Page images
PDF
EPUB

5) зашло ми за нокше, кад руке врло озебу па пошто се дође у топлину под ноктима стане здраво бољети.

ce, entfäbrt ibm (was er fonft eben nicht ge=| fagt bätte), elabitur ei quandoque, quod mallet non dixisse. ЗАТРЧАТИ СЕ, Чӥм се, v. г. pf. 1) anlaufen, in-|ЗАЋОПАТИ, заћопам, (v. pf. mit Roth verfdmie= curro. 2) затрчао се, es ift ibm (bie Rebe) ЗАЋонити, заћопим, (ren, luto oblino. entfahren, excidit ei inter loquendum. М. ЗӑУВАР (за увар), н. п. заувар је, биће зауЗАТУБАСТ, a, o, abgeftumpft, obtusus. ЗАТУЉИВАЊЕ, n. verbal. v. затуљиватн. ЗАТУЉИВАТИ, туљујем, v. impf. bie Kalle туbau genannt vor das Fuchsloch stellen, laqueos

pono.

вар, von Mugen, prodest: C туђе њиве и чанак прге заувар је. заувӑрно, vide заувар.

3AдАРÂшṚ, n. das Riechen nach etwas, odor. ЗАЎДАРАТИ, рам, v. impf. rieden пady etwas, oleo : ЗАТУЛИТИ, затулим, v. p. н. п. рупу какву, заудара месо, вино на буре, и т. д. т.ј. метнути на њу туљац да се ухвати | ЗАЎДАРити, рим, v. pf. cinen Berud befommen, лисица или јазавац, eine cigene urt Galle, adoleo. туљац, vor baš Žudslod ftellen, laqueos pono. | ЗАУЗБИЈАЊЕ, n. baš Žurüdtreiben, repulsio. ЗАУЗБИЈАТИ, узбијам, v. impf. zurüdtreiben, repello:

cf. туљац.

ЗАТУПИТИ, затупим, v. pf. abftumpfen, obtundo, retundo..

ЗАТУПЉИВАЊЕ, n. bas 2bftumpfen, obtusio. ЗАТУПЉИВАТИ, тупљујем, v. impf. abftumpfen, obtundo, retundo.

[ocr errors]

И ту нађе лијепу ђевојку
Бе бијеле заузбија овце —
ЗАЎЗБИТИ, заузбијем, v. pf. н. п. овце, juréd=
treiben, repello.

ЗАТУРАЊЕ, П. bas Berfen binter etmas, jactus
post
ЗАТУРАТИ, затурам, v. impf. binter etmas wer=|ЗАЎЗДАТИ, ДА́М, V. pf. žäumen, infreno.
fen, jacio post

ЗАУЗДАВАЊЕ, П. bas Baumen, infrenatio.
ЗАУЗДАВАТИ, уздавам, v. impf. jäumen, infreno.

ЗАТЎРАТИ СЕ, Затӯрам се, v. г. impf. fid (in
die Welt) hineinwerfen, abiisse peregre.
ЗАТУРИТИ, рим, v. pf. 1) binter etmas werfen,
rejicio:

Затури му дизгин за умкаша

А за собом зашурио руке

ЗАУЗЕТИ, заузмём, v. pf. 1) што, пеђтеп, саріо:
И ту добар шићар заузеше

[ocr errors]

2) н. п. то ми је заузело много мјеста у соби, cinneђmen, оссиро, cf. запремитн. ЗАЎЗЁТИ СЕ, заузмем се, v. г. рf. с ким, fid zu= fammentbun mit einem, socior: заузео се с њим, па отишао у свијет.

2) (у Ц. г.) кавгу, anzetteln, excito, cf. за- злӯзи (Христови, први и други), m. pl. (у метнути, заврћи:

[ocr errors]

Ђе стигосмо, кавгу зашурисмо
И с Турцима кавгу зашурише -
ЗАТУРИТИ СЕ, рим се, м. г. pf. у свијет, ліф
in die Welt hineinwerfen, abiise peregre.
ЗАТЎРЧАТИ, Чӑм, v. pf, anfangen türfild ju reben,
zu fingen, turcice proloquor, accino.
ЗАТУТЊИТИ, Њим, v. pf. erbröhnen, constrepo.
ЗАТУЋИ, тучём, vide забити.
ЗАТУЋИ СЕ, тучём се, vide забити се.
ЗАТЎЦАНИ, на, но, verftoct, obstinatus.
ЗАЋЕЉАК, затијељка, m. (у Паштр.) vide за-

[blocks in formation]

Рисну) покладе месне и бијеле. Ришњанн се заузима и заклињу, н. п. Тако ми овијех зауза Христовијех! Тако мене смели и не помамили заузи Христовн! А ну напијању спомињу их, н. п. Здрав си ми, брате, данашњи заузи Христови да нам на добро завежу а на боље раздријеше ! ЗАУЗИМАЊЕ, п. 1) bas Mebmen, zo capere. 2) bas Einnehmen, occupatio.

ЗАЎЗИМАТИ, Мӑм (мљём), v. impf. 5) nebmen
(z. B. Beute), capio. 2) einnehmen, occupo, cf.
запремати.

ЗАЎЗИМАТИ СЕ, мам (мљём) се, v. r. pf. c ким,
sich zusammenthun mit einem, socior.
ЗАЎЈАТИ, јûм, v. pf. bu! mафен (vom Binte,
Meere), strideo.

ЗаӰЈАТИ СЕ, јим се, v. r. pf.lošfabren (vom dif=
fe), cum stridore procurro, feror.
ЗАЎЈЕСТИ СЕ, једем се, v. г. pf. с ким, или из-
међу себе: заујели се људи, vide зава-
дити се. -

ЗАУКАТИ, заўчём, v. pf. 1) bu! fdreien, inclamo
io ut audiat, ubi sim, absens sodalis. 2) bu!
machen in die Finger vor Frost, foveo digitos
anhelitu.

ЗАУЛА́РИТИ, Ўларим, v. pf. коња, halftern, са-
pistro.

Заупити, пијем, v. pf, aufrufen, exclamo.
ЗАУРЛАТИ, лам, v. pf. aufbeulen, exulalo.

ЗАЎСТАВИТИ, Вûм, v. pf. auffalten, detineo:

кола, воденицу, кога на ручак. ЗАЎСТАВИТИ СЕ, вим се, v. r. pf. ftillfteben, sub

sisto.

ЗАЎСТАВЉАЊЕ, n. baš Uluffalten, Stillfteben, de

tentio.

ЗАЎСТАВЉАТИ, љам, v. impf. auffalten, detineo.
ЗАЎСТАВЉАТИ СЕ, љам се, v. г. impf. ftillfteben,

subsisto.

ЗАУСТЕГНУТИ, устёгнём, v. pf. jurudbalten, zu= rückziehen, retraho, retineo.

ЗАУСТЕЗАЊЕ, П. bas Surudbalten, retractio. ЗАУСТЕЗАТИ, Ўстёжём, v. impf. н. п. коња уздом, узду коњу, zurüchalten, jurüdzieben, retraho, retineo.

|ЗАХАЈКАТИ, Кам, v. pf. auftreiben (auf ber Ereib jagd), excito:

Захајкаше и пландиште дивље —
ЗАХВАЛА, Е. Ба ob, laus. cf. зафала.
захвӑлан, лна, лно, bantbar, gratus.
ЗАХВАЛИТИ, захвалим, v. pf. banfen, gratias ago.
ЗАХВАЛИТИ се, захвалим се, v. r. pf. fid rubmen,
glorior:

Захвали се жути лимун на мору:
Данас нема ништа љепше од мене
А знате ли, моја браћо драга,
Да се Арап цару захвалио
Да ће моју изгубити главу
ЗАХВАЛност, захвалности, f. bie Dan barteit,
gratus animus.

ЗАХВАЉАЊЕ, П. vide захваљивање.

ЗАЎСТИТИ, заўстим, v. pf. ben unò öffnen zum fpreden, aperio os ad proloquendum: заус- ЗАХВАЉАТИ, захваљам, vide захваљивати. ши да рече, па опет не хтје. ЗАХВАЉИВАЊЕ, п. баз Danfen, gratiarum actio. ЗАЎЦАЈТИТИ, Тим, v. pf. у загонеци, cf. ун- | ЗАХВАЉИВАТИ, хваљујем, v. impf. banfen, gratias ago.

ништити.

ЗАЎЧАТИ, ЧИМ, v. pf. žu beulen anfangen (vom | ЗАХВАТА, f. Земља што комшија од комшије Winde, den Wogen des Meeres), strideo. ЗАЎЧИТИ, заучим, v. pf. н. п. подне, акшам, ићиндију, и т. д., anfangen zu fingen (von den türkischen Sängern an der Moschee), cantare incipio :

Па кад оџа заучи јацију
У петак му заучило подне
Ићиндија Турска заучила,
А Латинче билу Задру дође
ЗАЎШ, m. ba Umfфemmen (Umbreben) be%
Schiffs, das Strom aufwärts fährt, retorsio
navis: отишла лађа на зауш; ухватио
зауш лађу.

ЗАУШАК, шка, m. vide приушак.

ЗАУШИТИ СЕ, шӣ се, v. r. pf. н. п. лађа, sich umdrehen, umgedreht werden, retorqueor (vom Schiffe das Strom aufwärts fährt). ЗАУШНИЦА, f. (у Дубр.) vide прнушак. ЗАУШНИЦЕ, f. pl. (у Грбљу) vide заушници. заушници, ника, 1 m. pf. bie brbrüfen, glanЗӑушњаци, њака, (dulae parotides, cf. заушни

це, подушнице,

ЗАФАИТ*, m. :

Да госпођи зафаита нема ЗАФАЛА, f. vide захвала:

На зафалу Златија ђевојка ЗАФАЛИТИ, зафалим, vide захвалитн :

И истином Богу зафалио

ЗАФАЛИТИ СЕ, зафалим ce, vide захвалити
Па се Ајке тврдо зафалио —
ЗАФАЉАЊЕ, П. vide зафаљивање.

Baxвamu, ein Stück, welches einer von des Nachbars Felde zu dem feinigen einschließt. ЗÀХВАТАЊЕ, п. 1) baš döpfen, haustus. 2) baš Faffen, apprehensio. 3) das Streifen, zò perstringere.

ЗАХВАТАТИ, там, v. impf. 1) н. п. воду, кашнком јело, fdöpfen, haurio. 2) н. п. чанком жито, кашиком со, faffen, apprehendo. 3) ftreifen,perstringo.

во

ЗАХВАТИНА, f. vide захвата.
3ÀXBATHTH, THM, v. pf. 1) schöpfen, haurio: BO-
де, кашиком јела. 2) н. п. чанком жита, ожи-
цом соли, faffen, capio. 3) ftreifen, perstringo,
н. п. захвашио га мало ножем; тане није
кости захвашило; cf. захитити :
Удари га по десном рамену,
АЛ Раздвоји га на седлу бојноме,
Бојно седло на коњу дорату,
А дората на земљици црној,
И још мало земље захватио
захитање, n. vide захватање.
ЗАХИТАТИ, там, vide захватати.
Захитити, тим, vide захватити :

[ocr errors][merged small]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

ЗАХЛАДЊЕТИ, (јуж.) gesco.

pf. falt werben, fri

ЗАХЛАВЕ, п. (ст.) fdattiger Drt, umbrae :
Ђурађ коси по побрђу, ладоле миле!
Коња пење по залађу, ој ладо! ој! —

ЗАХЛАЂИВАЊЕ, n. bas Рафlaffen ber Sonnen=
bige, remissio aestus solaris.

ЗАФАЉИВАТИ, фаљујем, v. impf. vide захва- ЗАХЛАЂИВАТИ, хлађује, v. impf. Eübler werben

ъивати :

(wenn die Sonnenhiße nachläßt), remittit

aestus.

ЗАФӰЗдати, дам, v. pf. (у Грбљу) vide зауздати: заход, т. 1) ber Siebergang, occasus :

Они њему на том зафаљују

А зафузда једном жицом златном

Када буде мјесец на заоду,

[blocks in formation]

|ЗАЦРВОЉЧИТи, чйм, vide запрзнити.
зАЦРЕПНУТИ, нём, v. pf. (у Дубр.) (фöpfen, haurio.
ЗАЦРЉЁНИТИ СЕ, ИЙМ се, v. r. pf, vide зацр-
вењети се: Боље се једанпут зацрљени-
ши, него сто пута блијеђети.
ЗАЦРНИТИ, зацрним, v. pf. 1) (фwar, тафен
(eine Flüßigkeit), nigro (liquorem). 2) fig.:
Саво! Саво! себе не забијели, а мене не
зацрни.

ЗАЦРТЊАК, m. (у Сријему) онај заглавак у
плуга што се њим цртало одозго заглав-
љује.

Па зацука зећиром у врата — ЗАЦУЉАТИ, зацуљам, (у Дубр.) vide заљуљатн. ЗАЦУЉАТИ СЕ, зацуљам се, (у Дубр.) заљуља

ЗАХРАНИТИ, захраним, v. pf. ernäbren, vor bemзАЦУКАТИ, кам, v. pf. (у Ц. г.) vide закуцати:
Verhungern schüßen, a fame prohibeo.
ЗАХРА́НИТИ CE, захраним се, v. r. pf. fid) bes|
Hungertodes erwehren, famem depello.
ЗАХРАЊИВАЊЕ, n. bas Érnäbren, sustentatio.
ЗАХРАЊИВАТИ, храњујем, v. impf, ernäbren, sus-

tento:

Зарањује своју стару мајку — ЗАХРАЊИВАТИ СЕ, храњујем се, v. r. impf. fid ernäbren, sustentor.

ЗАХТЕВАЊЕ, п. (у војв.) дав едebren, desiderium. ЗАХТЕВАТИ, захтевам, v. impf. begebren, cupiо. зӑхтети, тём, v. pf. (у војв.) begebren, concupisco: једи шта ти срце захше. ЗАХИЉИТИ, Љим, v. pf. vide зашкнљити. ЗӑХЛАПИТИ (захлапити), захлапим (зӑхлапĤм), v. pf. umzingeln und vor sich hertreiben, cogo, cf. зајмитн.

ЗАХУКТАТИ СЕ, захукѣём се, v. r. pf. rennen, ruo. ЗАХУКТИТИ СЕ, тим се, v. г. pf. vide захук

тати се.

ЗАЦАРИТИ, рим, v. pf. jum Raifer maden, creo imperatorem.

ЗАЦАРИТИ СЕ, рим се, v. r. pf. fid jum Raifer

machen, Kaiser werden, fio imperator. Заценити, заценим, (ист.) vide зацијенити. ЗАЦЕНУТИ СЕ, зацёнём се, v. r. pf. ben them verlieren vor beftigem Beinen, fludjen, spiritum intercludo plorando, singaltio. ЗАЦИЈЁНИТИ, зацијеним v. pf. (јуж.) (фägen, einen Preis seßen auf die Waare, pretium constituo: ако много зацијени, не купуј; подај му штагод'зацијени.

зацинити, зацаним, (зап.) vide зацијенити. ЗАЦВИЛЕТИ, (ист.), цвилим, v.pf. Rlagegefdrei ЗАЦВИЛИТИ, (зап.) erbeben, strido, ejulo. cf. ЗАЦВИЉЕТИ, (јуж.) ) зацмиљети

ЗАЦМИЉЕТИ, ЦМИлим, v. pf. (по југоз. кр.) vide|

[blocks in formation]

TH ce.

ЗАЦУРИТИ, Рим, v. pf. anfangen zu rinnen, mano: кад зацури.

ЗАЦЎЦУКАТИ, Кам, v. pf. bineinfdaufeln, intrudo oscillando.

ЗАЧАМАТИ, Мâм, 1) verweilen, lange ausbleiben, morari diu:

Тамо ћемо, бане, зачамаши

2) (у Ц. г.) ріd verfpäten, sero venio, cf. одоцнити.

ЗАЧЕВИЉИТИ, чевиљим, v. pf. 1) (bie &linte) fpannen, intendo telum (flintam). 2) vide за

виличити.

--

ЗАЧЁЛИТИ, зачелим, v. pf. fdließen, concludo:
Кајнцом је совру зачелио
ЗА́ЧЕЉЕ, п. горње чело, т. б. мјесто наврх
стола гдје обично старјешина сједи кад

се руча или вечера, ber oberfte Plan am Sis sche, triclinii pars.

ЗАЧЕЉИВАТИ, чељујем, v. impf, mit ber Küd= feite grenzen, parte aversa finitimum esse: ко с тобом 13 онога сокака зачељује башчом ?

ЗАЧЕЉУСТИТИ, чељустим, vide завиличитн.
ЗАЧЕПАК, пка, m. vide запушач.
ЗАЧЕПИТИ, зачепим, v. pf. ver|topfen, jufpünben,
epistomio obturo.

зачЕПИЦА, f. (у Ц. г.) vide зађевица: С мале зачепице веља бива.

ЗАЧЕПРКАТИ, Кам, v. pf. 1) anfangen ju fdarren (wie die Henne), rado ut gallina. 2) verscharren, radendo obruo.

ЗАЧЕСТИТИ, зачестим, v. pf. vide учестати. ЗАЧЁТАК, тка, m. ber Infang, initium, cf, по

четак.

ЗАЧЁТИ, зӑчнём, v. pf. 1) vide започетн. 2) em= pfangen, concipio (von der Kuh, Stute, dem

dafe): зачела крава, т. ј. почело јој расти виме, скоро ће се отелити. ЗАЧЁТИ CE, зӑчнём се, v. г. р. н. п. зачела се канга, entftanben, exorta est rixa. зӑчилити, лим, v. pf. vide засилити. ЗА́ЧИНА, f. bie ürze, condimentum : Тешко лонцу из села зачине чекајући. cf. засмочак. ЗАЧИНИТИ, зачиним, v. pf. 1) würzen, condio. 2)fig.:

Све је коло главом надмашила, ПЯНА ЗАШУТЕТИ, (ист.) 3) ва адвокат р ...А господским лицем зачинила - ЗАШУТИТИ, (зап.) шутим, v. pf, verftummen, ЗАЧИЊАЊЕ, п. 1) vide започнњање. 2) біе Ст. ЗАШУТЈЕТИ, (југоз.) ( obmutesco, cf. замукнути. pfängnif, conceptio. ЗАШУЋЕТИ, (јуж.) “5 mod :09 BIDASE ЗАЧИЊАЊЕ, П. bas Bürgen (öfterr. Bermaden), conditio. ct 34

зачињати, њём, v. impf. 1) vide започнњати :
Све ђевојке редом попјевају,
А зачиње Фатима ђевојка

(saints! ЗАШУПИКАТИ, кам, р. 1) raufden (wie bie fliehende Eidere), constrepo, inhorreo, cf. 3aшуштатн. 2) leidyt bebeđen (3. 23. etwas mit Laub), eontego leviter.

ЗАШУПТАТИ, там, v. pf. raufden, constrepо, cf. зашушкати.

[ocr errors]

ЗБАБАТИ СЕ, бам се, v. r. pf. fid vunzeln wie bei einem alten Weibe, consenesco (als Replik auf die Begrüßung mit 6a6a)!

2) empfangen, concipio. an madiroza ) ЗАЧИЊАТИ, Зӑчињам, v. impf. würzen (verma= |зБАБАН, бна, бно, (у Далм.) збабна жена, den), condio. У нас се јело највише зачи- fdwanger, gravida, cf. трудан. 30 ња скорупом или маслом, а кад овога не- ЭБАБАСТ, а, о, vide баболичан. 2000 ма и лојем, уз пост уљем. ЗАЧКАТИ, кам, v. pf. н. п. пукла врата паму2 ком, (eine Kige) verftopfen, obturo, obstruo. ЗАЧКОЉИНА, f. dlupfwinfel, latebra. ЗАЧУДИТИ СЕ, дим се, v. г. pf. fid verwintern, miror: Зачудио се пребијеној голијени (кажу, особито жене, ономе који се чему зачуди, да не би оно урекао чему се чуди; а дјетету и другоме млађем кажу: ето ти говна на носу, утрн се). зачути, чујем, v. pf. bören, exaudio :

Глас зачула ђевојчина мајка —
ЗаЏАКАТИ, кам, v. pf. Iärmen, tumultum cieo.
ЗАШАЧИТИ, чим, v. p. vide ћушитн.
ЗАПІЁЋЕРИТИ, рим, v. pf. juđern, saccharo

condio.

ЗАШИВАЊЕ, n. bas Wernälen, obsutio.
ЗАШИВАТИ, Зӑшивам, v. impf. vernäben, obsuo.
ЗАШЙГЛИ, у загонеци, cf. зовути-бати.
ЗАШИЉИВАЊЕ, n. baš Sufpiger, acuminatio.
ЗАШИЉИВАТИ, зашиљујем, v. impf. jufpigen,
acumino.

зашиљити, зашиљим, v. pf. zufpigen, acumino.
зашити, зашијем, v. pf. junaben, obsuo.
ЗАНКРИПАТИ, Зашкрипам (пљем), v. pl. fnar=
ren, strideo.

ЗАШКРИПИТИ, Пӥм, v. pf. vide зашкрипати.
ЗАШТЕДЕТИ, (ист.)

ЗАШТЕДИТИ, (зап.) (штедим, v. pf. erfparen,
ЗАШТЕДЈЕТИ, (југоз.) (comparco.
ЗАШТЕЂЕТИ, (јуж.)

ЗАШТИЛИВАЊЕ, n. baš Rneifen, vellicatio

А. Баба!

Б. Иди, ноге ти се збабале! нијесам ја баба.

ЗБАГЉАТИ, Љам, v. pf. jufammenbinben, colligo. cf. багља, багљати.

3БАЛДА, f.:

Један ђердан од сувога злата,
Други ђердан збалде и камења —
ЗБлоч, m. vide балчак, крсница :

Опери ми сабљу до збаоча —
ЗБАЦИВАЊЕ, n. bas Serunterwerfen, dejectio.
3БАЦИВАТИ, збацујем, v. pf. Herabwerfen, de-
jecto.

збацити, збацим, v. pf. berabwerfen, dejicio.
зБег, т. (ист.) vide збјег.

ЗБЁЋИ СЕ, збегнём се, (ист.) vide збјећи се.
ЗБИВАЊЕ, n. bas efceђen, bie Erfüllung, ef-

fectus.

ЗБИВАТИ СЕ, збива се, v. r. impf. in Érfülung gehen, geschehen, fio, abeo in effectum. ЗБИГ, m. (зап.) vide s6jer. збјег. |звиЈАЊЕ, n. vide сабијање.

ЗБИЈАТИ, збијам, v. impf. 1) (topfen, bidt maden, denso. 2) н. п. свиње, zufammentreiben, cogo. Трговац најприје свиње погоди и капарише, на кад хоће да их тјера на скелу онда их збија на једно мјесто. Ово се у Шумадији зове и лучиши свиње. 3) збијати шалу, treiben, moveo. cf. сабијатн.

ЗАШТИПИВАТИ, штипујем, v. impf. freifent, vel- 3БИЈАТИ CR, збијам се, .. impf, vide саби

lico:

[blocks in formation]

јатн се.

ЗБИЉА, f. 1) bie irflid feit, ber Ernft, veritas, serium: Говориш ли ти то од збиље? У доста шале има мало и збиље. 2) збиља! a propos! noch eins! audi, heus, quid ais. ЗБИЉА, f. (у Хрв.) vide збиља. {dir=|ЗБИЉСКИ, adv. im Grnfte, serio.

Од сунца се штитом зашшишио,
А од вјетра свиленом марамом
ЗАШТИЋИВАЊЕ, n. bas 2efdirmen, protectio.
ЗАШТИЋИВАТИ, штићујем, v. impf. befdirmen,
protego..

зашто (за што), 1) warum? quare? 2) weil,
quoniam, cf. jep.

[ocr errors]

ЗБИРАЊЕ, n. vid. сабирање.

ЗБИРАТИ, збирам, v. impf, vide сабирати.
ЗБИРШТИНА, f. bas Wngefammelte, collecta.
ЗБити, збијем, vide сабити.

звити се, збијен се, vide сабити се.
звити се, збуде се, v. г. pf. in Erfüllung gehen,
exeo, fio.

ЗБИЋИ СЕ, 3бигнем се, (зап.) vide збјећи се.

ЗБЈЕГ, збјега, m. (јуж.) ber Зufammenlauf ber|
lüdtlinge, confugium: уз ратове збјегови
су по планинама.

ЗБЈЕЖАТИ СЕ, Жим се, v. г. pf. fid jufammen=
flüchten (von einer Menge), confugio.
ЗБЈЕЋИ СЕ, збјегнем се, (збјегао се, гла се,
гло се ; збјегох се, бјеже се) v. r. pf. (јуж.)
1) vide збјежати се. 2) хаљина, eingeђен,
einlaufen, sich zusammenziehen (vom Tuch),
contrahor.

због, (у војв.) wegen, ob. cf. c.

звӧЈ, збӧја, m. 1) (у Ц. г.) ein zufammengebrång= ter Haufe, caterva :

А ћерају овце на збојеве

2) на плугу, ein Ebeil bes Hfuges, aratri pars. 3Бојан, збојка, m. ein fleiner fefter d, bos robustus.

[ocr errors]

ЗБОНЏАТИ СЕ, џам се, v. pf. (mehr veradtlid)) vide измршавитн.

збор, збора, m. bie erfammlung, Befelfdaft,
Unterhaltung, Gespräch, concio:
Збор зборила господа Ришћанска —
Збор збориле младе Земункање,
Збор збориле, па су говориле —
ЗБОРБИљ, зборбиља, m. (у Шумад.) у овце кад
отврдне оно што прежива, и нађе се као
орах око слезине. Кажу да се така овца
познаје по стењању или као јечању кад
прежива. Гдјекоји остављају зборби лн-
јека радн.

ЗБОРЕЊЕ, n. bas preden, confabulatio.
зборити, рим, v. impf. fpredyen, loqui, confabu-
lari, cf. бесједити, говорити :
Добро збори краљу Мајаило —
35ÔPÂITE, n. Plaz wo man sich versammelt,
Sammelplag, locus conventus.

[blocks in formation]

У пјесиама се налази и узавнице, н. п. У Марка је млого узавница : Двјеста пона триста калуђера 3вÁHE, n. das Rufen, vocatio. 3BATH, 30Beм, v. impf. rufen, voco.

ЗВАТИ СЕ, зовём се, v. r. impf. beißen, vocor: како се зове?

А. Како се зове у вас курјак ?

Б. НЕ ЗОВУ га никако, него сам дође. ЗВЕЗДА, f. (ист.) vide звијезда. звездан, m. (у Сриј.) vide гуњица, cf. звиждан. ЗВЁЗДАНА, f. (ист.) vide Звјездана. звёздӑР, звездара, m. (у Сријему) некака риба, Urt Gifd, piscis genus. звЁЗДАСТ, а, о, (ист.) vide звјездаст. ЗВЕЗДИЦА, f. dim. v. звезда.

звёк, m. (у Дубр.) ber Klong, sonus: ово зво-
но има лијеп звек.

ЗВЁКА, f. ber Klang, sonus.
звÈкан, m. ber Dummbart, stultus.
звÈкет, m. baš Geflimper, tinnitus :
Ја ћу бити на чардаку,

дукате бројнти,
Дукати ће зекетати,

по звекешу дођи

ЗВЕКЕТАЊЕ, П. baš Rlimpern, tinnitus. звЕКÈТАТИ, звèкећем, v. impf. flimpern, tinnio. ЗВ КИР, звекира, m. (ст.) 1) ber hurring, anulus, cf. халка:

Ударише звекиром на врата

-

2) на сваком прсту по прстен, а на малом звекир (у приповијеци), ваља да прстен?

ЗБОРНИ, Нâ, но, (у Ц. г.) Заmmel-, conventus, н. п. зборна главица, Sügel wo man fid ver=|ЗБЕКНУТИ, звêкнём, v. pf. erflingen, resono. fammelt, cumulus conventus. У Црној гори готово у сваком селу има зборна главица, гдје се сељаци збирају: Вино пију млади Црногорци Насред Чева на зборну главицу збости, збодем, v. pf. in ber evenšart: збоде

[ocr errors]

па оде, ging bavon, evasit. ЗБРАТИ, зберём, v. pf. vide сабрати. 3БРАТИТИ СЕ, Тӥм се, v. г. pf. fid verbrübern, fratres existimus: они су се збратили. ЗБРИЈАТИ, збријем, v. pf. abrafiren, derado. ЗБРКАТИ, збркам, v. pf. vermifcen, verwirren, confundo.

звёкнути, нём, v. pf. auf ben Kopf falagen
(baß es erflingt), ferio caput alicui ut re-
sonet: Звекнуо га по глави; звекнуло му
у главу ift ibm auf einmal eingefallen.
ЗВЁКТАЊЕ, n. bas Klingen, resonatio.
зВЕКТАТИ, звекћем, v. impf. fingen, resono:
"На руку јој прстен звекће

[ocr errors]

Ђердан звекке, срце јекће
ЗВЕР, f. (ист.) vide звијер.
ЗВЕРАД, f. (ист.) vide звјерад.
ЗВЁРАЊЕ, п. (ист.) vide звјерање.
зВЁРАТИ, рам, (ист.) vide звјерати.
ЗВЕРЕ, зверета, п. (нет.) vide звијере.
efcmad| Зверин, а, о, (ист.) vide звијерин.

ЗБУБАТИ, збубам, v. pf. ohne gehörigen
etwas verfertigen, inepte conficere.
ЗБУКАТИ СЕ, 3бучу се, v. r. pf. н. п. говеда, звёриЊАК, m. (ист.) vide звјерињак.
concurre-|звёрӥЊЕ, п. (ист.) vide звјернње.
ЗВЕРЈЕ, П. (ист.) vide звијерје:

ЗВЕРИНАЦ, зверинца, m. (ист.) vide звјеринац.

nady bem rüllen jufammenlaufen,
re ad mugitum.

звунити, збуним, v. pf. vide забунити.
ЗБУЊИВАЊЕ, n. vide забуњивање.
ЗБУЊИВАТИ, збуњујем, vide забуњивати.
звӑник, m. (у Ң. г.) ein gelabener Baft, convi-
va vocatus, cf. званица.

[ocr errors]

Еда би те намерило зверје
ЗВЁРКА, f. (ист.) vide звјерка.
ЗВЁЦКАЊЕ, n. dim. v. звечање.
3вецкати, кам, v. impf. dim. звечати.
v.
ЗВЁЦКАЦ, cf. пнпавица.

« PreviousContinue »