нити. 2) bas iluffdreiben von Zališmanen, conserip-ЗАПЛЕНИТИ, заплёнам, (ист.) vide заплијеtio schedulae magicae. ЗАПИСИВАТИ, Писујем, v. impf. 1) auffdreiben,| ЗАПЛЕСТИ, плетем, v. pf. zufledten, replecto. consigno. 2) н. п. од грознице, од главе, einen Talisman schreiben, scribo schedam magicam. ЗАПИСИВАТИ СЕ, писујем се, v. r. impf. fid ein=| schreiben lassen, do nomen. запитати, запитам, v. pf. 1) anfragen, interro- Што запиша силни Ахмет паша заплести се, плетём се, v. r. pf. fid vermiceln, impedior: Заалео се као пиле у кучине. ЗАПЛЕТАЊЕ, П. 1) bas Ruflecten, plexio. 2) bas Verwickeln, impeditio. ЗАПЛЕТАТИ, плећем, v. impf. 1) zufledyten, plecto. 2) заплеће језиком, ftottern, haesito lingua. ЗАПЛЕТАТИ СЕ, плећем се, v. r. impf. fid ver= wickeln, impedior. ЗАПЛЕЋЕ, и. (у Ц. г.) ber Müdbalt, Beiftanb, ЗАПИТИВАТИ, питујем, v. impf. 1) anfragen, in- ЗАПЛИјенити, занлијеним, v. pf. (јуж.) zufams питивати : Плачући га залишкује мајка ЗАПИШАТИ, Щӑм, v. pf. bineinpiffen, immingo. ЗА́ПЈЕВКА, f. (јуж.) bie Zobtenflage, naenia, cf. (v. pf. (jyж.) schäu ЗАПЈЕНУШИТИ, пјенушим, men, spumo. ЗАПЛАВИТИ, (зап.) вим, vide заплављети. ЗАПЉЕСКАТИ, запљескам (запљештём, запљешћем), v. pf. рукама, auflat сеп, арplaudo. ЗАПЉЕХАТИ, запљехам, v. pf. (јуж.) Sinein= schlagen, immitto. ЗАПЉУВАЊЕ, П. aineinfpeien, insputio. ЗАПЉУВАТИ, запљувам, v. impf. bineinfpuđen, insputo. ЗАПЉУВАТИ, Запљујем, v. pf. bineinfpuđen, in spuo. ЗАПљунути, нём, v. pf. bineinfpuden, inspuo : запљуни ме, т. ј. попљуј ме, н. п. ако то није истина. ЗАПЉУСКИВАЊЕ, n. baš pineinfprigen, inspersio. ЗАПЉУСКИВАТИ, пљускујем, v. impf. binein= fprigen, inspergo: запљускује вода у лађу, н. п. кад је лађа препуна, а душе вјетар. ЗАПЉУСНУТИ, нём, v. pf. bineinfprigen, inspergo. ЗАПОВЕД, f. (ист.) vide заповијед. ЗАПОВЕДАЊЕ, п. (ист.) vide заповиједање. заплавити, вам, v. pf. auštreten, über dnem=|ЗАПОВЕДАТИ, Поведам, (ист.) vide заповијеmen, inundo. дати. ЗаплÁВЈЕТИ, (југоз.) (вим, v. pf. blau werben, ЗАПОВЕДИТИ, ДИМ, (ист.) vide заповједити. ЗАПЛАВЉИВАЊЕ, n. baš 23Lauwerben, livor inci- пламтим се, v. r. pf. ник. ЗАПОВЕДНИЦА, f. (ист.) vide заповједница. дати. ЗАПЛАМТИТИ СЕ, (зап.) qufflammen, exarde- ЗАПОВИдити, дим, (зап.) vide заповједити. ЗАПЛАМТЈЕТИ СЕ, (југоз.) sco. ЗАПОВИДНИК, видника, m. (зап.) vide заповједник. Зӑплашити, шим, v. pf. erfcređen, conterreo: ЗАПОвидНИЦА, f. (зап.) vide заповједница. Мушкет виче а кобила риче, Пустога му коња заплашише, Он побјеже пољем зеленијем — ЗАПЛАТИ, заплеӑм, vide занлехати. ЗАПОВИТЕТИ, заповједим, v. pf. (јуж.) vide заповједити. ЗАПОВНЈЕД, f. vide заповијест: Ако буде царска заповијед та у зиду, те се задјене у друго шупље гвожђе које се промоли кад се врата затворе, да се врата не би могла отворити. запост, m. (у Ц. г.) кад се запости, Infang des Fastens, initium jejunii. запостӑт, m. (у Дубр.) ber Meier, villicus. ЗАПОТИТИ, Запотим, v. pf. (по југоз. кр.) н. п. коња, vide ознојити. ЗАПОТИТИ CE, запотим се, v. r. pf. (по југоз. кр.) vide ознојити се: Ал' се момче игром запошило ЗАПОЧЕТИ СЕ (започети се), започнём се, v. agor. ЗАПОДЈЕНУТИ се, не се, vide заподјести се. ЗАПОЖАРИТИ, пожарим, v. pf. abbrennen (3. 23. У питомој покрај Саве драчи — beo : Трипут су ме у цркву водили, И трипут ме внном запојили ЗАПОМАГАТИ, Помажем, v. pf. повикати : помагајте! ¿u Hilfe! rufen, auxilium imploro. запон, m, bie Sooffart, fastidium. ЗАПРАТИТИ, Тӥм, v. pf. verfdicen, amando. ЗАПРАЋАЊЕ, n. bas Rerfdiden, amandatio. ЗАПРАЋАТИ, ћам, v. impf. verfdicen, amando. ЗАПРАЋИ, запрагнём, v. pf. (у Ц. г.) запрагла (или запрагнула) стока, т. ј. престала давати млијеко. cf. засушити. ЗАПРАШИТИ, запрашам, v. pf. Staub erregen, pulverem excito. ЗАПРАШКА, f. vide запршка. ЗАПРДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide запрдјети. ЗАПРДИВАТИ, Прдујем, v. impf. (fderbaft) La= ЗАПРДНУТ, а, о, (fdimpflid) vergeğlid, obliviosus. posco: много заиреда. зAIPÉзÂHE, n. das Gürten, Schürzen, Aufschürjen, cinctio, accinctio. ЗАПОНАЦ, запонца, m. (у Ц. г.) vide зубац 2. ЗАПОНКА, f. vide спонка. запонци, запонаца, m. pl. rt Pembarmelver=|ЗАПРЕГНУТИ СЕ, запрегнём се, vide запрећи се. zierung. ЗАПРЕДАЊЕ, П. Läftiges Gorbern, petitio. ЗАПОЊАЧ, поњча, m. (у Боци) vide пријечњак.| ЗАПРÉДАТИ, запрёдам, v. impf. läftig forbern, ЗАПОПАСТИ, паднем, v. pf. nidt Loslaffen mit Se= schwäg, non dimitto (non missura cutem nisi plena cruoris hirudo). ЗАПОпити, запопим, v.pf. 1) gum Priefter wei- ЗАПРЕЗАТИ, запрежем, V. impf. gürten, vor[dür= ben (einpopen), consecro sacerdotem. 2) baz jen, praecingo. ber (fomifd): einen bei ben Saaren friegen| ЗАПРЕКА, f. (у Дубр.) bas Merbot, interdictum. (wie ber if of ben Ranbivaten): запоӢику зÁПРЕКОВАТИ, кујем, v. pf. (у Дубр.) verbieten, ја тебе! чувај се да те не запопи. ЗАПОПИТИ СЕ, запопам се, v. гr. pf. jid jum| ЗАПРЕМАЊЕ, n. bas inneђmen, occupatio. Priefter weißen laffen, gemeint merben, con-| ЗАПРЕМАТИ, запрêмам, v. impf. einneђmen, ос secror sacerdos. ЗАПОРАЊ, рња, m. (у Дубр.) од гвожђа или од дрвета као клин који виси поред вра interdico, cf. забранити. cupo. ЗАПРЕМИТИ, запремим, v. р. н. п. мјесто, ¢in= пеђтеп, оссuро, cf. закрчити. ЗАПРЕТ, m. mit Wide bebectes Geuer, ignis nere contectus. ci-|ЗАПЕЧИТИ, запрчим, v. p. како је запрчно нос, sich aufblasen, sufflare se. mit ЗАПРУЂЕ, n. село код Дрине (под Лозницом), gleichsam Dünkirchen. ЗАПРЕТАТИ, запрећем, v. pf. н. п. ватру, Asche zudecken, contego cinere: зaпpeħn jaje у ватру, нека се испече. ЗАПРШКА, f. bie Einbrenne (?), quod incoquitur ЗАПРЕТИ, запрём, запръо, (ист.) videзапријети. cibo (farina et butyrum), cf. запрашка. ЗАПРЕТИТИ, запретам, (ист.) vide запријетити. | ЗАПСИВАЊЕ, n. bas idimpflice Seven, praefatio ЗАПРЕЋИ, запрегнем, v. р. н. п. скуте, ру- obscoena. каве, [durzen, auffwürzen, succingo, cf. за-| ЗАПСИВАТИ, запсавам, v. impf. fdimpflid reben, obscoena praefari. прегнути. ЗАПРЕЋИ СЕ, запрегнём се, v. г. pf. fid) auf=|ЗАПСОВАТИ, запсујем, v. pf. fdimpflid reben, fdürzen, succingor, cf. запрегнути се. obscoena praefari. ЗАПРÉЧАТИ, запречам, (ист.) vide запријечати. запт*, m. bie 3udt, disciplina. ЗАПРÉЧИТИ, запречим (ист.) vide запријечити. | ЗАПТИВАЊЕ, n. vide запушавање. ЗАПРЕШИТИ, Шим, v. pf. (у Боци) eilen, pro-| ЗАПТИВАТИ, заптивам, vide запушавати. рего, ef. навалити. ЗАПТИВАч, заптивача, m. vide запушач! ЗАПРЖИТИ, ЖИм, v. pf. einbrennen, incoquo fa- заптити, заптијем, v. pf. (part. pass. заптйrinam, cf. запригати, запражити. вен) vide затиснути, запушити. запрзнити, запрзним, v. pf. 1) н. п. собу, be= | заптити, тим, v. pf. in 3udt balten, coërceo : fdmugen, inquino, cf. загојатити, закрто- Кад ја зайших све моје војводе жити. 2) н. п. у друштву, ftänfern, jurgium| excito. ЗАПРИГАТИ, гам, v. pf. (у Дубр.) vide запр жити. ЗАПРИЈЕТИ, запрём, (запръо, запрла, ло) v. pf. (јуж.) 1) gufperren, claudo. 2) ftecen bleiben, adhaereo: запръо, н. п. кад ко сустане | на путу, па не може да иде даље. ЗАПРИЈЕТИТИ, запријетим, v. pf. (јуж.) mit Drohung verbieten, interdico. ЗАПРИЈЕЧАТИ, запријечам, v. pf. (јуж.) н. п. опанак, verfledten, transverso flecto. ЗАПРИЈЕЧИТИ, запријечим, v. pf. (јуж.) 1) riegeln, pessulum obdo. 2) (у Боци) забранити, verbieten, interdico. ЗАПУВАТИ, запувам (запушём), vide запухати. ЗАПУПАТИ, Запупам, v. pf. пупавац заауаа, т. j. стаде пјевати својијем гласом, fdreien (von Biebelopf), clamat upupa: На здравље запутао снашици у воденици (у приповијеци). ЗАПУРИТИ СЕ, запўрим се, v. pf. vide зацр И то влаше запус учинило ver=|ЗАПУСТИТИ се, запустим се, v. r. pf. fid ver- ЗАПРИЛИЧИТИ, чим, v. pf. постати прилика, н. п. заприличило је, да ће тако бити, ben Anschein nehmen, speciem induo, videor. ЗАПРИТИ, запрём, запръо, (зап.) vide запријети. ЗАПРИТИТИ, запритим, (зап.) vide запријетити. ЗАПРИЧАТИ, запричам, (зап.) vide запријечати. ЗАПРИЧИТИ, зӑпричим, (зап.) vide запријечити. ЗАПРКЁЊАТИ СЕ, њам се, v. г. pf. као потрчати на кога, загнати се, loôftürzen, se immittere. ЗАПРЊАТИ СЕ, Њам се, v. г. р. (у Ц. г.) vide ЗАПРЊИЦАТИ СЕ, цам се, v. r. pf. (у Ц. г.) in Запросио лијепу ђевојку ЗАПУТИТИ, запутим, v. pf. (у Дубр.) ben Beg ein= fdlagen, viamingredi: ако Бог да си запутно? Оклен тако јеси запушио ? Запутити, тим, v. pf. (у Дубр.) vide спутити. ЗАПУХАТИ, запушем, v. pf. (у Дубр.) bafen, sufflo: вјетар запуха; Запишташе сиви соколови, Залухаше из перчина гује — запУЦАТИ, цам, v. pf. Enallen, fragorem do: Теке двије пушке издушише Докле двије друге запуцаше ЗАПУЧАК, чка, m. ber beil bes leibes no es zugeknüpft wird, ligamen: На запучак ђе гаће запуча ЗАПУЧАЊЕ, n. baš ufnüpfen, colligatio. ЗАПУЧАТИ, запўчам, v. impf. ¿ufnüpfen, colligo: На запучак ђе гаће залуча запучити, чим, v. pf. (у Црној гори н онуда по примојру) zufnúpfen, colligo, cf. закопчати, спучита : Звијездама залучена Низ прси је токе залучио Па се сагну ђердан дофатила, Под грло га млада залучила ЗАПУШАВАЊЕ, n, bas Werftopfen, obturatio. ЗАПРОТОПОПИТИ, пим, v. pf. vide запротити. | ЗАПУШАВАТИ, пушӑвам, v. impf. verftopfen, obЗАПРОТОПОПИти се, пӥм се, vide запротити се. turo. ЗАПУШАЧ, запушача, m. ber töpfel, obturaculum. ЗАПУШИТИ, Шӥм, v. pf. 1) зачепитн, verftopfen, . obturo. 2) запрашити, Štaub erregen, excito pulverem. 3) vide задимити, ЗАПУШТАЊЕ, П. bas Serwaßrlofen, desertio. ЗАПУШТАТИ, запуштам, v. impf, verwabriofen, desero, negligo. запуштити, запуштам, vide запустити. ЗАПҸ̧ИЈА*, m. ber 3udthalter, qui disciplinam severe regit. 3ÂP, 1) eine Partikel, um zu fragen: etwa, nonne? an? num? пе? зар ти не знаш? зар ће и он доћи? зар има? 2) etma, vielleidt, ni falor, ut puto: доћи ће зар и он; има зар. ЗАРАВАНАК, зараванка, m. Eleiner ebner Mlag im ebirge, locus planus in monte, cf. затаванак. ЗАРАВАЊАК, Вањка, m. vide зараванак: Један лијеп, царе, зараванак ЗАРАВАЊЕ, П.: Туна има село Заравање ЗАРАДИ (за ради), um — willen, oh, propter, рег: заради Бога. зарадити, зарадим, v. pf. verbienen (burd Ur=| beit), promereo. ЗÀРАДОВАТИ СЕ, дујем се, v. r. pf. vide обра-| довати се. ЗАРАЂИВАЊЕ, П. baš Serbienen, quaestus. ЗАРАЂИВАТИ, Рађујем, v. impf. verbienen, quaestu lucror. ЗÀРАЈДОВАТИ СЕ, дујем се, v. г. р. (у Дубр.) vide зарадовати се. ЗАРАНА (за рана), früh, zeitlid, mature: Зарана нам снаху доведите заранак, заранка, m. vide заранци: У заранку сигура вечеру ЗАРА́НИТИ, зарӑним, vide захранити. ЗАРАНИТИ СЕ, зараним се, vide захранити се. ЗӑРАНЦИ, зӑранӑка, m. pl. Die Žeit vor ber benb= bämmerung, tempus ante crepusculum: дошао око заранака. ЗАРАЊИВАЊЕ, n. vide захрањивање. ЗАРАЊИВАТИ, рањујем, vide захрањивати. ЗАРАЊИВАТИ СЕ, рањујем се, vide захрањива-| ти се. Пред очима пушку зарадио ЗАРБАТИ, Ђам, v. pf, verroften, rubigine inducor. P ЗАРЕЂИВАТИ, ређујем, v. impf. nad ber Seibe gehen, ex ordine progredior, grassor. ЗАРЕЖАТИ, ЖИМ, V. pf. bie 3äbne fletfdeno mur= ren (vom Hunde), murmuro, ringor. зÁРЕЗ, m. н. п. у обруча, ber.Einfdnitt, incisura. ЗАРЕЗАТИ, режем, v. pf. 1) einen Einfdnitt ma= den, incido : зарезати у рабош, 2) перо, schneiden. ЗАРЕЗИВАЊЕ, П. bas infdneiben, incisio. ЗАРЕЗИВАТИ, резујем, v. impf. einfdneiben, incido. ЗАРЕЗОТИНА, f. ber Çinfdnitt, incisura. ЗАРЕМЁТЛИ, у загонеци, cf. зовути-бати. ЗАРЕЋИ СЕ, речём се, v. г. pf. 1) etmas verreben, serio nego: зарекао се да не пије вина. 2) sich verreden, erro, labor in loquendo. ЗЛЪРЗАТИ, заържем, v. pf. aufrieђern, hinnitum edo. ЗАРИДАТИ, дам, v. pf. anfangen zu mellagen, exululo. ЗАРИЈА, м. Заaria, Zacharias. ЗАРИКАТИ, заричём, v. pf. aufbrûllen, mugitum edo : зарикаше краве. ЗАРИЉАТИ, Љам, v. pf. (у Паштр.) vide зарити. ЗАРИНУТИ, нём, v. pf. (у Ц. г.) н. п. јаму, ver= fdutten, obruo, cf. зарити. 3АРИТИ, заријем, v. pf. 1) rüßlenb {ubeđen, ruendo obtego. 2) zerwühlen, ruendo corrumpo. ЗАРИЦАЊЕ, П. бa Serreben, lapus in loquendo, seria negatio. ЗАРИЦАТИ СЕ, заричём се, v. r. impf. 1) berre= den, serio nego. 2) sich verreden, labor in loquendo. ЗÀРӑР*, зарáра, m. vide штета: продао сам | ЗАРКАТИ, зарчём, v. pf. anfangen zu [фnarden, на зарар. ЗАРАРИВАЊЕ, n. vide губљење 1. ЗАРÁсти, растём, v. pf. verwadfen, exolesco : 3α- | расло жито у траву ; зарастао пут ; зарасло село у шуму; зарасла рана. ЗАРАТИТИ, тӥм, v. pf. 1) ber Rrieg anfangen,| bellum inchoare. 2) (у Ц. г.) (ст.) пушку, anfpannen, intendo, cf. запети: incipio stertere. 3ÁPo, m. hyp. v. Зарија. ЗАРОБИТИ, заробим, v. pf. ¿um flaven maфen, capio. ЗАРОБИТИ СЕ, заробим се, v. г. pf. in Befan= gen daft gevatben, саріог: није се удала већ се заробила (каже се за дјевоку која се зло уда). ЗАРОВИТИ, заровим, v. pf. vide зарити. ЗАРОДИТИ CE, зародим се, v. г. pf. Rinber be= fommen, liberos nanciscor : кад се жена зароди онда је мужу теже пустити је. ЗАРÓЗАТИ, зарозам, v. pf. н. п. тијесне гаће, рукаве, binaufrolen, succingo. ЗАРОК, m. (у Ц. г.) vide опклада. ЗАРОКТАТИ, зарокѣём, v. pf. zu grunzen begin | nen, grunnitum edo: зарокташе свиње. ЗАРОНИТИ, зароним, v pf. 1) н. п. у воду, unter= tauchen, mergor. 2) кora, überschütten, verschar ren, vergraben, obruo: Сине Гајо, брег се одронно! Мајко моја, тебе заронио! ЗАРОСИТИ СЕ, заросим се, v. г. pf. (у Дубр.) н. п. прозори, кад од зиме избије роса из, нутра, mit bau überjogen merben, roscidum fieri. ЗАРУВАСТ, a, o, flad, aequatus. ЗАРУБИТИ, зарубим, v. pf. зирäden (з. 2. Да aequo.. ЗАРУДАК, Зарутка, m. ber Infang ber Reife ЗАРУРЕТ*, unentbebrlic, summe necessarius. ЗА́РУЧАН, чна, чно, н. п. заручне му руке, кад држи што у рукама, eingenommen, occupatus. ЗАРУЧИВАЊЕ, П. 1) bas Berwenben (Unfüllen), applicatio. 2) das Verloben, sponsio. ЗАРУЧИВАТИ, Ручујем, v. impf. 1) verwenben (an=| füllen), applico. 2) verloben, spondeo. ЗАРУЧИТИ, заручим, v. pf. 1) verwenben (an= füllen), applico, impleo (3. 23. буре, врећу, торбу, лонац). 2) (у Боци) дјевојку, т. j. даривати, fid mit Ciner verloben, despondere sibi: Ил ђевојка свога заручника врућина сметала филџан држати). У Тур- - ЗАСАВИЦА, f. Вода у Мачви која тече из потока Батра а заљева кашто и из Саве више Равња на мјесту које се зове Затрка. Засавица се код Равња (више Митровице) врло прикучује Сави, пак се ондај опет од ње удаљује и према Митровици у њу утјече. На Равњу је између Саве и Засавице за времена Корађорђијева 1813 године бно щанац. засадити, засадим, v. pf. 1) н. п. њиву чиме, bepflanzen, consero. 2) што по њиви, ein- ЗАСАЂИВАЊЕ, П. 1) baš epflanzen, consitio. 2) аб ЗАСАЂИВАТИ, сађујем v. impf. 1) bepflangen, дочитн. ЗАСВЕТЛИТИ, лим, v. pf. (ист.) vide засвије тлити. ЗАСВЕТЛИТИ СЕ, лим се, (ист.) vide засвије тлити се засвидочити, свидочим, (зап.) vide засвје дочитн. ЗАСВИЈЕТЛИТИ, лим, v. pf, beleudten, lumen admoveo. Кажу да лисица кад дође под сједало кокошиње одоздо засвијешли очима те кокоши одозго попадају и она их похвата. ЗАСВИЈЕТЛИТИ СЕ, лим се, v. г. pf. ergiängen, ЗАСВИРАТИ, засвирам, vide засвирјети. ЗАСВИТЛИТИ, лим, (зап.) vide засвијетлити. тлити се. ЗАСВЈЕДОЧИТИ, свједочим, v. pf. (јуж.) bezeus засврбим, v. pf. juđen, ЗАРУЧНИЦА, f. bie Merlobte, sponsa, desponsata. | ЗАСВРБЈЕТИ, (југоз.) prurio. ЗАРФ*, m. Hrt fleine Zaffe, зарф је као мала ЗАСВÉВЉЕТИ, (јуж.)) чашица од сребра или од мједи, а у не- ЗАСÉВАТИ, засёвам, (ист.) vide засијевати. кога може бити и од злата, у коју се ме- ЗАСЕДА, f. (ист.) vide засједа. ћу филџани кад се кафа пије (да не би заседање, п. (ист.) vide засједање. |