Page images
PDF
EPUB

Асан-пашине паланке, etact@en in aer:

цати се, аивflagen, calcitгаrе: Башрга се

БАУРА f. (у Банк

| БАХАТ, m. Ба

Зачу Раде

gewiß nicht, nequaquam auferes (facies).

бајалица :

BÀCT CATH

[ocr errors]

nieten

,

[ocr errors]

BÀXOPHOA

vidе мангуљица.

ее пушка,

vide

truncus.

АТ

,

[ocr errors]
[ocr errors]

(perdo, cf. погазити, покварити :

тисАти", ишём, v. pf. jertetert, Аавк би му ҷадор басписали

т. б. тргла се.

chlagen, recellere: bautura m, vide срећа.

\Батит, m. (у Барањн) ) vide палацка. 2) одбахат: За добрим се коњен паш | BATли*, adj. indecl, vide срећан.

сјечен прст, пребијен қључ, ein etimel, АТА. f (xen. pl. бата) (у ц.г., ital.batto) 1) vide | Бато, m. (јуж.) :) hyp. .

BATAHJA, m. der Glückliche, felix, cf. cpehan:

Јер је Лазо у боју башлија
Коли ништа. 2) оно дрво којим се скоруп Баток, m. (око Дунава доље од Пореча) ge:

триста база по туђим леђима не
ctany 6nje, der Butterstempel, pistillum

so viel als 6a60 (Water), pater.
Ти не пијеши млаћеницу, башом бнвену.
EÀTĀK, m. die Şüfte nebst dem Fuße beim Geflùs bien, nomen urbis.

БАТОЧИНА, f. мала варошица између Бакрдана
Н. П. путика, сахат, виноград и т. д., perbor: БАТРГАТИ СЕ, гам се,
ВАТАЛИЈА, f. Штогод покварено, н. п. пушка,

caxat, perdorbenes Zeug, res corrupta.
БАТАЛИЈА, f. vіdе битка.

v. impf. (у Славонији) er=
BATALBATи, батаљујем, v. impf. berlaffen, ne- БАӯК, m. 1) беr за
БАТАЉИВАЊЕ, П. даѕ Зеrwaprofen, nеglесtiо. БАТА, m. hyp. р. брау.

(у Бощи) вода која стоји

мања од језера, vidе бара.
БАТАЉИЦА, f. Der Xumpf Beg 2Гrms obre pano, БАЎКАЊЕ, п. 48

Wauwvau, terriculum.
БатаљКА, f. in per Repenwart: Хаљку на БАУкнути, баукне.
башањку, беr Otodt, baculus. cf. бата, ба- БАЎЉАЊЕ, П. Таб

v. impf. baubauen, terrifico.

v. pf. baubauen, terrefacio.

impf. (у Шумад.) ићи побаучке, највише се говори за малу дјецу, кад још не оту управо да Иду, него тако

j) у шута овца, сврака на крачи.

Ovis absque cornibus. 2) y oboj рио уба.

(Y AY6P.) 1) das Leugnen, infitiae: yaaхом, т. д. По плашити, кога особито виком

Удари габас. 2) Ctodjtrеіф, verbега: ударили му двадесет БАХНУти, бахна

pes. 4) хоћеш батину! би friegft (thut) е БАХОРЕЊЕ, BATHHAIDE, n. das Vorbringen von dummem Zeug, BÀXOPHTH,

бахаш од јунака
БАТИНАти, нам, v. impf. говорити којешта,

adesse.
dummes Zeug daherschwägen, nugari.
вітиниЦА, f. ) dim. р. батина. 2) оно на врху
рога у говечета, док се рог не очисти.

me je
Батити CE, тим се, v. г. pf, (у ц. г.) guruf:)

(

morbum, dolorem), cf. bajarh: : 18Prid | БахоРИЦА, Ғ. Су Боци) се заuberin, incanta trix

младу бахорима balовој ог у

gligo, desero.

2. брат. 2) тапфтар

dörrtes Fischfleisch

butyro faciendo:

m
gel, femur (volatilium).
БАТА", покварено, разваљено, запуштено,

Piscis arefactus.

[blocks in formation]

gii

schlagen mit Füßen, calci.

y, impf. уходу, т. ј. ба

БАТРЁЊЕ,

n. das Er БАТРИти, батрим,

muntern, animar
ВАтланти, баталйм, v. pf. н. п. пушку, сахат,

БАТӰН, батуна, m.
Bihorpaa, verlassen, verwahrlofen, desero.

на једном мјесту
ВАТАБАК, љка, m. vіdе батаљнца.

thuntern, animatio.

cf бадар.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

БАТАЉУШЕ, батаљўша, f.pl. у Тршићкој планн

ни једно брдо по коме су негда били вино-
гради па башањени, те сад гдјешто стоји

само сухо чокоће.
БАТАР, тра, m. у Мачви поток који на неко-
мјеста извире више Банова

поља,
а заљева кашто и нз Дрине и утјече у За-
савицу:
Иза Башра са села Салаша —

Тврде страже покрај Башра баща
вітати, батам, v. imрt. (ст.) (cf. ital. battere?)
- fФlagen, topfen, pulso :
Божић баща на

обоја врата,
Да унесе три товара злата

пјева се у
очи Божића.
БАТАчит, m. dim. p. батак.
BÀTHHA, f. (gen. pl. 6àtÂna)) der Stock, fustis.
башина. з) сулудаст човјек, bеr Otot, sti-

тута

БАЎЧАК, чка, mm.

сҒ.

, m

us incon

ide

ућн куда,

н пријетном,

бажо

Не би

[ocr errors]

cf.

of, бат, бакат

јалнца для quberiore

[blocks in formation]

doloris).

бак.
хаша. 2) ударити кога ба.
erschrecken, terrefacio:

ом и ршумом
Setrappe, incessus cum sonita

,
M, v. pf. unverhofft kommen, ex

Zaubern, incantatio (morbi,

impf. (у Боцн) gaubern, inзабољела глава, бахорнцу, мајко,

1 ne bacma

JYKAHTH (VON

canto

[blocks in formation]

Да би

Нешто
Her' MB зови

Mere
cf. врачара,

[ocr errors][merged small]

Нешто ме је забољела глава,

| вічBAHчиЦА, dim. ь. Бачванка. Her' ми зовн бахорицу, мајко,

БАЧВАР, m. који бачве гради, vidе качар. Да би мене младу бахорила

БАЧИВАТИ, бачивам, v. impf. (у ц. г.) vidе ба

цати : Дозвала је другу бахорицу Her' ми зови трећу бахорицу

Немојте ме у јаму бачиваш? BÀXTABE, n. 1) das Trappen, incessus cum 80. BÀYHJA, f. die Sennerei, locus et casa mulgennitu. 2) das Streiten, contentio.

dis aestate ovibus. cf. стан, катун. БАХТАТИ, башћем, v. impf. trappen, sоnitum | БачинА, f. 3) vidе бачија. 2) augm. D. бак: Ваedo incedens.

чина ка” н бaчина. ВАХТАТИ СЕ, башћем се, v. г. impf. око чега, вачити, бачим, (у Ц.г.) vidе бацити :

као препирати се, гонити се, ftreiten, con и бачи их небу у висине tеndеге: ми смо се бахшали, ја сам се с Бачи котле преко куће њим бахшао.

БАчиЦА, f. vіdе станарица. BAUÀKĀBE, n. das Umherwerfen der Füße, f. B. BÂYKÂ, f. adj. die Batschka, regio baciensis. von Kindern, jactatio pedum.

БАчки, кa, кo, Batfфеr, bаciensis. БАЦАКАТи ск, кам се, v. г. impf. н. п. ногама, БАЦА“, f. рупа на кући, куда излази дим, беr

mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes. Rauchfang, das Rauchloch, fumarium, cf. KOMUH, ВАЦАљКА, f.

димњак. ВАЦАЊ, цња, т. кошар (као качица без н віЏАк“, т. 1) (слабо се говори) bas 23ein, ber

једнога дна) што се по води баца те се Schenfel, crus. 2) vide homa. у њему риба хвата, eine 2Гrt Sifфreufe, nas-| БАЦАклиЈА, f. Bеr роlänber Outaten (wegen ber sae genus. .

geharnischten Beine), aureus hollandicus. BÂLÂBE, n. das leise Stechen, punctio lenis. БАдмЕТ, m. (у Хрв.) Ser Xauhfansfebre, purБАЦАЊЕ, n. Das 24Berfen, jactatio.

gator caminorum. cf. оџачар. ВАЦAТи, цам, v. impf. dim, b, бости, Leife fteфen, ваш", баша, т. предњи крај од лафе, беr leniter pungo.

Vorvertheil des Schiffes, prora. ВАЦАти, цам, v. impf. 1) werfen, jacio. 2) пуш-| БАш, gеrаvе, биофаив, ipsum, plane: баш не

ке, [ofфiepen, emitto iсtum, cf. метати. ћу ; нема баш ништа; баш сад дође. ВАЦAТи ск, цам се, v.r. impf. 1) werfen, jacere: БАША“, т. 1) у Србији ну Босни зову свакога

бацају се дјеца камењем. 2) бацати се но Турчина (који није бег или какав ага) баrama, ausschlagen, calcitrare.

шом (као у војводству што зову свакога БАцити, бацим, v. pf. 3) werfen, jacio. 2) пушку, варошанина господором), н. п. Усеин ба

[овјфiepen, emitto iсtum (највише се говори ша, Смаил баша и т. д. 2) башe, pl. (тако избациши пушку, и за то кад ко рече: су се у Србији звали јањичари послије баци неко пушку, други му одговори у пошљедњега Њемачкога рата), eine 2rt шали: а ти иди те је узми). 3) око на што, Adeliger, nobilium genus: feine Augen werfen auf etwas, es merken, ocu Оснлише баше Биоградске los conjicio, cf. oкoмити.

БАША, m. тако снахе у Сријему зову свекра. ВАЦити ск, бацим се, v.г. pf. 5)чим, wеrfеn, jacio: cf. бача. Прости Боже и бијела цркво,

BATTLÀNYK", m. die Würde eines 6ama, dignitas Да се бацим једном преко тебе

хой баша. 2) sich auf etwas hinwerfen, se conjicere: BÀLIÊHE,N.1) das Baschen (bamua ju einem fagen), Па се баци на рамена Парцу

appellatio toŨ 6ama nomine. 2) das fich-zumБАЦКАЊЕ, n. dim. р. бацање.

6awa-machen, rò facere se ipsum tov bama. БАЦКАТи, кам, dim, p. бацати.

3) das Leugnen, infitiatio. БАЦНУти, нём, v. pf. ftефеп, рungo.

BÁLIỆHE, n. das Betragen wie ein Bascha, affectaБАч, бача, m, vide станар.

tio dignilatis тоб баша. ВАЧА, m, (у војв.) тако жене зову свекра: Оти- БАшин, а, о, Beg 23afфа, той баша. ћи ће бача, остаће снаша.

БАШИНА, f. (у Ц. г.) cf. шарило. БАЧВА, f. (gen. pl. бачава) 1) велика каца за- БАшинскӣ, "ка, ко, зајфаг, той баша, тобу

днявена као буре, ein gropeg Sap, dolium: баше. Попише ми нз бачава пиво,

вішити, шим, v. impf. 1) кога, ҳи еіnет баща ! Поједоше из наћава мливо

јадеп, тәу баша appello aliquem. 2) што, 2) (у Барањи) стабло у прорасла црнога leugnen, infitiari, cf. 6ax.

лука, на којему је горе сјеме, cf. цволика. | Бішити CE, шём се, v. . impf. fit gum Safфа BÁTBAHHH, m. Einer aus der Bayka, Serbus e

тафеn, facere se ipsum tон баша. Бачка.

БАШити се, башём се, . r. impf. 1) is als HÁY BÁHRA, f. die Batscherin, femina baciensis.

Bascha betragen, stolz thun, affecto rom bana БічBAHCKй, ка, кӧ, Batfфеr, bаciensis.

dignitatem et jus: шта се башиш туда ? Бачванчк, чета, п. ein junger Batfфеr, puer

немојде се ти туда башиши! 2) vidе окаbaciensis.

нити се.

имати ни новац, а ма

ВАШИЦА
ЦА, f. (у Сријему) бе

primum. cf. ртница.
особито, н. оң живи

ustum

der Vorlauf

[ocr errors]

отишли на

П.

башка

ДЖАдучње,

abgesondert

нз беглука, узели

praestatio.

дијелнти.

impf. frobnen, angariam

[ocr errors]

m.

[ocr errors]

хой бёг.

и Златан

[ocr errors]

geboren,

ако ће имати

vinum BÈr ayr, m. 1) die Frobne, angaria, opera serva :
свога оца, т. і. не живи с оцем,
Башка ће нам дворе поградите

војницима дају барут.
rium, die Kammer, der fürstliche S daß, fiscus:

беглук. 2) беr fіѕсив, даѕ aera-
му све убеглук (Fonfidjirt).

BÈr Ay YÊE, n, der Frobndienst, operae servae
Лучити, чим, v. impf. abfonbern, ѕераго, БЕГ ЛУЧити, чим, у.

EH, E, n. das Absondern, separatio.
-қНЕЗ,
. Сf. кнез.

| БЕГ ЛУЧкӣ, кa, кo, н, п. чардак, амбар, berr=
5) у варошке преслнце оно горе
на што се повјесмо навија (а сеоска је | БЕГНУти, нём, (нст.) vidе бјегнути.

лука горе као лопатица), деr Roden, colus. БЕГов, а, о, бев је 33,
БАШОВА ГРАДИНА, f, vide Балшова градина.
2) оглавар коњски, беr palfter, capistrum. БЕГОВАЦ, беговца, р. einer von Оes Begs Reu=

miles, puer: Беговац је
ce ko pogno, der Grund und Boden wo einer

ст.) vidе бјегунац.
Съст.) vidе бјегунче.

бёдо) vidе биједа:
БАШЧЁни, на, но, Gartena, hortensis:
Сретосмо се на башчени врати :

Stute, equa arabs. cf. ar.

ein arabisches Stutenfüllen,
| БЕдник, m. (ис -

нос.) vide Биједин град.

нот.) vidе биједитн.
| БЁДРА, f. vіdе бедро:

БЕДРЕНӣ ПРАГ, оп- .

| БЁДРИЦА, f. (c-
човјеку кад хоће да покажу да га поштују, БЕЖАН, f. (исс -
Бiles quidam Turcarum: Живи као бег на БЁДРО, п. (р. бедра, gen. бёдара) Офеntеl, crus.
bet err, dominus, cf. бан, господар. 3) (у | БЕЖАН, m. CHсс.

| БЕЖАЊЕ, П. Снс -
БЁГАЊЕ, П. (ист.) vidе бјегање.
БЁГАти, гам, (ист.) vidе бјегати.

БЕгінИЦА, Г. (у Уж. н.) art 23irnen, piri genus. | БЕЖУНАР, безжу нара, т. (нст.) vidе бјежунар.
БЁГАЦ, бекцa, m. (ист.) vidе бјегац.
BĖTÊJ, Gereja, m. ein Fluß in Banat, fluvii nomen.

bÈ3*, m. vide

дна), Бреноб,
какво, чoxy, Gefalen finen, probo: Ко кога
БЁгиња, І. (у Дубр.) vidе госпођа. cf. бег.

, обие

БЕЗАзлен
преслица самотвора, па је јесто баш- БЕго,
віштина, f. 1), очевина, или оно мјесто гдје

solum natale. 2) das Grundstück, fun-
dus: :

башшина твоја .
Нико нема куће ни башшине :
Кућа му је камена пећина,
А башшина зелена планина
БАШЧА“, f. ) градина, Barten, hоrtus. 2) шљн-| БЁДА, f. (ист.) (voc
вик, или оно мјесто куд су посађене ја-

Иди бедо, араг.
буке и крушке, ОБtgarten, hоrtus.

БЁДАН, дна, дно, с

БЕДЁвиЈА, f. Irabife
БАШЧИНА, f. augm. D. башча.

БЕДЕвӣЈЧЕ, чета,
ВАШЧИЦА, f. dim. р. башча.

equula arabs:
БАШчовін", башчoвaнa, m. Oer Görtner, hor-

Још је даље tulаnus. cf. вртар.

БЁДЕм, І.

аче
БАШчдванКА, f. Die Bärtnerin, hоrtulаnа:

БЕДЕН,
Да су момци к'о румена ружа,

БЁдин ГРАД, m.
Art
Све бн Фрајле башчованке биле

БЁдити, бёдим,
БАШчовінцИЈА“, m. vіdе башчован.
БАЁНИЈЕ, П. vide дeније.
BĖ, interj. geb! abi:

Бе не лудуј моја снао драга
BÉBA, f. Kinderwort für ein kleines Kind, infans BÈAPHKA, f. eine
sermone infantium.

БЁДРИНИЦА, f. у
БЁБИЦА, f. dim. р. беба.

стојн:
Бывът, бевўта, т. (у Земуну) дошао у бевут,

т. б. обезнанно се, vidе незнан.
BĚr", m.:) Art Udel, dem Fürsten entsprechend, no Па потрње
Херцеговинн. 2) у Дубровнику реку свакоме | БЁТЕЊЕ, п.

БЕЗ, оқne,
pf. н. п. дјевојку, јело БЕЗадњНЦА

ten, homo toŨ 6èr,
беговац, ако не
гарац је магарац.

покровац.
БЁговица, f. bie Best
БЁГовски, кa, кo, be
БЕГУНАЦ, нца, m. Си
БЕГУНИЦА, f. (нст.
БЕГУНЧЕ, чета, п.

Мука наша, а

uxor той бег. тбёг gehörig, той бер. vidе бјегуница.

[ocr errors][merged small]

бе те било
ст.) vidе биједан.

ora

киња.

ба

ora багако лије

m. vide BHA.

бедевце

Экра.

Сломно му

бедру

gnitas

vidе биједник.

обедвије

Боцн) vidе довратник. attung Zepfel, mali species.

jagen), b-zumбаша.

Повадише сас

affecta

мача (ис.

ые бедринице
Vidе бедро:

од бедрице
vidе бијеђење.

[blocks in formation]

vidе бјежан.

vidе бјежање.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

(у Ц. г.) н. п.јама (која нем fundo carens.

f. ц. г.) vidе бездан: чсао, као јама беаадњиц

Arg, arglos, unschuldig,

1

sensus.

зазлен.

cura, securus,

BEBÀ3.1E HÔCT, f. die Unschuld, innocentia. БЕЗдЙНАЦ, нца, m. Siner von Бездни, БЕЗаконик, m, ein Renfф офne Religion, carens | БЕздински, кa, кo, von Бездин. religione (понајвише калуђери говоре).

БЁЗДРВАН, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. земља, т. ). БЕЗаконицА, f. Зrauenzimmer oyne Religion, raje nema Apsa, bolzlos, carens lignis. mulier carens religione.

БЁЗДУНІАН, шна, шно, berglo8, fublog, expers БЕЗАКОЊАК, m. (у Ц. г.) vidе безаконик.

cordis, sensus. БЕЗАкоЊЕ, n. (ст.) pie Зrreligion, impietas: Бќздушник, т. човјек, који не мари за душу УИнђији тешко безакоње:

(као да је и нема), беr реrѕlоfe, Sublofe, Не поштује млађи старијега

expers cordis, sensus: БЁЗАР, m. vіdе платнар.

Хајт? отоле Божи бездушници! БЕЗвоЖАН, жна, жно, gottlos, atheus.

Баволи вам понијели душу ! БЕЗБожник, m. ein Sottlofer, atheus.

БЕЗДУШІниЦА, f. женско, које немари за душу, БЕЗвожницА, f. Die Bottlofe, athea.

die Herzlose, Fühllose, mulier expers cordis, БЁзвожнички, кa, кo, Ser Giottlofen, atheorum. 5È360XHÔCT, f. die Gottlosigkeit, impietas. | БЕЗЙЛАН, ина, лно, aufribtig, ѕinсеruѕ, ef. беБЕЗвожњак, т. (у Ц. г.) vidе безбожник. BÈ36PATHUVA, f. die Bruderlose, quae caret fratre: BÈ3HMEHA HÈAJEDA, f. heißt die dritte Woche der

Па што те ти сестре безбрашнице großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. БЕЗБРИЖАН, жна, жно, for glos, forgenfrei, solatus Прва се недјеља зове чисша, друга аа

чисша, трећа безимена, четврта среБЕЗВЕРНйк, m. (ист.) vidе безвјерник.

докосна, пета глува, шеста чејешна, БЁзвиPHйк, m. (зап.) vidе безвјерник.

седма велика. ВќзвJEPHйк, т. (у ц. г.) који нема вјере, беr | БЕЗимени, на, но, патеn[ов, оқne tamen, anoTreulose, der Ungetreue, infidelis :

nymus. Од Турчина стара беа вјерника

БЕзистен“, т.: БЁзвоДАН, дна, дно, н. п. земља, мјесто, waffer Асан гради нове безиcшене los, carens aquis.

Да идемо нову безисщену везвоник, т. (у Грбљу) човјек који нема вола, | БЕЗЈік, m. Sülpel, stolidus : нан безјаче један,

der keinen Ochsen hat, bobus carens. Ja obe sagt z. B. der Vater zum Sohne, der etwas ријечи у Србији нијесам чуо, али се опо dummes gethan oder gesagt hat (cf. Sesjar in мињем да су они који имају своје волове den Truberischen Vorreden um A. 1560). орали од своје воље без н каке плате вӣзМАТАК, тка, т. кошница у којој нема онима који их немају; а тако кажу да се Tage, weiserloser Bienenstock, apes sine regina. отприје иу Грбљу чинило, али већ готово БЁзмитнй BP Ачи, м. р. који нијесу примали да је престао тај обичај.

Muta, unbestechliche Verzte, incorrupti medici БЁзглАВАН, вна, вно, 1) н. п. кућа, оқne Ober (беr beit. Rosmas uno Damian). cf. врачи.

baupt, з. 2. eine Samilie, деrеnt старјешина БЁзмливницА, f. у приповнјеци како је нека gestorben, carens principe, patre familias, ca најмљена жена жалећи туђега мужа говоpite. 2) жена безглавна, која нема мужа, pнла: „Ја сам јадна безмоливница, ја сам gattenlos, carens marito.

јадна бесолница” (т. ј. која нема млива БЕЗГЛАСАН, сна, сно, іtіmmlo8, voce саrеnѕ. COAH), die Mehllose, die kein Mehl bat, quae БЕЗГРЕШАН, ина, шно, (нст.) vidе безгрјешан. caret farina. БЕЗГРЕШност, f. (ист.) vidе безгрјешност. БЕЗовзЙРКЕ, т. б. без обзира, ohne umufeben, БЕЗГРИШАН, шна, шно, (зап.) vidе безгрјешан. sine respectu: оде безобзирке, т. ј. тако БЕЗГРИшност, f. (зап.) vidе безгрјешност. брзо да се није имао кад обазрети. БЕЗГРЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) junolo8, sine | вызовзЙРЦЁ, vidе безобзирке. noxa, sine peccato.

БЕздБРАЗАН, зна, зно, fфатIos, impudens, cf. БЕЗГРJEшност, f. (јуж.) бie бünolojigteit, une безочан. fchuld, innocentia.

БЕЗОБРАЗЛУК, m, vidе безобраштина. БЕЗДАН, m. (у Ц. г.) vidе бездана.

БездБРАЗник, т. дer Camtofe, impudens, cf. ВЁЗДАНА, f. 3) Ser 26 gruno, abyssus, cf. безад безочник. њица, бездан, безданица:

БЕЗОБРАЗНИЦА, f. Sie Obamlofe, impudenѕ fеЦар намаче два целата млада,

mina, cf. безочница. Откида их једног по једнога,

БЕЗОБРАштинА, f. (у Ц. г.) Die Unverfфamtbeit, Те их баца доле у бездану

Офamlоjigteit, impudentia, cf. безочанство. 2) код града Голупца јама с водом, пот. pr. ТвёздPJE, п. некако мјесто (?): БЁЗДАНИЦА (јама), f. (у Ц. г.) vidе бездана : Са безорја Турци кейсаше А то није ледена тавница,

вёзоЧАН, чна, чно, (у Дубр.) vidе безобразан. Но некака јама безданица

БЕЗочанство, n. (у Дубр.) vidе безобраштина. БЕЗдйн, Бездина, т. намастир у Банату, а: БЁЗочник, т. (у Дубр.) vidе безобразник. me eines Klosters, monasterii nomen.

| БЁЗочница, f. (у Дубр.) vidе безобразница.

ма

[ocr errors]

БЁЗУМЉЕЊЕ, п. ба$ Bethören, deceptio.н.зі за | БЁлити CE, белйм

рца, т. (ист.) vide брелокорац.

[ocr errors]

візочњака

hjecans

м.
дна, дно, чnfrumtbat,
f. vіdе безроткиња:

безродница

Всето

ачЊАК, m. vіdе безочник, онд
Ривица, f. Der Reftling, great cyprinus al-\БЕЛА НЕДЕЉА, f. (нст.) vidе бијела Недјеља, а
burnus minor.

Но да видиш ала и белаја

S. БЕЛАНЦЕ, П. (ист.) vidе бјеланце. Сите.
на tеine 2npermanstfaft bat, mulier. cа-БЕЛА ЦРКВА, f. (нст.) уide Бијела црква. А аз
f. која нема рода, еіn frauength: БЕЛАЦ, лица, m, (ист.) vidе бијелац. р., за

СЕ, са се, (нст.) vidе бјеласати се.
Lube moja
Как мн чедо честитује младо, но она |БЕЛЕГА, f. (нет.) vidе биљега. вино
Бауман, мана, мно, ипреrnünftig, demens: Pба БЕЛЕЖЕЊЕ, n. (нст.) yidе биљежење.нет

Дробњаци су безумни јунаци — нереа БЕЛЕНЗУКЕ*, зӱка, f.
Све Брђане безумне јунакея ( 14 |БЕЛЕЖити, жим, (ист.) vidе биљежитн. ян

БЕЛЕГИЈА*, f. vіdе гладилнца. А )

Daria
БЁзумити, мим, v. impf. betbüren, binter даѕ БЕЛЕти, белим, (ист) vidе бијељетн. апп
да отиде у село Млетичак, 11 ST9Р APEraБЕЛИЈА, f. т.ј. погача
да безуми Ченгић-Сманл-агу, а Ачаа

22 11 1Ana | БЕЛиДБА, f. (ист.) videбјелидба. ло)
Док окупим младе Морачане -

bujena, die Weiße, alba Арами им погач белију

dебјелило. рано

ст.) vidе бијелитв. отоб, men ovi indi solitum.

Videбјелица.90) - На

се, (ист.) vidе бијелитн се.
БЁКАВИЦА, f. 3) срицање у буквару, ба8 25u-sa2fermeln, tunicae

stabiren, syllabarum prolatio : yun bekaeuyy; Oj hebojko AHA
Офaf), balatrix:нађох село манитнјех људи, -s Ко ти среза с б

ст.) vidе бјенчаст. окто
Mges weibliches Unterkleid mit

muliebris genus, навіна

берчићу! флор БЁКАРИЦА, f. (у Грбљу) име кози, Зіеgеrnаmе, БЁлоБРК, m. (

Ис.

Бјелбейнук, л яваадна.
БЁкв, f. (у ц, г.) надимак женски. а на АТБЕлов, а, о, г.) vidе бјелов. Одоод от

све у беглук silina oid
pomen caргae іndі ѕоlitum. 11 1AHIBria | БЕлов, белова - Пр, (ист.) vidе бјелов. Чані

vidе бјелобрк. 90 онд БЕКЁљити ск, бекељим се, v. г. impf. на кога, - mit аlen 2Ceitungen.5 и 9999.02 БЕКНА, f. (у Ц. г.) надимак женски. Казвае Белогрли, ла

| БЕлдвАР, Беловара, т. (ист.) vide, Бјеловар,

(ист.) vidе бјеловљев. Тен зна ин бекнуши, т.ј. не зна ништа, ни про-БЕлдГУЗА, f. CHс) vide бeлoгуза. аячу нтрчаая | БЕлддАно, (и

Сяст.) vidе бјелограб.т.нан messer, convicium in cultrum plicatilem obtu- BEAOKOPAL

иб, (нст.) vide 6јелогрлн.

аст.) vidе бјелогуз.д. І.
Nацаа |БЕлдлик, а
белу зове: дај ми бемо бела лебанспод БЕЛТИм- ва

дняяяяма | Белонога, с
бела скута (т. ј. овца н јагње). С 1911
SÈAA, f. Frauenname, nomen feminae:
Бѣла, f. adj. (нст.) vidе бијела. он зан HP

| БЕЛУГ, ПП- нос.
БЕЛАИСАти, аншём, v. pf. ударите на белај, БЕЛУТАК. Ная

| БЕЛУТова - оГ.НТАполян | БЕЛУДІ Асс

| БЕЛУГА, Ғ. Са с videбјелуга. 7 pilio err m. der Unfall, das Unglüce, ma- GEAMHUA

ві. вата: :

[graphic]

Anis cogna

Cognatis:

ти си безрошкиња: 1

и ниђе нико нема рода

. і.

lift führen, decipeгe, cf. варати, завара-БЕЛАЕТн се, ийм се,

[ocr errors]

БЁзумЊЕ, п.

БЕЛило, п. (нст.) у
Unvernuft, dementia: 90. THISÈQhBA, f. (ucr.)

БЕлЙНА, f. (нст.)
Мој ујаче од Сибиња Јанко! он иднэв.
Немој дати умње за безумље ТАчі |БЕлити, белим, (н
BÈ3YMHÂK, m. der Unsinnige, demens.ro БЁЛИЦА, f. (нет.

БЁлнук“, m. ein La

[ocr errors][merged small]

Ma

и напроснх сто векавица и триста бека-
вица (у приповијеци). abriir) otos !

gina. . алн edici

[ocr errors][merged small]

БЕКЕЉЕЊЕ, n. Das Raulfletfфеп, rісtiо, што

ово

асам

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

infantium.

1 чайная | ВЕлдгРАВ, .. БЁКнути, бекнем, v. pf. ) büten, ballare. 2) не вѣлоГУЗ,

ufeben, , ј. тако

говорити.
БЁКутя, г. Офimpfwort für ein fbletes Sajbеn: БЕлдJУГ,

ens, cf.

sum, pravom.
Бұл, бела, т. (ист.) vidе бјел.
вѣля, г. (нст.) само у овој загонеци: Бела БєлоњА,

и он

udens, cf.

уіdе бјелодано.эд 29 30 ст.). vіdе бјелојуг. гача;

[merged small][ocr errors]

И пред њима Беау Станишића

[ocr errors]

гзочанство,

ист.) vidе бјелолнк. она ст.) vidе бјелонога. от т.т.) vidе бијелоња, од 1 ља да, може бити : белбим

.sgnol А) vidе бјелуг. Танд .

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]

БЕ», m.

[ocr errors]

(нст.) vidе бјелугов. 12 айн т. (ист.) vidе бјелутак. o, (ист.) vidе бјелушаст. та (ист.) vidе бјелушина... г.ная звонијв) vidе бјелика. . .они за vidе бијељ. .

онад

« PreviousContinue »