нити.

2) bas iluffdreiben von Zališmanen, conserip-ЗАПЛЕНИТИ, заплёнам, (ист.) vide заплијеtio schedulae magicae. ЗАПИСИВАТИ, Писујем, v. impf. 1) auffdreiben,| ЗАПЛЕСТИ, плетем, v. pf. zufledten, replecto. consigno. 2) н. п. од грознице, од главе, einen Talisman schreiben, scribo schedam magicam.

ЗАПИСИВАТИ СЕ, писујем се, v. r. impf. fid ein=| schreiben lassen, do nomen.

запитати, запитам, v. pf. 1) anfragen, interro-
go, quaero. 2) (по југоз. кр.) занскати, ver=
Iangen, peto, quaero :

Што запиша силни Ахмет паша
То му царе драге воље даје
Пак запиша пива и јестива
ЗАПИТИВАЊЕ, n. 1) bie Infrage, interrogatio.
2) das Verlangen, petitio.

заплести се, плетём се, v. r. pf. fid vermiceln, impedior: Заалео се као пиле у кучине. ЗАПЛЕТАЊЕ, П. 1) bas Ruflecten, plexio. 2) bas Verwickeln, impeditio.

ЗАПЛЕТАТИ, плећем, v. impf. 1) zufledyten, plecto. 2) заплеће језиком, ftottern, haesito lingua.

ЗАПЛЕТАТИ СЕ, плећем се, v. r. impf. fid ver= wickeln, impedior.

ЗАПЛЕЋЕ, и. (у Ц. г.) ber Müdbalt, Beiftanb,
subsidium : Јако браство брзо заплене.
ЗАПЛЁХАТИ, заплёхам, vide запљехати.
BÀNAHBATH, BÂM, v. pf. hineinschwimmen, insilio
in aquam.

ЗАПИТИВАТИ, питујем, v. impf. 1) anfragen, in-
terrogo, quaero. 2) verlangen, peto, quaero.
запити се, запијем се, v. г. pf. fid verlieren
zum Trinken, abeo bibitum.
ЗАПИТКИВАЊЕ, n. dim. v. запитивање.
ЗАПИТКИВАТИ, Питкујем, v. impf. dim. v. За-| ЗАПЉÉАТИ, запљеам, vide запљехати.

ЗАПЛИјенити, занлијеним, v. pf. (јуж.) zufams
menplündern, populando congero.
ЗАПЛИНИТИ, заплйним, (зап.) vide заплијенити.
ЗАПЉАЧКАТИ, кам, vide заплијенити.

питивати :

Плачући га залишкује мајка
ЗАПИШАВАЊЕ, П. bas Spineinpiffen, imminctio.
ЗАПИША́ВАТИ, Пишавам, v. impf. bineinpiffen,
immingo.

ЗАПИШАТИ, Щӑм, v. pf. bineinpiffen, immingo.
ЗАПИШТАТИ, Тӥм, v. pf. 1) н. п. запишта пи-|
ле, ju pipen anfangen, pipio :
Загракташе црни гавранови,
Запишшаше сиви соколови
2) jammervoll auffdreien, querulus exclamo:|
А запишша љуба Драгијина
ЗАПЈЕВАТИ, вам, v. pf. (јуж.) anfangen zu fin=|
gen, coepi canere.

ЗА́ПЈЕВКА, f. (јуж.) bie Zobtenflage, naenia, cf.
запијевка.
запнити, нам,

(v. pf. (jyж.) schäu

ЗАПЈЕНУШИТИ, пјенушим, men, spumo.
ЗАПЛА́ВЕТИ, (ист.)).

ЗАПЛАВИТИ, (зап.) вим, vide заплављети.

ЗАПЉЕСКАТИ, запљескам (запљештём, запљешћем), v. pf. рукама, auflat сеп, арplaudo.

ЗАПЉЕХАТИ, запљехам, v. pf. (јуж.) Sinein= schlagen, immitto.

ЗАПЉУВАЊЕ, П. aineinfpeien, insputio. ЗАПЉУВАТИ, запљувам, v. impf. bineinfpuđen, insputo.

ЗАПЉУВАТИ, Запљујем, v. pf. bineinfpuđen, in

spuo.

ЗАПљунути, нём, v. pf. bineinfpuden, inspuo :

запљуни ме, т. ј. попљуј ме, н. п. ако то није истина. ЗАПЉУСКИВАЊЕ, n. baš pineinfprigen, inspersio. ЗАПЉУСКИВАТИ, пљускујем, v. impf. binein=

fprigen, inspergo: запљускује вода у лађу, н. п. кад је лађа препуна, а душе вјетар. ЗАПЉУСНУТИ, нём, v. pf. bineinfprigen, inspergo. ЗАПОВЕД, f. (ист.) vide заповијед. ЗАПОВЕДАЊЕ, п. (ист.) vide заповиједање.

заплавити, вам, v. pf. auštreten, über dnem=|ЗАПОВЕДАТИ, Поведам, (ист.) vide заповијеmen, inundo.

дати.

ЗаплÁВЈЕТИ, (југоз.) (вим, v. pf. blau werben, ЗАПОВЕДИТИ, ДИМ, (ист.) vide заповједити.
ЗАПЛА́ВЉЕТИ, (јуж.) (livesco.
ЗАПОВЕДНИК, ведника, m. (ист.) vide заповјед-

ЗАПЛАВЉИВАЊЕ, n. baš 23Lauwerben, livor inci-
piens.
ЗАПЛАВЉИВАТИ, плављујем, v. impf. blau wer=|
den, livesco (z. B. Trauben, Pflaumen).
ЗАПЛАКАТИ, плачем, v. pf. aufmeinen, coepi
plorare.
ЗАПЛАМТЕТИ СЕ, (ист.)

пламтим се, v. r. pf.

ник.

ЗАПОВЕДНИЦА, f. (ист.) vide заповједница.
ЗАПОВЕСТ, f. (ист.) vide заповијест.
заповид, f. (зап.) vide заповијед.
ЗАПОВИДАЊЕ, п. (зап.) vide заповиједање.
ЗАПОВИДАТИ, повидам, (зап.) ѵіде заповије-

дати.

ЗАПЛАМТИТИ СЕ, (зап.) qufflammen, exarde- ЗАПОВИдити, дим, (зап.) vide заповједити.

ЗАПЛАМТЈЕТИ СЕ, (југоз.)
ЗАПЛАМЋЕТИ СЕ, (уж.) SCO.

sco.

ЗАПОВИДНИК, видника, m. (зап.) vide заповједник.

Зӑплашити, шим, v. pf. erfcređen, conterreo: ЗАПОвидНИЦА, f. (зап.) vide заповједница.

Мушкет виче а кобила риче, Пустога му коња заплашише, Он побјеже пољем зеленијем — ЗАПЛАТИ, заплеӑм, vide занлехати.

ЗАПОВИТЕТИ, заповједим, v. pf. (јуж.) vide заповједити.

ЗАПОВНЈЕД, f. vide заповијест:

Ако буде царска заповијед

та у зиду, те се задјене у друго шупље гвожђе које се промоли кад се врата затворе, да се врата не би могла отворити. запост, m. (у Ц. г.) кад се запости, Infang des Fastens, initium jejunii.

запостӑт, m. (у Дубр.) ber Meier, villicus. ЗАПОТИТИ, Запотим, v. pf. (по југоз. кр.) н. п. коња, vide ознојити.

ЗАПОТИТИ CE, запотим се, v. r. pf. (по југоз. кр.) vide ознојити се:

Ал' се момче игром запошило
ЗАПОЧЕТАК, тка, m. ber Infang initium :
Ал' да видиш јаду започешка
ЗАПОЧЕТИ (Започети), започнем, v. pf. begin=
nen, coepi, incipio.

ЗАПОЧЕТИ СЕ (започети се), започнём се, v.
r. pf. beginnen, coepi, incipior.
ЗАПОЧИЊАЊЕ, n. baš Reginnen, initium.
ЗАПОЧИЊАТИ, њём, v. impf. beginnen, molior.
| ЗАПОЧИЊАТИ СЕ, њём се, v. r. impf. beginnen,

agor.

ЗАПОДЈЕНУТИ се, не се, vide заподјести се.
ЗАПОДЈЕСТИ СЕ, дједе (дјене) сe, v. r. pf. fid| ЗАПРАГНУТИ, запрагнём, vide запраћн.
erbeben, entfteben, exorior, cf. заподјенути се: | ЗАПРАЖИТИ, ЖИМ, v. pf. vide запржити.
Док се прамен запобеде таме
ЗАПОЂЕНУТИ се, нê се, vide запођести се.
ЗАПОЂЕСТИ СЕ, ђеде (ђене) се, (јуж.) vide|
заподјести се.

ЗАПОЖАРИТИ, пожарим, v. pf. abbrennen (3. 23.
den Wald), ignem immitto (silvae).
ЗАПОЗНАТИ СЕ, знам се, v. г. pf. (ст.) erfannt |
werden, appareo, agnoscor:
Док се бијел данак запознаде
ЗапоЈ, запоја, m. ber Eranf, potio.
ЗапоЈати, јем, v. pf. vide запјевати :
И запоје тица шеврљуга

У питомој покрај Саве драчи —
ЗАПОЈИТИ, запојим, v. pf. tranfen, potum prae-

beo :

Трипут су ме у цркву водили, И трипут ме внном запојили ЗАПОМАГАТИ, Помажем, v. pf. повикати : помагајте! ¿u Hilfe! rufen, auxilium imploro. запон, m, bie Sooffart, fastidium.

ЗАПРАТИТИ, Тӥм, v. pf. verfdicen, amando. ЗАПРАЋАЊЕ, n. bas Rerfdiden, amandatio. ЗАПРАЋАТИ, ћам, v. impf. verfdicen, amando. ЗАПРАЋИ, запрагнём, v. pf. (у Ц. г.) запрагла (или запрагнула) стока, т. ј. престала давати млијеко. cf. засушити. ЗАПРАШИТИ, запрашам, v. pf. Staub erregen, pulverem excito.

ЗАПРАШКА, f. vide запршка.

ЗАПРДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide запрдјети.
ЗАПРДИВАЊЕ, П. bas läftige Dareinfragen, inter-
pellatio molesta.

ЗАПРДИВАТИ, Прдујем, v. impf. (fderbaft) La=
ftige Gragen thun, moleste quaero.
ЗАПРДИТИ, ДИМ, (зап.) vide запрдјети,
ЗАПРДИЦА, f. Iäftige Grage, molesta interrogatio.
ЗАПРДЈЕТИ, ДИм, v. pf. (јуж.) (derzhaft) binter
ftecten, bineinfteđen, insero post: запрдно
некаку кустуру за појас.

ЗАПРДНУТ, а, о, (fdimpflid) vergeğlid, obliviosus.
ЗАПРЂЕТИ, прдим, (јуж.) vide запрдјети.
ЗАПРЕГНУТИ, запрегнём, vide запрећн.

posco: много заиреда.

зAIPÉзÂHE, n. das Gürten, Schürzen, Aufschürjen, cinctio, accinctio.

ЗАПОНАЦ, запонца, m. (у Ц. г.) vide зубац 2. ЗАПОНКА, f. vide спонка. запонци, запонаца, m. pl. rt Pembarmelver=|ЗАПРЕГНУТИ СЕ, запрегнём се, vide запрећи се. zierung. ЗАПРЕДАЊЕ, П. Läftiges Gorbern, petitio. ЗАПОЊАЧ, поњча, m. (у Боци) vide пријечњак.| ЗАПРÉДАТИ, запрёдам, v. impf. läftig forbern, ЗАПОПАСТИ, паднем, v. pf. nidt Loslaffen mit Se= schwäg, non dimitto (non missura cutem nisi plena cruoris hirudo). ЗАПОпити, запопим, v.pf. 1) gum Priefter wei- ЗАПРЕЗАТИ, запрежем, V. impf. gürten, vor[dür= ben (einpopen), consecro sacerdotem. 2) baz jen, praecingo. ber (fomifd): einen bei ben Saaren friegen| ЗАПРЕКА, f. (у Дубр.) bas Merbot, interdictum. (wie ber if of ben Ranbivaten): запоӢику зÁПРЕКОВАТИ, кујем, v. pf. (у Дубр.) verbieten, ја тебе! чувај се да те не запопи. ЗАПОПИТИ СЕ, запопам се, v. гr. pf. jid jum| ЗАПРЕМАЊЕ, n. bas inneђmen, occupatio. Priefter weißen laffen, gemeint merben, con-| ЗАПРЕМАТИ, запрêмам, v. impf. einneђmen, ос

secror sacerdos. ЗАПОРАЊ, рња, m. (у Дубр.) од гвожђа или од дрвета као клин који виси поред вра

interdico, cf. забранити.

cupo.

ЗАПРЕМИТИ, запремим, v. р. н. п. мјесто, ¢in= пеђтеп, оссuро, cf. закрчити.

ЗАПРЕТ, m. mit Wide bebectes Geuer, ignis

nere contectus.

ci-|ЗАПЕЧИТИ, запрчим, v. p. како је запрчно нос, sich aufblasen, sufflare se.

mit ЗАПРУЂЕ, n. село код Дрине (под Лозницом), gleichsam Dünkirchen.

ЗАПРЕТАТИ, запрећем, v. pf. н. п. ватру, Asche zudecken, contego cinere: зaпpeħn jaje у ватру, нека се испече.

ЗАПРШКА, f. bie Einbrenne (?), quod incoquitur ЗАПРЕТИ, запрём, запръо, (ист.) videзапријети. cibo (farina et butyrum), cf. запрашка. ЗАПРЕТИТИ, запретам, (ист.) vide запријетити. | ЗАПСИВАЊЕ, n. bas idimpflice Seven, praefatio ЗАПРЕЋИ, запрегнем, v. р. н. п. скуте, ру- obscoena.

каве, [durzen, auffwürzen, succingo, cf. за-| ЗАПСИВАТИ, запсавам, v. impf. fdimpflid reben, obscoena praefari.

прегнути.

ЗАПРЕЋИ СЕ, запрегнём се, v. г. pf. fid) auf=|ЗАПСОВАТИ, запсујем, v. pf. fdimpflid reben, fdürzen, succingor, cf. запрегнути се. obscoena praefari.

ЗАПРÉЧАТИ, запречам, (ист.) vide запријечати. запт*, m. bie 3udt, disciplina. ЗАПРÉЧИТИ, запречим (ист.) vide запријечити. | ЗАПТИВАЊЕ, n. vide запушавање. ЗАПРЕШИТИ, Шим, v. pf. (у Боци) eilen, pro-| ЗАПТИВАТИ, заптивам, vide запушавати. рего, ef. навалити. ЗАПТИВАч, заптивача, m. vide запушач! ЗАПРЖИТИ, ЖИм, v. pf. einbrennen, incoquo fa- заптити, заптијем, v. pf. (part. pass. заптйrinam, cf. запригати, запражити. вен) vide затиснути, запушити. запрзнити, запрзним, v. pf. 1) н. п. собу, be= | заптити, тим, v. pf. in 3udt balten, coërceo : fdmugen, inquino, cf. загојатити, закрто- Кад ја зайших све моје војводе жити. 2) н. п. у друштву, ftänfern, jurgium|

excito.

ЗАПРИГАТИ, гам, v. pf. (у Дубр.) vide запр

жити.

ЗАПРИЈЕТИ, запрём, (запръо, запрла, ло) v. pf. (јуж.) 1) gufperren, claudo. 2) ftecen bleiben, adhaereo: запръо, н. п. кад ко сустане |

на путу, па не може да иде даље. ЗАПРИЈЕТИТИ, запријетим, v. pf. (јуж.) mit Drohung verbieten, interdico. ЗАПРИЈЕЧАТИ, запријечам, v. pf. (јуж.) н. п. опанак, verfledten, transverso flecto. ЗАПРИЈЕЧИТИ, запријечим, v. pf. (јуж.) 1) riegeln, pessulum obdo. 2) (у Боци) забранити, verbieten, interdico.

ЗАПУВАТИ, запувам (запушём), vide запухати. ЗАПУПАТИ, Запупам, v. pf. пупавац заауаа, т. j. стаде пјевати својијем гласом, fdreien (von Biebelopf), clamat upupa: На здравље запутао снашици у воденици (у приповијеци).

ЗАПУРИТИ СЕ, запўрим се, v. pf. vide зацр

И то влаше запус учинило
ЗАПУСТИТИ, запустим, v. pf. verlaffen, verwabr=
Iofen, desero, negligo.

ver=|ЗАПУСТИТИ се, запустим се, v. r. pf. fid ver-
wahrlosen, negligo me.

ЗАПРИЛИЧИТИ, чим, v. pf. постати прилика, н. п. заприличило је, да ће тако бити, ben Anschein nehmen, speciem induo, videor. ЗАПРИТИ, запрём, запръо, (зап.) vide запријети. ЗАПРИТИТИ, запритим, (зап.) vide запријетити. ЗАПРИЧАТИ, запричам, (зап.) vide запријечати. ЗАПРИЧИТИ, зӑпричим, (зап.) vide запријечити. ЗАПРКЁЊАТИ СЕ, њам се, v. г. pf. као потрчати на кога, загнати се, loôftürzen, se immittere.

ЗАПРЊАТИ СЕ, Њам се, v. г. р. (у Ц. г.) vide
запрњицати се.

ЗАПРЊИЦАТИ СЕ, цам се, v. r. pf. (у Ц. г.) in
Buth geratben (3. 23. von einem Maulefel),
furore incendi. cf. запрњати се.
ЗАПРОСИТИ, запросим, v. pf. т. ј. дјевојку,
freien, werben um ein äbфen, peto, ambio,
procor puellam:

Запросио лијепу ђевојку
ЗАПРОТИТИ, запротӥм, v. pf. zum прота Ma=
chen, consecro protopresbyterum.
ЗАПРОТИТИ СЕ, запротим се, v. r. pf. zum
прота fid weiben Laffen, geweißet werben,
consecror protopresbyter.

ЗАПУТИТИ, запутим, v. pf. (у Дубр.) ben Beg ein= fdlagen, viamingredi: ако Бог да си запутно? Оклен тако јеси запушио ?

Запутити, тим, v. pf. (у Дубр.) vide спутити. ЗАПУХАТИ, запушем, v. pf. (у Дубр.) bafen, sufflo: вјетар запуха;

Запишташе сиви соколови, Залухаше из перчина гује — запУЦАТИ, цам, v. pf. Enallen, fragorem do: Теке двије пушке издушише

Докле двије друге запуцаше ЗАПУЧАК, чка, m. ber beil bes leibes no es zugeknüpft wird, ligamen:

На запучак ђе гаће запуча ЗАПУЧАЊЕ, n. baš ufnüpfen, colligatio. ЗАПУЧАТИ, запўчам, v. impf. ¿ufnüpfen, colligo: На запучак ђе гаће залуча запучити, чим, v. pf. (у Црној гори н онуда по примојру) zufnúpfen, colligo, cf. закопчати, спучита :

Звијездама залучена Низ прси је токе залучио Па се сагну ђердан дофатила, Под грло га млада залучила ЗАПУШАВАЊЕ, n, bas Werftopfen, obturatio. ЗАПРОТОПОПИТИ, пим, v. pf. vide запротити. | ЗАПУШАВАТИ, пушӑвам, v. impf. verftopfen, obЗАПРОТОПОПИти се, пӥм се, vide запротити се. turo.

ЗÀРӑР*, зарáра, m. vide штета: продао сам | ЗАРКАТИ, зарчём, v. pf. anfangen zu [фnarden,

ЗАРОКТАТИ, зарокѣём, v. pf. zu grunzen begin | nen, grunnitum edo: зарокташе свиње. ЗАРОНИТИ, зароним, v pf. 1) н. п. у воду, unter= tauchen, mergor. 2) кora, überschütten, verschar ren, vergraben, obruo:

Сине Гајо, брег се одронно! Мајко моја, тебе заронио! ЗАРОСИТИ СЕ, заросим се, v. г. pf. (у Дубр.) н. п. прозори, кад од зиме избије роса из, нутра, mit bau überjogen merben, roscidum fieri.

ЗАРУВАСТ, a, o, flad, aequatus.

ЗАРУБИТИ, зарубим, v. pf. зирäden (з. 2. Да
obere Ende eines Stabes), aequo.
ЗАРУБЉИВАЊЕ, n. baš Rufläden, aequatio.
ЗАРУБЉИВАТИ, Рубљујем, v. impf. jufläden,

aequo..

ЗАРУДАК, Зарутка, m. ber Infang ber Reife
(z. B. der Kirschen), rubescentia (?).
ЗАРУДЕТИ, (Ист.) зарудим, v. pf. errötben,
ЗАРУДИТИ, (зап.) der Zeitung nahe kommen,
ЗАРУДЈЕТИ, (југоз.) (rubesco, ad maturitatem|
ЗАРУБЕТИ, (јуж.) accedo, maturesco.
ЗАРУЂИВАЊЕ, n. bas Errötben, Meifwerben, ru-
bedo accedens ad maturitatem.
ЗАРУБИВАТИ, Руђујем, v. impf. errötben, ber
Reife nahen, rubesco, maturesco.
ЗАРУКАВЉЕ, n. bie Stiđerei am Hermel, mani-

ЗАРУРЕТ*, unentbebrlic, summe necessarius. ЗА́РУЧАН, чна, чно, н. п. заручне му руке, кад држи што у рукама, eingenommen, occupatus. ЗАРУЧИВАЊЕ, П. 1) bas Berwenben (Unfüllen), applicatio. 2) das Verloben, sponsio. ЗАРУЧИВАТИ, Ручујем, v. impf. 1) verwenben (an=| füllen), applico. 2) verloben, spondeo. ЗАРУЧИТИ, заручим, v. pf. 1) verwenben (an= füllen), applico, impleo (3. 23. буре, врећу, торбу, лонац). 2) (у Боци) дјевојку, т. j. даривати, fid mit Ciner verloben, despondere sibi:

Ил ђевојка свога заручника

врућина сметала филџан држати). У Тур-
ској се по варошима и прстен крије (кад
се игра) под зарфове и под филџане :
Според њега млада Мара
И с њоме су два ђевера,
С.ђеверима на варф игра,
Пануо јој зарф у њедра

-

ЗАСАВИЦА, f. Вода у Мачви која тече из потока Батра а заљева кашто и из Саве више Равња на мјесту које се зове Затрка. Засавица се код Равња (више Митровице) врло прикучује Сави, пак се ондај опет од ње удаљује и према Митровици у њу утјече. На Равњу је између Саве и Засавице за времена Корађорђијева 1813 године бно щанац.

засадити, засадим, v. pf. 1) н. п. њиву чиме,

bepflanzen, consero. 2) што по њиви, ein-
fegen, deplanto.

ЗАСАЂИВАЊЕ, П. 1) baš epflanzen, consitio. 2) аб
Einfegen, plantatio.

ЗАСАЂИВАТИ, сађујем v. impf. 1) bepflangen,
consero. 2) einfegen, deplanto :
Млада Мара рано подранила
У бостању да сади цвијеће,
Како које цв’јеће засађује
Тако њега млада намјењује
ЗАСАЛИТИ, ЛИМ, v. pf. Овако ти засалили во-
лови! (кад полазник честита).
ЗАСВЕДОЧИТИ, сведочим, (ист.) vide засвје-

дочитн.

ЗАСВЕТЛИТИ, лим, v. pf. (ист.) vide засвије

тлити.

ЗАСВЕТЛИТИ СЕ, лим се, (ист.) vide засвије

тлити се

засвидочити, свидочим, (зап.) vide засвје

дочитн.

ЗАСВИЈЕТЛИТИ, лим, v. pf, beleudten, lumen admoveo. Кажу да лисица кад дође под сједало кокошиње одоздо засвијешли очима те кокоши одозго попадају и она

их похвата.

ЗАСВИЈЕТЛИТИ СЕ, лим се, v. г. pf. ergiängen,
effulgeo, cf. засијати се.

ЗАСВИРАТИ, засвирам, vide засвирјети.
ЗАСВИРЕТИ, (ист.) )свирим, v. pf. anfangen zu
ЗАСВИРИТИ, (зап.) pfeifen (auf ber Pfeife, Du:
ЗАСВИРЈЕТИ, (јуж.) (belfad), incipio canere (fi-
stula, utriculo).

ЗАСВИТЛИТИ, лим, (зап.) vide засвијетлити.
ЗАСВИТЛИТИ СЕ, лим се, (зап.) vide засвије-

тлити се.

ЗАСВЈЕДОЧИТИ, свједочим, v. pf. (јуж.) bezeus
gen, testor, cf. посвједочити,
ЗАСВРБЕТИ, (ист.)
ЗАСВРБИТИ, (зап.)

засврбим, v. pf. juđen, ЗАРУЧНИЦА, f. bie Merlobte, sponsa, desponsata. | ЗАСВРБЈЕТИ, (југоз.) prurio.

ЗАРФ*, m. Hrt fleine Zaffe, зарф је као мала ЗАСВÉВЉЕТИ, (јуж.))

чашица од сребра или од мједи, а у не- ЗАСÉВАТИ, засёвам, (ист.) vide засијевати. кога може бити и од злата, у коју се ме- ЗАСЕДА, f. (ист.) vide засједа. ћу филџани кад се кафа пије (да не би заседање, п. (ист.) vide засједање.