Page images
PDF
EPUB

|зАситити, тим, v. pf. 1) кога, fättigen, satio. 2) fatt befommen, satior, н. п. кад се храни свиња, па засити, и послије мало једе. засити, засичём, (зап.) vide засјећи. ЗАСИЋИ СЕ, Сичём се, (зап.) vide засјећи се. einem | ЗАСИЦАЊЕ, п. (зап.) vide засијецање.

ЗАСЕДАТИ, Дам, (ист.) vide засједати.
ЗАСЕДАЧ, заседача, m. (ист.) vide засједач.
ЗАСЕДНУТИ, нем, vide засести.
ЗАСЕJАТИ, јем, (ист.) vide засијати.
ЗАСЕКА, f. (ист.) vide засјека.
заселак, засеока, m. ein Dorf bas zu
andern gehört.

ЗӑСЕНА, f. (ист.) vide засјена.

ЗАСЕНАК, засёнка, m. (ист.) vide засјенак.
ЗАСЕНАЦ, засенца, m. (ист.) vide засјенац.
ЗАСЕНИТИ, НИМ, (ист.) vide sacјенити.
ЗАСЕСТИ, седем (седнем), (ист.) vide засјести.
засети, засечем, (ист.) vide засјећи.
ЗАСЕЋИ СЕ, засечём се, (ист.) vide засјећи се.
ЗАСЕЦАЊЕ, П. (ист.) vide засијецање.
ЗАСЕЦАТИ, засецам, (ист.) vide засијецати.
ЗАСИВАТИ, засивам, (зап.) vide засијевати.
ЗАСИДА, f. (зап.) vide засједа.
ЗАСИДАЊЕ, п. (зап.) vide засједање.
зӑсидати, дам, (зап.) vide засједати.
ЗАСИДӑч, засидача, m. (зап.) vide засједач.
засиднути, нём, (зап.) vide засисти.
ЗАСИЈАТИ, засијем, v. pr. (јуж. "и зап.) н. п.
њиву чим, befäen, consero.

ЗАСИЈАТИ СЕ, јам се, v. т. pf. erglängen, efful-|
geo, cf. засјајати се, засјата се:
Засија се скерлет и кадифа
ЗАСИЈЕВАТИ, засијевам, v. pf. erbligen, effalgeo:
кад засијевају муње.

ЗАСИЈЕЦАЊЕ, П. 1) bas Unbauen, accisio. 2) bag Verhauen, zò arboribus stratis impedire. ЗАСИЈЕЦАТИ, засијецам, v. impf. 1) н. п. дрво, anbauen, accido. я) пут, verbauen, arboris stratis impedio.") 999 ЗАСИКА, f. (зап.) vide засјека.

засилити, лим, v. pf. gewaltig werben, vim nanciscor et potentiam:

Рука ми је десна засилила, WITHIN ALBINGE Сабља бритка крви зажељела ЗАСИНА, f. (зап.) vide засјена.

ЗА́синак, засӣнка, m. (зап.) vide засјенак. ЗАСИНАЦ, зӑсинца, m. (зап.) vide засјенац. засинити, ним, (зап.) vide засјенити. ЗАСИПАЊЕ, n. 1) bas Ueberfcütten, Mer[dütten, obrutio. 2) das Hineinschütten, infusio. ЗАСИПАТИ, пам (пљём), v. impf. 1) verfdyütten, uberfdütten, obruo. 2) жито у кош (кад се меље), bineinfdyütten, infundo. 3) камењем, fteinigen, lapido.

засипӑч, засипача, m. (у Бачкој) у воденици ијера (од десет ока) којом се жито засила у кош, Setreibemaß, modius quidam. ЗАСИРАЊЕ, n. bas 2efceißen, concacatio. ЗАСИРАТИ, засирам, v. impf. befcheißen, concaco. ЗАСИРНТИ, рӣм, v. pf. н. п. млнјеко, anlabent, das Lab in die Milch schütten, coagulum injicio.

ЗӑСИСАТИ, сâм, v. pf. кад жена на ново затрудни, а још дијете није одбила, онда се каже: засисало дијеше. зӑсисти, сидём (сиднём), (зап.) vide засјестн.

ЗАСИЦАТИ, зӑсицам, (зап.) vide васијецати. ЗАСЈАЈАТИ СЕ, јим се,

ЗАСЈАТИ СЕ, Сjаm ce, vide засијати се: Засјаше се токе на прсима — Од ватре се сва црква засјаја ЗÅСЈЕДА, f. (јуж.) 1) ber Spinterbalt, insidiae. 2) (по југоз. кр., које се говори и засједа) мјесто надно стола, према горњему челу, особито на свадбама, ber plan unten am Tische, dem Vorsiger gegenüber, triclinii pars. 3) (особито у Паштровићима) одређени сватови који сједе у застави. Кад дјевојци дају добру молитву, двије васједе Држе вео изнад ње. cf. застава.

дам,

ЗАСЈЕДАЊЕ, n. (јуж.) 1) bas Sauern, insidiatio. 2) das Versigen, 'mora. ЗАСЈЕДАТИ, ДАМ,"v. impr. (јуж.) 1) (auern, insidior. 2) sich versigen, sedendo morari. ЗАСЈЕДАЧ, сједача, m. који засједне, н. п. у лoby, der im Hinterhalt Liegende, insidiator: кад се хајкачи приближе засједачима. зÅСЈЕДНУТИ, НОМ, v. pf, vide sadјести:.. У госпоцке столе засједнула — ЗАСЈЕКА, f. (јуж.) ber Berbau, arbores stratae pro miuniinento.

ЗАСЈЕНА, f. (јуж.) baš Milenbwerf, praestigiae. АСЈЕНАК, засијенка, п. (јуж.) у засијенку, in dem Mondesschatten, in umbra lunari. ЗАСЈЕНАЦ, засијенца, m. (у Боци) berdyat= ten, umbra, cf, засјенак:

CULT
Тражи Васо засијенца да се заклони
BÀCJEHHTH, HÂM, V. pf. 1) T. j. 0чй, blenden,
praestigior. 2) (у Ц. г.):

Док Морачу сунце огријало,
Огријало па је засјенило
ЗАСЈЕСТИ, сједем (сједнем), v. pf. 1) н. п. за
coopy, sich segen, consido:
Засједоше за софру јунаци —
2) кога, fegen, einen big anweifen, colloco,
locum assigno:

Засједе их за софре господске

3) засјело сунце, untergeђen, occido. 4) (fic
in Sinterhalt legen, insidior : засјели у пла-
нини да чекају Турке. 5) fid veriigen, se-
dendo moror: хајде, шта си засео; нема
га, засјео негдје. 6) засјео залогај у грлу,
ftecten bleiben, adhaereo.

засЈЕЋи, засијечем, v. pf. (јуж.) 1) н. п. дрво,
anbauen, accido. 2) н. п. пут, verbauen, arbo-
ribus stratis impedio: људи застекли збјег
у планини. cf, засјећи се.
засЈЕЋи се, засијечём се, v. r. pf. (јуж.) (ф
verlauen, muniri arboribus. Уз ратове људи
се скупе у планина у велики збјег на се
засијеку да би се могли бранити.

ЗАСКАКАЊЕ, П. baš Umzingein, circumventio. ; ЗАСНОВАТИ, заснујем, v. pf, anlegen, ben Rau ЗАСКАКАТИ, заскачём, v. impf. (у Ц. г.) um= jingein, circumvenio.

1

ЗАСКАКАТИ СЕ, Заскачём се, v. г. pf. auffpringen, exsilio.

заскочити, заскочим, v. pf. (у Ц. г.) um in: geln, circumvenio, cf. опколити, оптећи : Заскочише. Гуњанске козаре зACлAAA, f. der Nachtisch, das Dessert, mensa secunda, bellaria.

A

засладити, засладим, v. pf. 1) verfügen, reddo dulce, dulcoro. 2) Nachtisch halten, mensam secundam habeo: дај млијека или куханијех шљива да засладимо мало. ЗАСЛАЂИВАЊЕ, n. ba Serfügen, dulcoratio. ЗАСЛАЂИВАТИ, Слађујем, v. impf. verfügen,

coro.

ЗАСЛАЊАЊЕ, n. vide заклањање. ЗАСЛАЊАТИ, Њам, vide заклањати.

beginnen, instituo:

1. Кулу гради црни Арапине Наинканат крајем мора слана, Колику је кулу засновао засов, (у Дубр.) vide засобице. ЗАСОБИЦЕ, пас einanber, continuo, cf. засопце: Који то коњиц може прелетнти Засобице и по два бедема ЗАСОВНИЦА, f. (око Ибра) као мала греда што се из дувара превуче преко затворенијех врата (н. п. на градовима), ber Ehorriegel, portae obex. cf. мандал,... ЗАСОПИТИ СЕ, засопӥм се, v, r. pf. vide заду

[ocr errors]

хати се.

[ocr errors][merged small]

dul-[засòнце, nad einanber, continuo : три пут за-
B coure, cf. засоб, засобице.
ЗАСПАТИ, заспим, v. pf. einfdlafen, obdormio.
ЗАСРÁМИТИ, зӑсрамим, v. pf. befdämen, pude-

[ocr errors]

ЗАСЛЕПЕТИ, Пим, (ист.) vide заслијепљети. facio, pudorem injicio.

men, pudore afficioram

ЗАСЛЕПИТИ, заслепим, (ист.) vide заслијепати, | ЗАСРАМИТИ СЕ, засрамим се, v. r. pf. fid befdyaЗАСЛИЈЕПИТИ, заслијепим, v. pf. (јуж.) коме очи, verblenben, occaeco. ЗАСЛИЈЕПЈЕТИ, (југоз.) (пам, v. pf. erblinben, ЗАСЛИЈЕПЉЕТИ, (јуж.) foculis capior (fig.). зӑслинити, нӥм, v. pf. rogen, muco obducor:

шта си заслинио (кажу дјетету кад плаче). ЗАСЛИПИТИ, (зап.) 1) заслипам, vide заслијепити. 2) заслиийм, vide заслијепљети. заслон, m. 1) vide заклон. 2) (у Лици) бијела

или шарена аршена кецела, што носе кршћанке (а хришћанке носе вунена опрегаче).

заслонити, заслоним, vide заклонити.
ЗАСЛОЊАЊЕ, П. vide заслањање.
ЗАСЛОЊАТИ, Њам, vide заслањати.
ЗАСЛУГА, f. (у војв.) baš Merbienft, meritum.
ЗАСЛУЖАН, жна, жно, verbienftvoll, bene meritus.
ЗАСЛУЖИВАЊЕ, n. bas Serbienen, promeritio.
ЗАСЛУЖИВАТИ, служујем, v. impf. verbienen,
promereor...

Заслужити, заслужим, v. pf, verbienen, pro

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

ЗАСРАТИ, засерём, v. pf. befeißen, concaco. ЗАСТАВА, f. 4) мјесто на дно стола, према горњему челу, бег Mlag unten am ifce, bem Borfiger gegenüber, triclinii pars : У заставу војводу Милоша — У Срба је по Херцеговини и сад обичај да у заставу (кад је каква част) посаде једнакога с онијем који сједи у горњему челу. cf. засједа. 2) vide засједа 3. 3) (у Хрв.) bie Gayne, vexillum, ef. барјак. ЗАСТАВА, f. (У Ц. г.) који остану као у засјеоди, те чекају док удорџије мимо њих стораску не догнају, па се онда они бију с по[Росточју, а удорџије тјерају стоку даље, ber Sinterhalt, insidiae.

[ocr errors]

.

ЗАСТАВЕ (мале и велике), f. (у нах. Рудн.) вез на чарапама, као вођице, Urt ticetei, pictum quoddam per acum. ЗАСТАВИТИ, Вӥм, v. pf. (у Боци) verpfanben, oppignero, cf. заложити 2.

ЗАСТАВЉАЊЕ, П. bie Berpfänbung, oppigneratio. ЗАСТАВЉАТИ, љам, v. impf. (у Боци) verpfän= ben, oppignero, cf. залагати. ЗАСТАВНИК, m. (у Хрв.) ber Fabnentrager, signifer, cf. барјактар.

ЗАСТАВНИЦА, f. крајна даска у кревета (простога).

ЗАСТАЈАЊЕ, П. bas Ereffen, Ginben, inventio,

[blocks in formation]

Немој ми се много застајаши — ЗАСТАНУТИ, Нем, vide застати. von | ЗАСТАНУти се, нêм се, vide застати се. ЗАСТАРАТИ СЕ, рам се, vide забринути се. 1.4.3. ЗАСТАТИ, станем, v. pf. treffen, finbent, offendo:

застао га код куће; застао га у постељи. cf. застанути.

ЗАСТАТИ СЕ, станёи се, v. г. pf. fid befinben, fein, sum, existo.

ЗАСТЙДЕТИ, ДИм, (ист.) vide застидјети. ЗАСТÉДЕТИ СЕ, дим се, (ист.) vide застидје

TH ce.

застÉдити, дим, (зап.) vide застидјети. ЗАСТИДИТИ СЕ, Дим се, (зап.) vide застидјети се. ЗАСТИДЈЕТИ, ДИм, v. pf. (југоз.) befdämen, pudore afficio.

hölzerne Schüffel mit Deckel (auf Reisen, für Käse, Kaviar u. dgl.), vas ligneum cum operculo.

ЗАСТРУГАТИ, застружем, v. pf. fdaben, rado. ЗАСТРУЖИТИ, жам, v. pf. (у Ц. г.) vide затворитн, н. п. браве у торину, затворивши стругу.

ЗАСТУДЕТИ, (ист.)

ЗАСТУДИТИ, (зап.) (застуди, v. pf. Fûbl, falt
kühl,
ЗАСТУДЈЕТИ, (југоз.) (werben, frigesco.
ЗАСТУЂЕТИ, (јуж.)

ЗАСТИДЈЕТИ СЕ, дим се, v. г. pf. (југоз.) fiф| ЗАСТУПАЊЕ, n. baš im Bege fein, impeditio.

schämen, pudore afficior:

Запали се образ од образа

А засмиди јунак од јунака

застиЂЕти, стидим, (јуж.) vide застидјети. ЗАСТИЂЕТИ СЕ, стидим се, (јуж.) vide застидјети се.

ЗАСТИЉАЊЕ, П. vide заклањање.

ЗАСТИЉАТИ, љам, (у Сријему) vide заклањати. ЗАСТИРАК, застирка, m. vide застирач:

Све јоргане јоргована гране; А засширке цвеће карамфиље ЗАСТИРАЊЕ, П. bas Bebreiten (bes 3immerbobens mit Teppichen), constratio.

ЗАСТИРАТИ, рêм, v. impf. н. п. собу, bebreiten,

consterno.

ЗАСТИРАЧ, застирача, m. baš, momit g. 3. bas
Zimmer bebreitet wird, stragulum.
ЗӑСТОРАК, засторка, m. baš, womit ein voller
Sack oben bebreitet wird, um ihn zumachen zu
Eönnen, stragulum sacci: Нашла врећа за-
сморак.

ЗАСТРАНИТИ, застраним, v. pf. 1) im Unfteigen
nidt gerabe aus, fonbern nad ber eite geben,
oblique ascendo aut descendo. 2) fig. abwei=
chen, deflecto, aberro.
ЗАСТРАЊИВАЊЕ, п. Дав Иьшеıden, deflectio,
ascensus aut descensus obliquus.
ЗАСТРАЊИВАТИ, страњујем, v. impf. fdief bergart
oder bergab steigen, descendo vel ascendo obli-
que. 2) vom redyten Wfabe abweiden, aberro,
deflecto.

ЗАСТРÉЛИТИ, застрелам, v. pf. (ист.) vide застријелити:

Да застрелиш орла крстатога ЗАСТРЕТИ, застрём, (застрьо, застрла; застрт) (ист.) vide застријети.

ЗАСТРИЈЕЛИТИ, застријелим, v. pf. (јуж.) 1) vide устријелити. 2) пустити стријелу, ben feil abschießen, sagittam expello arcu. ЗАСТРИЈЕТИ, зӑстрём, (застръо, зӑстрла; зӑстрт) v. pf. (јуж.) bebreiten, consterno : 3Сиријеши врећу да се жито не проспе; Ал' он засмрт свилом и каднвом ЗАСТРИЛИТИ, застрилим, (зап.) vide застријелитн.

ЗАСТРИТИ, зӑстрём, (застръо, застрла; застрт) (зап.) vide застријети.

ЗАСТРУГ, m.(од дрвета као чанак са заклопЗА СТРУГА, f. цем, који се унутра заврне, eine

ЗАСТУПАТИ, заступам, v. impf. im Деде fein, obsto: уклони се с видјела, не засшупај мн. ЗАСТУПАТИ, Пӑм, v. pf. (у Ц. г.) н. п. пушку (т. ј. сабити сукију у њу), laben, impleo. cf. ступа. cf. засукијати.

ЗАСТУПИТИ, заступим, v. pf. in den Weg treten, obsisto:

Златни ступци воду заступили,
Отуд ловци зеца наћераше,

Зец утече, ловци изгинуше

(ово је народна загонетка, и одгонетљај јој је : кад је Мојсије бјежећи од Фараона прешао преко мора, а Фараон с војском пропао у мору).

ЗАСУЖЊИТИ, њим, v. pf. у пјесми мјесто осуж

њиши се:

[ocr errors]

Ал је Марко тешко засужњио ЗАСУКАТИ, засучём, v. pf. 1) zurüdfdlagen, ju= rüddürzen, recingo. 2) н. п. бркове, breben, torqueo.

ЗАСУКИВАЊЕ, П. 1) bas 3urüdfdlagen, recinctio. 2) das Drehen, contorsio. ЗАСУКИВАТИ, сукујем, v. impf. 1) zurüdfdlagen, recingo. 2) н. п. бркове, зubreben, torqueo. ЗАСУКИЈАТИ, јам, v. pf. н. п. пушку, т. j. сабити сукију у њу, Iaben, impleo. cf. заступати. Зӑсути, заспём, (part. pass. зӑсут) v. pf. 1) verschütten, überschütten, obruo. 2) hineins fdütten, infundo: засуо да меље.

ЗАСУЧАК, чка, m. ber idel (з. H. von Žeig), glomus.

ЗАСУШИВАЊЕ, п. баs Wertrođnen, exsiccatio. ЗАСУШИВАТИ, сушујем, v. impf. vertrođnen, exsiccor.

ЗАСУШИТИ, засушим, v. pf. bertrođnen, exareo; aud засушила крава, коза, овца и т. д., т. j. не даје више млијека, cf. запраћи. ЗАТАВАНАК, затаванка, m. Eleiner ebener im Gebirge, locus planus in monte, cf. за

раванак.

lag

ЗАТАЈАТИ, júМ, V. pf. ableugnen, abnego; vers heimlichen, reticeo.

ЗАТАКНУТИ, Зӑтакнём, vide затаћи. ЗАТАМАНИТИ, таманим, v. p. vertilgen, außrot= ten, exstirpo, cf. затрти, ископати. ЗАТАМА́НИТИ CE, Таманим се, v. г. pf. völig ju

runbe geben, internecione deleor, cf. дота

манити се.

ЗАТÁпање, n. baš Žufcmeljen, obductio, inductio.

ЗАТÁПАТИ, затапам (затапљем), v. impf. von oben zuschmelzen, obduco cera cet. ЗӑТАПКАТИ, кам, v. pf. jutreten, juftampfen, conculco.

ЗАТÀЋИ, затакнём, v. pf. 1) н. п. нож за појас, цвијет за капу, binter -, auf etmas fteđen, praefigo:

И зашаче свијетло оружје —
2) berübren, attingo, cf. задјести :
Пресјече му на грло синџира,
А б'јела му не зашаче меса
3) (у ц. г.) beleibigen, offendo :
Су чим нас је Ђуро зашакао

[ocr errors]

4) (у Ц. г.) кога, зазвати на мејдан, forbern, provoco : затакао га је.

љак: Тако ми се уста на зашилак не обратила!

[ocr errors]

ЗАТИЉАК, затӣљка, m. vide потиљак:
На зашиљак очи искочише
ЗАТИРАЊЕ, n. baš Zu$rotten, exstirpatio.
ЗАТИРАТИ, рêм, v. impf. aušrotten, exstirpo.
ЗАТИРАТИ, рам, (зап.) vide затјерати.
ЗАТИРАТИ СЕ, рам се, (зап.) vide затјерати се.
ЗАТИРИВАЊЕ, п. (зап.) vide затјеривање.
ЗАТИРИВАТИ, Тирујем, (зап.) vide затјеривати.
ЗАТИРИВАТИ СЕ, тирујем се, (зап.) vide затје-
ривати се.

ЗАТИСАК, ска, m. vide запушач.
auf=|ЗАТИСКАЊЕ, n. vide затискивање.
ЗАТИСКАТИ, затискам, vide затискиватн :

зÁTROP, m. 1) gefängliche Haft, der Arrest, custo- Он им каткад уста зашискаше dia: он је у затвору, er ift (im Befängniß) ЗАТИСКИВАЊЕ, п. баs Berftopfen, obturatio. eingefperrt. 2) (у Боци) Berbärtung bes un:|ЗАТИСКИВАТИ, тискујем, v. impf, verftopfen, terleibes, durities alvi.

obturo.

ЗАТВОРАЊЕ, n. i) bas Einfperren, custodia. 2) baš затиснути, нём, v. pf. verftopfen, obturo, cf. заZumachen, occlusio. пушити. ЗАТВОРАТИ, рам, v. impf. 1) einfperren, gefan=|ЗАТИЦАЊЕ, п. (зап.) vide затјецање. gen fegen, includo, in custodiam conjicio. 2) zu= |зÀАТИЦАТИ, тичём, v. impf. ) (зап.) vide затјеmachen, occludo. цати. 2) н. п. цвијет за капу, auffteđen, impono:

ЗАТВОРИТИ, затворим, v. pf. 1) einfperren, includo. 2) н. п. врата, зимафеп, claudo. зÀTÊг, m. (loc. зaréry) die Spannung, intensio: држи једек у зашегу. затегнути, затегнем, v. pf. 1) anzieben, fpan= nen, tendo. 2) затегла суша, па не може да ce ope, anhalten, tenere.

ЗАТЕЖљив, а, о, н. п. во који не ће да вуче, него се замеже, fid ftraubenb, renitens. ЗАТЕГАЊЕ, п. 1) дав Špannen, tensio. 2) bas Strauben, reluctatio.

ЗАТÉзати, затежем, v. impf. fpannen, tendo. затÉзати ск, затёжем се, v. v. impf. fido) fträus ben, obluctor.

ЗАТЕРАТИ, Рам (ист.) vide затјерати. ЗАТЕРАТИ СЕ, рам се, (ист.) vide затјера

[blocks in formation]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

ЗАТЈЕРАТИ, рам, v. pf. (јуж.) 1) bineinfdlagen, immitto. 2) binter treiben, ago post -:8a

тјерати овце за брдо. ЗАТЈЕРАТИ СЕ, Рам се, v. г. pf. (јуж.) [offtür= jen, impeturn facio, cf. загнати се. ЗАТЈЕРИВАЊЕ, п. (јуж.) 1) baš Sineinfdlagen, immissio. 2) das Treiben hinter post. 3) das Losstürzen, impetus. ЗАТЈЕРИВАТИ, тјерујем, v. impf. (јуж.) 5) bin : eintreiben, immitto. 2) binter - treiben, ago

actio

post ЗАТЈЕРИВАТИ СЕ, тјерујем се, v. r. impf. (јуж.) losstürzen, impetum facio.

ЗАТЈЕЦАЊЕ, П. (јуж.) 1) bas Zetreten (auf einer That), deprehensio. 2) das Vertreten des Weges, zo obsistere,

ЗАТЈЕЦАТИ, тјечём, v. impf. (јуж.) 1) betreten, deprehendo. 2) den Weg vertreten, obsisto. ЗАТЈЕЦАТИ СЕ, тјечём се, v. r. impf. (јуж.) 1) sich befinden, sum. 2) geleben, sich anheischig machen, serio negare aut pertendere. зATKA, f. (y II. r.) Aufforderung (zum Kampfe), provocatio: учини се затка.

ЗАТЉАТИ, љам, v. pf, пола заспати, einfdlum= mern wollen, obdormisco. ЗАТО (за то), barum, ideo.

ЗАТОМИТИ, Затомим, v. pf. (ст.) untercruđen, unterschlagen, interverto, supprimo :

[ocr errors][merged small]
[blocks in formation]

затон, m. (у приморју) Meerbufen, maris sinus.

[merged small][ocr errors]

ЗАТОЊ, m. чини ми се да се негдје испод | ЗАТРКАТИ CE, затрчём се, vide затрчати се 1. Осијека овако зове некако мјесто у Дуна- ЗАТРКИВАЊЕ, n. vide затрчавање.

ву гдје се риба хвата. с. затон. затон, m. (у Ц. г.) кухан и ситно исјецан дроб од каква живинчета, који се послије попржи, пак се остави у каквој чабрици, па преко зиме кад хоће да се једе, извади се мало у таву те се погрије. Овако се| и у Србији оставља дроб од свиња кад се у јесен бију за зимину. cf. цквара. ЗАТòпити, затопим, v. pf. jufdmelzen, liquando claudo (das Sahnfaß mit Schmalz): А крв иде из врућа јунака Те замоии злаћена кубура ЗАТОРЕ, f. pl. (у Барањи) виме свињеће, bas Euter der Sau, uber suis.

заточ, m. (по југоз. кр.) vide опклада. cf. затећи се.

[ocr errors]

заточник, m. (ст.) ber Merpflictete (ber fid ju
etwas anheischig gemacht), obligatus (besonders
der Kampfheld, pugnator):
Изиш'о је краљев зашочниче
Весели се краљев зашочниче —
затравити, затравим, v. pf. 1) н. п. болесна
коња, т. j. пробости му на врату кожу, па
између ње и меса завући сламку и онако
оставити неко вријеме. 2) (у Боци) кога,
т. j. опчинити га давши му некаку траву
да попије.

ЗАТРАВЉИВАЊЕ, n. cf. затравити.
ЗАТРАВЛИВАТИ, трављујем, v. impf. cf. затра-

вити.

ЗАТРАЖИТИ, затражим, v. pf. тражити траг,
Spuren suchen, vestigia scrutari:

Па затражи око воде ладне,
Ничем трага наћи не могаше
ЗАТРАЈАТИ, јем, v. pf. (у Ц. г.) vide затраја-

TH ce:

Ђе си побро, што си зашрајао
ЗАТРАЈАТИ се, јем се, v. г. p. vermeilen, dus=|
beiben, moror, non venio, cf. затрајати, за-
бавити се, остати:

Што си ми се тако зашрајаo
Зашраја се за девет година

ЗАТРКИВАТИ СЕ, тркујем се, vide затрчава

[ocr errors]

ЗАТРКЉАТИ, љам, v. pf. vide притаћи:
И сребрном тркљом зашркљао,
И злаћеном жицом повезао
ЗАТРНИТИ, затрним, v. pf. н. п. трешњу, т. ј.
метнути јој трња наврх дебла гдје се гра-
не раздвајају да се на њу не може попети,
verdornen (z. B. die Kirsche, damit die Kinder
nicht dazu können), spinis munio:

Испред куће зашрњене, ух ми вазда! — ЗАТРЊИВАЊЕ, n. baš Merbornen, sepimentum spinosum.

ЗАТРЊИВАТИ, трњујем, v. impf. verbornen, ѕріnis defendo.

ЗАТРОВАТИ, Затрујем, v. pf. т. з. рибу у води, betäubenden Köder streuen, escas venenatas projicio.

ЗАТРОНОШИТИ, шам, v.pf. т. j. пркву, bie Rir= che einweihen, consecro ecclesiam (von �góvog ?). У Јадру имају два намастира: Троноша н Вошњак. Онуда приповиједају да су их градиле двије сестре (Лазареве кћери), па једна другу запитала (кад су се састале) колико је која начинила ; онда она што је градила Троношу рекла : „Ја сам тек затроношила". И од тога се назове Троноша. А друга рекла: „Ја сам нешто начинила као мали вошњачић" (т. j. као за воће). И од тога остане Вошњак. Троноша служи и сад, а Вотњак је пуст Бог зна од кад, пак су му сад у наше вријеме Срби и зидине развалили и камење одвукли у Лозницу те цркву зидали од њега! зАТРПАВАЊЕ, n. bas lebereinanbermerfen, superinjectio.

ЗАТРПАВАТИ, Трпавам, v. impf. ûbereinanbermer= fen, everto.

ЗАТРПАТИ, Пӑм, v. pf. burd lebereinanberwerfen vermachen, zudecken, obruo.

ЗАТРТИ, затрем, (затръо, затрла) v. pf. außrotten, exstirpo.

ЗАТРЕПЕТАТИ, трепећем, v. pf, erzittern, in- ЗАТРТИ СЕ, зӑтрём се, (затръо се, затрла се)

[blocks in formation]

v. r. pf. zu Grunde gehen, pereo. ЗАТРУБИТИ, бим, v. pf. blafen in Sorn (in bie Erompete), buccinor.

bemühen,

ЗАТРЕПТАТИ, затрепћем, v. pf. очима, erzittern| ЗАТРУДИТИ, затрудим, v. pf. Бетûben, ermüben, (mit den Augen), blinzeln, mico oculis.

fatigo.

ЗАТРЕПТЕТИ, (ист.) трептам, v. pf. erzittern | ЗАТРУДНЕТИ, (ИСТ.)

ЗАТРЕПТИТИ, (зап.) (bom laube), aufrau=|ЗАТРУДНИТИ, (зап. ( трудним, v. pf. fdwanger ЗАТРЕПТЈЕТИ, (југоз.) (fden, aufflattern, inhor- ЗАТРУДЊЕТИ, (јуж.) werben, ingravidor. ЗАТРЕПЋЕТИ, (јуж.) resco, evolo cum stré- ЗАТРУЂивање, n. bas emühen, defatigatio. pitu. ЗАТРУЂИВАТИ, труђујем, v. impf. bemüben, fatigo. ЗАТРИЈЕТИ, зӑтрём, (затрьо, затрла) (у Ц. г.) затрчÁВАЊЕ, n. baš Unlaufen (zum prunge), vide затрти :

Е ће ти се зашријеш кољено

incursio.

ЗАТРЧАВАТИ СЕ, трчавам се, v. r. impf. 1) an ЗАТРКА, f. 1) ber Unauf (zum inûberfpringen), Laufen, Znlauf nehmen, incurro. 2) затрчава

« PreviousContinue »