Page images
PDF
EPUB

попови

[ocr errors]

Ако ли је близу намастир или црква, он-заждити, дим, . pf. ) ansйпреп, accendo. да се те свијеће однесу онамо, и сваки 2) пушку, или из пушке, Sever geben, accenсвоју читулу да свештенику те све мртве do, cf. опалити : спомене на служби; и ту онда сваки сво- од образа зажди цeвeрдана је свијеће запали кад свештеник стане зажkЛЕти, лим, (ист.) vidе зажељетн. спомнњатн. По том, кад свештеник све ІзАЖЁЛЕТИ СЕ, ийм се, (ист.) vidе зажељети се. мртве спомене, зађу ђаци с леђеном во-ЗАЖЁлити, лим, (зап.) vidе зажељети. де н с котарицама, те свијеће погасе нЗАЖЁлити ск, ийм се, (зап.) vidе зажељети се: покупе (послије калуђери или

Веће сам се сестре зажелио граде од њих друге свијеће и пале у цр-ЗАЖЁЊЕТи, желим, v. pf. (јуж.) што, реrlan= кви). На некијем мјестима иду на задушнице gen, concupisco. и на гробље с попом, те и оније спомињу (зАЖЕЊЕТи ск, желим се, т. г. pf. (јуж.) 1) чемртве, чате им молитве, пале свијеће и ra, sich nach etwas rehnen, desiderium me дијеле за душу.

серіt. 2) зажељело ми се, іф Баbе guft befomЗАТЕВА, f. (јуж.) vidе задјева.

men dazu, concupisco. заЋЕВИЦА, f. (у ц. г.) 2) узрок за који се зАЖЕти, зажмём, v. pf. (по југоз, кр.) supružen,

kabra safene, der Unstoß, offendiculum: costringo:
од мале зајевице мало се људи не по- Тада зажех очи обадвије
клаше;

ЗАЖЁти, жёжем, v. pf. angunsen, incendo. Јер је прва Турска зајевица

ЗАжизАЊЕ, П. Ба8 Лngunsen, inсеnѕiо. 2) свађа или кавга сама, беr Заnt, certa- ЗАжизАти, жнжём, v. impf. апҙйпреп, incendo.

mеn: око тога је често бивала заfевица. | ЗАЖИМАЊЕ, n. Bag Зubrufen, constrictio. ЗАБЕволчити се, чим се, (јуж.) vidе задје- зажиMATи, мам (мљем), v. impf. Bu rufen, војчити се.

constringo: ЗАБЕнути, нём, vide зађести.

Пак је оба ока зажимао, ЗАВЕНути ск, нём се, vide зађести се :

Па се спушта низ пенџер од куле У вино се заfенули били,

| ЗАЖмЙРИти, рим, v. pf. (у Дубр.) шта си ме Који јунак бољи од којега —

зажмирно? т. б. шта се загледао у ЗАБЕсти, ђенём (федем), (јуж.) vidе задјести. Mehe? mit starren Augen anschauen, rigidis заЪЕсти се, ђенём (федем) се, (јуж.) vide зa- oculis intueri. дјести се. cf. зађенути се.

ЗАЖМУРИти, рим, v. pf. Die usen gutruden, ЗАБЁтињити, зађетнњйм, у. pf. (у ц. г.) vide comprimere oculos: затрудњето.

Очима је зажмурио ЗАТИликтAти, зађйликћем, v. pf. у пјесми Док је бабу пољубно мјесто закликшаши:

ЗАЖМУРКЁ, (у Грбљу) vidе жмурећке. осоколе мој соколе !

| ЗАЖУБОРИти, рим, v. pf. fäufeln, riefeln, lівpeIn, Зағиликви кол'ко можеш, Пробуди ми младу мому

ЗАЖУТЕти, тим, (нст.) vidе зажутјети. ЗАЕРЁзити, ёрезим, v. pf. наметнути eрeзу, ІзАЖУТЕТи ск, тим се, (ист.) vidе зажутје.

juhäkeln, den Thürhaken zuwerfen, obdo serae repagulum.

| ЗАЖўтити, тим, (зап.) vidе зажутјети. ЗАЕЧАР, m. eine tast mit alten Xuinen am ЗАЖЎтити, зажутём, v. pf. н. п. воду, яець Zusammenfluß der beiden Timok.

maden, flavum reddo. ЗАЖАГРИти, рим, v. pf. т. б. очима, Sever fprӣ-зАЖЎтити ск, тим се, (зап.) vidе зажутјети се.

hen aus den Uugen, ignem jaculor ex oculis. 3AKÝTJETH, TÂNM, V. pf. (jyro3.) gelb werden, flaЗАЖАЛити, айм, v. pf, geis empfinsen, aegre vesco : кукурузи су већ зажушјели. fero:

зАЖУТЈЕти ск, тим се, v. r. pf. (југоз.) selb et= Пјевала бн, ал' не могу сама,

glänzen, adgilvesco (f. B. von hingeschütteten Драгог ми је забољела глава,

Dukatent). Пак ће чути па ће важалиши

ЗАЖУТнути, нём, v. pf. gelbliф wеrbеn, flavesco. зАЖАЊ, жња, m. граница докле жетеоци |ЗАЖӰнкти, жутим, (јуж.) vidе зажутјети.

узму једну постат, Grenje bеr постат beim (зАЖУКЕТи ск, жўтим се, (јуж.) vidе зажутјеErnten: која ће вас стати у зажаю ? како то гониш зажаю наеро?

3À3BATH, 3a3òbêM, V. pf. rufen, laden, auffordern, ЗАЖАРИти, зажарим, v. pf. пећ, т.ј. пошто voco, provoco.

се хљеб метне у пећ наложити што да | ЗАЗВЕКќТАТИ, звёкећем, v. pf. ertlingen, resoгори пред њом на жару, да се унутра боље зазвёЧАти, чим, no. види и да се х.љеб брже пече.

зазвиждати, дим, v. pf. einen Pfiff thun, sibilo. зажBAлити, лим, v. pf. Ben Pfеrbе bаѕ unter: ЗАЗвиждЎКАти, звиждӱчем, v. pf. dim, p. за

kinn mit der Halfter verbinden, capistro men- звиждати. tum obligo equi.

ЗАзвонити, ним (зазвоним), v.pf. Iquten, rеѕоnо.

susurro.

ти се,

ти се.

[ocr errors]

имати.

не ће

зазДРЕти, заздрёи, v. pf. (у Боци) vide угле- [ЗАИГРАВАТИ СЕ, игравам се, т. г. pf. auf uns датн, опазитн.

Savon rennen, avolo, 3. 8. коњ; као јелен. зазвитинити, ним, v. pf. einülen, oleo perfun-ІзАЙГРАТИ, заиграм, v. pf. 3) аnfаngеn u tangen, do, cf. обуљити.

exsulto. 2) kora, tanzen machen: ЗАзивањЕ, n. Sав Лuffоrtern, provocatio. Б’јелим ће те зубом насмијати, злэйВАти, зазивам (вљём), v. impf. auffоrtern, А црнијем оком заиграши

provoco; на част, зия Gaftmal einlaben, ЗАЙГРАТИ СЕ, занграм се, v. г. pf. ) auf uno voco ad coenam:

Savon tangen, avolo: заигра се низ брдо. Љубовић ме на мејдан вазива

2) у игри заборавити на што, im Sаngеn per= злэйдАти, зазидам (зазнђем), v. pf. реrmаnеrn, geffen auf etwas, saltans obliviscor. muro claudo.

ЗАЙГУМАНити, ним, v. pf. 8um игуман тафеп, ЗАзитивањЕ, n. Bas Bermauern, inclusio opere

creo тov игуман. lateritio.

| ЗАЙГУМАНити cЕ, ням се, v. г. pf. 3um игуман ЗАзитивАти, знђујем, v. impf. рестанееn, clau- gemeist metben, consecror игуман. do muro :

ЗАик, m. (у Хрв. прим.) vidе језик. Завиђују у бедем од града —

| ЗАЙЛАЖЕЊЕ, n. vіdе залажење. ЗАзимити, зазимим, v. pf. вот 2Binter mo uber: ЗАЙЛАзити, зим, v. impf. vіdе залазити.

fаlеn wеrbеп, ипу рефwegen Sort beiben, hie- ЗАЙљити, љім, vide захиљити. me impedior.

| ЗАЙМАВАЊЕ, n. vіdе занимање. зазИРАЊЕ, т. ба8 Офеијеђen (oes Pfеrbев), ЗАЙМАвАти, ймавам, v. impf. (у Дубр.) vidева

aspectus pavidus, pavor, consternatio. 33HPATH, pêm, v. impf. scheu seben, pavide aspi- BÀHMÂBE, n. das Borgen, Borgnehmen, mutuatio:

cio : зазнре коњ, ан човјеку би се рекло: ЗАЙМАТи, мам (мљём), v. impf. ) у кога што, зазнре од њега, кад се кога клони боје- borgen, mutuor, 2) коме што, Боrgеn, muku ra ce, Scheu tragen.

tuum do. ЗАЗЈАВАЊЕ, n. баѕ реrumgaffen, hiatus.

ЗАИНАтити CE, йнатим се, v. г. pf, fi) in Men 3A3JÁBATH, sàajábâm, v. impf. herumgaffen, hia- Kopf regen, trogen, renitor: sahhatho ce na

re, oculos circumferre. 3,3JATH, jâm, v. pf. sich vergaffen, hiare. ЗАЙНТАчити, чим, v. pf. etwas іmmеr wiekerbo= ЗАЗНАти, нам, v. pf. за што, bewupt verben, et= [en, semper idem vociferor: заиншачио те

kennen, conscius sum, agnosco, novi : 0A ka- иште; шта си ти заиншачио ! ко сам зазнао за се.

ЗАЙРА”, f. vіdе храна. здандэнти, зазнoјим, v. pf. vіdе озноjнти: ЗАЙСКАТи, заиштём (у Босни, особито по ваШто си тако ћога зазвојио

рошима, заишћем), v. pf. реrlаngеn, be: 3630P, m. das Uebelansehen einer Handlung, re- gehren, peto. prehensio:

ЗАЙСКАТи ск, занштём се, v. г. pf. Vie Erlaubnip Од Бога је велика гриота,

verlangen, peto. А од људи зазор и срамота

ЗАИспокол дӯшӣ, auf bie Xube per Beele, ut reТад се прође срама и вазора

quiescat in pace (ein Trinkspruch bei der AQ343OPAH, pra, pho, übel angesehen, infamis. ћа). cf. даћа.

. oft wird, . зАЗРЕти, зазрем, v. pf. fфеи Бiten, pavidе | ЗАитањк, п. vіdе захитање. aspicio.

ЗАЙТАТи, там, vide захитати. зазувица, f. 1) Сејфwür im Зађnleifhe, ulce- ЗАитити, тим, vide захитити.

гatio gіngіvаrum : скидају коњу зазубице зайти, зайдём (зайђем ), v. pf. vіdе заћи : (кад му некако месо нарасте око зуба па га Он"aaufe y Удбинн граду — режу ножем). 2) расту му зазубице, деr | ЗАИшталити ск, ишталим се, v. г. pf. But ju Mund wäffert ihm, salivam ei movet quid. etwas, f. B. zu Effen, bekommen, concupisco. зазувно, н. п. то је њему зазубно, еr tann es | ЗАЈАдњи, ња, ње, (у ц. г.) vidе јадни.

nicht leiden, quod tolerari non potest. (ЗАЈАзити, зајазим, v. pf. 1) bеrwеbren, bеrbäm: 3A3ÝJATH, JÂM, v. pf. anfangen zu summen, insu- men, mole cohibeo. 2) ersättigen, saturare: surro, immurniuro.

не може. га човјек зајазити. злэЎКАТн, зазӯчём, v. pf. vіdе зазујати: зазу- ЗАЈАзити ск, зајазим се, v. P. pf. fib erfättiдеп, каше челе.

ѕаturаri: подај му (н. п. доста јела) не би ЗАИГРАВАЊЕ, n. Inlaufen, Ertangen, exsultatio.

ли се зајазно: ЗАИГРАВАти, игравам, v. pf. 1) аnfаngеn zu tan: ЗАЈАМ, зајма, m. Borg, mutuum : у зајам дати,

gen, exsulto. 2) н. п. коња, бав Рfers tum: leihen, mutuum dare; y sajam yaeta, borgen, meln, equum agito:

mutuum sumere; вратити зајам ; Зла жена Млади Васо коња заиграва

зајма не врати (т. б. кoгoд учини зло Око двора таста нпунице

вратиће му се).

алгорив, а, о, нед. ковь, који зазире, вав ЗАнста; рађrbaft

, veгe; gewів, сеrtе.

.

P

ЗАЈАПРИти св, рим се, v. г. pf.. toth metben, 3. ЗАКАНУти, заканём, у. pf. Detropfen, guttatim B. vom Feuer, ab igne rubeo.

perfundo. ЗАЈАЎКАТА, jаучём, v. pf. auflagen, lamentor : ЗАКАЊйвање, п. Заѕ fіф EntјФliepen, statutio. од ајдука један зајаука

ЗАКАЊйВАТИ СЕ, кањујем се, у. г. impf, jientЗАЈАЦ, m. (у крајини Неготинској) vidе зец. schließen, statuo. ЗАЈЁДАЊЕ, n. Bas Reden, cavillatio.

ЗАКАСнити, ним, (у. Сријему ну Бачкој) vide ЗАЈЕДАТн, заједам, v. impf. пеtеn, cavillari, cf. задоцнити. загрязати.

ЗАКАЧити, чим, v. pf. anқағen, unco prehendo. ЗАЈЕдин, f. (у Сријему) н. н. живе у заједнни, ЗАКАЧКА, f. Ver Офneiserhaten, uncus sartorius.

т. б. заједно, Semeinfфаft, communio. cf. за- закЁРА.o, m, који закера, ein büteliger Renfф, друга.

difficilis et morosus. ЗАЈЕДНИЦА, f. Sa$ Semeingut, was Зweien oper ЗАКЁРАЊЕ, В. Ваѕ bütelig-fein, morositas.

mehreren zugleich gehört, bonum commune. ЗАКЁРАТИ, закёрам, v. impf. (у Сријему) Бäfe: ЗАЈЕДНИЧАН, чна, чно, н. н. човјек, gejelig, lis fein, morosum esse: закера којещта. socialis.

ЗАКЁСЕРИти, рим, v. pf. т. б. браду, (tomif)) ЗАЈЕднички, кa, кo, gemeinfфаftlid communis. in die Höhe heben, levo barbam. ЗАЈЕдно, uglei, gufaттеп, una.

ЗАкивањЕ, p. Bas Infфmieben, adcusio. ЗАЈЕДРАТИ, рам, v. pf. pol, biot bеrbеn, dеnѕеоr. ЗАКИВAТи, закивам, y. impf. anfфmieben, adЗАЈЕДРИти, заједрим, v. pf. (у прим.) gu feeln cudo.

anfangen, vela facere, ef. поједрити : ЗАКИДАЊЕ, п. 1) рав 2Гbreigen, abruptio. 2) Sa$ Заједрише морем дебелијем —

Bevortbeilen, fraudatio. Заједрила по кршу галија,

ЗАКИДАТИ, закидам, у. impf. 3) н. п. конац, ара Коња игра на мору, делија

reipen, abrumpere, ef. откидати : залисти, једём (занјем), v. pf. (уж. и. нет.) Косу брију, ноктe закидају beleidigen, offendo.

2) bevortheilen, fraudo, ЗАЈЌЧАТИ, чим, v. pf 1) erballet, ertünen, insono: ЗАКУдивАЊЕ, n. vіdе запредање. Око Беча сва земља зајеча

ЗАКИдивАти, кидујем, v. impf. (у Боци) vide 2) aufäфjen, ingemisco: зајечаше рање- запредати. ници.

ЗАКИНУТн, нём, v. pf. 3) н. п. конац (у шву), ЗАЈИсти, (зап.) vidе зајести.

abrеіреп, аbruтро. 2) закинуо ме десет грозајмити, зајмим, v. pf. 1) окупити, потјерати ша, Бероrtheilen, defraudo, cf. занијети.

кога, нян што, роt jih bеrtreisen, cogo. 2) vi-ЗАКИСЕлити, лим, v. pf. 5). н. п. чорбу, jäuert, dе узајиитн.

acidum reddo. 2) н. п, кацу, да забрекне, ЗАЈУЛАРИти, јуларим, vide зауларитн.

einwässern (ein ausgetrocknetes Faß, damit es ЗАКАДИЈАТи ск, јам се, v. г. pf. (etwas fomif%) angiebe), irrigare,

fich einkadien, Kadia werden, fio judex: ЗАкисивањЕ, n. Bаѕ napmeroen, humeсtatio a А. Те ти је син ?

pluvia. Б. Отишао у Зворник да се закадија. ЗАКИсвBATи, кисује, v. impf. н. п. пушка, пар А. Па шта ради сад онамо ?

werden (vom Regen), humector pluvia (Kuma). Б. Тимари коње код Али-бега..

ЗАкиснути, нё, y, pf., н., п. пушка, ppm Xegen ЗАКАдити, закадим, v. pf. 1) н. п. буре, кош- naß werden, madefio a pluvia.

ницу, апеаифеп, infumo. 2) ракију, аnbren: ЗАкитити, тим, v. pf. vіdе накитити. пеп, аduro : ова је ракија закађена, т. ј. закинЁВКА, f. (у Карловцима) рана црвена димљива. cf. загорјетн.

Tpemba, Art Kirschen, cerassi species. ЗАКАБИВАЊЕ, n. bas Inrauben, infumаtiо. 3AKйЩАТн, шам, v. pf. (у Дубр.) н. п. кошуље, ЗАКАЪйBATи, кађујем, v. impf. апеаифеп, in- т. б. потопити у воду, einweimen, aqua perfumo.

fundеre, cf. покиселити. ЗАКАЗАТн, закажем, v. pf. 1) fagen, dico, jubeo : закЛАД, m. (ю јужн. кр.) 3) лијепе хаљине, Сваки својој заказаше војсци

оружје, и остале драгоцјене ствари, раз 2) нме (у пјесми), Ramen geben, nominare, Kleinod, ornamentum. 2) das Pfand, pignus. cf. надјести:

cf. залога. и лепо му име заказаше

ЗАКЛАДА, f. (у Ц. г.) vide заклад : ЗАКАЗйвањЕ, n. баз бадеп, еdiсtum.

А у цркве црковне закладе ЗАКАЗйвАти, казујем, v. impf. fagen, dico. : ЗАРЛАЊАЊЕ, n. дав ефӣgent, dеfеnѕiо. ЗАКАМЕНити ск, нім се, v. г. pf. (у ц. г.) vide ЗАКЛАЊАТн, њам, v. impf. fфugen, defendo :

оқаменити се: Тако ми се не закамени- Дора ће те собом заклањаши ло дијете у жени! теле у крави! јагње у ЗАКЛАЊЕ, n. Bag ОФlayten, mactatio : овци! свако сјеме у баштини, и дух у ко- Јели веће јање за заклање ? стима!

ЗАКЛАПАЊЕ, п. 1) ба8 Зидефеп, ореrіtіо (?). ЗАКАнити ск, заканцм се, v, r. pf, jih ent(Фlie- 2) das Verschließen, occlusio. Ben, statuo.

ЗАКлапATH, закладам, v. impf. 1) н, п. лонац,

[ocr errors]

mesco.

Клати се:

кмет.

копчати.

зидефеп, ореrіо, 2) н. п. кућу, собу, per: ħy, coby, bajar, verschließen, claudo, cf. 3afdließen, claupo.

Кључати. алкААпити, пим, v. pf. Офант befommen, spu- ЗАКЉучавањЕ, n, bas BerfФliepen, occlusio.

ЗАКЉУЧАВАти, кључавам, y. impf, perfФliepen, ЗАКЛАти, кољём, v. pf. 3) fФlaten, mаctо. 2) fig. occludo. "н, п. закла ме и удави ме ; закла ме без но-1 ЗАКЉУЧАК, чка, т. (у Боцн) у плетиће игле жа; закла по заклану, bеrbеrbеn, perdo: OHO ha bpxy, der Widerhaken an der HäkelЗаклала га пушка Црногорска —

nadel, uncus. ЗАКЛАти CE, кољем се, у. г. pf. ) fi Sen pal& ЗАКЉУЧАти, чам, v. pf, perfФliepen, occludo.

abschneiden, mactare se. 2) (y Y. r.) vide no- 3ÀKMETHTH, TÂM, v. pf. zum kmer machen, creo А удари сваки на својега,

ЗАкмЕтити ск, тим се, v. r. pf. кмет Ферден, Заклаше се с три четири стране

fio кмет. ЗАКлітити, заклатим, v. pf. БineinfФlagen, in-| зако, m. hyp. v. Зарија. figo.

ЗАкованиЦА, f. штап с краја закован, ein be: ЗАКЛЕПАК, пка, m. vіdе приушак.

schlagener Stock, baculus-ferratus. заклетва (заклетва), f. Der Оффик, jusju- ЗАКдвати, закујем, v. pf, perfфmiepen, concudo. randum.

ЗАКОВРНУти, коврнём, v. pf. у један пут зане. ЗАКЛЁти, закунем, v. pf. 1) einen befфwüren, moħu, plöglich erkranken, repentino morbo cor

obtestor. 2) den Fluch anheben, coepi maledi- ripior. cere, execrari:

ЗАковечити, чим, v. pf. н. п. реп (орт &#mеп, Кад закуну, сва се земља тресе

Hunde, Schweine) den Schwanz in einen Kranj ЗАКЛЁти CE, закўнём се, v. г. pf. fфwören, Ben flagen, retorqueo caudam. Eid ablegen, juro.

ЗАКОВЧАВАЊЕ, n. бав Зubüteln, fibulаtiо. ЗАКликTATи, закликћем, v. pf. Sen fаut bes | ЗАКОвчАВАти, ковчавам, v. impf. subüteln, fibulo.

Spechts hören lassen, sonum pici edo: 3a. 3AKOBYATH, yâm, v. pf. fubäkeln, fibulo, cf, sa

Кликта жуња, вила. заклинчити, чим, v. pf. (у Црмн.) заковати закозлик, m. tіdе козлац.

клинцем, реrnаgеn, clavum adigo. | ЗАКдлити, заколйм, v. pf. 1) обићи, итереп, ЗАклињАЊЕ, n. pas Befфwwren, obtestatio, ad- circumeo: circumvenio. juratio.

Три дана су пута заминули заклињАти, њём, v. impf. 1) кога, bеfфоören, Док су пусту воду заколили

obtestor. 2) заклнњати ђаволе, да кажу 2) (у Грбљу) н. п. лозу, т.ј. притаћн (удагдје је благо закопано, befфwüren, adju- рити колац уза њу), рrldcfen, paxillo figere. го. Приповиједа се да гдјекоји попови и закољ, m. (у Ц. г.) 1) заклање, баg ОФlayten, калуђери ноћу читајући некаке молишве mactatio: на закоњ, погледај како је преод заклињања заклињу ђаволе да им ка- тило. 2) покољ, bas Gemegel, caedes. 3) рав жу благо закопано, или да им изваде нз Berberben, pernicies: то је зако и убијмора новаца.

ство, cf. заклати. заклињАТИ СЕ, њем се, v. г. impf. fbmören, закољАК, закољка, т. у бравчета на грлу оно juro.

мјесто гдје је заклано, беr Einfфnitt am ЗАКлипити, заклёпим, v. pf. perriegein, obsero: Halfe geschlachteten Biebes, cicatrix bestiae

немојте врата заклиниши док ја не mactatae. дођем.

3ÁKOH, m. 1) die Religion, der Glaube, religio: BÁKAOH, m. Zufluchtsort, vor Wind und Regen кога си ти закона ? по нашем закону то (franz. abris), perfugium.

не може бити; не доноси закон. 2) бав ЗАКлонит, а, о, Офup bieteno, tatus :

beilige Abendmal, eucharistia : xajaemo ha saда идемо месту заклонишу

кон; данас сам узер закон, 3) bie Oitte, ЗАКлонити, заклоним, v. pf. fфirmen vor 28ino, das Geseg, mos, lex: Regen, Sonne, defendo.

Остави нам колу дара, закон ти је ЗАКлонити CE, заклоним се, y, r. pf. fi) fфugen, Сарајево огњем изгорјело! retten, defendo me.

Што у тебе зли закон постаде: заклоњАЊЕ, n. vіdе заклањање.

Да се љубе буле удовице, ЗАклоЊАти, њам, vide заклањатн.

Остављају лијепе ћевојке — ЗАклоњАТИ СЕ, њам се, vide заклањатн се. Наша невјесто, зла тн вечера! BÁKAT, m. 1) Schloß und Riegel, sera. 2) (y Тога закона нема овћенак Рисну) vidе заклопац.

ЗАКднощA, m. (у Босни) човјек од закона, н. ЗАклопAц, пца, т. беr Devel, operculuni, cf. п, поп или калуђер (особнто Турци зову

тако наше свештенике), Ser Pfleger Der Re: ЗАКлопити, заклопим, у. pf. 1) н. п. лонад, Бе:

ligion, cultor religionis. Decken, contego, cf. поклопитн. 3) н. п. ку; зікоп, m. bas 23egravnip, sepultura, cf. погреб.

[ocr errors]

заклоп.

[ocr errors]

ef.

Ногом

[ocr errors]
[ocr errors]

3AKONÁBÂHE, n. das Begraben, sepultura. | ЗАКРИВАТи, закривам, v. impf. н. п. виноград, 3AKOTIÁBATH, Kònâbâm, v. impf. begraben, sepelio. zudecken, bedecken, consterno, cf. sarprath. ЗАкопAВAТи ск, копавам се, v. r. impf. jih per: ЗАКРИвити, закривим, v. pf. у пјесми, мјесто schanzen, vallo munior.

скривиши: 3AKÒMATH, nâm, v. pf.1) begraben, sepelio. 2) (char- Јер је цару млого закривала ren (mit dem Fuße), rado.

ЗАКРИлити, закрилим, v. pf. ) unter feine Slügel ЗАКОПАТИ СЕ, пам се, v. r. pf. fiperfфандеп, nehmen, beschüßen, alis tego et defendo : CBeta vallo munior.

шестокрили аранђеле ! закрили ме крнЗакопинА, f. Der 2Incru, Reubeиф, ubi ego pri- лом својим;

mus coepi lаbоrаrе: то је моја закошина, Кад је Ђорђе Србијом завлад'о, т. ј. то је моје од старине, ја сам први то и Србију крстом прекрстно, почео.

и својијем крилом закрилио ЗАКдпитити, тим, v. pf. н. п. новаца, стоке, Од Видина па до воде Дрине erwerben, acquiro.

2) н. п. закрилила војска сву земљу, Бе: ЗАКОПЧАВАЊЕ, n. vіdе заковчавање.

Sefen, opprimo, cf. притиснути, прекриЗАКОПЧАВАТи, копчавам, vide зaкoвчавати. ЗАКОЧАти, чам, vide зaкoвчати.

ЗАКРИти, закријем, v. pf. (у Слав.) н. п. виноЗАКОРАЧИВАЊЕ, p. бie falfфеn gritte, impeditio, rpan, bedecken, judecken, consterno, cf. sarpзакорачити.

нути. ЗАКОРАЧИВАТи, рачујем, v. impf. falfфе Sritte | ЗАКРЙч, f. (у Ц. г.) Berbot, interdictam :

thun, imреdіrе ѕе: овај коњ све закорачује. Па је закрич Сефер учинно ef. закорачитн.

ЗАКРИЧАТи, чим, . pf. (у ц. г.) bеrbieten, inЗАКОРАчити, корачим, v. pf. einen falfфеn gritt terdico, cf. запријетити.

thun (fich verwickeln wie das Pferd das sich in 3ÅKPKHYTH, hêm, v. pf. verstopft werden, obturor : : die Stränge werwickelt), impedire se: ROH закркла цијев од казана. закорачи, кад

прекорaчи преко (ЗАКРКТАти, закркћем, v. pf. auffraфen, crocito: штрaнге, те му штранга дође међу ноге. А закркша тица злогласница закос, т. у планини мјесто гдје се може ко- | ЗАКРљЁштити, крљёштим, v. pf, т. б. очима, cata, das Mähdland, locus metendas.

von einem Betrunkenen. ЗАКдсити, закосим, v. pf. закосио у моју ли- ЗАКРМЕ.љити, љим, v. pf. Tugenbuttеr bеfоттеп,

BaAy, beim Maben sich in Nachbars Wiese ver- gramiosum esse. greifen, ein Otud Лафбаев 28ieje abmüben, ЗАКРОчити, закрочим, v. pf. (у Ц. г.) vidе окро

pratum vicini caedo. закоШАК, шка, m. Bie Офорtеlе.

Па закрочи дебелога Шарца ЗАКРАЈАК, закрајка, М. :

ЗАКРСтити, закрстим, у. pf: 1) н. п. челе, Бе Кад погледа на закрајак доњи —

freujet, ѕignаrе сruсе. Код Срба је и сад ЗАКРАЈинити, ним, v. pf. 8rieg bеgіnnеп, bellum обичај у Србији, кад који нађе челе ушу

infero: кад су Нијемцн закрајиннин. ми, а он изреже секиром крст на кори оноЗАКРАЈинити ск, нӣ се, v. r. pf. закрајинило га дрвета у којему су челе, па други посли

ce, es ist Krieg entstanden, exortum est bel- је ако и нађе оне челе, не смије их исјећи. lum.

2) (у гојњ, прим.) водицу, т.ј. осветити, ЗАКРЪATи, ам, vidе закрхатн.

weiben, consecro. ЗАКРЪАТИ СЕ, ам се, vidе закрxати се.

ЗАКРШтвна вддицА, f. (у горњ, прим.) 28eib: ЗАКРітити, закрaтим, v.pf. коме штогод, еіnет waffеr, aqua lustralis, cf. водица.

etwas verwehren, prohibeo aliqua re. ЗАКРтожити, жим, v. pf. н. п. собу, у соби, ЗАКРАЪЙВАЊЕ, п. Зав Веrwepren, prohibitio. Schmuß und Unoronung machen im Zimmer, ЗАКРАТИВАти, краћујем, v. impf, perwehren, pro- spargere sordes per cubiculum. hibeo.

| ЗАКРУживАЊЕ, п. Зав Иmfreifen, comprehensio. ЗАКРВАвити, крвавим, v. pf. т. б. очима, mit | ЗАКРУживати, кружујем, v. impf. umfreifen, in

blutdürftigen Zugen ansehen, oculum quasi cru- die Runde sich zueignen, comprehendo. entum defigo in aliquem.

ЗАКРӰжити, закружим, v. pf. ишћreifen, in Sie ЗАКРЁнути, закрёнём, v. pf. feitwarts enter, Runde umfassen, complector circum circa. flecto.

| ЗАКРХАти, хам, vide зaбити. ЗАКРЕТАЊЕ, n. as Rentеn feitwart, flexio. | ЗАКРХАТИ СЕ, xам се, vide зaбити се. ЗАКРЕТАТи, крећем, v. impf. feitwärts lenten, ЗАКРЦКА, f. (у Новом саду) комадић чохе што flecto.

сурдомари између шва умећу, деr finjag, inЗАКРЖАВити, вим, vidе закрљавити.

sertum. ЗАКРЖЊАВИти, вим, vidе закршљавнти. ЗАКРЧйВАЊЕ, n. Bas Berrаmmen, obstructio. закРЖЊАТи, жам, vidе закршљати.

ЗАКРЧйвАти, крчујем, v. impf. реrrаmmeln, obЗАКРИВАЊЕ, p. Bag Зupeten, constratio, cf. за

struo.. гртање.

ЗАКРЧити, закрчим, v. pf. н. п. сва му је ав

ЧИТИ :

« PreviousContinue »