5) зашло ми за нокше, кад руке врло озебу па пошто се дође у топлину под ноктима стане здраво бољети. ce, entfäbrt ibm (was er fonft eben nicht ge=| fagt bätte), elabitur ei quandoque, quod mallet non dixisse. ЗАТРЧАТИ СЕ, Чӥм се, v. г. pf. 1) anlaufen, in-|ЗАЋОПАТИ, заћопам, (v. pf. mit Roth verfdmie= curro. 2) затрчао се, es ift ibm (bie Rebe) ЗАЋонити, заћопим, (ren, luto oblino. entfahren, excidit ei inter loquendum. М. ЗӑУВАР (за увар), н. п. заувар је, биће зауЗАТУБАСТ, a, o, abgeftumpft, obtusus. ЗАТУЉИВАЊЕ, n. verbal. v. затуљиватн. ЗАТУЉИВАТИ, туљујем, v. impf. bie Kalle туbau genannt vor das Fuchsloch stellen, laqueos pono. вар, von Mugen, prodest: C туђе њиве и чанак прге заувар је. заувӑрно, vide заувар. 3AдАРÂшṚ, n. das Riechen nach etwas, odor. ЗАЎДАРАТИ, рам, v. impf. rieden пady etwas, oleo : ЗАТУЛИТИ, затулим, v. p. н. п. рупу какву, заудара месо, вино на буре, и т. д. т.ј. метнути на њу туљац да се ухвати | ЗАЎДАРити, рим, v. pf. cinen Berud befommen, лисица или јазавац, eine cigene urt Galle, adoleo. туљац, vor baš Žudslod ftellen, laqueos pono. | ЗАУЗБИЈАЊЕ, n. baš Žurüdtreiben, repulsio. ЗАУЗБИЈАТИ, узбијам, v. impf. zurüdtreiben, repello: cf. туљац. ЗАТУПИТИ, затупим, v. pf. abftumpfen, obtundo, retundo.. ЗАТУПЉИВАЊЕ, n. bas 2bftumpfen, obtusio. ЗАТУПЉИВАТИ, тупљујем, v. impf. abftumpfen, obtundo, retundo. И ту нађе лијепу ђевојку ЗАТУРАЊЕ, П. bas Berfen binter etmas, jactus ЗАУЗДАВАЊЕ, П. bas Baumen, infrenatio. ЗАТЎРАТИ СЕ, Затӯрам се, v. г. impf. fid (in Затури му дизгин за умкаша А за собом зашурио руке ЗАУЗЕТИ, заузмём, v. pf. 1) што, пеђтеп, саріо: 2) н. п. то ми је заузело много мјеста у соби, cinneђmen, оссиро, cf. запремитн. ЗАЎЗЁТИ СЕ, заузмем се, v. г. рf. с ким, fid zu= fammentbun mit einem, socior: заузео се с њим, па отишао у свијет. 2) (у Ц. г.) кавгу, anzetteln, excito, cf. за- злӯзи (Христови, први и други), m. pl. (у метнути, заврћи: Ђе стигосмо, кавгу зашурисмо Рисну) покладе месне и бијеле. Ришњанн се заузима и заклињу, н. п. Тако ми овијех зауза Христовијех! Тако мене смели и не помамили заузи Христовн! А ну напијању спомињу их, н. п. Здрав си ми, брате, данашњи заузи Христови да нам на добро завежу а на боље раздријеше ! ЗАУЗИМАЊЕ, п. 1) bas Mebmen, zo capere. 2) bas Einnehmen, occupatio. ЗАЎЗИМАТИ, Мӑм (мљём), v. impf. 5) nebmen ЗАЎЗИМАТИ СЕ, мам (мљём) се, v. r. pf. c ким, ЗаӰЈАТИ СЕ, јим се, v. r. pf.lošfabren (vom dif= ЗАУКАТИ, заўчём, v. pf. 1) bu! fdreien, inclamo ЗАУЛА́РИТИ, Ўларим, v. pf. коња, halftern, са- Заупити, пијем, v. pf, aufrufen, exclamo. ЗАЎСТАВИТИ, Вûм, v. pf. auffalten, detineo: кола, воденицу, кога на ручак. ЗАЎСТАВИТИ СЕ, вим се, v. r. pf. ftillfteben, sub sisto. ЗАЎСТАВЉАЊЕ, n. baš Uluffalten, Stillfteben, de tentio. ЗАЎСТАВЉАТИ, љам, v. impf. auffalten, detineo. subsisto. ЗАУСТЕГНУТИ, устёгнём, v. pf. jurudbalten, zu= rückziehen, retraho, retineo. ЗАУСТЕЗАЊЕ, П. bas Surudbalten, retractio. ЗАУСТЕЗАТИ, Ўстёжём, v. impf. н. п. коња уздом, узду коњу, zurüchalten, jurüdzieben, retraho, retineo. |ЗАХАЈКАТИ, Кам, v. pf. auftreiben (auf ber Ereib jagd), excito: Захајкаше и пландиште дивље — Захвали се жути лимун на мору: ЗАХВАЉАЊЕ, П. vide захваљивање. ЗАЎСТИТИ, заўстим, v. pf. ben unò öffnen zum fpreden, aperio os ad proloquendum: заус- ЗАХВАЉАТИ, захваљам, vide захваљивати. ши да рече, па опет не хтје. ЗАХВАЉИВАЊЕ, п. баз Danfen, gratiarum actio. ЗАЎЦАЈТИТИ, Тим, v. pf. у загонеци, cf. ун- | ЗАХВАЉИВАТИ, хваљујем, v. impf. banfen, gratias ago. ништити. ЗАЎЧАТИ, ЧИМ, v. pf. žu beulen anfangen (vom | ЗАХВАТА, f. Земља што комшија од комшије Winde, den Wogen des Meeres), strideo. ЗАЎЧИТИ, заучим, v. pf. н. п. подне, акшам, ићиндију, и т. д., anfangen zu fingen (von den türkischen Sängern an der Moschee), cantare incipio : Па кад оџа заучи јацију ЗАУШАК, шка, m. vide приушак. ЗАУШИТИ СЕ, шӣ се, v. r. pf. н. п. лађа, sich umdrehen, umgedreht werden, retorqueor (vom Schiffe das Strom aufwärts fährt). ЗАУШНИЦА, f. (у Дубр.) vide прнушак. ЗАУШНИЦЕ, f. pl. (у Грбљу) vide заушници. заушници, ника, 1 m. pf. bie brbrüfen, glanЗӑушњаци, њака, (dulae parotides, cf. заушни це, подушнице, ЗАФАИТ*, m. : Да госпођи зафаита нема ЗАФАЛА, f. vide захвала: На зафалу Златија ђевојка ЗАФАЛИТИ, зафалим, vide захвалитн : И истином Богу зафалио ЗАФАЛИТИ СЕ, зафалим ce, vide захвалити Baxвamu, ein Stück, welches einer von des Nachbars Felde zu dem feinigen einschließt. ЗÀХВАТАЊЕ, п. 1) baš döpfen, haustus. 2) baš Faffen, apprehensio. 3) das Streifen, zò perstringere. ЗАХВАТАТИ, там, v. impf. 1) н. п. воду, кашнком јело, fdöpfen, haurio. 2) н. п. чанком жито, кашиком со, faffen, apprehendo. 3) ftreifen,perstringo. во ЗАХВАТИНА, f. vide захвата. ЗАХЛАДЊЕТИ, (јуж.) gesco. pf. falt werben, fri ЗАХЛАВЕ, п. (ст.) fdattiger Drt, umbrae : ЗАХЛАЂИВАЊЕ, n. bas Рафlaffen ber Sonnen= ЗАФАЉИВАТИ, фаљујем, v. impf. vide захва- ЗАХЛАЂИВАТИ, хлађује, v. impf. Eübler werben ъивати : (wenn die Sonnenhiße nachläßt), remittit aestus. ЗАФӰЗдати, дам, v. pf. (у Грбљу) vide зауздати: заход, т. 1) ber Siebergang, occasus : Они њему на том зафаљују А зафузда једном жицом златном Када буде мјесец на заоду, |ЗАЦРВОЉЧИТи, чйм, vide запрзнити. ЗАЦРТЊАК, m. (у Сријему) онај заглавак у Па зацука зећиром у врата — ЗАЦУЉАТИ, зацуљам, (у Дубр.) vide заљуљатн. ЗАЦУЉАТИ СЕ, зацуљам се, (у Дубр.) заљуља ЗАХРАНИТИ, захраним, v. pf. ernäbren, vor bemзАЦУКАТИ, кам, v. pf. (у Ц. г.) vide закуцати: tento: Зарањује своју стару мајку — ЗАХРАЊИВАТИ СЕ, храњујем се, v. r. impf. fid ernäbren, sustentor. ЗАХТЕВАЊЕ, п. (у војв.) дав едebren, desiderium. ЗАХТЕВАТИ, захтевам, v. impf. begebren, cupiо. зӑхтети, тём, v. pf. (у војв.) begebren, concupisco: једи шта ти срце захше. ЗАХИЉИТИ, Љим, v. pf. vide зашкнљити. ЗӑХЛАПИТИ (захлапити), захлапим (зӑхлапĤм), v. pf. umzingeln und vor sich hertreiben, cogo, cf. зајмитн. ЗАХУКТАТИ СЕ, захукѣём се, v. r. pf. rennen, ruo. ЗАХУКТИТИ СЕ, тим се, v. г. pf. vide захук тати се. ЗАЦАРИТИ, рим, v. pf. jum Raifer maden, creo imperatorem. ЗАЦАРИТИ СЕ, рим се, v. r. pf. fid jum Raifer machen, Kaiser werden, fio imperator. Заценити, заценим, (ист.) vide зацијенити. ЗАЦЕНУТИ СЕ, зацёнём се, v. r. pf. ben them verlieren vor beftigem Beinen, fludjen, spiritum intercludo plorando, singaltio. ЗАЦИЈЁНИТИ, зацијеним v. pf. (јуж.) (фägen, einen Preis seßen auf die Waare, pretium constituo: ако много зацијени, не купуј; подај му штагод'зацијени. зацинити, зацаним, (зап.) vide зацијенити. ЗАЦВИЛЕТИ, (ист.), цвилим, v.pf. Rlagegefdrei ЗАЦВИЛИТИ, (зап.) erbeben, strido, ejulo. cf. ЗАЦВИЉЕТИ, (јуж.) ) зацмиљети ЗАЦМИЉЕТИ, ЦМИлим, v. pf. (по југоз. кр.) vide| TH ce. ЗАЦУРИТИ, Рим, v. pf. anfangen zu rinnen, mano: кад зацури. ЗАЦЎЦУКАТИ, Кам, v. pf. bineinfdaufeln, intrudo oscillando. ЗАЧАМАТИ, Мâм, 1) verweilen, lange ausbleiben, morari diu: Тамо ћемо, бане, зачамаши 2) (у Ц. г.) ріd verfpäten, sero venio, cf. одоцнити. ЗАЧЕВИЉИТИ, чевиљим, v. pf. 1) (bie &linte) fpannen, intendo telum (flintam). 2) vide за виличити. -- ЗАЧЁЛИТИ, зачелим, v. pf. fdließen, concludo: се руча или вечера, ber oberfte Plan am Sis sche, triclinii pars. ЗАЧЕЉИВАТИ, чељујем, v. impf, mit ber Küd= feite grenzen, parte aversa finitimum esse: ко с тобом 13 онога сокака зачељује башчом ? ЗАЧЕЉУСТИТИ, чељустим, vide завиличитн. зачЕПИЦА, f. (у Ц. г.) vide зађевица: С мале зачепице веља бива. ЗАЧЕПРКАТИ, Кам, v. pf. 1) anfangen ju fdarren (wie die Henne), rado ut gallina. 2) verscharren, radendo obruo. ЗАЧЕСТИТИ, зачестим, v. pf. vide учестати. ЗАЧЁТАК, тка, m. ber Infang, initium, cf, по четак. ЗАЧЁТИ, зӑчнём, v. pf. 1) vide започетн. 2) em= pfangen, concipio (von der Kuh, Stute, dem dafe): зачела крава, т. ј. почело јој расти виме, скоро ће се отелити. ЗАЧЁТИ CE, зӑчнём се, v. г. р. н. п. зачела се канга, entftanben, exorta est rixa. зӑчилити, лим, v. pf. vide засилити. ЗА́ЧИНА, f. bie ürze, condimentum : Тешко лонцу из села зачине чекајући. cf. засмочак. ЗАЧИНИТИ, зачиним, v. pf. 1) würzen, condio. 2)fig.: Све је коло главом надмашила, ПЯНА ЗАШУТЕТИ, (ист.) 3) ва адвокат р ...А господским лицем зачинила - ЗАШУТИТИ, (зап.) шутим, v. pf, verftummen, ЗАЧИЊАЊЕ, п. 1) vide започнњање. 2) біе Ст. ЗАШУТЈЕТИ, (југоз.) ( obmutesco, cf. замукнути. pfängnif, conceptio. ЗАШУЋЕТИ, (јуж.) “5 mod :09 BIDASE ЗАЧИЊАЊЕ, П. bas Bürgen (öfterr. Bermaden), conditio. ct 34 зачињати, њём, v. impf. 1) vide започнњати : (saints! ЗАШУПИКАТИ, кам, р. 1) raufden (wie bie fliehende Eidere), constrepo, inhorreo, cf. 3aшуштатн. 2) leidyt bebeđen (3. 23. etwas mit Laub), eontego leviter. ЗАШУПТАТИ, там, v. pf. raufden, constrepо, cf. зашушкати. ЗБАБАТИ СЕ, бам се, v. r. pf. fid vunzeln wie bei einem alten Weibe, consenesco (als Replik auf die Begrüßung mit 6a6a)! 2) empfangen, concipio. an madiroza ) ЗАЧИЊАТИ, Зӑчињам, v. impf. würzen (verma= |зБАБАН, бна, бно, (у Далм.) збабна жена, den), condio. У нас се јело највише зачи- fdwanger, gravida, cf. трудан. 30 ња скорупом или маслом, а кад овога не- ЭБАБАСТ, а, о, vide баболичан. 2000 ма и лојем, уз пост уљем. ЗАЧКАТИ, кам, v. pf. н. п. пукла врата паму2 ком, (eine Kige) verftopfen, obturo, obstruo. ЗАЧКОЉИНА, f. dlupfwinfel, latebra. ЗАЧУДИТИ СЕ, дим се, v. г. pf. fid verwintern, miror: Зачудио се пребијеној голијени (кажу, особито жене, ономе који се чему зачуди, да не би оно урекао чему се чуди; а дјетету и другоме млађем кажу: ето ти говна на носу, утрн се). зачути, чујем, v. pf. bören, exaudio : Глас зачула ђевојчина мајка — condio. ЗАШИВАЊЕ, n. bas Wernälen, obsutio. зашиљити, зашиљим, v. pf. zufpigen, acumino. ЗАШКРИПИТИ, Пӥм, v. pf. vide зашкрипати. ЗАШТЕДИТИ, (зап.) (штедим, v. pf. erfparen, ЗАШТИЛИВАЊЕ, n. baš Rneifen, vellicatio А. Баба! Б. Иди, ноге ти се збабале! нијесам ја баба. ЗБАГЉАТИ, Љам, v. pf. jufammenbinben, colligo. cf. багља, багљати. 3БАЛДА, f.: Један ђердан од сувога злата, Опери ми сабљу до збаоча — збацити, збацим, v. pf. berabwerfen, dejicio. ЗБЁЋИ СЕ, збегнём се, (ист.) vide збјећи се. fectus. ЗБИВАТИ СЕ, збива се, v. r. impf. in Érfülung gehen, geschehen, fio, abeo in effectum. ЗБИГ, m. (зап.) vide s6jer. збјег. |звиЈАЊЕ, n. vide сабијање. ЗБИЈАТИ, збијам, v. impf. 1) (topfen, bidt maden, denso. 2) н. п. свиње, zufammentreiben, cogo. Трговац најприје свиње погоди и капарише, на кад хоће да их тјера на скелу онда их збија на једно мјесто. Ово се у Шумадији зове и лучиши свиње. 3) збијати шалу, treiben, moveo. cf. сабијатн. ЗАШТИПИВАТИ, штипујем, v. impf. freifent, vel- 3БИЈАТИ CR, збијам се, .. impf, vide саби lico: јатн се. ЗБИЉА, f. 1) bie irflid feit, ber Ernft, veritas, serium: Говориш ли ти то од збиље? У доста шале има мало и збиље. 2) збиља! a propos! noch eins! audi, heus, quid ais. ЗБИЉА, f. (у Хрв.) vide збиља. {dir=|ЗБИЉСКИ, adv. im Grnfte, serio. Од сунца се штитом зашшишио, зашто (за што), 1) warum? quare? 2) weil, ЗБИРАЊЕ, n. vid. сабирање. ЗБИРАТИ, збирам, v. impf, vide сабирати. звити се, збијен се, vide сабити се. ЗБИЋИ СЕ, 3бигнем се, (зап.) vide збјећи се. ЗБЈЕГ, збјега, m. (јуж.) ber Зufammenlauf ber| ЗБЈЕЖАТИ СЕ, Жим се, v. г. pf. fid jufammen= због, (у војв.) wegen, ob. cf. c. звӧЈ, збӧја, m. 1) (у Ц. г.) ein zufammengebrång= ter Haufe, caterva : А ћерају овце на збојеве 2) на плугу, ein Ebeil bes Hfuges, aratri pars. 3Бојан, збојка, m. ein fleiner fefter d, bos robustus. ЗБОНЏАТИ СЕ, џам се, v. pf. (mehr veradtlid)) vide измршавитн. збор, збора, m. bie erfammlung, Befelfdaft, ЗБОРЕЊЕ, n. bas preden, confabulatio. У пјесиама се налази и узавнице, н. п. У Марка је млого узавница : Двјеста пона триста калуђера 3вÁHE, n. das Rufen, vocatio. 3BATH, 30Beм, v. impf. rufen, voco. ЗВАТИ СЕ, зовём се, v. r. impf. beißen, vocor: како се зове? 事 А. Како се зове у вас курјак ? Б. НЕ ЗОВУ га никако, него сам дође. ЗВЕЗДА, f. (ист.) vide звијезда. звездан, m. (у Сриј.) vide гуњица, cf. звиждан. ЗВЁЗДАНА, f. (ист.) vide Звјездана. звёздӑР, звездара, m. (у Сријему) некака риба, Urt Gifd, piscis genus. звЁЗДАСТ, а, о, (ист.) vide звјездаст. ЗВЕЗДИЦА, f. dim. v. звезда. звёк, m. (у Дубр.) ber Klong, sonus: ово зво- ЗВЁКА, f. ber Klang, sonus. дукате бројнти, по звекешу дођи ЗВЕКЕТАЊЕ, П. baš Rlimpern, tinnitus. звЕКÈТАТИ, звèкећем, v. impf. flimpern, tinnio. ЗВ КИР, звекира, m. (ст.) 1) ber hurring, anulus, cf. халка: Ударише звекиром на врата - 2) на сваком прсту по прстен, а на малом звекир (у приповијеци), ваља да прстен? ЗБОРНИ, Нâ, но, (у Ц. г.) Заmmel-, conventus, н. п. зборна главица, Sügel wo man fid ver=|ЗБЕКНУТИ, звêкнём, v. pf. erflingen, resono. fammelt, cumulus conventus. У Црној гори готово у сваком селу има зборна главица, гдје се сељаци збирају: Вино пију млади Црногорци Насред Чева на зборну главицу збости, збодем, v. pf. in ber evenšart: збоде па оде, ging bavon, evasit. ЗБРАТИ, зберём, v. pf. vide сабрати. 3БРАТИТИ СЕ, Тӥм се, v. г. pf. fid verbrübern, fratres existimus: они су се збратили. ЗБРИЈАТИ, збријем, v. pf. abrafiren, derado. ЗБРКАТИ, збркам, v. pf. vermifcen, verwirren, confundo. звёкнути, нём, v. pf. auf ben Kopf falagen Ђердан звекке, срце јекће ЗБУБАТИ, збубам, v. pf. ohne gehörigen ЗВЕРИНАЦ, зверинца, m. (ист.) vide звјеринац. nady bem rüllen jufammenlaufen, звунити, збуним, v. pf. vide забунити. Еда би те намерило зверје |