ЗАМИРИТИ СЕ, Рúм се, (зап.) vide замјерити се. [зАМЈЕШИВАТИ, Mјешујем, v. impf. (јуж.) baš ЗАМÉСИТИ, зӑмисим, (зап.) vide замијесити. Brot anmachen, farinam misceo aquae. замислити, лим, v. pf. benłen, animo conci- замЈЕШТАЊЕ, п. (јуж.) cf. банати се. ріо: Више ум замисли него море по- ЗАМЈЕШТАТИ, там, v. impf. (јуж.) т. ј. штап, cf. банати се. несе. на замку, т. ј. кад се повуче за крај да се одријешн, bie аfфe, macula. Кад није на замку свезано онда је мртво узице. ЗАМИСЛИТИ СЕ, лим се, v. r. pf. fidy in eban= |заМКА, f. 1) bie dlinge, laqueus. 2) свезати fen vertiefen, immergi meditatione. замистити, там, (зап.) vide замјестити. ЗАМИЦАЊЕ, n. 1) bie Entrûđung, subductio. 2) bas Unlegen (3. P. eines trides bem Ddfen um | замкнути, замкнём, v. pf. vide замћи. ben als), injectio. 3) bas Huffnüpfen, suspensio. ЗАМИЦАТИ, Мичём, v. impf. 1) entruden, submoveo. 2) anlegen (z. B. dem Ochsen einen Strict um ben als), injicio. 3) (у Ц. г.) auffnüpfen, suspendo. 4) замичу му очи за Дјевојком, fieht fie gerne. ЗАМЈЕНИК, m. (јуж.) ber Vertreter, vicarius: Јали за се нађи замјеника -3ÀМЈЕНИЦА, f. bie ertreterin, vicaria: ЗАМЛА́ДИТИ СЕ, замлади се, v. г. pf. н. п. рана, sich schließen, vernarben, clauditur vulnus ibique caro quasi juvenescit (млад), cf. замирити се. ЗАМЛАЂИВАЊЕ, n. bas Dernarben ber unbe, ЗАМЛАЂИВАТИ СЕ, млађује се, v. r. impf. jußei= зАМЛАЖЕЊЕ, П. bas Inmelfen, admulsio. Себе љубу, мајци замјеницу ЗАМЈЕРА, f. (јуж.) (мени се чини да се оваријеч не говори у Србији ни у Херцеговини, него само по војводству и то понајвише по варошима) baš Uebelneßmen, bie eleibi=|ЗАМЛАЋИВАЊЕ, п. 1) bas 26ftumpfen, retunsio. gung, offensio. ЗАМЈЕРА́ВАЊЕ, п. (јуж. cf. замјера) bas lebel- ЗАМЈЕРИТИ СЕ, рим се, v. г. pf. (јуж. cf. за- 2) (у Боци) vide ћушање. ЗАМЛАЋИВАТИ, млаћујем, v. impf. 1) abftumpfer, ЗАМЛЕЧИВАЊЕ, п. (ист.) vide замљечивање. вати. ЗАМЛЕЧИТИ, Замлечим, (ист.) vide замлије чити. ЗАМЛИЈЕЧИТИ, Зӑмлијечим, v. pf. (у Ц. г.) какав вир или крај у језеру, т. ј. утући много млијеча, да се риба потрује и изиђе наврх воде. Тако у Србији рибу трују дивизмом и зеленијем орасима, него се то и забрањује чинити, јер се потрују и мале рибе које нијесу за јело, и тако ее риба затире. Риба се тако може троватн само на онијем мјестима гдје вода не отјече. ЗАМЛИЧИВАЊЕ, п. (зап.) vide замљечавање. ЗАМЛИЧИВАТИ, МЛИчујем, (зап.) vide замљечн вати. ЗАМЈЕШИВАЊЕ, п. (јуж.) баз Инmaden bes23ro=|ЗАМЛИЧИТИ, замличим, (зап.) vide замлијечити. tes, panis mixtio. ЗАМЉЕЧИВАЊЕ, n. verbal. v. замљечивати. ЗАМЉЕЧИВАТИ, мљечујем, v. impf. (јуж.) cf.|ЗАМРЦАТИ, мрчём, v. impf. vom Dunfel überfallen замлијечити. werben, invenior a crepusculo. замНА, f. ријека у крајини Неготинској (утјече зАМРЧИТИ, чӣм, v. pf. (fderzmeife) auffdreiben, у Дунаво ниже Брзе Паланке). adnoto, in chartam conjicio. ЗАМӦлити, замолам, v. pf. кога, eine Mitte thun| ЗАМРШИВАЊЕ, n. bas Sernirren, perturbatio, perplexio. an wen, rogo quem. ЗАМОЛИТИ СЕ, замолим се, v. r. pf. коме, eine | ЗАМРШИВАТИ, мршујем, v. impf. verwirren, turbo. Ја сам мога заморио дору ЗАМОТАВАЊЕ, n. baš Ginwiceln, involutio. -- И далеко замкли у планину ЗАМУКА, f. ber Serbienft, lucrum, meritum, ef. замучити. ЗАМОТАВАТИ, Мотавам, v. impf. einwiceln, in- ЗАМУКИВАЊЕ, n. bas Werftummen, silentium. volvo. зAMÒTATH, Tâm, v. pf. einwickeln, involvo. ЗАМОТРИТИ, замотрим, v. pf. erfeben, erblicfen, aspicio. ЗАМОТУЉАЕ, Љка, т. баз 2üncel, sarcina. ЗАМОТЎЉАТИ, љам, v. pf. einwiđeln, involvo. замочити, замочим, v. pf. eintunfen, mergo. ЗАМРАЧИТИ, замрачим, v. p. verbunfeln, obscure. ЗАМРА́ЧИТИ СЕ, замрачи се, v. r. pf. bunfel werden, obscuror. ЗАМРЕЖИТИ, ЖИМ, v. pf. 1) wie mit einem Meße überzieben, irretio : да нема вјетра, пауци би небо замрежили. 2) н. п. замрежило поље, wie mit einem Neße überzogen werden (z. B. von einem großen Heere), irretior: Каконо је поље замрежило ЗÀMPÉTH, зӑмрём, (замръо, замрла, ло) (ист.) vide замријети. ЗАМРЗАВАЊЕ, П. баз Sufrieren, congelatio. ЗАМРЗÁВАТИ, мрзавам, v. impf. gefrieren maden, congelo. ЗАМРЗА́ВАТИ СЕ, мрзавам се, v. r. impf. zufrieren, congelor. ЗАМРЗИТИ, ЗИМ, v. pf. на кога, beginnen zu baffen, feinb merben, coepi odisse. ЗАМРЗНУТИ, нём, v. pf. gefrieren mađen, congelo: овај ће вјетар замрзнуши Дунаво. ЗАМРЗНУТИ CE, нём се, v. г. pf. žufrieren, congelor. ЗАМРИЈЕТИ, замрем, (замръо, замрла, ло) v. pf. (јуж.) außfterben, exstinguor, intereo : замрла кућа, село. ЗАМРИТИ, зӑмрём, (замръо, замрла, ло) (зап.) vide замријети. ЗÀМРКНУТИ, нём, vide замрћи. ЗАМРМЉАТИ, љам, } vide забрблати. ЗАМРСАК, СКА, m. etias vermiceltes (3.23. 3wirn), impeditum quid, tricae ? ЗАМѓСИТИ, замрсим, v. pf. verwiđeln, intrico. ЗАМРЋИ, замркнём, v. pf. vom Dunfel überfallen| merben, invenior a crepusculo; baђer замркаО а не освануо, von einem erfdywunbenen. cf. замркнути. ЗАМРЦАЊЕ, П. bas vom Dunfel überfallen werben, zo inveniri a crepusculo. ЗАМУКИВАТИ, мукујем, v. impf. verftummen, ob mutesco: Замукује Мамут-Беговићу — |ЗАМУКНУТИ, Нем, v. p. verftummen, obmutesco, cf. замућн. ЗАМУКНУТИ СЕ, кнём се, v. r. pf. verftummer, obmutesco, cf. замући се: Мучи вило, муком се замукла Мучи мајко, замукла се — ЗАМУМУЉИТИ, замумуљам, v. pf. у загонеци, cf. закукуљити. замусти, замузём, v. pf. теле кад не може да ce, anmelken (z. B. in Mund einem jungen Thiere das nicht selbst saugen kann), admulgeo. ЗАМУТИТИ, замутим, v. pf. trüb maden, turbo. ЗАМУЋИ, мукнём, vide замукнути. ЗАМУЋИ СЕ, мукнём се, vide замукнути се. ЗАМУЧАЊЕ, П. baš Serbienen, meritum. ЗАМУЧАТИ, Замучам, v. impf. verbienen, mereo. замучити, чим, v. pf. 1) кога, bemüßen, molestiam cui exhibeo. 2) што, verbienen, mereo, cf. зарадити. ЗАМУЧИТИ СЕ, ЧИм се, v. г. pf, коме, куда, fid zu Jemand bemühen, convenio : Већ у име Бога истинога И светога краља Дечанскога, Коме сам се данас замучио А што сам се стара замучила Од мојега до твојега двора зӑмчица, f. (у Рисну) dimpfwort für ein fdlim= mes Kind, convicium in puerum petulantem. cf. Замаћи. ЗАНÁвљање, n. baš Erneuern, innovatio. ЗАНАВАТИ, занављам, v. impf. (у Сријему) н. п. виноград, т. ј. носити нову земљу, те засипати око чокоћа, erneuern, innovo. занӑго, (у Ц. г.) vide заиста: Да се оће потурчит занаго — Али ћу га оженит' запаго ЗАНАДИТИ, ДИМ, v. pf, н. п. сјекиру, мотику, ver täblen, chalybe denuo induco. cf. надо. ЗАНАТ*, заната, m. baš Sanbwerf, ars. ЗАНÁтак, тка, m. dim. v. занат. ЗАНАТЛИЈА*, ЗАНАЏИЈА*, } m. der Handwerker, opifex. ЗАНÉМЕТИ, МИМ (ист.) vide занијемљетн. ЗАНЕМОЋи, немогнем, v. pf. разбољети се, er= franfen, morbo corripior. ЗАНЕОБРИВА́НИТи, бриваним, v. pf. (у Дубр.)|зÀНОКТИЦЕ, заноктица, f. pl. bie Magelmurfel, vide занеобријанити. ЗАНЕОБРИЈА́НИти, бријаним, v. pf. längere Seit paronychia, cf. накојеђа. ЗАНОРИТИ, занорим, v. pf. (у Ц. г.) vide заронити. занос, m. 1) кад се човјек занесе н. п. у болести, біe Fantafie (von Sranfen), perturbatio mentis. 2) der unterschiedliche Akzent, accentus proprius. ЗАНЁТИ CE, занесём се, (ист.) vide занијети се. eftimmen Gines um us= u= schlagen, zò dicere quem nolle. ЗАНЕЋИВАТИ, нећујем, v. impf. Einen um schlagen bestimmen, dico quem nolle. ЗАНИЈЕМЈЕТИ, мим, (занијемио, занијемјела) (југоз.) vide занијемљети. ЗАНИЈЁМЉЕТИ, мим, (јуж.) v. pf, veritummen, obmutesco. cf. занимити. заносим, v. impf. 1) vertragen, defero, aufero. 2) mit einem verschiedenen Ukzente fpreden, diverso accentu loquor : Латински му говори, Арбанаски заноси зандЋити, заноћим, v. pf. von ber Madt über= ertragen, delatio. 2) ber ЗАЊИЈАТИ, ЗаЊијам, vide зањихати. wegung feben, commoveo. зÀниЈети, занесём, (занно, занијела, ло) v. pf. | ЗАЊИЈАТИ CE, заЊијам се, vide зањихати се: (јуж.) 1) н. п. што за кућу, binter etmas tra: Ил' се сиње море зањијало gen, fero post 2) vertragen, aufero: зани- | ЗАЊИХАТИ, зањихам (зањишем), v. pf. in We= јела га вода, коњ, младост: Ако сам ти брата погубно, Мене јесте младост занијела, И ја сам се давно покајао 3) irre fübren, überhalten, in rationibus fallo, ЗАНИМИТИ, МИм, (зап.) vide занијемнти: занити, занесём, (занно, зӑнила, ло) (зап.) ЗАНИТИ СЕ, занесём се, (зап.) vide занијети се. ЗАНОВЕТАЛО, n. (ист.) vide зановијетало. ЗАЊИХАТИ СЕ, зањихам (зањишем) се, v. г. pf. in Dewegung geratben, commoveor : Заниха се из темеља кула зло, злӑ, зло, (злі, зла, зло, comp. гори), böfе, schlimm, malus. ЗАОБЛИЦА, f. (по југоз. кр.) бравче цијело с главом испечено или само одрто за таково печење, cin ganjes gebratenes daf ober 3iege, У божића три ножића: Трећим реже кобасицу ЗЛОВА, Е. мужевља сестра, біе dynagerin (bes Mannes divefter), glos, cf. зава: Сна' зайву папучицом чепа ЗАНОВÉТАТИ, Hòветам, (ист.) vide зановијетати. | зловин, а, о, ber drágerin, gloris. ЗАНОВÈТАШ, зановеташа, m. (ист.) vide зано- | ЭХОВИЦА, f. dim. v. заова. вјеташ. ЗАНОВИЈЕТ, f. (јуж.) 1) Geifflee, cytisus. 3) (у ЗАОГРТАЊЕ, n. vide огртање. Далм.) као сметња, или досада, cf. зано-|ЗАДГРТАТИ, грћем, v. impf. vide огртати. вијетати. ЗАӦГУМЧИТИ СЕ, чим се, v. г. р. н. п. брада, bu didt werben, fruticem imito. cf. огумак. ЗАНОВИЈЕТАЛО, m. vide зановјеташ. ЗАОГРНУТИ, огрнем, v. pf. vide огрнути. ЗАНОВИЈЕТАЊЕ, п. (јуж.) баз Mappern, blate- злод, m. vide заход. ratio. ЗАНОВИЈЕТАТИ, новијетам, v. impf. (јуж.). pern, blatero. ЗАЙДЕНУТИ, нём, vide заодести. зановит, f. (зап.) vide зановијет. тати. ЗАНОВИТАШ, зановнташа, п. (зап.) vide зановјеташ. ЗАОДЕСТИ, денем (дедем), (ист.) vide заодјести. ЗА ДЕТИ, Денем, (ист.) vide заодјети. зАДДИНУТИ CE, нём се, vide заодисти се. ЗАОДИСТИ, ДИНём (дидём), (зап.) videзаодјести. ЗАНОВЈÈТАШ, зановјеташа, m. који зановијета | ЗАОДИСТИ СЕ, Динем (дидем) се, (зап.) vide злодно, vide заходно. задЂЕНУТИ, нём, vide заођести. ЗАДЂЕНУТИ СЕ, нём се, vide заођести се. ЗА БЕСТИ,ђенем (ђедем), (јуж.) vide заодјести. ЗАОЂЕСТИ СЕ, ђенём (ђедем) се, (јуж.) vide заодјести се. за Бети, ђенем, (јуж.) vide заодјети: Трговачку робу прифатаћу, Зао ећу себе и дружину — ЗАБЕТИ СЕ, ђенём се, (јуж.) vide заодјети се. ЗАОКРЕНУТИ, òкренем, v. pf. кола, ummenben, verto, flecto. ЗАОКРЕТАЊЕ, П. bas Menben, versio. ЗАОКРЕТАТИ, Крећем, v. impf. umwenben, verto, flecto. ЗАДКУПИТИ, ПИМ, v. pf. 1) jufammentreiben, vor| fid ber treiben, cogo, ago. 2) vide обрлатити. ЗАДПУЦАТИ, Цӑм, v. pf. vide заинтачити. ЗАДРАТИ, заорêм, v. pf. 1) н, п, кукуруз, т. ј. поси- | јати га по неузораној земљи па онда узоратн, unterpflügen, inaro. 2) у туђу њиву, туђе њиве, überađern, agrum alienum aro. ЗАОРИТИ СЕ, Рим се, v. г. pf. wičerballen, widerschallen, resono. ЗАОСТАЈАЊЕ, n. cas 3urücbleiben, remoratio, remansio. ЗАОСТАЈАТИ, јем, v. impf. zurüdbleiben, remoror. ЗАОСТАТИ, останем, v. pf. zurüdbleiben, re-| ЗАПАДАТИ, Дâм, v. impf. 1) fallen binter etmas oder in etwas, cado post aut in quid. 2) ge= rathen (z. B. in Gefangenschaft), cado. ЗАПАДНИ, Нá, нô, weftlid, occidentalis. ЗАПАДНУТИ, днём, vide запасти. западњи, ња, њê, vide западни. ЗАПАЗАРИТИ СЕ, пазарим се, v. pf. забунити се пазарујући, in Hanbeln fid vertiefen : кад се запазари, ласно је од трговца украсти. ЗАПАЗИТИ, зӥм, v. pf. 1) liebgewinnen, adamo. 2) bemerfen, observo, conspicio. 2) vide упам тити : Знате л', ћерке, јесте л' запазиле ЗАПАЙВАЊЕ, П. vide запахивање. ЗАПАЙВАТИ, Паујем, vide запахивати. ЗАПАЈАЊЕ, n. bas Eranfen, zo potum praebere. ЗАПАЈАТИ, запајам, v. impf. tränfen, potum prae beo: Те запаја рањене јунаке ЗАПАЛАНГАТИ, гӑм, v. pf. verriegeln, obsero : Ал' су врата од челика љута, Затворена и запаланғаша запалити, запӑлим, v. pf. 1) anzünben, incendo: запалио лулу, те пуши. 2) запално пушке, из топа, abfeuern, incendo. 3) запално пјешице (чак) у —, mobin eilen, petere coepit celeri gradu. ЗАПАЉИВАЊЕ, П. baš Unzünben, Tengen, incensio. ЗАПАЉИВАТИ, Паљујем, v. impf. anzünben, incendo. из Запамтити, тим, v. pf. gebenfen, im eòädtniß baben, memini. ЗАПАНУТИ, запанём, vide запахнути. ЗАПАПРИТИ, рим, v. pf. pfeffern (mit inbiani= schem Pfeffer), condio capsico annuo Linn. ЗАПАРА, f. 1) bie dmüle, tempestas fervida. 2) нашао се у запари, Serlegenheit, angustiae. ЗАПАРАВАЊЕ, n. bas Keinigen mittelft beißen Wassers, purgatio ope aquae fervidae. ЗАПАРА́ВАТИ, паравам, v. pf. н. п. буре, mit heißem Wasser reinigen, purgo aqua fervida. ЗАПАРАТИ, запарам, v. pf. почети парати (н. п. ножем по чему), aufrißen, strio, rimam facio. ЗАПАРИТИ, рим, v. pf. н. п. буре, т. ј. налити уњ вруће воде па га затиснути, да вода извуче ако у њему има какав рђав воњ, mit heißem Waffer reinigen, purgo aqua fervida. ЗАПАСАТИ, пашём, v. pf. in Saufen zieben, agmine incedo : запасале козе преко стране ; запасала војска око села, umzingeln, circumdo. ЗАПАСТИ, паднем, v. pf. 1) fallen binter ober in etwaš, cado. 2) н. п. у тамницу, geratben (in Gefangen daft), cado. 3) запао снијег до колена, ift in Menge gefallen. 4) коме што, anfallen, ju beil werben, obtingo: запало му да чини што хоће; Запало Циганину царство, па објесно свога оца; Што ће мени момче Биограче, Кад ми може запаси Сарајевче Запало ти у вијеку твоме Да обираш три Србске војводе ЗАПАТАК, тка, m. bas Érmorbene (an ief), acquisitum. ЗАПАТИТИ, Тӥм, v. pf. што, н. п. свиња, коза, оваца, fommen ju etmas, aufbringen, acquiro, comparo, cf. заметнути 2. ЗАПАЋАЊЕ, n. bas Wufbringen, Erwerben, comparatio, acquisitio. ЗАПАЋАТИ, ћам, v. impf. aufbringen, ermerben, comparo, acquiro, cf. заметати. ЗАПАХА, f. (у Рисну) кад чељаде пожути У образу па се мисли да га је запахнула змија или жаба губавица или псето, ber Anbauch, afflatus. ЗАПАХАТИ, хам, v. pf. vide запахнути. ЗАПАХИВАЊЕ, n. bas Unbampfen, advaporatio. ЗАПАХИВАТИ, Пахујем, v. impf. anbampfen, advaporo. ЗАПАХНУТИ, запахнём, v. pf. anblafen, anbaи= chen, adflo. ЗАПАШИТИ, Шам, v. pf. žum паша таđеn, creo zo» паша : Ћах на Босну тебе запашиши, А да купиш по раји араче Онђе ћемо њега запашиши ЗАПАШЊАЧА, Ғ. (у Далм.) vide пашњача. ЗАПЕВАЊЕ, П. (ист.) vide запијевање. ЗапÉвати, запевам, (ист.) vide запијевати. ЗАПЕВАТИ, запевам, (ист.) vide запјевати. ЗА́ПЕВКА, f. (ист.) vide запјевка. ЗАПЕВКА, Е. (ист.) vide запијевка. запенити, ним, (ист.) vide запјенити. ЗАПЕНУШИТИ, пенушам, (ист.) vide запјену шити, ЗАПЕРАК, запёрка, т. н. п. у кукуруза, у дувана, ber Beij, stolo. запети, запнем, v. pf. 1) anfpannen, intendo, н. п. пушку, стријелу, гвожђа, пругло. 2) за што, ftecten bleiben, impedior, offendo : запео својим колима за туђа. 3) boffärtig werben, elatus fio, c. понијети се. 4) запети плуг у земљу, кад хоће да се оре. ЗАПЕТЉАВАЊЕ, n. baš Ruflecten, Sufnöpfen, conclusio per nexum. ЗАПЕТЉАВАТИ, петљавам, v. impf. gufnüpfen, claudo. ЗАПЕТЉАТИ, Љам, v. pf. zufnüpfen, claudo per nexum. ЗАПЕТНИЦА, f. (у Ц. г.) стражњи крај од опанка, ber Sintere beil beš опанак, pars posterior чой опанак. ЗАПЕЋАК, ћка, m. bie Selle, spatium inter for-| nacem et parietem. ЗапÈЋИ се, печём се, v. pf. 1) запекла се душа у њему, каже се кад ко дуго живи, па се мисли као да душа из њега већ не може да изиђе. 2) запекао се човјек, кад за дуго не може на поље да изиде. | ЗАПЕЧАТИТИ, Тӥм, v. pf. verfiegeln, obsigno. ЗАПЕЧАЋАВАЊЕ, n. bas Berfiegeln, obsignatio. ЗАПЕЧАЋАВАТИ, чаћавам, v. impf. verfiegeln, obsigno. ЗАПИВАЊЕ, П. (зап.) vide запијевање. ЗАПИВАТИ, запивам, (зап.) vide запијевати. ЗАПИВАТИ, запивам, (зап.) vide запјевати, запивка, f. (зап.) vide запjевка. ЗАПИВКА, f. (зап.) vide запијевка. ЗАПИЈЕВАЊЕ, n. (јуж.) bas Unbeben beš Rlag= gesangs, naenia. ЗАПИЈЕВАТИ, запијевам, v. impf. (јуж.) ben Rlaggefang anbeben, naeniam dico. ЗАПИЈЕВКА, f. (јуж.) ber Klaggefang, naenia. запиЊАЊЕ, п. 1) баз Unfpannen, intensio. 2) baš Steckenbleiben an einem Hinderniß, impeditio. 3) das Hochfahren, superbia. ЗАПИЊАТИ, Њем, v. impf. 1) н. п. стријелу, пушку, fpannen, intendo. 2) за што, fteđen blei= ben, impedior. 3) hoffärtig werden, efferor. ЗАПИЊАЧ, запињача, m. (у Сињу) vide запи lutio. ЗАПИРАТИ, рем, v. impf. verfperren, occludo. ЗАПИРАТИ, запирам, v. impf. н. п. дијете, ab= waschen, abluo. запис, m. 1) ein Zališman, carmen (signum) magicum, cf. хамајлија. Записе од различнијех болести, а и од другијех зала, запнсују гдјешто и наши људи, али највише Турске хоџе. Гдјекојим се записима кади, алн их се највише носи уза се као хамајлија; а гдјекоји се и једу, н. п. од бијесна псетета запише се запис на горњој корн од куповнога хљеба (сомуна) па се она кора осијече и да болеснику те једе, а хљеб остане ономе који је записивао. 2) (у Шум.) у дрвету изрезан крст. Кад се носе крста, обиђе се трипут око оног дрвета (записа) н (под записом) поп чита молитве, по том се крст понови ножем, па се од свијеће откине мало војска, те се од њега начини крстић и прилијепи у онај поновљени крст. На чијој је земљн крст, онај донесе вина и меса те почасти крстоноше. На коме је дрвету оваки крст, с онога род не смије се млатити нити нањ пети, јер веле да је грјехота. ЗАПИСАТИ, запишем, v. pf. 1) auffchreiben, consigno. 2) н. п. од грознице, од главе, од бјесноће и т. д., einen Zalisman {dreiben, exaro carmen magicum. ЗАПИСАТИ СЕ, запишем се, v. r. pf. fid auf= schreiben lassen, z. B. zum Militär, do nomen. ЗАПИСИВАЊЕ, n. 1) bas 2uffdreiben, consignatio. |