Page images
PDF
EPUB

лија дрвима закрчена, verrammen, unzugang=

lich machen, obstruo.

(v. pf. verbutten, verfum=

neђmen, paululum sumo: закуси мало; дај да закусимо што. 2) кога, Ginem Speife in

ЗАКРШЉАВИти, вим, mern, im Badštbum ju=|ЗАКУСКУНИТИ, Ним, v. impf. н. п. коња, мет

ЗАКРШЉАТИ, љам,

rü bleiben, marcesco, cf. закржљавити, за-
кушљавити

ЗАКРШЋÁВАЊЕ, n. 1) baš DeÉreuzen, crucis in-
cisio. 2) das Weihen des Waffers, consecratio.
ЗАКРШЋАВАТИ, кршћавам, v. impf. 1) befreuzen|
(z. B. einen Baum mit Bienen), crucem in-
cido. 2) (у горњ. прим.) водицу, weiben, con-
secro, cf. светнти, закршћати.
ЗАКРШЋАЊЕ, П. vide закршћавање.

ЗАКРШЋАТИ, закршћам, vide закршћавати.

нути му кускуне испод репа.

ЗАКУЋИТИ, ЋИМ, v. pf. коме кућу, einen mit Laufe verfeben, domum providere: ја сам ти кућу закућио (укор).

ЗАКУХАВАЊЕ, П. 1) vide замјешивање. 2) біе Gährung zu einem Kriege, Aufruhr u. s. w., fermentatio.

ЗАКУХАВАТИ, закухавам, v. impf, 1) хљеб, vide замјешивати. 2) рат, кавгу, gäbren maden, fermento.

ЗАКУХАВАТИ СЕ, кухавам се, v. r. pf. gåren, ferveo, paror.

ЗАКУÁВАТИ СЕ, Куӑвам се, vide закухавати се. | ЗАКУХАТИ, хам, v. pf. 1) н. п. хљеб, vide зами

ЗАКУÁВАЊЕ, П. vide закухавање.

ЗАКУÁВАТИ, куâвам, vide закухавати.

ЗАКУАТИ, âм, vide закухати.

ЗАКУАТИ СЕ, âм се, vide закухати се.

ЗАКУВА́ВАЊЕ, П. vide закухавање.

ЗАКУВА́ВАТИ, кувавам, vide закухавати.

јесити:

Остављале дјецу неповиту,
Остављале т’јесто закухашо

2) кавгу, entiteђeн мафей, angetteln, exor dior.

ЗАКУВАВАТИ СЕ, кувавам се, vide закухавати се. закУХАТИ СЕ, хам се, v. r. pf. entfteben, existo :

ЗӑКУВАТИ, вâм, vide закухатн.

3ÀКУВАТИ СЕ, вам се, vide закухати се.

ЗАКУКА, f. vide окука:

А отоле мору на закуку.

[ocr errors]

закухала се кавга.

ЗАКУЦАВАЊЕ, П. baš Spineindlagen, immissio. ЗАКУЦАВАТИ, Куцавам, v. impf. Finein|dlagen, immitto.

ЗАКУКАТИ, кӑм, v. pf. ben Rududlaut van fid |ЗАКУЦАТИ, цам, v.pf. 1) bineinfdlagen, immitto,

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

неци:закукуљено, замумуљено, задевеће- | ЗАКУЧИВАЊЕ, n. 1) bas Spangenbleiben, zo ad

[blocks in formation]

ЗАКУП, m. ber Padt, conductio : дао под закуп.
ЗАКУПИТИ, закупим, v. pf. padten, conduco.
ЗАКУПЉИВАЊЕ, n. baš Padten, conductio.
ЗАКУПЉИВАТИ, купљујем, v. pf. padten, con-|
duco.

зӑкупник, m. (у Далм.) који што закупљује,
der Pächter, conductor.

ЗАКУПШТИНА, f. (у Далм.) баš Padtgut, conductum.

ЗАКЎРЊАВИТИ, Вим, v. pf. (у Ц. г.) vide зади-
мити (н. п. пушећи).

ЗАКУСИВАЊЕ, n. verbal. v. закусивати.
ЗАКУСИВАТИ, Кусујем, v. impf. 1) ein wenig in
sich nehmen, paululum sumo. 2) Kora, Einem
Speise in Mund geben, cibum in os ingero.
ЗАКУСити, закусим, v. pf. 1) ein wenig in fid

[blocks in formation]

ЗАКУШЉАВИТИ, вим,) v. pf. vide закршља-
|ЗАКУШЉАТИ, љам, вити.
ЗАЛАГАЈ, m. vide залогај.
3AлáгÂнЕ, n. 1) das Verpfänden, oppigneratio.
2) das Einseßen, oblatio. 3) das Füttern
(Eines der nicht selbst mit der Hand zum
Munde kann), pabulatio. 4) das Essen, man-
ducatio.

ЗАЛАГАТИ, залажем, v. impf. 1) verpfanben, op-
pignero. 2) н. п. вјеру, einfegen, dare, cf.

[blocks in formation]

ЗАЛАГИВАЊЕ, П. bas Borlügen (unbdmei=]ЗАЛЕПЉИВАТИ, лепљујем, (ист.) vide заљеcheln), mendacia adulatoris.

пљивати.

ЗАЛАГИВАТИ, Лагујем, v. impf. око кога, vor=|ЗАЛЕСТИ, лезем, (ист.) vide заљести.

lügen und schmeicheln, mendaciis et adulatione зáлET, m. der Ort wohin die Bienen zu fliegen sich angewöhnen, der Flug, quo apes volare

uti.

заладити, залади, vide захладити.
ЗАЛÀДНЕТИ, ДНй, vide захладнети.
ЗАЛÀДНИТИ, днй, vide захладнити.
ЗАЛАДЊЕТИ, ДНÉ, vide захладњети.
зӑлӑЂЕ, n. vide захлађе.

ЗАЛАЂИВАЊЕ, n. vide захлађивање.
ЗАЛАЂИВАТИ, лађује, vide захлађивати.
ЗАЛАЖЕЊЕ, П. 1) bas Sintergeben, zo ire post -.

[blocks in formation]

ЗАЛЁТЕТИ, ТИМ, (ист.) vide залетјети.
ЗАЛЁТЕТИ СЕ, тим се, (ист.) vide залетјети се.
ЗАЛЁТИТИ, Тӥм, (зап.) vide залетјети.

ЗАЛЁТИТИ СЕ, тим се, (зап.) vide залетјети се.

2) baš Umgeђen, zo circumvenire. 4) Баз| зӑЛЕТИТИ, тӥм, (ист.) vide заљетити. Gehen nach der Reihe, zò ire ex ordine. ЗАЛАЗ, m, (у Ц. г.) Иттед, circuitus, cf. | ЗАЛЕТЈЕТИ, Тӥм, v. pf. (југоз.) 1) Finter etwab

заход.

[ocr errors]

ЗАЛАЗИТИ, 3ӥм, v. impf. 1) за што, binter - ge
hen, eo post- 2) коме н. н. с леђа или
испријека, иmgeђen, circumvenio:
Већ залази њему испријека -
3) sich verirren, aberro. 4) nach der Reihe
gehen (z. B. von Haus zu Haus), ex ordine
ео. 5) кад ми год руке озебу, све ми за-
лази за нокше, cf. заћн.
ЗАЛАЈАТИ, јем, v. pf. anbellen, allatro.
ЗАЛÁМАЊЕ, П.1) baš Ubranfen, pampinatio. 2) baš
Anbrechen, anfractio.

ЗалÁМАТИ, зӑламам, v. impf, 1) н. п. виноград,

fliegen, volo post -: залетјеше голубови за кућу. 2) irrefliegen, sevolo: нема голуба, ваља да је негдје залешио. 2) н. п. коња, laufen lassen, currere sino:/

[ocr errors]

А лабуда коња залећела 3AJETJETH CE, THм ce, v. r. pf. (jyroз.) anlaufen, aggredior.

залЁЋЕТИ, летим, v. pf. (јуж.) vide залетјети. ЗАЛЁЋЕТИ СЕ, летим се, v. г. pf. (јуж.) vide залетјети се

ЗАЛЕЋИ, лежем, v. pf. einniften Laffen, sino ut nidulentur : ако се често не чешљаш, залећи ћеш вашију у глави,

abranfen, pampino. 2) н. п. чеп, апьесеп,|ЗАЛЁЋИ, залеже (залегне), v. pf. binreiden, anfringo.

ЗАЛАПИТИ (залапити), залапим (залапим),

[blocks in formation]

Дочекаће залци у Мојанци, Отеће ти коња и оружје ЗАЛЕВА, f. (ист.) vide заљева. ЗАЛЕГАЊЕ, П. (ист.) vide залијегање. ЗАЛЕГАТИ, залеже, (ист.) vide залијегати, заледити, заледим, v. pf. zu Šiš maden, congelo : овај ће вјетар заледиши Дунаво. ЗАЛЁДИТИ СЕ, заледи се, v. г. pf. gufrieren, congelari.

becen (bie dulb), sufficio : једва би му кућа за дуг залегла.

ЗАЛЁЋИ СЕ, залежём се, v. г. pf. fid einniften, nidulor : није хтно да се чешља, па му се

залегле ваши у глави.

ЗАЛЕЧИТИ, залечим, (ист.) vide залијечити. зали, vide залих.

залив, m. bie ai (im Gluße ober im Meere),

sinus.

ЗАЛИВА, f. (зап.) vide заљева. ЗАЛИВАЊЕ, (зап.) vide заљевање. ЗАЛИВАТИ, вам, (зап.) vide заљевати. ЗАЛИГАЊЕ, П. (зап.) vide залијегање. ЗАЛИГАТИ, залиже, (зап.) vide залијегати. ЗАЛИГИВАЊЕ, П. baš Serumfmeideln, blanditio. ЗАЛЕЂАТИ, Ђам, v. pf. (fomifd) ben dmery im | ЗАЛИГИВАТИ, ЛИгујем, v. impf. око кога, berum= Rücken bekommen (z. B. durch Verkühlung), dorsi dolores contraho. Приповиједа се како је некакав Турчин код Србина на конаку казао да га иићанијем гуњем покрију да не би залеђао, па би га послије морали петнаест дана ондје понуђати. зӑлежаЈ, m. (у Далм.) vide парлог.

fd meideln, blandior: залигује дијете око матере, или мати око дјетета.

ЗАЛИЗАК, лиска, m. комад соли што су говеда зализала, ein angelectes tüc, res adlambita (?).

ЗАЛИЗАТИ, Зӑлажем, v. pf. anleđen, adlambo. ЗАЛИЗИВАЊЕ, П. bas Unleđen, adlambitio(?). ЗАЛЁЖАТИ СЕ, жим се, v. г. рf. 1) fid verliegen | ЗАЛИЗИВАТИ, лизујем, v. impf. anleđen, ad(verfigen), verberben, situ corrumpi. 2) (у lambo.

Далм.) н. п. виноград се залежао, vide упар-| ЗАЛИЈÈВАЊЕ, n. vide заљевање.

ложити се.

ЗАЛИЈЕВАТИ, Залијевам, vide заљевати.

ЗАЛЕЛЁКАТИ, лелечём, v. pf. aufbeulen, exululo: | ЗАЛИЈЕГАЊЕ, п. баš inreiden jur Deđung ber

Да не јекне нити залелече залÉпитн, залепам, (ист.) vide залијепити. ЗАЛЕПЉИВАЊЕ, п. (ист.) vide заљепљивање.

Schuld, zo sufficere.

ЗАЛИЈЕГАТИ, Залијежê, v. impf. birteiden, beđen (bie dulo), sufficio : једва залијеже за оно.

зали пити, залијепим, v. pf. (јуж.) 1) што verfleiben, oblino. 2) (у Рисну) кога, obr= feigen, colaphum impingo, cf. ћушити. ЗАЛИЈЕТАЊЕ, П. (јуж.) 1) bas Kliegen binter etmas, zo volare post -. 2) bas Srrefliegen, zo sevolare. 3) Der Wnlauf, impetus. ЗАЛИЈЁТАТИ, Залијећем, v. impf. (јуж.) binter etmas fliegen, volo post -. 2) irrefliegen, sevolo.

ЗАЛИЈЕТАТИ СЕ, залијећем се, v. r. impf. (јуж.) anlaufen, impetus facio.

ЗАЛИЈЕЧИТИ, залијечим, v. pf. (јуж.) zubeilen, claudo vulnus sanando.

залипити, залипам, (зап.) vide залијепити. ЗАЛИПЉИВАЊЕ, п. (зап.) vide заљепљивање. ЗАЛИПЉИВАТИ, липљујем, (зап.) vide заље

пљивати.

[blocks in formation]

3) кога чим, Çinem peife in Munò деbеn (z. B. der nicht selbst zu Munde kann), cibum in os ingero. 4) effen, comedo: ходи да заложимо; заложи мало хљеба;

Да по кору хљеба заложимо ЗАЛОМАК, заломка, m. 1) оно што остане унутра кад се што заломи, ber Štummel, truncus. 2) заломци од лозе, біе Mebenfpite. |зАЛОМИТИ, заломим, v. pf. 1) внноград, alranen, pampino. 2) н. п. чеп, anbreden, anfringo.

ЗАЛИСТАВАЦ, авца, m. везен (а кашто и на-
кићен н. п. којекакијем ђннђухама и ма-
лијем шкољчицама и т. д.) комад сукна
или платна који жене, а особито дјевој-|залуд, vide узалуд:
ке, по острвима око Задра привежу одоз-
го уз прси (преко сиса).

зӑлисТак, ска, m. н. п. на дулцу (cf. епкало),
на чакширама, на ципелама, bie Rlappe,

valva.

залисти, лизём, (зап.) vide заљести.
залисци, зализӑка, m. pl. (у земуну) ber Rađen=
bart, genae pilosae.

ЗАЛИТАЊЕ, n. (зап.) vide залијетање.
ЗАЛИТАТИ, залићем, (зап.) vide залијетати.
ЗАЛИТАТИ СЕ, залићем се, (зап.) vide залије-

тати се.

залити, залијем, v. pf. 1) н. п. цвијеће, begiefen, irrigo:

[ocr errors]

Јер су моје залуд њекад биле
ЗА́ЛУДАН, дна, дно, müfig, nüg, otiosus.
ЗАЛУДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide залудјетн.
ЗАЛУдити, 1) залудим, v. pf. кога, bethören, de-

сіріо. 2) залудим, (зап.) vide залудјети. ЗАЛУДЈЕТИ, Лудим, v. pf. (југоз.) irre werben, mentis errore afficior.

залудник, m. (у Ц. г.) који залудан стоји, ein
müssiger, unbeschäftigter Mensch, homo otiosus.
ЗАЛУДНИЦА, f. eine ade bie bie uße verfdaft,

res otium suppeditans:
Тамбурнце моја дангубице!

[ocr errors]

А лулице моја залуднице! зÀлYдHÈ, HÂ, Hê, vergeblich, nichtig, eitel, inanis:

Ма то тебе, залудња радости ЗАЛУБЕТИ, лудим, (јуж.) vide залудјети. |ЗАЛУѢЙВАЊЕ, п. 1) bas irre=werben, erratio. 2) das Bethören, deceptio.

mentis errore afficior. 2) кога, bethören, deciріо: луд је и онако, немој га ти још већма за убиваши.

Ти помузи разблудницу овцу, Залиј цвијет кроз танку свиралу (пјева се како је некака сеја Тодорова с овчаром родила дијете, па га негдје сакрили и кријући хранили, па једном кад је дјевојка у моби жела, запита је овчар|ЗАЛУЂИВАТИ, луђујем, v. impf. 1) irre merben, из брда од оваца свирајући у свиралу: јели цвијет облазила и заљевала, да не би увенуо, а она му пјевајући ово одговорила). 2) човјека, н. п. сребром, т. j. рас- |ЗАЛУЖИВАЊЕ, n. bas Deizen, maceratio. топити сребро па му сасути у уста (у ЗАЛУЖИВАТИ, лужујем, v. impf. beizen (von Србији се приповиједа да су у стара времена, особито Нијемци, овако заљевали издајнике и митнике). 3) vide затопити. 4) залила вода у што, fid ergießen, redundo: залила вода у кућу. зӑлитити, тӥм, (зап.) vide заљетити. зáaux, müssïg, ohne Arbeit, unbeschäftigt, otiose: воденица стоји залих (fonft онако); имате ли још коју столицу залих (überfluffig), cf. зали, залишан.

заличити, заличим, (зап.) vide залијечити. Залишан, шна, щно überfluffig, superfluus, ef.

залих.

залог, m. bas Hfanb, pignus.

ЗАЛОГА, f. 1) Serpfanbung, oppigneratio: дао у

Serbern), liquore macero. Коже опанчари
залужују у варници.

|ЗАЛУжити, залужим, v. pf. коже (код опан-
чара), beizen, liquore macero.
|ЗАЛУПАТИ, залупам, vide забити.
ЗАЛУТАТИ, зӑлутам, v. pf. заћи с пута, ben
Weg verlieren, sich verirren, aberro:
Ил' је ђегођ с пута залушала
Ако буде с пута залушала,
Да Бог даде да ме скоро нађе
ЗАЛУЧИВАЊЕ, П. bas bforbern, baš Entmöhnen
(Absehen) der Lämmer, Kälber, Ferkel, ablac-

tatio.

[ocr errors]

ЗАЛУЧИВАТИ, Лучујем, v. impf. н. п. јагањце од оваца, abfegen, ablacto,

Hunde an sich zu locken).

замÁмити, замамим, v. pf. anlođen, allicio: замами псето, да не иде у планину за чобанима;

залучити, залучим, v. pf. entwöhnen, abfegen,|зÄМАМА, f. bie locfpeife, esca (um weine, ablacto (von Rinbern fagt man одбити). ЗАЛУЧИТИ, ЧИМ, v. pf. утући бијелога лука, па залучити каково јело (помијешати га с јелом), као н. п. комбост, папулу, блитву, питије, кокошиње месо, и т. д., mit Knoblauch würzen, allio sativo condio. Зӑлф*, m. vide заф:

Кафеџији залфе и филџане ЗАЉЕВА, f. (у Хрв.) кад се успе јомужа на киселу сурутку па оно што се дигне на врх, Irt faure Wild, oxygalae genus. Заљева је врло добра за јело. ЗАЉЕВАЊЕ, n. (јуж.) verbal. v. заљевати. ЗАЉЕВАТИ, вӑм, v. impf. (јуж.) 1) н. п. цвијеhe, begießen, irrigo. 2) човјека, cf. залити. 3) vide затанати. 4) заљева вода, fid er= gießen, redundo. 5) заљева чокоће, meinen, lacrymo.

ЗАЉЕПЉИВАЊЕ, п. (јуж.) 1) ba3erfleben, oblitio. 2) (у Рисну) vide ћушање. ЗАЉЕПЉИВАТИ, љепљујем, v. impf. (јуж.) 1) ver= fleiben, oblino. 2) (у Рисну) vide ћушати. ЗАЛЕСТИ, лезем, v. pf. (јуж.) vide заћи, cf. заљећн.

ЗАЉЕТИТИ, тӥм, v. pf. (јуж.) vom Sommer ûber= fallen irgenowo bleiben, überfommern, aestatem ago (transigo), aestivo.

3ЉЕЋИ, заљежем (заљегнём), v. pf. 1) vide заћи, cf. заљестн. 2) vorbei fein, transire, cf. проћи:

Док залеже десета година ЗАЉУБАТИ, заљуљам, v. pf. 1) in Bewegung fegen, commoveo: вјетар заљуљао лађу. 2) žu wiegen anfangen, cunas moveo : Што колевка заљуљала, то мотика закопала. ЗАљуштак, тка, m. (у Боци) cf. придавак. ЗАљуштити, залўштим, v. pf. н. п. нокат, vide загулити.

ЗА́МАВИЦА, f. (у Рисну) ber dwinbel, vertigo. ЗАМАГЛИТИ, Лӥм, v. pf. Каud maden, einen Rauchnebel um sich her verbreiten, fumum facio ex fistula.

ЗАМАГЛИТИ СЕ, Ллим се, v. r. pf. пebelig werben, obnubilor:

Новљанско се поље замаглило

|

Док нас хајдук у гору замами ЗАМАМЉИВАЊЕ, n. baš kocen, allectio, adescatio. ЗАМАМЉИВАТИ, мамљујем, v. impf. Lođen, allecto. ЗАМАН, umfont, frustra, incassum, cf. забадава, узалуд, заманице: Баба баби гребла лан, Да јој заман прође дан ЗАМАНДАЛИТИ, лим, v. pf. превући мандал преко врата, bas bor mit einem Balfen verriegeln, obice claudo:

Ал' капија пуста затворена, Затворена и замандаљена ЗАМАНÉТАТИ, мӑнитам, vide замахнитати. ЗАМАНИЦА, f. Помоћ коју лађари на какијем мјестима узимају к обичнијем коњма људма који лађе вуку: Маницу; бно сам на заманици. ЗАМАНИЦЕ, adv. vide заман.

[ocr errors]

чинили смо за

ЗАМАНУТИ, заманём, vide замахнути. ЗАМАСТИТИ, замастим, v. pf. einfdmaljen, pinguedine condio.

зÀМАТОРИТИ, РúМ, pf. veralten, senesco. ЗАМАЋИ, замакнём, v. pf. 1) fid bem 23lice ent= ziehen (entrücken), subduco me oculis: 3aмаче (замче) за брдо ;

Кад замакне у Нови с ђевојком 2) омчу волу на рог, или уже на врат, иm Hals einen Strick legen, injicio:

И замаче синџир око врата

3) (у Ц. г.) кога, auffnüpfen, suspendo, cf. објесити, замакнути.

ЗАМАЋИ СЕ, замакнём се, v. г. pf. (у Ц. г.) fid aufnüpfen, se suspendere, cf. замакнути се: Ал ће ти се замакнуши љуба ЗАМАХАТИ, замашём (замахам), v. pf. замахао коњ воду, т. ј. не може да мокри; Ти проходај коња каравранца Можда ти је воду замахао ЗАМАХИВАЊЕ, n. baš usbolen, adductio brachii. ЗАМАХИВАТИ, махујем, v. impf. ausbolen, adduco brachium.

ЗАМАЂИЈАТИ, јам, v. pf. (у Ц. г.) кога, vide | ЗАМАХНИТАТИ, Махнитам, 1) (у Дубр.) vide

опчинити. cf. мађије.

ЗАМАЗАТИ, мажем, v. pf. 1) zufdmieren, ver= fdmieren, oblino. 2) код господе новцима какону кривицу, burd Reftedung gut maden. ЗАМАЗИВАЊЕ, П. bas erfmieren, oblitio. ЗАМАЗИВАТИ, Мазујем, v. impf. verfdmieren, oblino.

ЗАМАЙВАЊЕ, n. vide замахивање.
ЗАМАЙВАТИ, àујем, vide замахиватн.
ЗАМАКАЊЕ, П. bas Einweiden, Gintunfen, im-
mersio.

ЗАМА́КАТИ, замачём, v. impf. eintunfen, immergo.
ЗАМАКНУТИ, зӑмакнём, vide замаћн.

ЗАМАКНУТИ СЕ, замакнём се, vide замаћи се.

полудјети. 2) auf bumme Wrt fid verirren, aberro stultus. cf. залудјети.

ro.

ЗАМАХНУТИ, замахнём, v. p. 1) ausbolen um ju fdlagen, brachium adduco. 2) н. п. замахни те мрве (или ђубре) мало, megtebren, aver3) н. п. замахнули коњи некуд, па их не могу да нађем, bavon деђен, abire. ЗАМАШАЈ, m. ein Sieb, ictus. ЗАМАШАН, шна, шно, {wingbar (fo fdmer, baß man es, um es zu heben, schwingen muß), ponderosus, н. п. мач, нож, дрво, сабља. cf.

замашит,

ЗАМАШИТ, а, о, vide замашан:

Лијева је замашиша рука

[ocr errors]

ЗАМАШТАТИ, Там, v. pf. (у Ц. г.) vide опчи

нити.

ехогіог, н. п. заметнула се кавга, дијете. 2) чим,auflačen, sibi imponere, cf. заврћи се.

ЗАМАШЋИВАЊЕ, n. baš Einfdymalzen, zo condire | ЗАМЕШИВАЊЕ, п. (ист.) vide замјешивање. pinguedine. ЗАМЕШИВАТИ, мешујем (ист.) vide замјешн

ЗАМАШЋИВАТИ, машћујем, v. impf. einfdmals
jen, pinguedine condio.
ЗАМЁДИТИ, замедим,

вати.

ЗАМЕШТАЊЕ, П. (ист.) vide замјештање. (v. pf, н. п. ракију, mit|замЕШТАТИ, там, (ист.) замјештати. ЗАМЁДЉАТИ, замедљам, Sonig würzen, melle | ЗАМИЈЕНИТИ, замијеним, v. pf. (јуж.) 1) кога у

condio.

ЗАМЕНА, f. (ист.) vide замјена.

ЗАМЕНИК, m. (ист.) vide замјеник.

ЗАМÉНИТИ, заменим, (ист.) vide замијенити.
ЗАМЕНИТИ CE, заменим се, (ист.) vide замије-

нити се.

ЗАМЕНИЦА, f. (ист.) vide замјеница.
ЗА́МЕРА, f. (ист.) vide замјера.
ЗАМЕРА́ВАЊЕ, n. vide замјеравање.
ЗАМЕРАВАТИ, Меравам, (ист.) vide замјеравати.
ЗАМЕРА́ВАТИ СЕ, меравам се, (ист.) vide за-
мјеравати се.

ЗАМЕРАЊЕ, n. vide замеравање.
ЗАМЁРАТИ, зàмёрам, vide замеравати.
ЗАМЁРАТИ СЕ, замёрам се, vide замеравати се.
ЗАМЕРИТИ, РИМ, (ист.) vide замјерити.
ЗАМЕРИТИ СЕ, рим се, vide замјерити се.
ЗАМЕСИТИ, замесим, (ист.) vide замијесити.

каку послу, erfegen, suppleo. 2) erfegen, com-
penso : замијенити своју главу, т. ј. кад чо-
вјек убије непријатеља прије него погине.
Срби кажу да је штета и срамота (једни
веле и грјехота) погинути не замијенив-
ши своје главе.

ЗАМИЈЕНИТИ СЕ, замијеним се, т. г. pf. (јуж.)
1) abgelöft werben, a statione recedo, recreor:
Што се синко не шће оженити
Да се стара замијени мајка
2) fein Seben theuer verfaufen (feinen Geinb
umbringen, ehe man auch selbst stirbt), hostem
occido antequam ipse moriar.

ЗАМИЈЕСИТИ, замијесим, v. pf. (јуж.) einteigen, das Brot anmachen, misceo aquam farinae. ЗАМИЈЕТИТИ, замијетим, v. pf. (у Дубр.) bemer= fen, animadverto.

ЗАМИЛОВАТИ, Лујем, v. pf. lieb gewinnen, adamo.

ЗАМЕСТИ, метём, v. pf. 1) Éebren (baš uѕe=| ЗАМИНА, f. (зап.) vide замјена. ridt in ben Bintel), converro. 2) verweђen заминӣк, m. (зап.) vide замјеник. (mit dnee), замео снијег; замео вјетар |ЗАМИНИТИ, заминим, (зап.) vide замијенити. ЗАМИНИТИ СЕ, заминим се, (зап.) vide замије

пут.

ЗАМЕСТИ, метём, v. pf. umrüßren (mifden) mit
bem Rodlöffel, misceo, н. п. замео као сви-
њама (кад се што рђаво зготови).
зӑместити, тӥм, v. pf. (ист.) vide замјестити.
зÁMET*, m. die Ungelegenheit, der Zeitverlust, mo-
lestia: уврати се к мени ако ти није замеш;
замеш ти је, дохвати ми то.
зӑметак, тка, m. ber erfte Infang einer rudt,
foetus, embryo.

нити се.

замиНИЦА, f. (зап.) vide замјеница.
ЗАМИНУТИ, заминем, v. pf. 1) н. п. за брдо, за
кућу, binter gehen, eo post ef. Заћи.
2) Kora, vorbei gehen, praetereo:
А сватови гору заминуще
Још озад га неки заминуще
3) vorbeifein (von ber 3eit), praetereo, cf.
проћи:

Кад десета замину година
ЗАМИРА, f. (зап.) vide замјера.

--

[ocr errors]
[ocr errors]

ЗАМЕТАН, тна, тно, н. п. посао, langfam, tarde procedens, cf. заметљив. ЗАМЕТАЊЕ, П. 1) bas Inlegen, injectio. 2) baš | ЗАМИРАВАЊЕ, n. (зап.) vide замјеравање. Seben in bie öbe, дав Nebmen auf bie dul= | ЗАМИРАВАТИ, миравам, (зап.) videsanјеравати. tern, sublatio. 3) баз UnzetteIn, excitatio. 4) baš ЗАМИРА́ВАТИ СЕ, миравам се, (зап.) vide заErmerben, acquisitio. мјеравати се. ЗАМЕТАТИ, замећем, v. impf. 1) н. п. жицу (на ЗАМИРАЊЕ, n. vide замиравање.

вретено), уже (на колац), wie eine dlin | ЗАМИРАТИ, замирам, vide замираватни.

ge binben, anlegen, injicio : Прасе репом ваз-| ЗАМИРАТИ СЕ, замирам се, vide замиравати се. дан замеће, али нигда узла не завеже. ЗАМИРИВАЊЕ, П. 1) bas Stillen, sedatio. 2) baš 2) на раме, auf bie dultern laben, tollo in Zuwachsen, zò ducere cicatricem.

humeros. 5) anzetteln, excito, н. п. крајину,| ЗАМИРИВАТИ, Мирујем, v. impf. ftilen, sedo. кавгу. 4) ermerben, acquiro, н. п. коза, оваца. | ЗАМИРИВАТИ СЕ, мирујем се, v. r. impf. zuwad= ЗАМЁТАТИ СЕ, замећем се, v. г. impf. entfteben,

exorior. заметљив, а, о, што чини замет, vide заметан. ЗӑМЕТНУТИ, нём, v. pf. 1) жицу (на вретено), уже (на колац), wie eine dlinge binben, an= legen, injicio. 2) auf bie dultern laben, tollo. 3) anzetteln, excito. 4) ermerben, acquiro, cf. заврћи.

зӑметнути CE, нём се, v. г. pf. 1) entfteђen,

fen, cicatricem ducere, cf. зарастати. ЗАМИРИСАТИ, Миришем, v. pf. anfangen ju rie: chen, olere coepi.

ЗАМИРИТИ, замирим, v. pf. ftillen, sedo:

[blocks in formation]
« PreviousContinue »