Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]
[blocks in formation]

Ријеч

стоји

сапети

седамнастеро

(ист.) schmerzhaft

сапет

седамнаестеро

(ст.) scherzhaft

СЈЕНАРА послије СЈЕњак сувише је, јер већ стоји на својему мјесту..

Мјесто СКОРУШИТИ СЕ

Код СКУПСТИ не треба (јуж.), него више код скупоцен.

стоји СКОРУШИТИ СЕ

СКУЊИТИ РЕ

стоји таиф

Freifaß

СНЕРУКЕ

СКУЊИТИ СЕ

СЛАТКОГРМ

СЛОБОДАК

Мјесто СНЕРУКЕ

Код

СПАХИЈА

СОЛАРА послије annonae треба salariae

стоји спахија

Мјесто СПОР

Код СПРАВА

Мјесто шамЛИЈА

Strauch

Freisaß

спахија

[blocks in formation]

Познато је из нашијех народнијех пјесама да се по јужнијем крајевима народа нашега послије ж, чи ш изоставља ј пред самогласнијем словом, н. п. оруже (м. оружје), Божа ти вјера (м. Божја), наруче (м. наручје), тако ваља да би се ка

зало и ораше (м. орашје), подуше (м. подушје) и т. д. Овијех ријечи и овако ја овдје у књизи највише за то нијесам наштампао, што се и по онијем мјестима могу

чути и онако као што се говоре и по осталоме народу.

A

A, 1) aber, at, vero: Ја га љубим, а он се отире; | АБРАШЉИВ, а, о, vide пјегав (н. п. коњ испод ја дохођ, а он оде. 2) unb, et, ast: како он

репа).

оком, а ја скоком; ја стојим, а ти сједиш; АБРОНОША, m. vide хаброноща.

ја радим, а ти спаваш; а шта он вели? 3) Аваз*, m. bie timme, vox, cf. глас.

aber quh, aeque et: има хљеба, а и новаца АВИЗ*, m. vide ваиз.

(доста). 4) а оно, inbeffen, sed: ја мислим да | АBАJ! interj, vide jaoj.

mali genus.

је код куће, а оно га нема. 5) fо -: ако не | АВАЈЛИЈА, f. (у Уж. н.) некака јабука, Wrt Wpfel, ћеш, а ти пољуби, па остави, 6) а? а? ain'? itane? 7) a! ah! ah! cf. ax. s) y njeсмама кашто не значи ништа, него се додаје само Да се испуни врста :

Вала теби Кулин-капетане

А на робљу и на дару твоме AAP, m. vide ахар.

ABA, f. das Üba Tuch, panni crassissimi ge

nus.

АБАИЈА, f. vide абајлија :

Па по седлу златну абаију АБАЈА, Г. (у Далм.) vide абајлија. АБАЈЛИЈА*, f. bie habrate, stragulum, stratum, ephippium, cf, абанја, абаја, баја. АБАЊЕ, n. vide хабање. АБАТИ, бам, vide хабати.

АБАЏИЈА", m. ber Ива Хифoneider, satoris genus. Абаџије граде највише гуњеве од гуњске крпе, а и друге различне хаљине од (простога) сукна и од шајка. АБАЏИЈИН, а, о, beš абаџија, той абаџија. АБАЏИЈНСКИ, АБАЏИЈСКИ, Г ка, кӧ, ber абаџије, то абације.

ABAJA, f. 1) Gebirge südöstlich von Belgrad, mit
Ruinen einer alten Burg des Ritters Пopча
од Авале, пomen montis:
Покликнула пребијела вила
Са Авале изнад Биограда

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

АБАЏИЛУК*, m. baš Sanbwert beš абаџија, ѕаr- Авдитор, авдитора, m. ber lubitor, cognitor toriae (vestificinae) genus.

causarum militarium.

Абен, а, о, 1) од абе, bon [аиф, е panno |Авдиторов, а, о, без ubitors, judicis militaris. аба dicto. 2) то је абено, живи абено, т.ј. | АвдиТОРОВИЦА, f. bie lubitorsfrau, uxor judicis зло, рђаво, [фӀеф, mаlе (према добру као militaris. што је аба према правој чоси).

АБЕЊАК, абењака, т. капа од абе, eine Тиве von Aba-Tuch, galerus e panno aбa dicto: лавој глави абењак капа.

АБЕР, m. vide хабер.

АВДИТОРСКИ, ка, ко, lubitors, judicum milita

rium.

Re-ABE.LAYA, f, vide велачa.
АВЕТ, f.

Авердак, абердака, m. videхабердак.
АБЕРДАР, абердара, m, vide хабердар.
АБЕРНИК, аберника, m. vide хаберник.
АБЕРЊАЧА, f, vide хаберњача.
АБОНОС, m. дрво што у води отврдне (уабо-
носи се) као камен.
АБРАВНИЦА, f. (у Ц. г.) колац или мотка на

чему двојица што носе међу собом, bie
Sragtange, pertica portatoria, cf. обравница. |

ABETHHA, f. das Gespenst, spectrum.

АВЕТИЊА,

АВЛАТАН, тна, тно, vide алватан.

АВЛИЈА, f. 1) улица, ber of, aula, cf. стобор. 2)* vide хавлија.

АВЛИЈНСКИ, ка, ко, н. п. врата, of, aulae, |АВЛИЈСКИ, (cf. стоборни.

АВЛИ-МАРАМА, f. vide хавли-махрама. АВРА, f. (у Србији и у Босни) Јеврејска богомоља, Bethaus ber Žuben, synagoga: Узаврели као Чивути у аври.

АВРАМ, Аврама, m. Woraђam, Abrahamus (cf. АЖДАВА, f. (у Ц. г.) vide аждаха.
Быті XVII, 5).

ÀBPAM, m. Mannsname, nomen viri.

АВРЛ БАВРЉ, тамо амо, овамо онамо, н. п. кад

АЖДАЈА, f. vide аждаха

АЖДАХА, f. ber Drahe, ber linorwurm, draco (serpens fictus). cf. ала, змај.

ко казује како је тумарао којекуда, док је |АЖДАжин, а, о, bes Dramen, draconis. што нашао. cf. баврљати.

АВРЉЕ, п.(у Сријему и у Барањи) abgefallenes unb zum Zheil verfaultes wilbes Gras, herbae inutilis segmenta putrescentia.

АВТА, f. vide апта.

Автик, автика, m. vide аптик.

АВТИКА, f. vide аптика.

Автов, а, о, vide аптов.

АВТОВИНА, f. vide аптовина.

АЗАК, М. у пјесмама некакав град:
О мој бабо, од Азака краљу! -
|АЗАЧКИ, Кâ, КО, von Азак:

[ocr errors]

У Азачкој тавници проклетој
АЗДИЈА*, f. (ст.) Wrt eines Langen Oberfleibes,
togae genus:

На њему је коласта аз дија
У скут свилен коласте аздије -
АЗНА*, f. vide хазна.

АГА*, m. (voc. àro, pl. gen. árá) ber Iga (Perr), АЗНАДАР, азнадара, m. vide хазнадар

dominus. cf. господар.

АГАЗЛИ*, adj. indecl.:

И изведе агазли гаврана

[ocr errors]

АГАЛУК*, т. ба Ngathum, dignitas zow ara:
Агалуке себи задобио --

Агин, а, о, без да, чой ага.

АГИНИЦА, f. bie Srau beš ga, uхог той ага.
АГИНСКИ, ка, кӧ, Ида, чот аге.

áro, m. hyp. v. ага; гдјекоје младе зову тако
мужевљега брата, cf. златоје.

АГРШАК, шка, m, као мали колутић од кости,
или од рога, што жене натичу на вретено-
(да је теже у руци), кад почињу прести,
ber pinnwirbel, verticillus. Српкиње по се-
лима одломе комад окомка, па натакну на
вретено мјесто агршка. cf. прешљен.
АДА*, f. vide острво.

АДА (а да)? ада како? ја бо$, freilich, wie an
bers? imo vero: ада нӧ?

АДАМ, Адама, m. Холт, Adam, Adamus.
ÀдАм, m. Mannšname, nomen viri.

Адамов, а, о, 2oams, Adami.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

А нога за ногом,

Као риба за водом,
И девојка за момком.

[ocr errors]

АДАМСКО КОЉЕНО, n. (Ibamštamm) nennt man | АJА (àја)! a nein, nicht òоф, minime: аја богме! baš mufter einer Shefrau, plus quam Penelope. | АЈАМ, ајма, m. (у Лици) оно, као предњи крај Адвокат, адвоката, m. (у војв, по варошима)

der Advokat, causarum actor: Адвокаши и млади јурати —

АДЕТ*, m. vide обичај.

Адибар, адиђара, m. Solo uno

ilbergeräthe,

аиф фти, aurum et argentum caelatum,
gemmae pretiosae.
АДИЦА, f. dim. v. àда.

АДНАЂ, m. (у војв.) ber Senbarme, lictor (?).
АДРАПОВАЦ, драповца, m. (gen. pl. адрапова-

од самара, што стоји упрегнуту коњу око врата, ба иmmet, helcium.

АЈАЊЕ, n. vide хајање.

ÀJÂT, ajára, m. vide xajar.
АЈАТИ, ајêм, vide хајати.

АЈ БО! (у Дубр.) неіп, non, cf. aja.
АЈВАН, ајвана, m. vide хајван.
АЈВАР, ајвара, m. vide хајвар.

Азгир*, ајгира, m. ber Rengit, admissarius, cf.
ждријебац, пастух.

ца) подеран (одрпан) солдат (etwa sans-|АЈГИРАЧА, f. vide ајгируша.

$l$t|АЈГИРовит,

culotte), himpfwort gegen einen folet Азгировит, а, о, т.ј. коњ, engit, unverhitten, gekleideten Soldaten, convicium in militem integer, non castratus, ef. пастушаст.

pannosum.

АДРАПОВАЧКИ, ка, ко, вон адраповац, то адра

повци.

АДУМ, м. vide хадум.

АДУМАЦ, мца, m. vide хадумац.

АДУМИЦА, f. vide хадумица.

AE! interj. um das Rindvieh auszutreiben, vox
agentis armenta.
АЖДАА, f. vide аждаха.

AJгHPYшIA, f. Frauenzimmer unbändigen Ges
schlechtstriebes, mulier furens libidine.
АЈДАМАК, m. ber prügel, fustis, cf. батина,
супруга, тојага.

AJAAP*, m. türkischer Mannsname, nomen turci-
cum viri:

Добро ти је Ајдару у хладу!
Нитга кољу мухе ни обади,
Само му је помучно од глади.

АЈДАЦ! vide хајдац.

АЈДЕ, vide хајде.

АЈДУК, ајдука, m. vide хајдук mit allen 26
leitungen.

Абиди! vide хајђиди.
АЈКА, f. vide хајка.

АЈКАЊЕ, n. vide хајкање.

АЈКАТИ, кам, vide хајкати.

Акач, ајкача, m. vide хајкач.

АЈКАЧА, f. vide хајкача.

АЈКНУТИ, нём, vide хајкнути.

Алук*, m. плата, особито што се дајевојницима (бећарима) на мјесец, ber

lobn, merces, cf. плата.

Ал*, adj. indecl. vide ружичаст.

АЛА, f. (у Србији и у Босин по варошима) ber 216tritt, secessus (latrina), cf. исход:

Удовице, у али поднице

АЛА, f. vide аждаха. За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину. За змаја пак мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли. Ало несита! Бори се као ала с берићетом;

А кад ала алу појахала öloner=|АЛА, н. п. ала би лијепо било, аб! wie фён wäre es, bone deus! quam esset praeclarum; ала да хоће доћи! ала човјече, шта учини!

АЈЛУКЧИЈА*, т. војник који војује за плату, ein befoldeter Krieger, miles marcenarius.

АЈМАНА,f. (у Бачк.) 1) vide ајван: Иди ајмано | АЛАБАНДА, (у Црногорским пјесмама) на стра

једна! 2) vide битанга.

Азош, ајоша, m. vide хајош.

АЈошки, ка, ко, vide хајошки.

АС! vide анс.

АЈСКАЊЕ, n. vide аискање.

АЈСКАТИ, кам, vide аискати.
АЈснути, нём, vide аиснути.
АЈТЕР, m. vide хајтер.

Ак, m. vide хак.

ни, са стране,, feitmärts, ex illa parte, cf. страна:

Алабанда заврже се кавга

АЛАВ, а, о, н. п. човјек, gefräßig, gierig, vorax.
Ала*, алаја, m. (gen. pl. алајâ) ein rupp

ols

[merged small][ocr errors]

Туд ће поћи војска на алаје Нареди се алај за алајем |АЛАЈ-БАРЈАК", m. (ст.) bie peerfahne, signum, vexillum:

У десној му руци копље бојно,

Ак, м. 1) (у Боци) vide хак: Пасји ак мора не мути. 2) (у Дубр.) ber Éppіф, aium. АКАМОЛИ, (а камо ли) wie erft, nedum: не дам ни теби, а камо ли њему ; А у лјевој алај-барјак златан — Сиротињо и селу си тешка, АЛАЈБЕГ*, m. ber 2lbelfürt, dux nobilium. Кажу А камо ли кући у којој си. да су у Босни четири алајбега, под којима АКИЦА, f (у Ц. г.) женски надимак. су онамо сви бегови и спахије. АКМАЏА*, Г. тица, као кобац, коју Турци, осо- |АлАЈБЕГОВ, а, о, beš алајбег, той алајбег. бито бегови, ухвате младу и припитоме, |АЛАЈБЕГОВИЦА, f. bie Srau beš алајбег, uxoг чой па је носе на руци, као сокола, и ујесен лове с њоме препелице. Кад настане зима, акмаџа се пусти, јер кажу да више од једне јесени (пошто буде старија) не ће да слуша. cf. крагуј, журица. AKO, wenn, si.

алајбег.

АЛАКАСТ, а, о, н. п. дјевојка, unbefonnen, impru

dens.

АЛАКАЧА, f. ein unbefonneneš Srauenjimmer, mu-
lier imprudens, cf. алапача.
Алал*, алала, m. vide халал.

Аков, акова, m. (gen. pl. áкова̂) ein Çimer, am-|АЛАЛА*, f. vide наруквица 1.
phora.

ÁкÔвчE, чета, n. ein Eimerfäßchen, vas amphorarium.

АЛАЛЕМ*, по свој прилици, ацет nheine наф, nisi me omnia fallunt: алалем то ће бити сврака (у приповијеци).

АкоЋЕ, ништа за то, тешто, es thut nichts, mei= |АЛАли, adj. indecl. vide ӑл: netmegen, quid tum? per me licet.

Још на Алки алали пашмаге

АКРИЂАКОН (акриђакон), m. ber 2lrhibiafon, ar-|Алалити, алалим, vide халалити. chidiaconus.

АЛАЉИВАЊЕ, n. vide халаљивање.

АКРИЈЕРА, m. ber Xrmijerei, Dberprieter, archie-|АЛАЉИВАТИ, алаљујем, vide халаљивати. reus: владике су акријере Ристове. АКРИМАНДРИТ,m.ber Xrhimanòrıt,archimandrita. АКРИМАНДРИТОВ, о, о, без Wrhimanbriten, archimandritae.

АКРИМАНДРИТСки, ка, ко, arфіmanòriti, archimandritarum.

АКШАМ*, m. baš vierte Sebet ber ûrten, naф
Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum,
post solis occasum.

Ал, ала, m. vide биједа, напаст: ал те нашао!
Но да видиш ала и белаја

АЛАМАН, m. 1) іn ber Rebensart: као аламани (н. п. навалише, поједоше), gierig, avide. 2) у Шајкашкоме баталијуну сад Цигане зову

Аламанима.

[ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »