т. б. пошто voco, provoco.

се хљеб метне у пећ наложити што да зАЗВЕкЁТАТИ, звёкећем, v. pf. ertlingen, rевогори пред њом на жару, да се унутра боље зазвёЧАТи, чим, no. види и да се хљеб брже пече.

зазвиждатн, дим, v. pf. einen Priff tђип, ѕіbіlo. зажBAлити, лим, v. pf. Dеm Pfеrbе bаѕ unter-| ЗАЗвиждЎКАти, звиждӯчём, v. pf. dim, p. за

kinn mit der Halfter verbinden, capistro men- звиждати.
tum obligo equi.
.

здзвонити, ним (зазвоним), v.pf. IGuten, rеѕоnо.

susurro.

ти се.

[ocr errors]

имати,

не ће

заздрЕти, заздрён, v. pf. (у Боци) vide угле-[ЗАИГРАВАТИ СЕ, игравам се, т. г. pf. auf uno датн, опазитн.

Savon rennen, avolo, 3. 3. коњ; као јелен. зазвитинити, ним, v. pf. einülen, oleo perfun-ЗАЙГРАти, заиграм, v. p. 1) аnfаngеn su tangen, do, cf. обуљитн.

exsulto. 2) kora, tanzen machen: ЗАзивањк, п. баѕ аuffоrреrn, provocatio.

Бјелим ће те зубом насмијата, зазивати, зазивам (вљём), v. impf. auffоrbеrn, А црнијем оком заиграши

provoco; на част, зат аftmal einlаsеn, ЗАЙГРАТИ СЕ, занграм се, v. г. pf. ) auf uno voco ad coenam:

Savon tangen, avolo: заигра се низ брдо. Љубовић ме на мејлан завива

2) у игри заборавити на што, im Sanjen per: злэйдАти, зазидам (зазиђем), v. pf. Dermauern, geffen auf etwas, saltans obliviscor. muro claudo.

ЗАЙГУМАНити, ним, v. pf. gum игуман тафеп, ЗАзитивањЕ, n. Bas Bermauern, inclusio opere ereo coy Нгуман. lateritio.

ЗАЙГУМАНити се, ням се, v. г. pf. Jum игуман злзитивАти, зиђујем, v. impf. реrmаueen, clau- gemeist wеrbеn, consecгог игуман. do muro:

ЗАнк, т. (у Хрв. прим.) vidе језик.
Зазиђују у беден од града

ЗАЙЛАЖЕЊЕ, n. vіdе залажење.
ЗАзимити, зазимим, v. pf. ppm 2Binter po uber: ЗАЙЛАзити, зим, v. impf. vіdе залазити.

falen merten, uno Segwegen Sort beiben, hie-ЗАЙљити, љим, vide захиљити.
me impedior.

ЗАЙМАВАЊЕ, n, vide займање. ЗАЗИРАЊЕ, п. бав Офеufeken (oeg Pferbe8), ЗАЙМАВАти, имавам, v. impf. (у Дубр.) vide зa

aspectus pavidus, pavor, consternatio. ЗАзНРАти, рем, v. impf. јфеи jeben, pavide aspi-займАЊЕ, n. Bas Borgen, Sorynebmen, mutuatio:

cio : зазире коњ, аи човјеку би се рекло: ЗАЙМАТи, мам (мљем), v. impf. 1) у кога што, зазнре од њега, кад се кога клони боје- Боrgеn, mutuor. 2) коме што, bоrgеn, muħu ra ce, Scheu tragen.

tuum do. ЗАЗЈАВАЊЕ, . Das perumgaffen, hiatus. ЗАИНАтити CE, интим се, v. г. pf. fich in den 3A3JÁBATH, sà3jâbâm, v. impf. herumgaffen, hia- Kopf regen, trogen, renitor: saunatno ce na

re, oculos circumferre. BÀ3JATH, jâm, v. pf. fic vergaffen, hiare. ЗАЙНТАчити, чим, v. pf. etwas іmmеr wiekerbe: ЗАЗНАти, нам, v. pf, за што, беwupt wеrbеn, et= len, semper idem vociferor: saunuauuo re

fennen, conscius sum, agnosco, novi: од ка- иште; шта си ти заиншачко! Ко сам заанао за се,

ЗАЙРА*, f. vіdе храна. Здэндэнти, зазнoјим, v. pf. vіdе ознобити : ЗАЙСКАТи, заиштём (у Босни, особито по ваШто си тако ђога зазвојио

рошнма, заишћем), v. pf. Berlangen, be: 3630P, m. das Uebelanseben einer Handlung, re- gebren, peto. prehensio :

ЗАЙСКАТи си, заиштём се, y, г. pf. Sie Crlaubnip Од Бога је велика гриота,

verlangen, peto. А од људи зазор и срамота

ЗАИспокол дӯшӣ, auf pie PXube дer Beele, ut reТад се прође срама и зазора

quiescat in pace (ein Trinkspruch bei der AâзазОРАН, pнa, pнo, übel angejeben, infamis. ћа). cf. дћа, зазовљив, а, о, н. п. коњ, који зазире, равзаиста, mаkrbaft, vere; gewis, certe. oft ideu wird, pavidus.

ЗАисто ЗАЗРЕти, заарем, v. pf. fфеи Бliten, pavidе | ЗАитање, п. vіdе захитање. aspicio.

ЗАЙТАТИ, там, vide захитати. зазувица, f. 5) Сејфюйх і зақnfileifфе, ulce- ЗАитити, тим, vide захитити.

гatio gіngіvаrum: скидају коњу зазубице ЗАЙти, зайдём (занђём), v. pf. vіdе заћн : (кад му некако месо нарасте око зуба па га Он“заиђе у Удбинн граду — режу ножем). 2) расту му зазубнце, деr | ЗАИшталити ск, йштални се, v. г. pf. Ruft su

Mund wässert ihm, salivam ei movet quid. etwas, f. V. fu Effen, bekommen, concupisco. зёзувно, н. п. то је њему зазубно, еr tann es | ЗАЈАдњи, ња, њё, (у ц. г.) vidе јадни.

nicht leiden, quod tolerari non potest. ЗАЈАзити, зајазим, v. pf. 1) реrwеbren, bеrbam: 3A3ÝJATH, ÂM, v. pf. anfangen zu summen, insu- men, mole cohibeo. 2) ersättigen, saturare: surro, immurniuro.

не може га човјек зајазити. ЗАзўКАти, зазӯчём, v. pf. vіdе зазујати: зазу- ЗАЈізити ск, зајазни се, v. P. pf. fib erfättigen, каше челе.

ѕаturаri: подај му (н. п. доста јела) не би 3AHIPÁBÂBE, n. Anlaufen, Ertanjen, exsultatio. ли се зајазно: ЗАИГРАВАти, игравам, v. pf. ) аnfаngеn u tan: ЗАЈАМ, зајма, m. Borg, mutuum : у зајам дати,

деп, əxsulto. 2) н. п. коња, дав Фfers tum: leiben, mutuum dare; y sajam yaeta, borgen, meln, equum agito:

mutuum sumere; вратити зајам; Зла жена Млади Васо коња заиграва

зајма не врати (т. ј. кoгoд учини зло Око двора таста нпунице

вратиће му се).

ЗАЈАПРИти ск, рим се, v. r. pf.. roth wеrbеn, ЗАКАНУти, заканём, y, pf. Detropfen, gutatim B. vom Feuer, ab igne rubeo. :

perfundo.

. ЗАЈАЎКАТИ, jаучём, v. pf. auftlagen, lamentor : ЗАКАЊйвАЊЕ, п. Sas fib &ntfФliepen, statutio. од ајдука један зајаука

ЗАКАЊйВАТИ СЕ, кањујем се, у. г. impf, jientЗАЈАЦ, m. (у крајини Неготинској) vidе зец. schließen, statuo. ЗАЈЁДАЊЕ, п. баѕ Refen, cavillatio.

ЗАКАСНити, нам, (у. Сријему ну Бачкој) vide ЗАЈЕДАТи, заједам, v. impf. nefen, cavillari, cf. задоцнити. загрязати.

ЗАКАЧити, чим, v. pf. anhafen, unco prehendo. ЗАЈЕдин, f. (у Сријему) н. н. живе у заједини, ЗАКАЧКА, f. Der Офneiserhaten, uncus sartorius.

т. б. заједно, Gemeinfфаft, communio. cf. за-ЗАКЁРАМo, m, који закера, ein büteliger Renfф. друга.

difficilis et morosus. зіЈЕдница, f. Sas Gemeingut, was Зweien pper ЗАКЁРАЊЕ, в. Фаѕ bütelig-fein, morositas.

mehreren zugleich gehört, bonum commune. ЗАКЁРАТи, закёрам, v. impf. (у Сријему) БäfeЗАЈЕДНИЧАН, чна, чно, н. п. човјек, ѕеjelig, lis fein, morosum esse: закера којещта. socialis.

ЗАКЁСЕРИти, рим, v. pf. т. б. браду, (fomifф) ЗАЈЕднички, кa, кo, gemeinfфаftli communis. in die Höhe beben, levo barbam. ЗАЈЕдно, juglei), дијаттей, ара.

закивањЕ, n. Bas Infфnieper, adcusio. ЗАЈЕДРАти, рам, v. pf. pol, bibt wеrbеn, dеnѕеог. | ЗАКИВАТИ, закивам, y. impf. anjФmieben, adЗАЈЁДРити, заједрим, v. pf. (у прим.) 3u feseln cudo. .

anfangen, vela facere, ef. поједрити : ЗАКИДАЊЕ, п. 1) сав Гbreigen, abruptio. 2) Sa8 Заједрише морем дебелијем —

Bevortheilen, fraudatio. Заједрила по кршу галија,

ЗАКИДАТИ, закидам, v. impf. 3) н. п. конац, aba Коња игра на мору, делија

reipen, abrumpere, ef. откидати : ЗАЈЕсти, једём (занјем), v. pf. (јуж.. и. ист.) Косу брију, ноктe закидају beleidigen, offendo.

2) bevortheilen, fraudo. ЗАЈЌЧАти, чим, v. pf. 1) erbalent, ertinen, insono:ЗАКИдивіЊЕ, n. vіdе запредање. Око Беча сва земља зајеча

ЗАкидЙВАти, кидујем, v. impf. (у Боци) vide 2) aufäфjen, ingemisco: зајечаше рање- запредати. ници.

ЗАкинути, нём, v. pf. 1) н. п. конац (у шву), ЗАЈИсти, (зап.) vidе зајести.

abreigen, abrumpo. 2) закинуо ме десет грозАЈмити, зајмим, v. pf. 1) окупити, потјерати ша, Бероrtheilen, defraudo, cf. заннјетн.

кога, или што, воt jib bertreisen, cogo. 2) vi-ЗАКИСЕлити, лим, v. pf. 3)- н. п, чорбу, jquern, dе узајмитн.

acidum reddo. 2) н. п. кацу, да забрекне, ЗАЈУЛАРИти, јуларим, vide зауларити.

einwäffern (ein ausgetrocknetes Faß, damit es ЗАКАДИЈАТИ СЕ, јам се, v. r. pf. (etwas fomifф)| aniebe),: irrigare,

sich einkadien, Kabig werden, fio judex: ЗАкисивањЕ, p. Bas Rapwerben, humeetatio a А. Бе ти је син ?

pluvia. . Б. Отишао у Зворник да се закадија. ЗАКИсивАти, кисује, v. impf. н. п. пушка, пар А. Па шта ради сад онамо ?

werden (vom Regen), humector pluvia (Rama). Б. Тимари коње код Али-бега.:

ЗАкиснути, не, v. pf.; н., п. пушка, ppm Xegen ЗАКАдити, закадим, v. pf. 1) н. п. буре, кош- naß werben, madefio a pluvia.

ницу, аnraифеп, infumo. 2) ракију, аnbrena ЗАкитити, тим, v. pf. vіdе накитнти. пеп, аduro: ова је ракија закађена, т. д. ЗАкитЁВКА, f. (у Карловцима) рана црвена димљива. cf. загорјети.

Tpemba, Art Kirschen, cerassi species. ЗАКАТИВАЊЕ, n. pas Inrauben, infumаtiо. ЗАКЙщATи, шам, v. pf. (у Дубр.) н, п, кошуље, ЗАКАТИВАТИ, кађујем, . v. impf. anrauben, in- т. б. потопити у воду, einweimen, aqua perfumo.

fundеre, cf. покиселитн. ЗАКАЗАТи, закажем, . pf. 3) fagen, dico, jubeo : заклад, m. (по јужн. кр.) 3) лијепе хаљине, Сваки својој заказаше војсци

оружје, и остале драгоцјене ствари, ба8 2) име (у пјесми), Tamen geben, nominare, Kleinod, ornamentum. 2) das Pfand, pignus. cf. надјести:

cf. залога. и лепо му име заказаше

ЗАКЛАДА, f. (у Ц. г.) vide заклад. 3: ЗАКАЗйвање, т. бag agen, edісtum.

А у цркве црковне закладе ЗАКАЗйвАти, казујем, v. impf. fagen, dico. 3ÀRIAHABE, n. das Schügen, defensio. ЗАКАМЕНити ск, нім се, v. г. pf. (у ц. г.) vide ЗАКЛАЊАТИ, њам, v. impf. fфugen, defendo :

оқаменити се: Тако ми се не закамени- Дора. ће те собом заклањаши ло дијете у жени! теде у крави! јагње у заклањЕ, n, bав ОФlафten, mаgtatio : овци! свако сјеме у баштини, и дух у ко- Јели веће јање, за заклање ? стима!

ЗАКЛАПАЊЕ, п. 1) ба зидефеп, ореrіtіо (?). ЗАКАнити CE, заканим се, v. т. pf. i, entfФlie- 2) das Verschließen, occlusio. Ben, statuo.

ЗАКЛАПАТи, заклапам, v. impf. 1) н. п. лонац,

[ocr errors]
« PreviousContinue »