|зАситити, тим, v. pf. 1) кога, fättigen, satio. 2) fatt befommen, satior, н. п. кад се храни свиња, па засити, и послије мало једе. засити, засичём, (зап.) vide засјећи. ЗАСИЋИ СЕ, Сичём се, (зап.) vide засјећи се. einem | ЗАСИЦАЊЕ, п. (зап.) vide засијецање. ЗАСЕДАТИ, Дам, (ист.) vide засједати. ЗӑСЕНА, f. (ист.) vide засјена. ЗАСЕНАК, засёнка, m. (ист.) vide засјенак. ЗАСИЈАТИ СЕ, јам се, v. т. pf. erglängen, efful-| ЗАСИЈЕЦАЊЕ, П. 1) bas Unbauen, accisio. 2) bag Verhauen, zò arboribus stratis impedire. ЗАСИЈЕЦАТИ, засијецам, v. impf. 1) н. п. дрво, anbauen, accido. я) пут, verbauen, arboris stratis impedio.") 999 ЗАСИКА, f. (зап.) vide засјека. засилити, лим, v. pf. gewaltig werben, vim nanciscor et potentiam: Рука ми је десна засилила, WITHIN ALBINGE Сабља бритка крви зажељела ЗАСИНА, f. (зап.) vide засјена. ЗА́синак, засӣнка, m. (зап.) vide засјенак. ЗАСИНАЦ, зӑсинца, m. (зап.) vide засјенац. засинити, ним, (зап.) vide засјенити. ЗАСИПАЊЕ, n. 1) bas Ueberfcütten, Mer[dütten, obrutio. 2) das Hineinschütten, infusio. ЗАСИПАТИ, пам (пљём), v. impf. 1) verfdyütten, uberfdütten, obruo. 2) жито у кош (кад се меље), bineinfdyütten, infundo. 3) камењем, fteinigen, lapido. засипӑч, засипача, m. (у Бачкој) у воденици ијера (од десет ока) којом се жито засила у кош, Setreibemaß, modius quidam. ЗАСИРАЊЕ, n. bas 2efceißen, concacatio. ЗАСИРАТИ, засирам, v. impf. befcheißen, concaco. ЗАСИРНТИ, рӣм, v. pf. н. п. млнјеко, anlabent, das Lab in die Milch schütten, coagulum injicio. ЗӑСИСАТИ, сâм, v. pf. кад жена на ново затрудни, а још дијете није одбила, онда се каже: засисало дијеше. зӑсисти, сидём (сиднём), (зап.) vide засјестн. ЗАСИЦАТИ, зӑсицам, (зап.) vide васијецати. ЗАСЈАЈАТИ СЕ, јим се, ЗАСЈАТИ СЕ, Сjаm ce, vide засијати се: Засјаше се токе на прсима — Од ватре се сва црква засјаја ЗÅСЈЕДА, f. (јуж.) 1) ber Spinterbalt, insidiae. 2) (по југоз. кр., које се говори и засједа) мјесто надно стола, према горњему челу, особито на свадбама, ber plan unten am Tische, dem Vorsiger gegenüber, triclinii pars. 3) (особито у Паштровићима) одређени сватови који сједе у застави. Кад дјевојци дају добру молитву, двије васједе Држе вео изнад ње. cf. застава. дам, ЗАСЈЕДАЊЕ, n. (јуж.) 1) bas Sauern, insidiatio. 2) das Versigen, 'mora. ЗАСЈЕДАТИ, ДАМ,"v. impr. (јуж.) 1) (auern, insidior. 2) sich versigen, sedendo morari. ЗАСЈЕДАЧ, сједача, m. који засједне, н. п. у лoby, der im Hinterhalt Liegende, insidiator: кад се хајкачи приближе засједачима. зÅСЈЕДНУТИ, НОМ, v. pf, vide sadјести:.. У госпоцке столе засједнула — ЗАСЈЕКА, f. (јуж.) ber Berbau, arbores stratae pro miuniinento. ЗАСЈЕНА, f. (јуж.) baš Milenbwerf, praestigiae. АСЈЕНАК, засијенка, п. (јуж.) у засијенку, in dem Mondesschatten, in umbra lunari. ЗАСЈЕНАЦ, засијенца, m. (у Боци) berdyat= ten, umbra, cf, засјенак: CULT Док Морачу сунце огријало, Засједе их за софре господске 3) засјело сунце, untergeђen, occido. 4) (fic засЈЕЋи, засијечем, v. pf. (јуж.) 1) н. п. дрво, ЗАСКАКАЊЕ, П. baš Umzingein, circumventio. ; ЗАСНОВАТИ, заснујем, v. pf, anlegen, ben Rau ЗАСКАКАТИ, заскачём, v. impf. (у Ц. г.) um= jingein, circumvenio. 1 ЗАСКАКАТИ СЕ, Заскачём се, v. г. pf. auffpringen, exsilio. заскочити, заскочим, v. pf. (у Ц. г.) um in: geln, circumvenio, cf. опколити, оптећи : Заскочише. Гуњанске козаре зACлAAA, f. der Nachtisch, das Dessert, mensa secunda, bellaria. A засладити, засладим, v. pf. 1) verfügen, reddo dulce, dulcoro. 2) Nachtisch halten, mensam secundam habeo: дај млијека или куханијех шљива да засладимо мало. ЗАСЛАЂИВАЊЕ, n. ba Serfügen, dulcoratio. ЗАСЛАЂИВАТИ, Слађујем, v. impf. verfügen, coro. ЗАСЛАЊАЊЕ, n. vide заклањање. ЗАСЛАЊАТИ, Њам, vide заклањати. beginnen, instituo: 1. Кулу гради црни Арапине Наинканат крајем мора слана, Колику је кулу засновао засов, (у Дубр.) vide засобице. ЗАСОБИЦЕ, пас einanber, continuo, cf. засопце: Који то коњиц може прелетнти Засобице и по два бедема ЗАСОВНИЦА, f. (око Ибра) као мала греда што се из дувара превуче преко затворенијех врата (н. п. на градовима), ber Ehorriegel, portae obex. cf. мандал,... ЗАСОПИТИ СЕ, засопӥм се, v, r. pf. vide заду хати се. dul-[засòнце, nad einanber, continuo : три пут за- ЗАСЛЕПЕТИ, Пим, (ист.) vide заслијепљети. facio, pudorem injicio. men, pudore afficioram ЗАСЛЕПИТИ, заслепим, (ист.) vide заслијепати, | ЗАСРАМИТИ СЕ, засрамим се, v. r. pf. fid befdyaЗАСЛИЈЕПИТИ, заслијепим, v. pf. (јуж.) коме очи, verblenben, occaeco. ЗАСЛИЈЕПЈЕТИ, (југоз.) (пам, v. pf. erblinben, ЗАСЛИЈЕПЉЕТИ, (јуж.) foculis capior (fig.). зӑслинити, нӥм, v. pf. rogen, muco obducor: шта си заслинио (кажу дјетету кад плаче). ЗАСЛИПИТИ, (зап.) 1) заслипам, vide заслијепити. 2) заслиийм, vide заслијепљети. заслон, m. 1) vide заклон. 2) (у Лици) бијела или шарена аршена кецела, што носе кршћанке (а хришћанке носе вунена опрегаче). заслонити, заслоним, vide заклонити. Заслужити, заслужим, v. pf, verbienen, pro ЗАСРАТИ, засерём, v. pf. befeißen, concaco. ЗАСТАВА, f. 4) мјесто на дно стола, према горњему челу, бег Mlag unten am ifce, bem Borfiger gegenüber, triclinii pars : У заставу војводу Милоша — У Срба је по Херцеговини и сад обичај да у заставу (кад је каква част) посаде једнакога с онијем који сједи у горњему челу. cf. засједа. 2) vide засједа 3. 3) (у Хрв.) bie Gayne, vexillum, ef. барјак. ЗАСТАВА, f. (У Ц. г.) који остану као у засјеоди, те чекају док удорџије мимо њих стораску не догнају, па се онда они бију с по[Росточју, а удорџије тјерају стоку даље, ber Sinterhalt, insidiae. . ЗАСТАВЕ (мале и велике), f. (у нах. Рудн.) вез на чарапама, као вођице, Urt ticetei, pictum quoddam per acum. ЗАСТАВИТИ, Вӥм, v. pf. (у Боци) verpfanben, oppignero, cf. заложити 2. ЗАСТАВЉАЊЕ, П. bie Berpfänbung, oppigneratio. ЗАСТАВЉАТИ, љам, v. impf. (у Боци) verpfän= ben, oppignero, cf. залагати. ЗАСТАВНИК, m. (у Хрв.) ber Fabnentrager, signifer, cf. барјактар. ЗАСТАВНИЦА, f. крајна даска у кревета (простога). ЗАСТАЈАЊЕ, П. bas Ereffen, Ginben, inventio, Немој ми се много застајаши — ЗАСТАНУТИ, Нем, vide застати. von | ЗАСТАНУти се, нêм се, vide застати се. ЗАСТАРАТИ СЕ, рам се, vide забринути се. 1.4.3. ЗАСТАТИ, станем, v. pf. treffen, finbent, offendo: застао га код куће; застао га у постељи. cf. застанути. ЗАСТАТИ СЕ, станёи се, v. г. pf. fid befinben, fein, sum, existo. ЗАСТЙДЕТИ, ДИм, (ист.) vide застидјети. ЗАСТÉДЕТИ СЕ, дим се, (ист.) vide застидје TH ce. застÉдити, дим, (зап.) vide застидјети. ЗАСТИДИТИ СЕ, Дим се, (зап.) vide застидјети се. ЗАСТИДЈЕТИ, ДИм, v. pf. (југоз.) befdämen, pudore afficio. hölzerne Schüffel mit Deckel (auf Reisen, für Käse, Kaviar u. dgl.), vas ligneum cum operculo. ЗАСТРУГАТИ, застружем, v. pf. fdaben, rado. ЗАСТРУЖИТИ, жам, v. pf. (у Ц. г.) vide затворитн, н. п. браве у торину, затворивши стругу. ЗАСТУДЕТИ, (ист.) ЗАСТУДИТИ, (зап.) (застуди, v. pf. Fûbl, falt ЗАСТИДЈЕТИ СЕ, дим се, v. г. pf. (југоз.) fiф| ЗАСТУПАЊЕ, n. baš im Bege fein, impeditio. schämen, pudore afficior: Запали се образ од образа А засмиди јунак од јунака застиЂЕти, стидим, (јуж.) vide застидјети. ЗАСТИЂЕТИ СЕ, стидим се, (јуж.) vide застидјети се. ЗАСТИЉАЊЕ, П. vide заклањање. ЗАСТИЉАТИ, љам, (у Сријему) vide заклањати. ЗАСТИРАК, застирка, m. vide застирач: Све јоргане јоргована гране; А засширке цвеће карамфиље ЗАСТИРАЊЕ, П. bas Bebreiten (bes 3immerbobens mit Teppichen), constratio. ЗАСТИРАТИ, рêм, v. impf. н. п. собу, bebreiten, consterno. ЗАСТИРАЧ, застирача, m. baš, momit g. 3. bas ЗАСТРАНИТИ, застраним, v. pf. 1) im Unfteigen ЗАСТРÉЛИТИ, застрелам, v. pf. (ист.) vide застријелити: Да застрелиш орла крстатога ЗАСТРЕТИ, застрём, (застрьо, застрла; застрт) (ист.) vide застријети. ЗАСТРИЈЕЛИТИ, застријелим, v. pf. (јуж.) 1) vide устријелити. 2) пустити стријелу, ben feil abschießen, sagittam expello arcu. ЗАСТРИЈЕТИ, зӑстрём, (застръо, зӑстрла; зӑстрт) v. pf. (јуж.) bebreiten, consterno : 3Сиријеши врећу да се жито не проспе; Ал' он засмрт свилом и каднвом ЗАСТРИЛИТИ, застрилим, (зап.) vide застријелитн. ЗАСТРИТИ, зӑстрём, (застръо, застрла; застрт) (зап.) vide застријети. ЗАСТРУГ, m.(од дрвета као чанак са заклопЗА СТРУГА, f. цем, који се унутра заврне, eine ЗАСТУПАТИ, заступам, v. impf. im Деде fein, obsto: уклони се с видјела, не засшупај мн. ЗАСТУПАТИ, Пӑм, v. pf. (у Ц. г.) н. п. пушку (т. ј. сабити сукију у њу), laben, impleo. cf. ступа. cf. засукијати. ЗАСТУПИТИ, заступим, v. pf. in den Weg treten, obsisto: Златни ступци воду заступили, Зец утече, ловци изгинуше (ово је народна загонетка, и одгонетљај јој је : кад је Мојсије бјежећи од Фараона прешао преко мора, а Фараон с војском пропао у мору). ЗАСУЖЊИТИ, њим, v. pf. у пјесми мјесто осуж њиши се: Ал је Марко тешко засужњио ЗАСУКАТИ, засучём, v. pf. 1) zurüdfdlagen, ju= rüddürzen, recingo. 2) н. п. бркове, breben, torqueo. ЗАСУКИВАЊЕ, П. 1) bas 3urüdfdlagen, recinctio. 2) das Drehen, contorsio. ЗАСУКИВАТИ, сукујем, v. impf. 1) zurüdfdlagen, recingo. 2) н. п. бркове, зubreben, torqueo. ЗАСУКИЈАТИ, јам, v. pf. н. п. пушку, т. j. сабити сукију у њу, Iaben, impleo. cf. заступати. Зӑсути, заспём, (part. pass. зӑсут) v. pf. 1) verschütten, überschütten, obruo. 2) hineins fdütten, infundo: засуо да меље. ЗАСУЧАК, чка, m. ber idel (з. H. von Žeig), glomus. ЗАСУШИВАЊЕ, п. баs Wertrođnen, exsiccatio. ЗАСУШИВАТИ, сушујем, v. impf. vertrođnen, exsiccor. ЗАСУШИТИ, засушим, v. pf. bertrođnen, exareo; aud засушила крава, коза, овца и т. д., т. j. не даје више млијека, cf. запраћи. ЗАТАВАНАК, затаванка, m. Eleiner ebener im Gebirge, locus planus in monte, cf. за раванак. lag ЗАТАЈАТИ, júМ, V. pf. ableugnen, abnego; vers heimlichen, reticeo. ЗАТАКНУТИ, Зӑтакнём, vide затаћи. ЗАТАМАНИТИ, таманим, v. p. vertilgen, außrot= ten, exstirpo, cf. затрти, ископати. ЗАТАМА́НИТИ CE, Таманим се, v. г. pf. völig ju runbe geben, internecione deleor, cf. дота манити се. ЗАТÁпање, n. baš Žufcmeljen, obductio, inductio. ЗАТÁПАТИ, затапам (затапљем), v. impf. von oben zuschmelzen, obduco cera cet. ЗӑТАПКАТИ, кам, v. pf. jutreten, juftampfen, conculco. ЗАТÀЋИ, затакнём, v. pf. 1) н. п. нож за појас, цвијет за капу, binter -, auf etmas fteđen, praefigo: И зашаче свијетло оружје — 4) (у Ц. г.) кога, зазвати на мејдан, forbern, provoco : затакао га је. љак: Тако ми се уста на зашилак не обратила! ЗАТИЉАК, затӣљка, m. vide потиљак: ЗАТИСАК, ска, m. vide запушач. зÁTROP, m. 1) gefängliche Haft, der Arrest, custo- Он им каткад уста зашискаше dia: он је у затвору, er ift (im Befängniß) ЗАТИСКИВАЊЕ, п. баs Berftopfen, obturatio. eingefperrt. 2) (у Боци) Berbärtung bes un:|ЗАТИСКИВАТИ, тискујем, v. impf, verftopfen, terleibes, durities alvi. obturo. ЗАТВОРАЊЕ, n. i) bas Einfperren, custodia. 2) baš затиснути, нём, v. pf. verftopfen, obturo, cf. заZumachen, occlusio. пушити. ЗАТВОРАТИ, рам, v. impf. 1) einfperren, gefan=|ЗАТИЦАЊЕ, п. (зап.) vide затјецање. gen fegen, includo, in custodiam conjicio. 2) zu= |зÀАТИЦАТИ, тичём, v. impf. ) (зап.) vide затјеmachen, occludo. цати. 2) н. п. цвијет за капу, auffteđen, impono: ЗАТВОРИТИ, затворим, v. pf. 1) einfperren, includo. 2) н. п. врата, зимафеп, claudo. зÀTÊг, m. (loc. зaréry) die Spannung, intensio: држи једек у зашегу. затегнути, затегнем, v. pf. 1) anzieben, fpan= nen, tendo. 2) затегла суша, па не може да ce ope, anhalten, tenere. ЗАТЕЖљив, а, о, н. п. во који не ће да вуче, него се замеже, fid ftraubenb, renitens. ЗАТЕГАЊЕ, п. 1) дав Špannen, tensio. 2) bas Strauben, reluctatio. ЗАТÉзати, затежем, v. impf. fpannen, tendo. затÉзати ск, затёжем се, v. v. impf. fido) fträus ben, obluctor. ЗАТЕРАТИ, Рам (ист.) vide затјерати. ЗАТЕРАТИ СЕ, рам се, (ист.) vide затјера ЗАТЈЕРАТИ, рам, v. pf. (јуж.) 1) bineinfdlagen, immitto. 2) binter treiben, ago post -:8a тјерати овце за брдо. ЗАТЈЕРАТИ СЕ, Рам се, v. г. pf. (јуж.) [offtür= jen, impeturn facio, cf. загнати се. ЗАТЈЕРИВАЊЕ, п. (јуж.) 1) baš Sineinfdlagen, immissio. 2) das Treiben hinter post. 3) das Losstürzen, impetus. ЗАТЈЕРИВАТИ, тјерујем, v. impf. (јуж.) 5) bin : eintreiben, immitto. 2) binter - treiben, ago actio post ЗАТЈЕРИВАТИ СЕ, тјерујем се, v. r. impf. (јуж.) losstürzen, impetum facio. ЗАТЈЕЦАЊЕ, П. (јуж.) 1) bas Zetreten (auf einer That), deprehensio. 2) das Vertreten des Weges, zo obsistere, ЗАТЈЕЦАТИ, тјечём, v. impf. (јуж.) 1) betreten, deprehendo. 2) den Weg vertreten, obsisto. ЗАТЈЕЦАТИ СЕ, тјечём се, v. r. impf. (јуж.) 1) sich befinden, sum. 2) geleben, sich anheischig machen, serio negare aut pertendere. зATKA, f. (y II. r.) Aufforderung (zum Kampfe), provocatio: учини се затка. ЗАТЉАТИ, љам, v. pf, пола заспати, einfdlum= mern wollen, obdormisco. ЗАТО (за то), barum, ideo. ЗАТОМИТИ, Затомим, v. pf. (ст.) untercruđen, unterschlagen, interverto, supprimo : затон, m. (у приморју) Meerbufen, maris sinus. ЗАТОЊ, m. чини ми се да се негдје испод | ЗАТРКАТИ CE, затрчём се, vide затрчати се 1. Осијека овако зове некако мјесто у Дуна- ЗАТРКИВАЊЕ, n. vide затрчавање. ву гдје се риба хвата. с. затон. затон, m. (у Ц. г.) кухан и ситно исјецан дроб од каква живинчета, који се послије попржи, пак се остави у каквој чабрици, па преко зиме кад хоће да се једе, извади се мало у таву те се погрије. Овако се| и у Србији оставља дроб од свиња кад се у јесен бију за зимину. cf. цквара. ЗАТòпити, затопим, v. pf. jufdmelzen, liquando claudo (das Sahnfaß mit Schmalz): А крв иде из врућа јунака Те замоии злаћена кубура ЗАТОРЕ, f. pl. (у Барањи) виме свињеће, bas Euter der Sau, uber suis. заточ, m. (по југоз. кр.) vide опклада. cf. затећи се. заточник, m. (ст.) ber Merpflictete (ber fid ju ЗАТРАВЉИВАЊЕ, n. cf. затравити. вити. ЗАТРАЖИТИ, затражим, v. pf. тражити траг, Па затражи око воде ладне, TH ce: Ђе си побро, што си зашрајао Што си ми се тако зашрајаo ЗАТРКИВАТИ СЕ, тркујем се, vide затрчава ЗАТРКЉАТИ, љам, v. pf. vide притаћи: Испред куће зашрњене, ух ми вазда! — ЗАТРЊИВАЊЕ, n. baš Merbornen, sepimentum spinosum. ЗАТРЊИВАТИ, трњујем, v. impf. verbornen, ѕріnis defendo. ЗАТРОВАТИ, Затрујем, v. pf. т. з. рибу у води, betäubenden Köder streuen, escas venenatas projicio. ЗАТРОНОШИТИ, шам, v.pf. т. j. пркву, bie Rir= che einweihen, consecro ecclesiam (von �góvog ?). У Јадру имају два намастира: Троноша н Вошњак. Онуда приповиједају да су их градиле двије сестре (Лазареве кћери), па једна другу запитала (кад су се састале) колико је која начинила ; онда она што је градила Троношу рекла : „Ја сам тек затроношила". И од тога се назове Троноша. А друга рекла: „Ја сам нешто начинила као мали вошњачић" (т. j. као за воће). И од тога остане Вошњак. Троноша служи и сад, а Вотњак је пуст Бог зна од кад, пак су му сад у наше вријеме Срби и зидине развалили и камење одвукли у Лозницу те цркву зидали од њега! зАТРПАВАЊЕ, n. bas lebereinanbermerfen, superinjectio. ЗАТРПАВАТИ, Трпавам, v. impf. ûbereinanbermer= fen, everto. ЗАТРПАТИ, Пӑм, v. pf. burd lebereinanberwerfen vermachen, zudecken, obruo. ЗАТРТИ, затрем, (затръо, затрла) v. pf. außrotten, exstirpo. ЗАТРЕПЕТАТИ, трепећем, v. pf, erzittern, in- ЗАТРТИ СЕ, зӑтрём се, (затръо се, затрла се) v. r. pf. zu Grunde gehen, pereo. ЗАТРУБИТИ, бим, v. pf. blafen in Sorn (in bie Erompete), buccinor. bemühen, ЗАТРЕПТАТИ, затрепћем, v. pf. очима, erzittern| ЗАТРУДИТИ, затрудим, v. pf. Бетûben, ermüben, (mit den Augen), blinzeln, mico oculis. fatigo. ЗАТРЕПТЕТИ, (ист.) трептам, v. pf. erzittern | ЗАТРУДНЕТИ, (ИСТ.) ЗАТРЕПТИТИ, (зап.) (bom laube), aufrau=|ЗАТРУДНИТИ, (зап. ( трудним, v. pf. fdwanger ЗАТРЕПТЈЕТИ, (југоз.) (fden, aufflattern, inhor- ЗАТРУДЊЕТИ, (јуж.) werben, ingravidor. ЗАТРЕПЋЕТИ, (јуж.) resco, evolo cum stré- ЗАТРУЂивање, n. bas emühen, defatigatio. pitu. ЗАТРУЂИВАТИ, труђујем, v. impf. bemüben, fatigo. ЗАТРИЈЕТИ, зӑтрём, (затрьо, затрла) (у Ц. г.) затрчÁВАЊЕ, n. baš Unlaufen (zum prunge), vide затрти : Е ће ти се зашријеш кољено incursio. ЗАТРЧАВАТИ СЕ, трчавам се, v. r. impf. 1) an ЗАТРКА, f. 1) ber Unauf (zum inûberfpringen), Laufen, Znlauf nehmen, incurro. 2) затрчава |