заждити, дим, v. pf. 1) anzunben, accendo. 2) пушку, или из пушке, Feuer geben, accendo, cf. опалити:

Од образа зажди џевердана

Ако ли је близу намастир или црква, он-
да се
те свијеће однесу онамо, и сваки
своју читулу да свештенику те све мртве
спомене на служби; и ту онда сваки сво-
је свијеће запали кад свештеник стане |ЗАЖЕЛЕТИ, лим, (ист.) vide зажељетн.
спомињати. По том, кад свештеник све | ЗАЖЕЛЕТИ СЕ, лӥм се, (ист.) vide зажељети се.
мртве спомене, зађу ђаци с леђеном во- |ЗАЖЁЛИТИ, лим, (зап.) vide зажељети.
де и с котарицама, те свијеће погасе и ЗАЖӗлитИ СЕ, лим се, (зап.) vide зажељети се:
покупе (послије калуђери или поповн Веће сам се сестре зажелио
граде од њих друге свијеће и пале у цр- ЗАЖЕЉЕТИ, желим, v. pf. (јуж.) што, verlan=
кви). На некијем мјестима иду на задушнице gen, concupisco.
и на гробље с попом, те и ондје спомињу |
мртве, чате им молитве, пале свијеће и
дијеле за душу.

3ÁЂЕВА, f. (јуж.) vide задјева.
ЗА́ЂЕВИЦА, f. (у Ц. г.) 1) узрок за који се
кавга зађене, ber unftoß, offendiculum
од мале зађевице мало се људи не по-

клаше;

Јер је прва Турска зађевица

:

ЗАЖЕљети се, желим се, v. г. pf. (јуж.) 1) чеra, sich nach etwas sehnen, desiderium me cepit. 2) зажељело ми се, іф babe Euft befom= men dazu, concupisco.

зÀжети, зажмём, v. pf. (по југоз. кр.) zubruđen, costringo:

Тада зажех очи обадвије

ЗажеЋи, жежём, v. pf. anğünben, incendo. ЗАЖИЗАЊЕ, n. baš nzünben, incensio. 2) свађа или кавга сама, ber Запf, certa- ЗАЖИЗАТИ, жижём, v. impf. anzünben, incendo. men: око тога је често бивала зађевица. | зажимање, n. baš Зиóréđen, constrictio. ЗАБЕВОЈЧИТИ СЕ, чим се, (јуж.) vide задје- зажимати, мам (мљём), v. impf. zubrûđen, војчити се.

за Енути, нем, vide зађести.
ЗАЂЕНУТИ СЕ, нêм се, vide зађести се:
У вино се зађенули били,
Који јунак бољи од којега

ЗАБЕСТИ, ђенем (ђедем), (јуж.) vide задјести.
ЗАЂЕСТИ СЕ, ђенем (ђедем) се, (јуж.) vide за-
дјести ce. cf. зађенути се.
ЗАЂЕТИЊити, зађетињим, v. pf. (у Ц. г.) vide

затрудњетн.

ЗАЂИЛИКТАТИ, зађйликћем, v. pf. у пјесми мјесто закликшаши:

0 соколе мој соколе !
Заиликти колко можеш,
Пробуди ми младу мому —
ЗАЕРЁЗИТИ, èрезим, v. pf. наметнути ерезу,
zuhäkeln, den Thürhaken zuwerfen, obdo serae
repagulum.

ЗАЕЧАР, m. eine tabt mit alten Kuinen am
Zusammenfluß der beiden Timok.
ЗАЖАГРИТИ, рим, v. pf. т. ј. очима, Žeuer fprü=
hen aus den Augen, ignem jaculor ex oculis.
ЗАЖАЛИТИ, Лӥм, v. pf. leib empfinben, aegre

fero:

Пјевала би, ал' не могу сама,
Драгог ми је забољела глава,
Пак ће чути па ће зажалиши

constringo:

ЗАЖУТИТИ, тим, (зап.) vide зажутјети. зажутити, зажутим, v. pf. н. п. воду, gelb machen, flavum reddo.

|ЗАЖУТИТИ СЕ, тӥм се, (зап.) vide зажутјети се. зAжÝTJETH, TÂM, V. pf. (jyroз.) gelb werden, fla

vesco : кукурузи су већ зажушјели. ЗАЖУТЈЕТИ СЕ, тим се, v. г. pf. (југоз.) gelb et= glänzen, adgilvesco (z. B. von hingeschütteten Dufater).

|ЗАжутнути, нём, v. pf. gelblid werben, flavesco. Зажањ, жња, m. граница докле жетеоци | ЗАЖУЋЕТИ, Жýтим, (јуж.) vide зажутјети. узму једну постат, Srenze ber постат beim| зажуЋЕТИ СЕ, жутим се, (јуж.) vide зажутјеErnten: која ће вас стати у зажањ ? како TH ce. то гониш зажањ наеро?

зазвати, зазовём, v. pf. rufen, laben, aufforbern,

Зажарити, зажарим, v. pf. пећ, т. ј. пошто voco, provoco.

се хљеб метне у пећ наложити што да заЗВЕКÈТАТИ, звèкећем, v. pf. erflingen, resoгори пред њом на жару, да се унутра боље | заЗВЕЧАТИ, ЧИМ, види и да се хљеб брже пече.

(no.

ЗАЗВИЖДАТИ, ДИм, v. pf. einen fiff thun, sibilo. ЗАЖВАЛИТИ, Лӥм, v. pf. bem Mferbe baš Unter=|ЗАЗВИЖДУКАТИ, звиждучем, v. pf. dim. v. за

kinn mit der Halfter verbinden, capistro men

tum obligo equi.

звиждати.

ЗАЗВОНИТИ, НИМ (зазвоним), v. pf. Iäuten, resono.

ЗАЗДРЕТИ, заздрём, v. pf. (у Боци) vide угле-[ЗАИГРАВАТИ СЕ, игравам се, v. г. pf. auf unb датн, опазити. bavon rennen, avolo, z. 2. коњ ; као јелен.

ЗАЗЕЙТИНИТИ, Нӥм, v. pf. einölen, oleo perfun-|ЗАЙГРАТИ, заиграм, v. pf.s) anfangen ju tanzen, do, cf. обуљити.

зазивање, п. bas Wufforbern, provocatio. ЗАЗИВАТИ, зазивам (вљём), v. impf. aufforbern, provoco; на част, jum Gaftmal einlaben, voco ad coenam:

Љубовић ме на мејдан зазива зазидати, зазидам (зазиђем), v. pf. vermauern, muro claudo.

ЗАЗИЂИВАЊЕ, П. baš Dermauern, inclusio opere lateritio.

зазиБивати, зиђујем, v. impf. vermauern, clau-| do muro:

Зазиђују у бедем од града —

exsulto. 2) кога, tanjen maфen :
Бјелим ће те зубом насмијати,
А црнијем оком заиграши -
ЗАЙГРАТИ СЕ, заиграм ce, v. r. pf. 1) auf unb
bavon tangen, avolo: заигра се низ брдо.
2) у игри заборавити на што, im Zanzen ver=
geffen auf etwas, saltans obliviscor.
ЗАЙГУМАНИТИ, ним, v. pf. žum игуман тафеп,
creo zo» нгуман.

ЗАЙГУМАНИТИ СЕ, ним се, v. r. pf. zum игуман
gemeint merben, consecror игуман.
заик, m. (у Хрв. прим.) vide језик.
ЗАЙЛАЖЕЊЕ, П. vide залажење.

зазимити, зазимим, v. pf. vom Winter wo über=|ЗАЙЛАЗИТИ, зӥм, v. impf. vide залазити.
fallen merben, unb bešnegen bort bleiben, hie-|ЗАЙљИТИ, љӥм, vide захиљити.
ЗАИМАВАЊЕ, П. vide занмање.

me impedior. зÀзHPÂHE, n. das Scheusehen (des Pferdes), aspectus pavidus, pavor, consternatio. ЗАЗИРАТИ, рêм, v. impf. fфeu feben, pavide aspicio: зазире коњ, а и човјеку би се рекло: зазире од њега, кад се кога клони бојеhu ra ce, Scheu tragen.

3A3JÁBÂHE, n. das Herumgaffen, hiatus.
ЗАЗJÁВАТИ, зазјавам, v. impf. berumgaffen, hia-
re, oculos circumferre.

ЗÀЗЈАТИ, jам, v. pf. fid vergaffen, hiare.
зÀзHATH, Hâm, v. pf. зa штo, bewußt werden, er
Fennen, conscius sum, agnosco, novi: од ка-

ко сам зазнао за се.

ЗАЗНОЈИТИ, зазнојим, v. pf. vide ознојити:
Што си тако ђога зазнојио

зáз0P, m. das Uebelansehen einer Handlung, re-
prehensio:

Од Бога је велика гриота,
А од људи зазор и срамота

Тад се прође срама и зазора ЗАЗОРАН, рна, рно, übel angefeђen, infamis. зазорљив, а, о, н. п. коњ, који зазире, baš oft scheu wird, pavidus.

зAHMÁBATH, ìmâbâm, V. impf. (y Дyóp.) videsa

имати.

зÀимање, n. bas Borgen, Morgnebmen, mutuatio. зАИМАТИ, мам (мљём), v. impf. 1) у кога што, borgen, mutuor. 2) коме што, borgen, mutuum do.

ЗАИНА́ТИТИ СЕ, Инатим се, v. r. pf. fid in ben
Ropf fegen, trogen, renitor : заннатно се па
не ће

ЗАЙНТАЧИТИ, Чим, v. pf. etmas immer mieberbo-
len, semper idem vociferor: заиншачио те
иште; шта си ти заиншачио!
ЗАЙРА*, f. vide храна.

ЗАЙСКАТИ, Зӑиштём (у Боснн, особито по ва-
рошима, заишћем), v. pf. verlangen, be
geђren, peto.

ЗАЙСКАТИ СЕ, Зӑнштём се, v. г. pf. bie Erlaubnif verlangen, peto.

ЗАИСПОКОЈ ДУШ, auf bie Muђe ber Heele, ut re-
quiescat in pace (ein Trinkspruch bei der дâ-
ћа). cf. Даћа.

ЗАИСТА, 2
зAHCTO, wahrhaft, vere; gewiß, certe.

ЗАИТАТИ, там, vide захитати.

ЗАЗРЕТИ, зазрём, v. pf. fфeu bliđen, pavide зÀитање, n. vide захитање.
aspicio.
ЗАЗУВИЦА, f. 1) Gefdwür im 3abnfleide, ulce-заитити, тим, vide захитити.
ratio gingivarum: скидају коњу зазубице
(кад му некако месо нарасте око зуба па га
режу ножем). 2) расту му зазубице, ber
Mund wäffert ihm, salivam ei movet quid.
Зазубно, н. п. то је њему зазубно, er fann es
nicht leiden, quod tolerari non potest.
ЗАЗУЈАТИ, júм, v. pf. anfangen zu fummen, insu-
surro, immurmuro.

ЗАЙЋИ, зайдём (зайђём), v. pf. vide заћи :
Он заиђе у Удбини граду —
ЗАИШТАЛИТИ СЕ, ишталим сe, v. r. pf. Euft žu
etwas, z. B. zu Essen, bekommen, concupisco.
ЗАЈАдњи, ња, ње, (у Ц. г.) vide јадни.
ЗАЈАЗИТИ, зајазим, v. pf. 1) bermehren, verbäm=
men, mole cohibeo. 2) erfattigen, saturare:
не може га човјек зајазити.

ЗАЗУКАТИ, зазӯчём, v. pf. vide зазујати: зазу-[ЗАЈÁЗити се, зајазим се, v. r. pf. fid erfattigen,

каше челе.

ЗАИГРАВАЊЕ, П. Unlaufen, Ertanjen, exsultatio.

saturari : подај му (н. п. доста јела) не би ли се зајазно

ЗАИГРАВАТИ, игравам, v. pf. 1) anfangen zu tan=|3ÁJам, зајма, m. Morg, mutuum: у зајам дати,

leiben, mutuum dare; у зајам узетн, borgen, mutuum sumere; вратити зајам ; Зла жена зајма не врати (т. j. когод учини зло вратиће му се).

ЗАЈАПРИТИ СЕ, рим се, v. г. pf. roth werben, 3 | ЗАКАНУТИ, заканём, v. pf. betropfen, guttatim B. vom Feuer, ab igne rubeo.smusy modda perfundo.

ЗАЈАЎКАТИ, јаучём, v. pf. auflagen, lamentor : | ЗАКАЊИВАЊЕ, n. bas fid Entfdließen, statutio.

Од ајдука један зајаука

ЗАЈАЦ, m. (у крајини Неготинској) vide зец. зAJÉдÂнE, n. das Necken, cavillatio.ppf ЗАЈЕДАТИ, заједам, v. impf. neden, cavillari, cf.

загризати.

ЗАЈЕДИН, f. (у Сријему) н. н. живе у заједини, т. j. заједно, Semeinfdaft, communio. cf. за

друга.

зAJEдHHIJA, f. das Gemeingut, was Zweien oder mehreren zugleich gehört, bonum commune. ЗАЈЕДНИЧАН, Чна, чно, н. п. човјек, gefellig, 177

socialis.

žu

ЗӑЈЕДНИЧКӣ, ка, ко, gemeinfdaftlic,communis.
ЗАЈЕДНО, }ugleid, jufammen, una,
ЗАЈЕДРАТИ, рам, v. pf. voll, bidt werben, denseor.
ЗАЈЕДРИТИ, заједрим, v. pf. (у прим.) ju fegeln
anfangen, vela facere, ef. поједрити :
Заједрише морем дебелијем
Заједрила по кршу галија,гр.
Коња игра на мору делија

заЈести, једем (заијем), v. pf. (јуж. и. ист.)
beleidigen, offendo.

ници.

ЗАЈЕЧАТИ, ЧИМ, v. pf. 1) erhallen, ertönen, insono:
Око Беча сва земља зајеча —
2) aufädjen, ingemisco: зајечаше рање-
ине Диавелли
ЗАЈИСТИ, (зап.) vide зајести. hi тэдни по
зајмити, зајмим, v. pf. 1) окупити, потјерати
кога, или што, vor fid bertreiben, cogo. 2) vi-
de узајмитн.

ЗАЈУЛАРИТИ, јуларим, vide зауларити.
ЗАКАДИЈАТИ СЕ, јам се, v. r. pf. (etwas fomifd))
sich einkadien, Kadia werden, fio judex:
А. Бе ти је син?

Б. Отишао у Зворник да се закадија.
А. Па шта ради сад онамо?

зAKÉPÂHE, n. das häkelig-sein, morositas.
ЗАКЕРАТИ, закёрам, v. impf. (у Сријему) bäfe=
lig fein, morosum esse: закера којешта.
ЗАКЁСЕРИТИ, рим, v. pf. т. j. браду, (fomifd)
in die Höhe heben, levo barbam.
ЗАКИВАЊЕ, n. bas nfdmieben, adeusio.
ЗАКИВАТИ, закивам, v. impf. anfomieben, ad-
cudo.

ЗАКИДАЊЕ, П. 1) bas breifen, abruptio. 2) baš
Bevortheilen, fraudatio.

ЗАКИДАТИ, закидам, v. impf. 1) н. п. конац, ab-
reißen, abrumpeгe, ef. откидати :
Косу брију, нокте закидају
2) bevortheilen, fraudo.

закидивање, n. vide запредање.
ЗАКИДИВАТИ, Кидујем, v. impf. (у Боци) vide
за предати.

закинути, нём, v. pf. 1) н. п. конац (у шву),
abreißen, abrumpo. 2) закинуо ме десет гро-
ша, bevortheilen, defraudo, cf. занијети.
закиселити, лим, v. pf. 1) н. п. чорбу, fäuern,
acidum reddo. 2) н. п. кацу, да забрекне,
einwässern (ein ausgetrocknetes Faß, damit es
angiebe), irrigare. toladali FLI.
ЗАКИСИВАЊЕ, П. baš Maßwerben, humectatio a
pluvia.

ЗАКИСИВАТИ, Кисује, v. impf. н. п. пушка, пар merben (vom Segen), humector pluvia (киша). ЗАКИСНУТИ, не, v. р. н. п. пушка, vom Regen naß werden, madefio a pluvia.

Б. Тимари коње код Али-бега. ЗАБА́ДИТИ, закадим, v. pf. 1) н. п. буре, кошницу, anrauden, infumo. 2) ракију, anbren=|закитити, тим, v. pf. vide накитити. nen, aduro: ова је ракија закађена, т. б. димљива. cf. загорјети. ЗАКАЂИВАЊЕ, n. bas nrauden, infumatio. ЗАКАЂИВАТИ, кађујем, v. impf. anrauden, infumo.

заказати, закажем, v. pf. 1) fagen, dico, jubeo : Сваки својој заказаше војсци

2) име (у пјесми), Kamen geben, nominare, cf. надјести:

И лепо му име заказаше ЗАКАЗИВАЊЕ, П. bas agen, edictum. ЗАКАЗИВАТИ, казујем, v. impf. fagen, dico. ЗАКАМЕНИТИ СЕ, ним се, v. г. pf. (у Ц. г.) vide окаменити се: Тако ми се не закаменило дијете у жени! теле у крави! јагње у овци! свако сјеме у баштини, и дух у костима!

закÁнити се, заканим се, v. r. pf. fidy entfdolie= fen, statuo.

закиЋЁВКА, f. (у Карловцима) рана црвена трешња, Urt Rirfden, cerassi species. ЗАКИЩати, щӑм, v. pf. (у Дубр.) н. п. кошуље, т. ј. потопити у воду, einweiden, aqua perfundere, cf. покиселити. NAGH DER

заклад, m. (по јужн. кр.) 1) лијепе хаљине, оружје, и остале драгоцјене ствари, баз Kleinod, ornamentum. 2) das Pfand, pignus. cf. залога.

jubeđen, operiо, 2) н. п. кућу, собу, ver=[ ћу, собу, вајат, verfließen, claudo, cf. заschließen, claupo.

ЗÀКЛАПИТИ, пӥм, v. pf. daum befommen, spu

mesco.

зÀKлATH, KOÁÊм, v. pf. 1) schlachten, macto. 2) fig.
н. п. закла ме и удави ме ; закла ме без по-]
жа; закла по заклану, verberben, perdo:
Заклала га пушка Црногорска
ЗАКЛАТИ СЕ, кољем се, v. г. pf. 1) fid ben pals
abfdreiben, mactare se. 2) (у Ц. г.) vide no-

клати се:

А удари сваки на својега,

ЗАКЛЕПАК, пка, m. vide приушак.

кључати.

ЗАКЉУЧАВАЊЕ, п. баs Merfdließen, occlusio. ЗАКЉУЧА́ВАТИ, Кључавам, v. impf. verdließen, occludo.

ЗАКЉУЧАК, чка, m. (у Боци) у плетиће игле оно на врху, ber iverhafen an ber Spätel= nadel, uncus.

ЗАКЉУЧАТИ, Чӑм, v. pf. perfliegen, occludo. закмМЕТИТИ, тӥм, v. pf. jum кмет тафен, creo 70 кмет.

ЗАКМЕТИТИ СЕ, тим се, v. г. pf. кмет његben, fiо кмет.

in-|зако, m. hyp. v. Зарија,

ЗАКОВАНИЦА, f. штап с краја закован, ein be= schlagener Stock, baculus ferratus,

ЗАКЛЕТВА (заклетва), f. ber dmur, jusju-| ЗАКОВАТИ, закујем, v. pf. verfdmieben, concudo.

randum.

заклёти, закунём, v. pf. 1) einen befdwören,
obtestor. 2) den Fluch anheben, coepi maledi-
cere, execrari:

Кад закуну, сва се земља тресе
ЗАКЛЁТИ СЕ, закунём се, ѵ. г. pf. fdmören, ben
Eid ablegen, juro.

ЗАКОВРНУТИ, Коврнем, v. pf. у један пут занеМоћи, plöglid erfranfen, repentino morbo corripior.

ЗАКОВРЧИТИ, ЧИм, v. pf. н. п. реп (vom löwen, Hunde, Schweine) den Schwanz in einen Kranz schlagen, retorqueo caudam.

зAKOBчÁвÂHE, n. das Zuhäkeln, fibulatio. ЗАКЛИКТАТИ, Закликћем, v. pf. ben Caut bes ЗАКОВЧАВАТИ, Ковчавам, v. impf. zubäteln, fibulo. Spects bören Laffen, sonum pici edo: за- ЗАКОВЧАТИ, Чӑм, v. pf. ¿ubäfeln, fibulo, cf, закликта жуња, вила.

заклӥнчити, чӣм, v. pf. (у Црмн.) заковати| клинцем, vernagein, clavum adigo. заклиЊАЊЕ, n. bas Refdmören, obtestatio, adjuratio.

заклињати, њём, v. impf. 1) кога, befc nören, obtestor. 2) заклињати ђаволе, да кажу гдје је благо закопано, befdnören, adjuго. Приповиједа се да гдјекоји попови и калуђери ноћу читајући некаке молитве од заклињања заклињу ђаволе да им кажу благо закопано, или да им изваде из мора новаца.

ЗАКЛИЊАТИ СЕ, њём се, v. r. impf. fdwören,| juro.

:

копчати.

закозлик, m. vide козлац.

Заколити, заколим, v. pf. 1) обићи, итдеђеп,

circumeo: circumvenio.

Три дана су пута заминули
Док су пусту воду заколили

2) (у Грбљу) н. п. лозу, т.ј. притаћи (ударити колац уза њу), pflöcen, paxillo figere. закољ, m. (у Ц. г.) 1) заклање, баз dladten, mactatio: на закољ, погледај како је претило. 2) покољ, bas Semegel, caedes. 3) Vaš Serberben, pernicies: то је закољ и убијство, cf. заклати.

заКОЉАК, закољка, m. у бравчета на грлу оно мјесто гдје је заклано, ber infdnitt am Halse geschlachteten Viehes, cicatrix bestiae

Остави нам колу дара, закон ти је Сарајево огњем изгорјело! Што у тебе зли закон постаде : Да се љубе буле удовице, Остављају лијепе ђевојке Наша невјесто, зла ти вечера! Тога закона нема овђенак ЗАКОНОША, m. (у Босни) човјек од закона, н. п. поп или калуђер (особито Турци зову тако наше свештенике), ber Pfleger ber Me= ligion, cultor religionis. закоп, m. bas Regranni, sepultura, cf. погреб.

ЗАКОПИТИТИ, Тӥм, v. pf. н. п. новаца, стоке,
erwerben, acquiro.

ЗАКОПЧАВАЊЕ, n. vide заковчавање.
ЗАКОПЧАВАТИ, копчавам, vide заковчавати.
ЗАКОПЧАТИ, чам, vide заковчати.
ЗАКОРАЧИВАЊЕ, n. bie falfden Eritte, impeditio,
ef. закорачити.

ЗАКОРАЧИВАТИ, рачујем, v. impf. falfde Eritte
thun, impedirese: овај коњ све закорачује.
ef. закорачити.

|

ЗАКРИТИ, закријем, v. pf. (у Слав.) н. п. вино-
град, bebeđen, žubeđen, consterno, cf. загр-
нути.

ЗАКРИЧ, f. (у Ц. г.) Berbot, interdictum :
Па је закрич Сефер учинио
ЗАКРИЧАТИ, ЧИМ, v. pf. (у Ц. г.) verbieten, in-
terdico, cf. запријетити.

зÀKPKHуTH, Hêм, v. pf. verstopft werden, obturor:
закркла цијев од казана.

ЗАКОРА́ЧИТИ, корачим, v. pf. einen falfden Eritt thun (fich verwickeln wie das Pferd das sich in die Stränge werwickelt), impedire se: KOH закорачи, кад HOгOM прекорачи преко | ЗАКРКТАТИ, закркћем, v. pf. auffradjen, crocito : штранге, те му штранга дође међу ноге. А закркма тица злогласница закос, m. у планини мјесто гдје се може ко- | ЗАКРЉЕШТити, крљештим, v. pf. т. ј. очима, caтн, das Mähdland, locus metendus. von einem Betrunkenen. ЗАКОСИТИ, закосим, v. pf. закосио у моју ли-| ваду, beim Mähen sich in Nachbars Wiese vergreifen, ein Stüd Madbars Biefe abmäßen, pratum vicini caedo.

закошак, шка, m. bie doffelle. 3ÀКРАЈАК, закрајка, m. :

15

Кад погледа на закрајак доњи — ЗАКРАЈИНИТИ, ним, v. pf. Srieg beginnen, bellum infero: кад су Нијемци закрајинили. ЗАКРАЈИНИТИ се, ни се, v. r. pf, закрајинило ce, es ift Krieg entftanben, exortum est bellum.

ЗАКРЪАТИ, ам, vide закрхати.

ЗАКРЪАТИ СЕ, ӑм се, vide закрхати се. ЗАКРАТИТИ, закратим, v. pf. коме штогод, einem etwas verwehren, prohibeo aliqua re. ЗАКРАЋИВАЊЕ, п. дав Zerwefren, prohibitio. ЗАКРАЋИВАТИ, краћујем, v. impf, vermebren, prohibeo.

ЗАКРМЕЉИТИ, Љӥм, v. pf. Hugenbutter befommen, gramiosum esse.

ЗАКРОЧИТИ, закрочим, v. pf. (у Ц. г.) vide окро

чити :

Па закрочи дебелога Шарца ЗАКРСТИТИ, закрстим, v. pf. 1) н. п. челе, be= freuzen, signare cruce. Код Срба је и сад обичај у Србији, кад који нађе челе у шуми, а он изреже сјекиром крст на кори онога дрвета у којему су челе, па други послије ако и нађе оне челе, не смије их исјећи. 2) (у гојњ. прим.) водицу, т. ј. осветити, weiben, consecro.

ЗАКРШТЕНА ВОДИЦА, f. (у горњ. прим.) ДеіЂ= waffer, aqua lustralis, cf. водица. ЗАКРТОЖИТИ, жим, v. pf. н. п. собу, у соби, Schmuß und Unordnung machen im Zimmer, spargere sordes per cubiculum. ЗАКРУЖИВАЊЕ, n. baš Umfreifen, comprehensio. ЗАКРВАВИТИ, крвавим, v. pf. т. j. очима, mit | ЗАКРУЖИВАТИ, кружујем, v. impf. umfreifen, in blutdürftigen Augen ansehen, oculum quasi cruentum defigo in aliquem.

ЗАКРЕНУТИ, закрёнём, v. pf. feitwarts lenfen,
flecto.

ЗАКРЕТАЊЕ, n. baš Renfen feitmarts, flexio.
ЗАКРЕТАТИ, крећем, v. impf. feitwärts lenfen,

flecto.

ЗАКРЖАВИТИ, вим, vide закршљавити.
ЗАКРЖЉАВИТИ, вим, vide закршљавити.
ЗАКРЖЉАТИ, Жам, vide закршљати.
ЗАКРИВАЊЕ, П. baš Žubeđen, constratio, cf. за-
гртање.

die Runde sich zueignen, comprehendo.
ЗАКРУЖИТИ, закружим, v. pf. umfreifen, in bie
Runde umfassen, complector circum circa.
ЗАКРХАТИ, хам, vide забити.

ЗАКРХАТИ СЕ, хам се, vide забити се.
ЗАКРЦКА, f. (y Hовом саду) комадић чохе што
сурдомари између шва умећу, ber Çinfag, in-

sertum.

ЗАКРЧИВАЊЕ, П. bas errammeln, obstructio.
| ЗАКРЧИВАТИ, Крчујем, v. impf. verrammeln, ob-

struo...

ЗАКРЧИТИ, закрчим, v. pf. н. п. сва му је ав