лија дрвима закрчена, verrammen, unzugang= lich machen, obstruo. (v. pf. verbutten, verfum= neђmen, paululum sumo: закуси мало; дај да закусимо што. 2) кога, Ginem Speife in ЗАКРШЉАВИти, вим, mern, im Badštbum ju=|ЗАКУСКУНИТИ, Ним, v. impf. н. п. коња, мет ЗАКРШЉАТИ, љам, rü bleiben, marcesco, cf. закржљавити, за- ЗАКРШЋÁВАЊЕ, n. 1) baš DeÉreuzen, crucis in- ЗАКРШЋАТИ, закршћам, vide закршћавати. нути му кускуне испод репа. ЗАКУЋИТИ, ЋИМ, v. pf. коме кућу, einen mit Laufe verfeben, domum providere: ја сам ти кућу закућио (укор). ЗАКУХАВАЊЕ, П. 1) vide замјешивање. 2) біе Gährung zu einem Kriege, Aufruhr u. s. w., fermentatio. ЗАКУХАВАТИ, закухавам, v. impf, 1) хљеб, vide замјешивати. 2) рат, кавгу, gäbren maden, fermento. ЗАКУХАВАТИ СЕ, кухавам се, v. r. pf. gåren, ferveo, paror. ЗАКУÁВАТИ СЕ, Куӑвам се, vide закухавати се. | ЗАКУХАТИ, хам, v. pf. 1) н. п. хљеб, vide зами ЗАКУÁВАЊЕ, П. vide закухавање. ЗАКУÁВАТИ, куâвам, vide закухавати. ЗАКУАТИ, âм, vide закухати. ЗАКУАТИ СЕ, âм се, vide закухати се. ЗАКУВА́ВАЊЕ, П. vide закухавање. ЗАКУВА́ВАТИ, кувавам, vide закухавати. јесити: Остављале дјецу неповиту, 2) кавгу, entiteђeн мафей, angetteln, exor dior. ЗАКУВАВАТИ СЕ, кувавам се, vide закухавати се. закУХАТИ СЕ, хам се, v. r. pf. entfteben, existo : ЗӑКУВАТИ, вâм, vide закухатн. 3ÀКУВАТИ СЕ, вам се, vide закухати се. ЗАКУКА, f. vide окука: А отоле мору на закуку. закухала се кавга. ЗАКУЦАВАЊЕ, П. baš Spineindlagen, immissio. ЗАКУЦАВАТИ, Куцавам, v. impf. Finein|dlagen, immitto. ЗАКУКАТИ, кӑм, v. pf. ben Rududlaut van fid |ЗАКУЦАТИ, цам, v.pf. 1) bineinfdlagen, immitto, неци:закукуљено, замумуљено, задевеће- | ЗАКУЧИВАЊЕ, n. 1) bas Spangenbleiben, zo ad ЗАКУП, m. ber Padt, conductio : дао под закуп. зӑкупник, m. (у Далм.) који што закупљује, ЗАКУПШТИНА, f. (у Далм.) баš Padtgut, conductum. ЗАКЎРЊАВИТИ, Вим, v. pf. (у Ц. г.) vide зади- ЗАКУСИВАЊЕ, n. verbal. v. закусивати. ЗАКУШЉАВИТИ, вим,) v. pf. vide закршља- ЗАЛАГАТИ, залажем, v. impf. 1) verpfanben, op- ЗАЛАГИВАЊЕ, П. bas Borlügen (unbdmei=]ЗАЛЕПЉИВАТИ, лепљујем, (ист.) vide заљеcheln), mendacia adulatoris. пљивати. ЗАЛАГИВАТИ, Лагујем, v. impf. око кога, vor=|ЗАЛЕСТИ, лезем, (ист.) vide заљести. lügen und schmeicheln, mendaciis et adulatione зáлET, m. der Ort wohin die Bienen zu fliegen sich angewöhnen, der Flug, quo apes volare uti. заладити, залади, vide захладити. ЗАЛАЂИВАЊЕ, n. vide захлађивање. ЗАЛЁТЕТИ, ТИМ, (ист.) vide залетјети. ЗАЛЁТИТИ СЕ, тим се, (зап.) vide залетјети се. 2) baš Umgeђen, zo circumvenire. 4) Баз| зӑЛЕТИТИ, тӥм, (ист.) vide заљетити. Gehen nach der Reihe, zò ire ex ordine. ЗАЛАЗ, m, (у Ц. г.) Иттед, circuitus, cf. | ЗАЛЕТЈЕТИ, Тӥм, v. pf. (југоз.) 1) Finter etwab заход. ЗАЛАЗИТИ, 3ӥм, v. impf. 1) за што, binter - ge ЗалÁМАТИ, зӑламам, v. impf, 1) н. п. виноград, fliegen, volo post -: залетјеше голубови за кућу. 2) irrefliegen, sevolo: нема голуба, ваља да је негдје залешио. 2) н. п. коња, laufen lassen, currere sino:/ А лабуда коња залећела 3AJETJETH CE, THм ce, v. r. pf. (jyroз.) anlaufen, aggredior. залЁЋЕТИ, летим, v. pf. (јуж.) vide залетјети. ЗАЛЁЋЕТИ СЕ, летим се, v. г. pf. (јуж.) vide залетјети се ЗАЛЕЋИ, лежем, v. pf. einniften Laffen, sino ut nidulentur : ако се често не чешљаш, залећи ћеш вашију у глави, abranfen, pampino. 2) н. п. чеп, апьесеп,|ЗАЛЁЋИ, залеже (залегне), v. pf. binreiden, anfringo. ЗАЛАПИТИ (залапити), залапим (залапим), Дочекаће залци у Мојанци, Отеће ти коња и оружје ЗАЛЕВА, f. (ист.) vide заљева. ЗАЛЕГАЊЕ, П. (ист.) vide залијегање. ЗАЛЕГАТИ, залеже, (ист.) vide залијегати, заледити, заледим, v. pf. zu Šiš maden, congelo : овај ће вјетар заледиши Дунаво. ЗАЛЁДИТИ СЕ, заледи се, v. г. pf. gufrieren, congelari. becen (bie dulb), sufficio : једва би му кућа за дуг залегла. ЗАЛЁЋИ СЕ, залежём се, v. г. pf. fid einniften, nidulor : није хтно да се чешља, па му се залегле ваши у глави. ЗАЛЕЧИТИ, залечим, (ист.) vide залијечити. зали, vide залих. залив, m. bie ai (im Gluße ober im Meere), sinus. ЗАЛИВА, f. (зап.) vide заљева. ЗАЛИВАЊЕ, (зап.) vide заљевање. ЗАЛИВАТИ, вам, (зап.) vide заљевати. ЗАЛИГАЊЕ, П. (зап.) vide залијегање. ЗАЛИГАТИ, залиже, (зап.) vide залијегати. ЗАЛИГИВАЊЕ, П. baš Serumfmeideln, blanditio. ЗАЛЕЂАТИ, Ђам, v. pf. (fomifd) ben dmery im | ЗАЛИГИВАТИ, ЛИгујем, v. impf. око кога, berum= Rücken bekommen (z. B. durch Verkühlung), dorsi dolores contraho. Приповиједа се како је некакав Турчин код Србина на конаку казао да га иићанијем гуњем покрију да не би залеђао, па би га послије морали петнаест дана ондје понуђати. зӑлежаЈ, m. (у Далм.) vide парлог. fd meideln, blandior: залигује дијете око матере, или мати око дјетета. ЗАЛИЗАК, лиска, m. комад соли што су говеда зализала, ein angelectes tüc, res adlambita (?). ЗАЛИЗАТИ, Зӑлажем, v. pf. anleđen, adlambo. ЗАЛИЗИВАЊЕ, П. bas Unleđen, adlambitio(?). ЗАЛЁЖАТИ СЕ, жим се, v. г. рf. 1) fid verliegen | ЗАЛИЗИВАТИ, лизујем, v. impf. anleđen, ad(verfigen), verberben, situ corrumpi. 2) (у lambo. Далм.) н. п. виноград се залежао, vide упар-| ЗАЛИЈÈВАЊЕ, n. vide заљевање. ложити се. ЗАЛИЈЕВАТИ, Залијевам, vide заљевати. ЗАЛЕЛЁКАТИ, лелечём, v. pf. aufbeulen, exululo: | ЗАЛИЈЕГАЊЕ, п. баš inreiden jur Deđung ber Да не јекне нити залелече залÉпитн, залепам, (ист.) vide залијепити. ЗАЛЕПЉИВАЊЕ, п. (ист.) vide заљепљивање. Schuld, zo sufficere. ЗАЛИЈЕГАТИ, Залијежê, v. impf. birteiden, beđen (bie dulo), sufficio : једва залијеже за оно. зали пити, залијепим, v. pf. (јуж.) 1) што verfleiben, oblino. 2) (у Рисну) кога, obr= feigen, colaphum impingo, cf. ћушити. ЗАЛИЈЕТАЊЕ, П. (јуж.) 1) bas Kliegen binter etmas, zo volare post -. 2) bas Srrefliegen, zo sevolare. 3) Der Wnlauf, impetus. ЗАЛИЈЁТАТИ, Залијећем, v. impf. (јуж.) binter etmas fliegen, volo post -. 2) irrefliegen, sevolo. ЗАЛИЈЕТАТИ СЕ, залијећем се, v. r. impf. (јуж.) anlaufen, impetus facio. ЗАЛИЈЕЧИТИ, залијечим, v. pf. (јуж.) zubeilen, claudo vulnus sanando. залипити, залипам, (зап.) vide залијепити. ЗАЛИПЉИВАЊЕ, п. (зап.) vide заљепљивање. ЗАЛИПЉИВАТИ, липљујем, (зап.) vide заље пљивати. 3) кога чим, Çinem peife in Munò деbеn (z. B. der nicht selbst zu Munde kann), cibum in os ingero. 4) effen, comedo: ходи да заложимо; заложи мало хљеба; Да по кору хљеба заложимо ЗАЛОМАК, заломка, m. 1) оно што остане унутра кад се што заломи, ber Štummel, truncus. 2) заломци од лозе, біе Mebenfpite. |зАЛОМИТИ, заломим, v. pf. 1) внноград, alranen, pampino. 2) н. п. чеп, anbreden, anfringo. ЗАЛИСТАВАЦ, авца, m. везен (а кашто и на- зӑлисТак, ска, m. н. п. на дулцу (cf. епкало), valva. залисти, лизём, (зап.) vide заљести. ЗАЛИТАЊЕ, n. (зап.) vide залијетање. тати се. залити, залијем, v. pf. 1) н. п. цвијеће, begiefen, irrigo: Јер су моје залуд њекад биле сіріо. 2) залудим, (зап.) vide залудјети. ЗАЛУДЈЕТИ, Лудим, v. pf. (југоз.) irre werben, mentis errore afficior. залудник, m. (у Ц. г.) који залудан стоји, ein res otium suppeditans: А лулице моја залуднице! зÀлYдHÈ, HÂ, Hê, vergeblich, nichtig, eitel, inanis: Ма то тебе, залудња радости ЗАЛУБЕТИ, лудим, (јуж.) vide залудјети. |ЗАЛУѢЙВАЊЕ, п. 1) bas irre=werben, erratio. 2) das Bethören, deceptio. mentis errore afficior. 2) кога, bethören, deciріо: луд је и онако, немој га ти још већма за убиваши. Ти помузи разблудницу овцу, Залиј цвијет кроз танку свиралу (пјева се како је некака сеја Тодорова с овчаром родила дијете, па га негдје сакрили и кријући хранили, па једном кад је дјевојка у моби жела, запита је овчар|ЗАЛУЂИВАТИ, луђујем, v. impf. 1) irre merben, из брда од оваца свирајући у свиралу: јели цвијет облазила и заљевала, да не би увенуо, а она му пјевајући ово одговорила). 2) човјека, н. п. сребром, т. j. рас- |ЗАЛУЖИВАЊЕ, n. bas Deizen, maceratio. топити сребро па му сасути у уста (у ЗАЛУЖИВАТИ, лужујем, v. impf. beizen (von Србији се приповиједа да су у стара времена, особито Нијемци, овако заљевали издајнике и митнике). 3) vide затопити. 4) залила вода у што, fid ergießen, redundo: залила вода у кућу. зӑлитити, тӥм, (зап.) vide заљетити. зáaux, müssïg, ohne Arbeit, unbeschäftigt, otiose: воденица стоји залих (fonft онако); имате ли још коју столицу залих (überfluffig), cf. зали, залишан. заличити, заличим, (зап.) vide залијечити. Залишан, шна, щно überfluffig, superfluus, ef. залих. залог, m. bas Hfanb, pignus. ЗАЛОГА, f. 1) Serpfanbung, oppigneratio: дао у Serbern), liquore macero. Коже опанчари |ЗАЛУжити, залужим, v. pf. коже (код опан- tatio. ЗАЛУЧИВАТИ, Лучујем, v. impf. н. п. јагањце од оваца, abfegen, ablacto, Hunde an sich zu locken). замÁмити, замамим, v. pf. anlođen, allicio: замами псето, да не иде у планину за чобанима; залучити, залучим, v. pf. entwöhnen, abfegen,|зÄМАМА, f. bie locfpeife, esca (um weine, ablacto (von Rinbern fagt man одбити). ЗАЛУЧИТИ, ЧИМ, v. pf. утући бијелога лука, па залучити каково јело (помијешати га с јелом), као н. п. комбост, папулу, блитву, питије, кокошиње месо, и т. д., mit Knoblauch würzen, allio sativo condio. Зӑлф*, m. vide заф: Кафеџији залфе и филџане ЗАЉЕВА, f. (у Хрв.) кад се успе јомужа на киселу сурутку па оно што се дигне на врх, Irt faure Wild, oxygalae genus. Заљева је врло добра за јело. ЗАЉЕВАЊЕ, n. (јуж.) verbal. v. заљевати. ЗАЉЕВАТИ, вӑм, v. impf. (јуж.) 1) н. п. цвијеhe, begießen, irrigo. 2) човјека, cf. залити. 3) vide затанати. 4) заљева вода, fid er= gießen, redundo. 5) заљева чокоће, meinen, lacrymo. ЗАЉЕПЉИВАЊЕ, п. (јуж.) 1) ba3erfleben, oblitio. 2) (у Рисну) vide ћушање. ЗАЉЕПЉИВАТИ, љепљујем, v. impf. (јуж.) 1) ver= fleiben, oblino. 2) (у Рисну) vide ћушати. ЗАЛЕСТИ, лезем, v. pf. (јуж.) vide заћи, cf. заљећн. ЗАЉЕТИТИ, тӥм, v. pf. (јуж.) vom Sommer ûber= fallen irgenowo bleiben, überfommern, aestatem ago (transigo), aestivo. 3ЉЕЋИ, заљежем (заљегнём), v. pf. 1) vide заћи, cf. заљестн. 2) vorbei fein, transire, cf. проћи: Док залеже десета година ЗАЉУБАТИ, заљуљам, v. pf. 1) in Bewegung fegen, commoveo: вјетар заљуљао лађу. 2) žu wiegen anfangen, cunas moveo : Што колевка заљуљала, то мотика закопала. ЗАљуштак, тка, m. (у Боци) cf. придавак. ЗАљуштити, залўштим, v. pf. н. п. нокат, vide загулити. ЗА́МАВИЦА, f. (у Рисну) ber dwinbel, vertigo. ЗАМАГЛИТИ, Лӥм, v. pf. Каud maden, einen Rauchnebel um sich her verbreiten, fumum facio ex fistula. ЗАМАГЛИТИ СЕ, Ллим се, v. r. pf. пebelig werben, obnubilor: Новљанско се поље замаглило | Док нас хајдук у гору замами ЗАМАМЉИВАЊЕ, n. baš kocen, allectio, adescatio. ЗАМАМЉИВАТИ, мамљујем, v. impf. Lođen, allecto. ЗАМАН, umfont, frustra, incassum, cf. забадава, узалуд, заманице: Баба баби гребла лан, Да јој заман прође дан ЗАМАНДАЛИТИ, лим, v. pf. превући мандал преко врата, bas bor mit einem Balfen verriegeln, obice claudo: Ал' капија пуста затворена, Затворена и замандаљена ЗАМАНÉТАТИ, мӑнитам, vide замахнитати. ЗАМАНИЦА, f. Помоћ коју лађари на какијем мјестима узимају к обичнијем коњма људма који лађе вуку: Маницу; бно сам на заманици. ЗАМАНИЦЕ, adv. vide заман. чинили смо за ЗАМАНУТИ, заманём, vide замахнути. ЗАМАСТИТИ, замастим, v. pf. einfdmaljen, pinguedine condio. зÀМАТОРИТИ, РúМ, pf. veralten, senesco. ЗАМАЋИ, замакнём, v. pf. 1) fid bem 23lice ent= ziehen (entrücken), subduco me oculis: 3aмаче (замче) за брдо ; Кад замакне у Нови с ђевојком 2) омчу волу на рог, или уже на врат, иm Hals einen Strick legen, injicio: И замаче синџир око врата 3) (у Ц. г.) кога, auffnüpfen, suspendo, cf. објесити, замакнути. ЗАМАЋИ СЕ, замакнём се, v. г. pf. (у Ц. г.) fid aufnüpfen, se suspendere, cf. замакнути се: Ал ће ти се замакнуши љуба ЗАМАХАТИ, замашём (замахам), v. pf. замахао коњ воду, т. ј. не може да мокри; Ти проходај коња каравранца Можда ти је воду замахао ЗАМАХИВАЊЕ, n. baš usbolen, adductio brachii. ЗАМАХИВАТИ, махујем, v. impf. ausbolen, adduco brachium. ЗАМАЂИЈАТИ, јам, v. pf. (у Ц. г.) кога, vide | ЗАМАХНИТАТИ, Махнитам, 1) (у Дубр.) vide опчинити. cf. мађије. ЗАМАЗАТИ, мажем, v. pf. 1) zufdmieren, ver= fdmieren, oblino. 2) код господе новцима какону кривицу, burd Reftedung gut maden. ЗАМАЗИВАЊЕ, П. bas erfmieren, oblitio. ЗАМАЗИВАТИ, Мазујем, v. impf. verfdmieren, oblino. ЗАМАЙВАЊЕ, n. vide замахивање. ЗАМА́КАТИ, замачём, v. impf. eintunfen, immergo. ЗАМАКНУТИ СЕ, замакнём се, vide замаћи се. полудјети. 2) auf bumme Wrt fid verirren, aberro stultus. cf. залудјети. ro. ЗАМАХНУТИ, замахнём, v. p. 1) ausbolen um ju fdlagen, brachium adduco. 2) н. п. замахни те мрве (или ђубре) мало, megtebren, aver3) н. п. замахнули коњи некуд, па их не могу да нађем, bavon деђен, abire. ЗАМАШАЈ, m. ein Sieb, ictus. ЗАМАШАН, шна, шно, {wingbar (fo fdmer, baß man es, um es zu heben, schwingen muß), ponderosus, н. п. мач, нож, дрво, сабља. cf. замашит, ЗАМАШИТ, а, о, vide замашан: Лијева је замашиша рука ЗАМАШТАТИ, Там, v. pf. (у Ц. г.) vide опчи нити. ехогіог, н. п. заметнула се кавга, дијете. 2) чим,auflačen, sibi imponere, cf. заврћи се. ЗАМАШЋИВАЊЕ, n. baš Einfdymalzen, zo condire | ЗАМЕШИВАЊЕ, п. (ист.) vide замјешивање. pinguedine. ЗАМЕШИВАТИ, мешујем (ист.) vide замјешн ЗАМАШЋИВАТИ, машћујем, v. impf. einfdmals вати. ЗАМЕШТАЊЕ, П. (ист.) vide замјештање. (v. pf, н. п. ракију, mit|замЕШТАТИ, там, (ист.) замјештати. ЗАМЁДЉАТИ, замедљам, Sonig würzen, melle | ЗАМИЈЕНИТИ, замијеним, v. pf. (јуж.) 1) кога у condio. ЗАМЕНА, f. (ист.) vide замјена. ЗАМЕНИК, m. (ист.) vide замјеник. ЗАМÉНИТИ, заменим, (ист.) vide замијенити. нити се. ЗАМЕНИЦА, f. (ист.) vide замјеница. ЗАМЕРАЊЕ, n. vide замеравање. каку послу, erfegen, suppleo. 2) erfegen, com- ЗАМИЈЕНИТИ СЕ, замијеним се, т. г. pf. (јуж.) ЗАМИЈЕСИТИ, замијесим, v. pf. (јуж.) einteigen, das Brot anmachen, misceo aquam farinae. ЗАМИЈЕТИТИ, замијетим, v. pf. (у Дубр.) bemer= fen, animadverto. ЗАМИЛОВАТИ, Лујем, v. pf. lieb gewinnen, adamo. ЗАМЕСТИ, метём, v. pf. 1) Éebren (baš uѕe=| ЗАМИНА, f. (зап.) vide замјена. ridt in ben Bintel), converro. 2) verweђen заминӣк, m. (зап.) vide замјеник. (mit dnee), замео снијег; замео вјетар |ЗАМИНИТИ, заминим, (зап.) vide замијенити. ЗАМИНИТИ СЕ, заминим се, (зап.) vide замије пут. ЗАМЕСТИ, метём, v. pf. umrüßren (mifden) mit нити се. замиНИЦА, f. (зап.) vide замјеница. Кад десета замину година -- ЗАМЕТАН, тна, тно, н. п. посао, langfam, tarde procedens, cf. заметљив. ЗАМЕТАЊЕ, П. 1) bas Inlegen, injectio. 2) baš | ЗАМИРАВАЊЕ, n. (зап.) vide замјеравање. Seben in bie öbe, дав Nebmen auf bie dul= | ЗАМИРАВАТИ, миравам, (зап.) videsanјеравати. tern, sublatio. 3) баз UnzetteIn, excitatio. 4) baš ЗАМИРА́ВАТИ СЕ, миравам се, (зап.) vide заErmerben, acquisitio. мјеравати се. ЗАМЕТАТИ, замећем, v. impf. 1) н. п. жицу (на ЗАМИРАЊЕ, n. vide замиравање. вретено), уже (на колац), wie eine dlin | ЗАМИРАТИ, замирам, vide замираватни. ge binben, anlegen, injicio : Прасе репом ваз-| ЗАМИРАТИ СЕ, замирам се, vide замиравати се. дан замеће, али нигда узла не завеже. ЗАМИРИВАЊЕ, П. 1) bas Stillen, sedatio. 2) baš 2) на раме, auf bie dultern laben, tollo in Zuwachsen, zò ducere cicatricem. humeros. 5) anzetteln, excito, н. п. крајину,| ЗАМИРИВАТИ, Мирујем, v. impf. ftilen, sedo. кавгу. 4) ermerben, acquiro, н. п. коза, оваца. | ЗАМИРИВАТИ СЕ, мирујем се, v. r. impf. zuwad= ЗАМЁТАТИ СЕ, замећем се, v. г. impf. entfteben, exorior. заметљив, а, о, што чини замет, vide заметан. ЗӑМЕТНУТИ, нём, v. pf. 1) жицу (на вретено), уже (на колац), wie eine dlinge binben, an= legen, injicio. 2) auf bie dultern laben, tollo. 3) anzetteln, excito. 4) ermerben, acquiro, cf. заврћи. зӑметнути CE, нём се, v. г. pf. 1) entfteђen, fen, cicatricem ducere, cf. зарастати. ЗАМИРИСАТИ, Миришем, v. pf. anfangen ju rie: chen, olere coepi. ЗАМИРИТИ, замирим, v. pf. ftillen, sedo: |